Википедија:Предлози за изабране слике

Предлози за изабране слике

На овој страници постављају се предлози за слике које ће се појавити на Главној страни Википедије на српском језику. Пре него што предложите неку слику, погледајте правила о појављивању слика на Главној страни. Слике могу предложити сви корисници који имају отворен налог на Википедији. Правило је да један корисник може предложити највише ОСАМ слика за дати месец, уз одређене изузетке који су дефинисани у правилима.

Процедура

Процес бирања изабраних слика обухвата две фазе:

  • Фазу предлагања
  • Фазу усаглашавања

Фаза предлагања

  1. Ова фаза траје од 1. до 8. у месецу и током ње корисници могу предлагати изабране слике за следећи месец;
  2. Важи ограничење од ОСАМ слика по кориснику;
  3. Опис слике је обавезан и без њега ваш предлог неће бити важећи;
  4. Слике се предлажу по категоријама, пронађите категорију којој припада слика или слике које желите да предложите и упишите следеће:
=== Предлог корисника {{Корисник|Ваше корисничко име}} ===
[[Датотека:Слика 1|опис слике]]
[[Датотека:Слика 2|опис слике]]...
:'''Коментари'''
<!-- ... Ваш коментар ... -->

Фаза усаглашавања

  1. Ова фаза траје од 9. до 15. у месецу;
  2. Ако је током фазе предлагања предложено тачно онолико слика колико се и бира и ако нема противљења корисника, ова фаза изостаје;
  3. Ако је предложено више слика него што се бира, приступа се усаглашавању и (евентуалном) гласању;
  4. Ако је предложено мање слика него што се бира, током ове фазе се могу предложити додатне слике, више НЕ ВАЖИ правило од осам слика по кориснику.


НАПОМЕНА: Избор изабраних слика за јун почиње 1. маја 2021.

Јун (30)Уреди

СтатистикаУреди

Имамо 16 предложених слика у 6 категорија.

Категорије према броју предложених слика:

  • Живи свет: 5
  • Људи и људске активности: 2
  • Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…): 2
  • Природа, природне појаве, насеља, панораме: 2
  • Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја: 3
  • Слободна категорија: 2

Списак корисника према броју предложених слика:

Живи свет (5)Уреди

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Водени биво или Азијски водени биво (лат. Bubalus bubalis) је папкар из породице говеда. Одрасли водени биво нарасте од 300 до 600 килограма тежине код припитомљених примерака, а примерци у дивљини могу бити још крупнији (и до 800-1000 kg). Просечна тежина одраслог мужјака је око 900 килограма, а просечна висина рамена око 1,7 m
 
Род Лала или тулипана (лат. Tulipa) обухвата око 100 врста, природно распрострањених у Азији, јужној Европи и северној Африци. Центар диверзитета су области планина Памир и Хиндукуш, као и степе Казахстана. Велики број врста, као и узгојених култивара и хибрида, користи се као украсно биље у баштама, жардињерама и парковима.

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Маче расе Бенгалске мачке. Бенгалска мачка је пореклом из САД, настала укрштањем домаће мачке са азијском леопардастом мачком (ALC) Prionailurus bengalensis bengalensis. Име је добила по латинском називу ALC (P. b. bengalensis), а не по дивљем рођаку Бенгалском тигру.
 
Европска веверица или риђа веверица или само веверица је врста арбореалних веверица из рода Sciurus. Европске веверице су сваштоједи, глодари који живе на простору скоро целе Евроазије. Међутим, у Британији број ових веверица је драстично опао услед увођења источне сиве веверице из Северне Америке.
 
Морски лавови су морски сисари карактеристични по ушним шкољкама, дугим перајима, краткој длаци и способности ходања. Заједно са фокама крзнашицама чине породицу Otariidae, ушатих фоки. Насељавају пространства од субарктичких до тропских вода, изузев сјевера Атлантског океана. Просјечни животни вијек морских лавова креће се између 20 и 30 година. Калифорнијски морски лав у просјеку има масу од око 300 килограма и дужину од 2,4 m. Највећи морски лав је Штелеров морски лав који тежи око 1000 килограма, а дуг је 3 метра.

Људи и људске активности (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Мушкарац изводи брејкденс на улицама Будимпеште. Брејкденс је настао седамдесетих година 20. века. Играли су га претежно амерички дечаци. Карактеришу га атрактивни и захтевни покрети као што су обртаји, ветрењаче, замаси и рад ногу, разне акробације.

