Википедија:Предлози за изабране слике

Предлози за изабране слике

На овој страници постављају се предлози за слике које ће се појавити на Главној страни Википедије на српском језику. Пре него што предложите неку слику, погледајте правила о појављивању слика на Главној страни. Слике могу предложити сви корисници који имају отворен налог на Википедији. Правило је да један корисник може предложити највише ОСАМ слика за дати месец, уз одређене изузетке који су дефинисани у правилима.

Процедура

Процес бирања изабраних слика обухвата две фазе:

  • Фазу предлагања
  • Фазу усаглашавања

Фаза предлагања

  1. Ова фаза траје од 1. до 8. у месецу и током ње корисници могу предлагати изабране слике за следећи месец;
  2. Важи ограничење од ОСАМ слика по кориснику;
  3. Опис слике је обавезан и без њега ваш предлог неће бити важећи;
  4. Слике се предлажу по категоријама, пронађите категорију којој припада слика или слике које желите да предложите и упишите следеће:
=== Предлог корисника {{Корисник|Ваше корисничко име}} ===
[[Датотека:Слика 1|опис слике]]
[[Датотека:Слика 2|опис слике]]...
:'''Коментари'''
<!-- ... Ваш коментар ... -->

Фаза усаглашавања

  1. Ова фаза траје од 9. до 15. у месецу;
  2. Ако је током фазе предлагања предложено тачно онолико слика колико се и бира и ако нема противљења корисника, ова фаза изостаје;
  3. Ако је предложено више слика него што се бира, приступа се усаглашавању и (евентуалном) гласању;
  4. Ако је предложено мање слика него што се бира, током ове фазе се могу предложити додатне слике, више НЕ ВАЖИ правило од осам слика по кориснику;

НАПОМЕНА: Избор изабраних слика за септембар почиње 1. августа 2020.

Септембар (30)Уреди

СтатистикаУреди

Имамо 20 предложених слика у 6 категорија.

Категорије према броју предложених слика:

  • Живи свет: 2
  • Људи и људске активности: 4
  • Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…): 3
  • Природа, природне појаве, насеља, панораме: 2
  • Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја: 4
  • Слободна категорија: 4

Списак корисника према броју предложених слика:

Живи свет (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Поларни медвед са младунцем. То је врста медведа који насељава Арктик. Највећи је копнени месојед на свету — већина одраслих мужјака тежи од 450 до 1.000 килограма, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну камуфлажу приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје. Бели медведи имају кратак реп и малене уши како не би изгубили вишак топлоте, као и релативно малу главу и издужено заоштрено тело погодно за пливање. Као морски сисар, бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води. У свом окружењу је врхунски предатор — углавном се храни фокама, младим моржевима и китовима, иако је спреман да поједе све што може да убије. Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед глобалног загревања имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.

Предлог корисника Садко (разговор · доприноси)Уреди

 
Кит ајкула (лат. Rhincodon typus) је највећа постојећа врста риба. Највећа виђена кит-ајкула била је дуга 12,65m, а тешка 21,5t . Постоје тврдње да су вићене и јединке које су дуге преко 14m, а тешке преко чак 30t. Кит-ајкула је такође највећи кичмењак који не спада у сисаре. Спада у род Rhincodon, и једина је врста тог рода која није изумрла. Кит-ајкула постоји око 60 милиона година.

Људи и људске активности (5)Уреди

Предлог корисника Pinki (разговор · доприноси)Уреди

 
Књижевници и ратници — Бранко Ћопић, Мира Алечковић и Блажо Конески у партизанима 1944. године

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Грејс Кели је била америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака. Сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. Ширу популарност стекла је 1952. након улоге у вестерну Тачно у подне, у ком јој је партнер био Гари Купер. Наредне године је, заједно са Кларком Гејблом и Авом Гарднер, снимила филм Могамбо који јој је донео награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу, као и прву номинацију за Оскара. Почетком 1955. Келијева је освојила Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму за улогу у драми Провинцијалка.[a]

