Википедија:Пијаца/Архива 8

Архива 5

Архива 6

Архива 7

Архива 8

Архива 9

Архива 10

→

Архива 15

Прецизирање око Дарвинове теорије у школама

Поднаслов - да лакше мењамо

• Чекај, Нина, па није баш тако. Наравно да је за сваку похвалу озбиљност са којом Влада прилази својим чланцима, они су свакако релевантни, опширни и добродошли. Обзиром да материју не познајем (ја сам "православац-редов" и надам се да је ово последњи пут да се на ову и сличне теме изјашњавам), садржај не могу да коментаришем, али верујем да је такође добар, како ти кажеш. Проблем је пре свега у питању форме, презентације. Сви ови чланци написани су тако да претендују да приказују сазнање (што би и требало, у свакој енциклопедији), али њихова садржина је ипак веровање (православно), или можда нешто за шта Влада и још рецимо 400 милиона људи верује да је сазнање—но оно то и даље није, већ је једино веровање. Исправан (чини ми се, исправи ме ако нисам у праву) начин презентације овог материјала може бити једино наше сазнање о веровању. Ми знамо (тј. неки од нас знају) садржину православног веровања, и према томе излажемо то наше сазнање, а не веровање само. Према томе, 95% Владиних чланака захтева напросто само још пола реченице: "Према православном веровању/учењу/, Света Тројица су..." и онда може да настави како хоће.--Dzordzm 05:33, 11 Апр 2005 (CEST)

Хм, нисам сигурна да је проценат баш 95 посто, једноставно зато што Влада углавном (оно што сам видела у категорији Православље) ради одреднице које немају никаквог смисла изван православља. Тиме се не туче ни са једним другим (ако баш хоћеш разликовање) веровањем и сазнањем. Пример који наводиш, Света Тројица није нај срећнији за оно што хоћеш, јер сем православља нико други не говори о Тројици. Влада је то пренебрегао и коректно навео и Источну и Западну верзију. Ту је па може и сам да каже због чега није дубље улазио у разлике. Оно што ја могу из овога да видим и претпоставим, то је да је сматрао да треба да каже да постоје разлике, но у категорији Правослаље, није сматрао да треба да продубљује разлике, нити да полемише. Појавиће се неко ко ће коректно написати одредницу о св. Тројству.

Има ту нешто друго што се не само овде код тебе, већ кроз читаву полемику са Владом провлачи. Потрудићу се да то изложим кратко (иако унапред знам да то није могуће) а да не оштетим смисао онога што хоћу да кажем (што је готово немогуће). (То тражи мало више времена и простора, али је кључни проблем - колико сам могла да видим у полемици са Владом.

Знати vs. Веровати или сасвим нетачно Наука vs. Вера - тако би се могао дефинисати спор који се на овиј и другим странама ваља већ данкима. Но, са којих позиција је то супротност, а са којих не мора да буде, и није? Јер, позитивистичко и протестантско-без-Бога школовање које смо сви прошли (минимум 12, углавном 16 година) није нас припремило за друго до за идеолошки приступ (утилитарни, једномишлени) и поред заклињања у дијалектику, потпуно статичан и неконфликтан начин мишљења. Где се то показује као исправно - само у технологији, будући да у свом изворном (изворном, не кажем без разлога) обику технологија није више но вештина. Она није знање. Знање и веровање сасвим добро егзистирају заједно, и никада не наилазе на сукоб (Знати да Бог постоји и веровати да Бог постоји нису ни у каквој супротности). Само ум технологије, вештине, тражи да Бога пипне. Наука нема никаквог проблема да се развија све док нема потребу да Бога смести у реторту. Тек Просветитељски дух, који уздиже праксу изнад духа (сазнања) има потребу да се уздигне изнад Бога. Не видим да се људско друштво није научно развијало и у време када није имало потребу да себе (науку) стави не врх, уместо Бога. Точак је пронађен, прва летелица конструисана, планете откриване, медицина напредовала. (Сажећу) Питај рударе, нарочито минере, уреднике, падобранце и пилоте (све оне који се у свом послу дневно додирују границу живота) рећи ће ти да знају да Бог постоји, и то њихово знање неће бити тек пуко веровање. А, ако ти је други начин мишљења ближи, уверена сам да када наука крене правим путем, и буде напредовала моћи ће да докаже да Бог постоји. (Не кажем да ћеш/ћемо/ће моћи да га пипне). Јер, то је кључни спор свих полемика, имали Га или не, зар не? --ангелина марковић 07:13, 11 Апр 2005 (CEST)

