Википедија:Предлози за изабране слике

Предлози за изабране слике

На овој страници постављају се предлози за слике које ће се појавити на Главној страни Википедије на српском језику. Пре него што предложите неку слику, погледајте правила о појављивању слика на Главној страни. Слике могу предложити сви корисници који имају отворен налог на Википедији. Правило је да један корисник може предложити највише ОСАМ слика за дати месец, уз одређене изузетке који су дефинисани у правилима.

Процедура

Процес бирања изабраних слика обухвата две фазе:

  • Фазу предлагања
  • Фазу усаглашавања

Фаза предлагања

  1. Ова фаза траје од 1. до 8. у месецу и током ње корисници могу предлагати изабране слике за следећи месец;
  2. Важи ограничење од ОСАМ слика по кориснику;
  3. Опис слике је обавезан и без њега ваш предлог неће бити важећи;
  4. Слике се предлажу по категоријама, пронађите категорију којој припада слика или слике које желите да предложите и упишите следеће:
=== Предлог корисника {{Корисник|Ваше корисничко име}} ===
[[Датотека:Слика 1|опис слике]]
[[Датотека:Слика 2|опис слике]]...
:'''Коментари'''
<!-- ... Ваш коментар ... -->

Фаза усаглашавања

  1. Ова фаза траје од 9. до 15. у месецу;
  2. Ако је током фазе предлагања предложено тачно онолико слика колико се и бира и ако нема противљења корисника, ова фаза изостаје;
  3. Ако је предложено више слика него што се бира, приступа се усаглашавању и (евентуалном) гласању;
  4. Ако је предложено мање слика него што се бира, током ове фазе се могу предложити додатне слике, више НЕ ВАЖИ правило од осам слика по кориснику.


НАПОМЕНА: Избор изабраних слика за јануар почиње 1. децембра 2021.

Децембар (31)Уреди

СтатистикаУреди

Имамо 31 предложених слика у 6 категорија.

Категорије према броју предложених слика:

  • Живи свет: 5
  • Људи и људске активности: 5
  • Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…): 5
  • Природа, природне појаве, насеља, панораме: 5
  • Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја: 5
  • Слободна категорија: 6

Списак корисника према броју предложених слика:

Живи свет (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Мунгоси су породица из подреда мачколиких животиња. Насељавају континенталну Африку и јужну Евроазију. Мадагаскарски мунгоси из потпородице Galidiinae, која је ендемит Мадагаскара, су се са афроазијским мунгосима налазили у истој породици. Међутим, након анализа ДНК су смештени у породицу Eupleridae.Претпоставља се да постоји блиска сродност између цибетки и мунгоса. На острва јужног Јадрана мунгос је насељен почетком 20. века. Једна од боље проучених врста из ове породице су меркати (лат. Suricata suricatta). Они су настањени у Јужној Африци и у полупустињским пределима. Домороци их називају „човечуљцима”. Живе у подземним стаништима, у већим групама.
 
Српска рамонда, колачић или цвет феникс (лат. Ramonda serbica) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. године у околини Ниша. Ramonda serbica је остатак суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda nathaliae и сматра се да се од ње полиплоидијом одвојила током терцијара у самосталну врсту.
 
Водомар је врста птице из породице водомара (лат. Alcedinidae) и реда модроврана (лат. Coraciiformes). Насељава велики део Евроазије и крајњи север Африке. Водомар, има кратко, збијено тело, кратке ноге, кратак реп и широка крила. Глава му је велика и дуга око 4 cm, а врат кратак, кљун је дуг и шиљат. Боја перја мужјака са горње стране тела, се зависно од угла под којим светло пада на њега, креће од кобалтно до тиркизно плаве, на средини леђа налази се светлуцава азурно плава пруга. Перје око базе кљуна и иза очију је риђе боје, док је кљун црн. Ноге и стопала су светлоцрвене боје. Дужина тела је око 16 cm, а тежина се креће између 34 и 46 грама. Распон крила износи око 25 cm.

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)Уреди

 
Фотографија Ластиног репка на црвеном валеријану.
 
Линцура је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (Gentianaceae)

Људи и људске активности (5)Уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Улични музичари на Монмартру.
 
Ерик Сати, француски пијанист, композитор и писац.
 
Јул Бринер, амерички глумац руског порекла на фотографији Стевана Крагујевића начињеној 1969. године у Сарајеву.
 
Драмска секција учитељске школе у Неготину, 1927. године.
 
Петар Словенски био је познати српски глумац и радио водитељ. Рођен је као Петар Стојановић. Наступао је највише у позоришту, док је на филму и телевизији остваривао само епизодне улоге. Ипак, највећу популарност стекао је као водитељ на Радио Београду. Током читаве деценије 1980-их водио је изузетно популарну и слушану радио емисију „Караван“, а учествовао је и у другим забавним програмима ове радио станице.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5)Уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Луј Веин, Мачке у Хајд парку, графика из 1936 године.
 
Скулптура клизачице направљена од леда, Квебек, Каанада.
 