Предлог корисника Mr. Vols (разговор · доприноси)Уреди

 
Туве Јансон (1914 - 2001) била је финска књижевница, сликарка, стрипар и илустраторка. Написала је шест романа и неколико збирки прича, међу којима се издвајају аутобиографска збирка новела „Вајарева кћи” (1968) и роман „Лето” (1972). Ипак, широј јавности је најпознатија по књигама за децу и стриповима о Мумијевима. Мумијеви су породица белих и трбушастих тролова са великим њушкама, што их чини налик на нилске коње. Ова безбрижна и авантуристичка породица живи у кући у Долини Мумијевих, негде у шумама Финске. Основу породице чине: Тата Муми, Мама Муми и Муми, а уз њих се појављују: Хемули, Њушо, Свире, Мумка, Мала Му, Грока, Тутики и многи други. Укупно 9 књига о Мумијевима написане су на шведском језику и објављене у Финској у периоду 1945-1970. Уз њих, настало је пет сликовница и стрип који се штампао од 1945. до 1993. Снимљено је више ТВ серија и филмова о Мумијевима, а најпознатија је јапанска ТВ серија Мумијеви

Предлог корисника Садко (разговор · доприноси)Уреди

 
Фотографија познатог српског и боема Радета Драинца у кафанској атмосфери, фотографисано између 1930. и 1940.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5)Уреди

Предлог корисника Садко (разговор · доприноси)Уреди

 
Мурал посвећен доктору Миодрагу Лазићу који је током 2020. преминуо од последица вируса корона. Био је годину дана ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 — јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 — феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао Орденом Светог Саве.

Предлог корисника Mr. Vols (разговор · доприноси)Уреди

 
Слика „Гуслар“ коју је 1952. године створио српски сликар Петар Лубарда (1907–1974). Платно припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији српске националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот, рецимо, женској фигури смрти која се појављује на остварењу „Нарикаче“. Слика се чува у Музеју савремене уметности у Београду.

Природа, природне појаве, насеља, панораме (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Мали каскадни водопад код места Доморкапу у планинском пределу Пилиш који се налази у Мађарској.
 
Водопад Швракаве налази се на граници општина Челинац и Бања Лука, у месту Бастаси у Републици Српској. До водопада је најлакше прићи путем који води десном обалом Врбаса, из села Карановац, које је удаљено 11 километара јужно од Бање Луке. На око два километра идући од моста у Карановцу, у правцу Кнежева, потребно је скренути лево ка селу Бастаси. Након успона на превој, макадамски пут обара десно у долину Швракаве. Река Швракава је десна притока Врбаса. Ушће ове реке налази се у селу Карановац, на излазу Врбаса из кањона Тијесно. Швракава, иако не превише дуга, представља занимљиву реку, карактеристичну по кањону и слаповима. Кањон Швракаве, дуг око 500 метара, завршава се са неколико слапова и водопадом. Преко стенског блока, високог око 4–5 метра, вода се обрушава у дубоки кречњачки лонац.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара у источној Србији античке римске царске палате Феликс Ромулијане (лат. Felix Romuliana) које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине. Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293311), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана (Romuliana). Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. веку Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град, на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равнима најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.
 
Манастир Липље снимљен током ноћи. Липље је православни хришћански манастир који се налази у селу Горње Липље између Котор Вароша и Теслића, у Републици Српској. Према народном предању, манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан 1219. године.

Предлог корисника Садко (разговор · доприноси)Уреди

 
Галерија матице српске је национални музеј основан 14. октобра 1847. године у оквиру Матице српске, најстарије културне и образовне институције код Срба.
 
Храм Благе Марије у изградњи, викенд насеље Банстол, општина Инђија.
 
Споменик Момчилу Тапавици у Новом Саду, првом Словену и Србину у историји који је освојио медаљу на Олимпијским играма 1896. године у Атини.