• Друга ствар је верска нетрепељивост за коју неки кажу да се појављује ту и тамо, такве случајеве треба онда размотрити један по један.--Dzordzm 05:33, 11 Апр 2005 (CEST)

То бисмо заиста морали једно по једно, јер већ наведох једно од еклатантних споних питања које је по мом мишљењу Влада решио више него толерантно. Наиме, не би ми пало на прамет да у одредници о св. Тројици помињем западно мишљење, а он је то ипак учинио - нина

• То што је чланак у категорији Православље не значи ништа. Вики-категорије нису аналогне фасциклама на чврстом диску, већ су веома лабава структура, у основи створена да потпомогне навигацију, више као разнобојне етикете.--Dzordzm 05:33, 11 Апр 2005 (CEST)

Да, па и реч је о навигацији, јер онај ко отвори једну, може процитати и друге с р о д н е одреднице. А Категорија, κατηγορία - грч. одсек, врста, род, класа, - категорисати, κατηγορέωгрч. уредити, поделити по врстама, родивима, структурама,разврстати, средити. То му у преводу на савремени језик доће баш фасцикла. Оно што ти може недостајати је другост медија (будући да овде ништа није затворено и није одвојено од другог наленицом са упозорењем), но не видим зашто би те то узнемиравало.

Не видим како бисмо средили одредницу на којој рекла бих заједно радимо, Пећка патријаршија, да Влада не уноси појмове који су нам потребни (епископ, монах, патријарх...), а они у одредницама какве су оне као П П, не могу бити ни из презбитеријанског, а ни неког другог угла, већ православног. (да не помињем да ван тог погледа на свет и не постоје).

• Још један проблем је Владино инсистирање да му нико не мења чланке. Ко неће да му мењају чланке, бојим се да је промашио адресу. Он иначе није једини овде са тим проблемом несхватања основног вики принципа. Ако сви чланци буду стајали онако како су први пут написани, мислим да ћемо завршити са очајним сплетом—личних блогова. --Dzordzm 05:33, 11 Апр 2005 (CEST)

Да, ту си сасвим у праву, принципијелно. Само, немој заборавити да овде, за сада нема никога - бар колико ја видим - ко о тим питањима зна више или бар једнако Влади. То што би неко од нас променио (у садржинском смислу), било би ипак, упуштање преко наших граница, а видевши дискусије протеклих дана, не могу да се отмем утиску да би то биле углавном идеолошке интервенције. (Не видим шта би се са атеистичког, рецимо, погледа на свет могло рећи о Ипостаси?) Не сумњам да ће се појавити неко, а знам већ двојицу који са радозналошћу прате ове одреднице, и који ће можда и предложити неку измену. Када сам интервенисала неколико пута, типо или линк, додала слику Влада није имао ништа против. (Нисам све одреднице читала). --ангелина марковић 07:13, 11 Апр 2005 (CEST)

• Контроверзне теме, типа "Бог", "абортус", "еволуција" и сличне су потпуно друга прича. То да еволуција није готова прича је ваљда по дефиницији научног метода, а у примеру еволуције и сасвим блатантно. Инхерентно свакој теорији у природним наукама јесте да ће пре или касније бити оборена (елементаран факт у филозофији природних наука), најчешће својим надскупом, али понекад и себи супротним учењем. Тако да се, нормално, у таквим чланцима, могу изложити разни погледи, али немојмо мешати различите проблеме овде. (Што не чини потез Љ.Чолић ништа мање скандалозним, али немојмо овде о томе.)--Dzordzm 05:33, 11 Апр 2005 (CEST)