Питер Бројгел Старији, Вавилонска кула, 1563. Налази се у Музеју историје уметности у Бечу.

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)Уреди

 
Надежда Петровић - Жетва у Србији, 1904.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (5)Уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Месечева капија у кинеском врту у провинцији Гронинген у Холандији.
 
Меандер у кањону реке Колорадо у Аризони. Кањон Колорада је дуг 446 километара, широк 29 километара и дубок преко 1.500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око 4 милиона туриста годишње.

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)Уреди

 
Национални парк Банф налази 120 - 200 km западно од Калгарија, и укључује и град Банф, Алберта, Канада.
 
Фотографија језера Акасломполо (Äkäslompolo) у Финској.
 
Фотографија заласка сунца у Националном парку Арчис, Јута, САД

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)Уреди

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)Уреди

 
Краљ Александар I Карађорђевић и војвода Живојин Мишић у штабу Српске врховне команде, фитографисано 1918.
 
Мапа злочина и логора над Швабама, стална поставка Музеја подунавских Шваба

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Црква Рођења Пресвете Богородице или Богородична црква је православна црква на острву Мали Град, у албанском делу Преспанског језера. Подигао је српски племић и кесар Новак Мрасоровић. Црква је проглашена за споменик културе Албаније. Црква има фреске и грчке натписе који датирају из 1369. Постоје фреске које приказују породицу српског кесара Новака Мрасоровића и његову супругу Калију. Подигнута је на југоисточној страни острва, у једном великом природном усеку у виду пећине. Црква је више од једног столећа позната медиевистичкој науци, посебно откако је крајем 19. века руски научник Павел Микуков први описао њене фреске и објавио историјске натписе исписане на њима. При том се највише задржао на живопису западне фасаде и портретима ктитора покушавајући и да прецизније утврди идентитет кесара Новака. Поред тога, Микуков даје и детаљан опис фресака с почетка 17 столећа (1607), Страшног суда на западној фасади цркве и композиције Рођења Богородице, која је насликана у лунете изнад западних врата.
 
Манастир Поганово је смештен на левој обали реке Јерме у близини села Поганово. Припада Епархији нишкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Слободна категорија (6)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Помфрит или пржени кромпирићи (француски: pommes frites) јело је произведено од кромпира. Популарно је у многим земљама света и има много назива. Припада групи најнездравијих оброка. Кромпир је сам по себи јако добар извор Б витамина, али једном када се урони у вруће уље, ова се нискокалорична намирница претвара у калоричну бомбу, која подиже лош холестерол.
 
Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години. У свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник. У данашње доба, већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара. Нова година се као празник слави 1. јануара и обично је нерадан дан.[а]

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Трофеј са Вики купа, 2015. године. Вики куп одржава се од 2007. године. Има за циљ подршку креирању садржаја, као и унапређење уређивања чланака.
 
Спирално степениште у небодеру у Љубљани, Словенија. Неботичник се налази у центру Љубљане и једна је од најпрепознатљивијих градских знаменитости.
 
Божићна декорација[б]

Предлог корисника Sadko (разговор · доприноси)Уреди

 
Небодер West 65 током изградње, Нови Београд.

КоментариУреди

Распоред слика за НОВЕМБАР 2021
понедељак, 1. 11. уторак, 2. 11. среда, 3. 11. четвртак, 4. 11. петак, 5. 11. субота, 6. 11. недеља, 7. 11.
             
понедељак, 8. 11. уторак, 9. 11. среда, 10. 11. четвртак, 11. 11. петак, 12. 11. субота, 13. 11. недеља, 14. 11.
             
понедељак, 15. 11. уторак, 16. 11. среда, 17. 11. четвртак, 18. 11. петак, 19. 11. субота, 20. 11. недеља, 21. 11.
             
понедељак, 22. 11. уторак, 23. 11. среда, 24. 11. четвртак, 25. 11. петак, 26. 11. субота, 27. 11. недеља, 28. 11.
             
понедељак, 29. 11. уторак, 30. 11.
   
Распоред слика за ДЕЦЕМБАР 2021
среда, 1. 12. четвртак, 2. 12. петак, 3. 12. субота, 4. 12. недеља, 5. 12. понедељак, 6. 12. уторак, 7. 12.
             
среда, 8. 12. четвртак, 9. 12. петак, 10. 12. субота, 11. 12. недеља, 12. 12. понедељак, 13. 12. уторак, 14. 12.
             
среда, 15. 12. четвртак, 16. 12. петак, 17. 12. субота, 18. 12. недеља, 19. 12. понедељак, 20. 12. уторак, 21. 12.
             
среда, 22. 12. четвртак, 23. 12. петак, 24. 12. субота, 25. 12. недеља, 26. 12. понедељак, 27. 12. уторак, 28. 12.
             
среда, 29. 12. четвртак, 30. 12. петак, 31. 12.
     


НапоменеУреди

  1. ^ Пригодно за 31. децембар, дочек Нове године
  2. ^ Одговарајуће за 25. децембар, Божић по грегоријанском календару