Предлог корисника Vilena66 (разговор · доприноси)Уреди

 
Тејам је популаран ритуални облик плеса у Керали и Карнатаки у Индији. Људи из ових округа сматрају самог Тејама каналом ка Богу и на тај начин траже благослов од Тејама.

Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура…) (5)Уреди

Предлог корисника Vilena66 (разговор · доприноси)Уреди

 
Свод са фрескама у старој катедрали у Бреши.

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Ђовани Батиста Тијеполо - Подизање Истинског крста и Света Јелена, уље на платну, (1740-45).


Природа, природне појаве, насеља, панораме (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Пешачки мост изнад реке Соча у Словенији. Река Соча je дуга 140 km, која пролази кроз западну Словенију и северну Италију. Ова река извире на надморској висини од 1.100 m у Јулијским Алпима у Тренти. Крашки извор реке посећују бројни туристи. Река тече ка југу кроз крајеве Бовец, Кобарид, Толмин, Канал, Нова Горица и Горица. У Јадранско море (Тршћански залив) се улива у Италији близу Тржича. Старо име за горњи ток Соче је „Шнита“. У долини Соче су се водиле велике битке за време Првог светског рата. Од риба у реци је најраспрострањенија Сочка пастрмка.

Предлог корисника Vilena66 (разговор · доприноси)Уреди

 
Снежна олуја на острву Огој. Огој је највеће острво у пролазу Малог Мора језера Бајкал. Издуженог је облика, дужине 2,9 км и ширине 0,6 км (0,37 миље). Налази се између рта Шара-Шулун на западној обали острва Олкхон и залива Курминскиј на западној обали Бајкалског језера. Острво је ненасељено.

Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан 11961217, краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године. Стефан Првовенчани је такође наредио да се будући краљеви Србије крунишу у Жичи. Значајну улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.
 
Христос Спаситељ је скулптура која се налази на брду Корковаду (порт. Corcovado) поред Рио де Жанеира, у Бразилу и представља Исуса Христа. Налази се на 709 метара надморске висине. Скулптура је висока 38 метара, од чега 8 метара је само постоље. Радови су трајали пет година, а свечано је откривена 12. октобра 1931. Идеја о градњи религиозног споменика се први пут појавила 1859. године. Предлог су дали отац Педро Марија Бос и принцеза Изабела. Идеја је опет узета у разматрање 1921. године, када се приближавала стогодишњица независности.

Предлог корисника Dobrislava (разговор · доприноси)Уреди

 
Златни римски шлем пронађен недалеко од Сирмијума 1955. Данас је изложен у Музеју Војводине.

Слободна категорија (5)Уреди

Предлог корисника Soundwaweserb (разговор · доприноси)Уреди

 
Шпагети са парадајз сосом. Шпагети су тестенина танког и подужег облика, отприлике 2 mm дебљине а 30 cm дугачке у некуваном стању. Углавном се продају у паковањима од 500 g. Припремају се кувањем у осољеној води од 5 до 10 минута.

Предлог корисника Vilena66 (разговор · доприноси)Уреди

 
Amanita muscaria или Мухара је отровна гљива из породице Amanita. На капици има беле тачкице које се спирају током кише и је људи могу помешати са јестивом гљивом. Симптоми тровања мухаром зависе од количине поједеног меса ове гљиве те варирају од мучнине, болова у стомаку и грчева, па до повраћања, поремећаја понашања и престанка дисања. Тровање мухаром најчешће није смртоносно јер се већина симптома може ублажити лековима.

КоментариУреди

Распоред слика за МАЈ 2021
субота, 1. 5. недеља, 2. 5. понедељак, 3. 5. уторак, 4. 5. среда, 5. 5. четвртак, 6. 5. петак, 7. 5.
             
субота, 8. 5. недеља, 9. 5. понедељак, 10. 5. уторак, 11. 5. среда, 12. 5. четвртак, 13. 5. петак, 14. 5.
             
субота, 15. 5. недеља, 16. 5. понедељак, 17. 5. уторак, 18. 5. среда, 19. 5. четвртак, 20. 5. петак, 21. 5.
             
субота, 22. 5. недеља, 23. 5. понедељак, 24. 5. уторак, 25. 5. среда, 26. 5. четвртак, 27. 5. петак, 28. 5.
             
субота, 29. 5. недеља, 30. 5. понедељак, 31. 5.
     

НапоменеУреди