Слободна категорија (5)Уреди

Предлог корисника Вукан Ц (разговор · доприноси)Уреди

 
Анимирани приказ Инвазије на Пољску 1939. године. Започела је 1. септембра нападом Вермахта, без објаве рата, а завршила се 6. октобра када су Немачка и Совјетски Савез поделили и анектирали целу Пољску. Овом инвазијом је започет Други светски рат који ће трајати шест година уз учешће 61 државе. Рат је однео између 75 и 85 милиона живота.[b]

Предлог корисника Mr. Vols (разговор · доприноси)Уреди

 
Филмски костим који је носила Одри Хепберн у филмском мјузиклу Моја лепа госпођице (1964) где је глумила Елајзу Дулитл, сиромашну продавачицу цвећа, коју арогатни професор фонетике професор Хигинс (Рекс Харисон) учи манирима, не би ли он ње начинио даму и тако добио опкладу да од сваког може начинити особу софистицираног говора и понашања. Одри је носила костим у средишњој сцени филма када - да би утврдио колико је напредовао у свом експерименту - Хигинс доводи Елајзу међу припаднике високог друштва на коњичким тркама Ројал ескотa. Костиме је дизајнирао британски фотограф и костимограф Сесил Битон, који је већ радио костиме за бродвејску верзију овог мјузикла за шта је добио награду Тони. Битон је, због жеље да што више контролише продукцију, долазио у сукоб са режисером Џорџом Кјукором. Филм је доживео велики успех. Освојио је осам Оскара, укључујући и Оскар за најбољи костим који је припао Битону (његов други Оскар у каријери). Временом филм је постао антологијски, али и препознатљив управо по костимима. Иконичне хаљине, и пре свега, екстравагатни шешири из ове сцене утврдиле су мит у јавности о женској моди на Ројал ескот коњичким тркама, где је до данашњих дана уобичајно да жене из високог друштва носе гламурозне шешире.
 
Славеносербски магазин је први часопис међу Србима и Јужним Словенима и један од важнијих сачуваних текстова штампаних на славеносрпском језику. Уредио га је барокни књижевник Захарија Орфелин и објавио 1768. у Венецији, у штампарији Димитрија Теодосија. Часопис има укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм, а подељен је на девет одељака, обележених римским бројевима у којима су распоређени текстови различитог садржаја (поуке за децу и омладину, религиозни и морални савети, неколико забавних прилога, савети из медицине, неколико епиграма и, на крају, шест приказа разних књига). Први и једни број сачињен је по узору на руски часопис Јежемесјачнија сочињенија, који је издавала Руска академија наука у Петрограду, од 1755. до 1764. Велики део прилога у Славеносербском магазину преузет је и преведен управо из тог часописа. Орфелин је у предговору магазина први пут у српској култури изнео неке просветитељске идеје. Између осталог у њему се истиче да магазин треба да помогне ширењу знања међу Србима и својим примером подстакне и друге на патриотски чин образовања свог народа. Часопис је написан славеносрпским језиком, те стога заузима значајно место у сагледавању историје и развоја српског књижевног језика.


Предлог корисника Садко (разговор · доприноси)Уреди

 
Графит у Трстенику у знак подршке народу Црне Горе и Српској православној цркви током текуће Верске кризе.

КоментариУреди

Распоред слика за АВГУСТ 2020
субота, 1. 8. недеља, 2. 8. понедељак, 3. 8. уторак, 4. 8. среда, 5. 8. четвртак, 6. 8. петак, 7. 8.
             
субота, 8. 8. недеља, 9. 8. понедељак, 10. 8. уторак, 11. 8. среда, 12. 8. четвртак, 13. 8. петак, 14. 8.
             
субота, 15. 8. недеља, 16. 8. понедељак, 17. 8. уторак, 18. 8. среда, 19. 8. четвртак, 20. 8. петак, 21. 8.
             
субота, 22. 8. недеља, 23. 8. понедељак, 24. 8. уторак, 25. 8. среда, 26. 8. четвртак, 27. 8. петак, 28. 8.
             
субота, 29. 8. недеља, 30. 8. понедељак, 31. 8.
     

НапоменеУреди

  1. ^ Слика је погодна за 14. септембар — дан када је Грејс Кели преминула
  2. ^ Илустрација је погодна за 1. септембар — дан када је почео Други светски рат