Не знам јесу ли контроверзне, ја бих их радије назвала интерактивним, јер омогућавају да сви или готово сви погледи на свет инесу своје аргументе. То сматрам само богатсвом и увек ћу се заложити да то буде у оквиру истог текста по различитим поднасловима, како би се јасно могли разликовати и избећи директно конфронтирање. (Сматрам да сваки од погледа може да полемише са другима унутар свог поднаслова) Тиме се само добија на веродостојности, будући да овај свет јесте једно поље, али са хиљаду цветова. (Оставила бих причу о еволуцији за неку другу прилику, будући да ме све више подсећа на деволуцију, а о Чолићки само толико да је сасвим нескандалозна, више трапава и брљива, што је сложићеш се, много опасније). --ангелина марковић 07:13, 11 Апр 2005 (CEST)

Нису ми јасни темплејти

Може ли неко од администратора да ми објасни шта се дешава с темплејтима? У том именском простору постоји брдо чланака који, колко ми се чини, немају ама баш никакве везе с тамплејтима, мимо тога што цела серија има проблем с именовањем, као на пример Шаблон:Убијање у Касарни XВИ батаљона пограничних ловаца. У садржину не бих да залазим, јер их нисам читала детаљно. Обележила сам још пар њих коментаром "Зашто је ово темплејт?", па ако ко има времена нека погледа. Поздрав :)--Dzivdzan 19:59, 8 Апр 2005 (CEST)

Па, ни ја не знам зашто је то темплејт. Тачније, схватио сам. Неко је, мислећи да то тако треба, чланак о Миклошу Хортију направио у темплејтима. То би требало средити (вратити текстове са темплејта на страницу чланка), а потом обрисати темплејте. --Милош Ранчић (разговор) 22:49, 8 Апр 2005 (CEST)

pomoc

Jel zna neko neki sajt sa auto oglasima u holandiji i italiji

• [1] Pozdrav. Dz

Вики Извори

Сада сам приметио да је отворено гласање на вики иѕворима да српска википедија добије свој поддомен тј да адреса не буде више типа http://wikisource.org/wiki/Main_Page:Serbian него http://sr.wikisource.org дакле, пошто видим да је бонзо већ поднео глас да се створи и поддомен за нас желим само да позовем све администраторе и бироктате да својим гласом подрже бонзов предлог и тиме омогуће да имамо викиизворе на српском језику а не само да нам једна страница буде на енглеској верзију. Више информација погледајте овде. Гласање је отворено 12.04.2005 а завршава се 12.05.2005. --Саша Стефановић разговор 12:52, 13 Апр 2005 (CEST)

• Гласати могу само они који су се пријавили и свој први допринос дали до 12. марта 2005. Али пријавите се свакако и дајте свој први допринос, пример на насловној или на својој страни. Ако се неко пријавио пре задатог рока, и уклапа се, нек се јави нама да га подржимо и да помогнемо заједно да има што више доприноса, у упутству за гласање се то сматра легалним.Биће још гласања зато се пријавите сад па кад буде опет гласање моћићемо да добијемо свој именски простор. А потписите се и на захтев за именски простор можда број потписа превагне --Небојша Бозало 14:05, 13 Апр 2005 (CEST)

• Допринос на енглеској Википедији или на нашој? Да ли то значи да се треба пријавити код енглеза? Хајде разјасните ми то мало па да гласам. Вандал Б 14:37, 13 Апр 2005 (CEST)

---

Вандал погледај ову страницу, тамо све пише. Дакле реч је о покретању вики извора на српском језику. За сада тамо имамо само Главну страну и то се налази на енглеској верзији, а ово гласање би требало да нам омогући нашу целу верзију. --Саша Стефановић разговор 15:15, 13 Апр 2005 (CEST)

• Кратки коментар, пошто је формула за тежину гласа $\log(N/50)$, где је N број доприноса, то значи у ствари да има смисла гласати тек након 50 или више доприноса. Не бих никог да обесхрабрим, само да знате да једна промена није довољна --Dzordzm 19:12, 13 Апр 2005 (CEST)

• Ни ја нисам пријављен у потребном периоду, сад само правимо гужву, али биће прилика. --Небојша Бозало 19:21, 13 Апр 2005 (CEST)

Како рекосте, пријавила сам се. Сад само да сакупим (као и остали) log(N/50) промена, и да сачекамо неко следеће гласање :) --ангелина марковић 02:58, 15 апр 2005 (CEST)

