Отворите главни мени

Приликом именовање свих чланака на Википедији се полази од два основна принципа:

  1. Да је име опште препознатљиво
  2. Да назив није вишезначан и да се не преклапа са називима других чланака

ПозадинаУреди

Ова правила именовања су резултат централизираног процеса расправе који је покренула Арбитражна комисија након захтева за арбитражу / Македонија 2 и успостављање консензуса о именима. Консензус су одредила три администратора који су именовани од стране Арбитражног Комитета.

Република Македонија је 12 фебруара 2019 промијенила име у Република Северна Македонија након Преспанског споразума који је окончао дугогодишњи спор око имена Македоније. У светлу ових догађаја, уредници на Википедији спровели су нови РФЦ да усвоје нова правила о именовању и допуне оне који су на снази од 2009 године, током фебруара и марта 2019, и на крају је затворен од три администратора.

Према арбитражној одлуци ова правила су обавезујућа и извршна. Уредници се подсјећају да сва спорна уређивања која се односе на праксу именовања Северне Македоније и даље подлијежу под 1РР.

ОсноваУреди

Ова правила често спомињу Преспански споразум. Овај споразум, иако је очигледно важан корак ка окончању спора око именовања Македоније, не представља никакву правну обавезу у заједници Википедије. Придржавање његовим одредбама долази као резултат консензуса да се поштује одређена конвенција. Политике Википедије и даље имају предност над документом у целини.

МестаУреди

Главни наслови чланакаУреди

У тексту чланкаУреди

Земља ће се називати кратким именом Северна Македонија. Званични назив Република Северна Македонија ће се користити у свим контекстима гдје би се и друге земље назвале пуним службеним називима (нпр. "Руска Федерација", "Уједињена Република Танзанија", итд.)

У историјским контекстима који се односе на догађаје између 1992 и 2019 године, чланци Википедије ће и даље упућивати на земљу користећи тадашњи званични назив, "(Република) Македонија". Тамо гдје је потребно могу се додати објашњења попут "(сада Северна Македонија)" (нпр. Киро Глигоров је постао први председник Републике Македоније (сада Северна Македонија), или: Киро Глигоров је био први председник новоосноване државе (тада названа Република Македонија). Историјски придеви за ове теме треба да следе исту логику. Историјски придеви који упућују на државне ентитете треба да остану "македонски". Тамо где контекст није очигледно историјски, могу се додати објашњења као што је ("сада северно македонски").

Израз Бивша Југословенска Република Македонија или било која његова скраћеница неће се користити.

Специфичне темеУреди

Језик, идентитет и култураУреди

Македонски језик, Македонци као етничка група и македонска култура и даље се спомињу као такви (нпр. Македонска народна песма, македонски филм, итд.). Ово је у складу са Преспанским споразумом и великом већином поузданих извора.

НародностУреди

Народност грађана Северне Македоније и даље треба да се назива "македонским". Конкретно, термин "македонски" се користи за рутински опис народности у главним реченицама биографских чланака (Дарко Панчев је македонски фудбалер ...). Ово је такође у складу са већином поузданих извора (док према Преспанском споразуму, у званичним документима држављанство ће бити описано као "Македонац / држављанин Републике Северне Македоније").

У контекстима где двосмисленост с македонском етницитетом може бити проблем, могу се користити експлицитније форме или објашњавајући текст (нпр. Дарко Панчев посједује и аустралиско и држављанство Северне Македоније или Македонци који нису грађани Северне Македоније).

Придеви изведени од Северне МакедонијеУреди

Употреба придева за упућивање на земљу ("македонски" или "северно македонски") била је ствар одређене расправе. До сада поуздани извори су недоследни, а РфЦ није довео до јасног консензуса коме од њих дати предност.

Преспански споразум не дозвољава употребу придева "северно македонски". Уместо тога сугерише да ће се обичан "македонски" користити у неким контекстима; док у другим контекстима треба избегавати оба придева у потпуности, и користити алтернативне посвојне облике као што је "из Северне Македонија". Међутим, поуздани извори нису досљедно слједили ове конвенције.

Када се говори о званичним државним институцијама Северне Македоније, Преспански споразум предвиђа да треба избегавати оба придева у корист посвојног облика ("Северне Македоније"). За државне институције чланак треба да користи званична имена (нпр. Скупштина Републике Северне Македоније). Међутим, у складу са поузданим изворима, придјеви се још увијек могу користити при упућивању на такве институције у генеричким терминима (нпр. грчки и северно македонски премијери), посебно тамо где би посвојни облик био граматички компликован или неприродан. Док поуздани извори и даље користе и обичан "македонски" и "северно македонски" у таквим контекстима, мишљење већине у РфЦ-у преферирало је потпунију форму, "северно македонски".

У свим другим контекстима, и "северно македонски" и "македонски" могу се користити на Википедији у односу на земљу (нпр. северно македонска компанија, или македонска привреда). У одсуству јаснијег консензуса о томе која од њих двоје преферирати, препоручује се употреба дуже форме када двосмисленост може бити проблем (посебно на почетку чланка). Краћи облик може се користити тамо где је тема земље већ успостављена у контексту. Један општи пример овога може бити накнадна и додатна упућивања на земљу у чланцима који се првенствено односе на теме везане за Северну Македонију, њену културу и народ.

Имена, категорије и шаблони чланака треба да избегавају придеве. Преферира се употреба неутралних формулација као што су "Северне Македоније", "у Северној Македонији" итд.