Ћирилица, латиница, екавски и ијекавски

Преносим вам последње информације тим поводом. Преко расправе коју сам имао (поново) са Николом и коју ме мрзи да вам преносим (можете је видети почев од ове стране, захваљујући једном вредном Кинезу (zh:User:Zhengzhu), имаћемо решену ћирилицу, латиницу, екавски и ијекавски по кинеском моделу. Послао сам му правила за пресловљавање, начине на који ћемо решавати екавицу/ијекавицу, као и начин на који ћемо решавати изузетке. Ускоро ћемо добити прелиминарну тест верзију софтвера, а за неко време ће и српска Википедија имати могућност избора на ком писму и на ком наречју неко жели да чита и пише. --Милош Ранчић (разговор) 18:11, 14 Апр 2005 (CEST)

Преводи Викимедијиних пројеката

Видим да је Милант изменио "Викречник" у "Викиречник". Проблем са овим речима је у томе да ли их третирати као сложенице или као полусложенице. "Викречник" му дође сложеница, док "Викиречник" чине две засебне речи, две су акценатске целине и онда је боље писати "Вики-речник" (или чак као две одвојене речи: "Вики речник"). Проблем се не тиче само овога, већ и других пројеката. Сматрам да би требало направити нешто креативније преводе, који би били у духу српског језика. --Милош Ранчић (разговор) 18:26, 14 Апр 2005 (CEST)

Треба нам сада мало креативности. Треба наћи боље називе за "Вики књиге" (можда "Викњиге" или "Викињиге" :) ), "Вики цитате" (нпр. "Викицит") "Вики изворе" (нпр. "Викзвори" или "Вигзвори" (једначење сугласника по звучности) ) "Вики вести" (нпр. "Виквести") и "Вики врсте" (нпр. "Викврсте"). Нисам враћао на старо име за Вики речник зато што немам неки посебан став по том питању, а и сматрам да би о томе сви требало да одлучују. --Милош Ранчић (разговор) 18:26, 14 Апр 2005 (CEST)

Не можете да уклањате дио имена. Вики' је Вики. Једино је питање да ли да пишемо Викиречник или Вики-речник. Мени је ова верзија логичнија али је и друга у реду. Никако не може бити ни Вики речник ни Викречник. Викицит ? Викизвори ? Ти то озбиљно? Милан Тешовић 19:15, 15 апр 2005 (CEST)

Ни у енглеском се не поштује "Вики" као света крава. Упореди Wiktionary са Wikipedia. Прво и основно, не треба ништа слепо следити. Друго и основно, треба бити креативан. Треће, одређени број речи не могу да стоје заједно. Видим да је неко променио Изворе у рогобатну реч "Викиизвори". То су две речи, чак не ни полусложеница. На крају, о овоме ваља гласати пошто не постоји ни представа о томе како решити (а и има пуно могућих решења). Направићу гласање ускоро. --Милош Ранчић (разговор) 16:46, 16 апр 2005 (CEST)

Wiktionary је добио исто име као и Wikipedia. Дакле не пише eнциклопедија, исто као што не пише diktionary. А ако се питаш зашто није Wikitionary онда покушај да изговориш. Није иста ситуација пошто се на енглеском не пише и чита исто. Милан Тешовић 22:45, 16 апр 2005 (CEST)

Па, подједнако рогобатно звуче и сложенице на српском језику... "Викишнараи" није тако страшно :) --Милош Ранчић (разговор) 23:26, 16 апр 2005 (CEST)

Измена главне стране

Ево још једног предлога за неке иземене. Реч је о томе да Поглед у прошлост не треба да стоји на главној страни јер веч имамо сличне теме на главној страници Догађаји и Новости на Википедији. Саша Стефановић разговор 19:08, 14 Апр 2005 (CEST)

Могућност за рад са датумима, напокон

Дакле, после дужег времена држања неписмених имена дана у недељи и месеца, коначно их имамо у писменом облику. Шта то значи: То значи да сада можемо да правимо темплејте по одређеним датумима. Тако се могу направити темплејти за изабрани чланак за сваки дан :) 366 комада, па нека се мењају сваки дан. Ја ћу урадити одређени број њих, па други могу да наставе. Наравно, радимо према текућим упутствима која се налазе на: Википедија:Сјајни текстови, односно, који треба да се налазе у оквиру категорије "Добри чланци" или како већ. --Милош Ранчић (разговор) 22:25, 14 апр 2005 (CEST)