Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Правописне и језичке недоумице

Основе српског правописа


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

AУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Архитект(а)Уреди

Именице попут ове могу се равноправно користити са наставком -а на крају или без њега. Тако имамо:

архитект(а), полиглот(а), интернист(а), комунист(а), демократ(а)...

Сагласно с тим, и множина може да има два облика:

архитекти/архитекте итд.

БУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Бих/бисмо/бисте (глагол бити)Уреди

У 1. лицу једнине овај облик глагола БИТИ гласи БИХ:

  • Ја бих волео, а не Ја би волео.

БИСМО је једини исправан облик глагола БИТИ у првом лицу множине овог глаголског облика:

  • Ми бисмо желели, а не Ми би желели.

У 2. лицу множине глагол БИТИ гласи БИСТЕ

  • Ви бисте могли то да урадите, а не Ви би могли то да урадите.
  • Ради поређења, ово су грешке истог типа као кад бисмо рекли
  • Ми ће да дођемо код вас, уместо Ми ћемо да дођемо код вас.

Бројеви (писање)Уреди

Бројеви се пишу:

  • 2 — читај два
  • 2. — читај други
  • II — (римски) читај други

Вишечлани бројеви пишу се одвојено, ако је потребно да их из неког разлога пишемо словима:

  • 24 се чита/ пише као двадесет (и) четири
  • 600 се чита/пише као шест стотина или шестсто (јер шесто значи да је нешто шесто по реду, тј. иза петог)

Писање бројева са именицамаУреди

Погрешна употреба бројева (у конгруенцији и значењу) са именицама и заменицама, такође је честа појава. Неретко ће се наћи и овакве конструкције: двадесет један џакова, педесет три кокошака, двадесет два степени, четрдесет један сати и слично, што је, свакако, са становишта конгруенције недопустиво будући да се именица код сложених бројева који у себи имају јединице слаже само са њима. Исто тако, може се запазити да се бркају значења збирних бројева: двоје или троје или четворо итд, па се они употребљавају често за особе истог пола, што је, зна се, са становишта значења речи, недозвољиво. Дакле, исправно је рећи: двоје деце или двоје (за мушкарца и жену), четири мушкарца (или са именицом: четворица мушкараца), три жене...

ВУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Ви/Ваш (ви/ваш)Уреди

Ви/Ваш се може писати великим почетним словом САМО када се односи на једну особу, а кад се обраћамо групи, без обзира на то колико поштујемо сваког појединачно, не сме се писати велико В.

Такође, када у књижевним делима разговарају ликови, не пишемо велико В, без обзира да ли се они обраћају једној особи или не.

ВишиУреди

Ово је компаратив од ВИСОК (Не говори вишљи, као што не кажеш нижљи! – ово нема граматичку аналогију, али је згодно за памћење).

ГУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Где/кудаУреди

Прилог где упућује на место (мировање), а куда на правац кретања, а такође и на одредиште (циљ кретања); у последњем примеру употребљава се и прилог камо.

Где си јуче био? Где ли си ти сад?

Куда си пошао, хоћеш ли преко центра или кроз парк?

Куда си пошао, у продавницу? Камо си пошао, у продавницу?

Присутна је тенденција у језику да се и у примерима сличним последњем употребљава прилог где, али то није стандардизовано.

Глаголски прилог садашњи (грађење)Уреди

Често се греши у употреби овог облика зато што углавном не знамо како се гради.

Не треба рећи

писајући, плакајући, резајући...

зато што се не каже Они писају. нити Они плакају. нити Они резају..

Треба

пишући, плачући, режући...

зато што 3. л. множине презента гласи

Они пишу. и Они плачу. и Они режу.

Овај облик се, дакле, гради тако што на облик 3. л. множине презента дотичног глагола додамо наставак -ћи.

ДУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Датуми (писање)Уреди

Датуми се пишу:

3. VIII 1999. или 3. 8. 1999.

Неки врхунски лингвисти испред године написане скраћено стављају апостроф – '99. неки не – 99.

ДелинквентУреди

Исправно је делинквент и делинквенција, са два н (од латинског delinquere). Облици деликвент и деликвенција су неправилни, иако су врло укорењени у говору, па чак и унети у неке језичке приручнике (нпр. Правопис из 1960.).

ЂУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЕУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЕнклитикеУреди

Енклитике су ненаглашени (неакцентовани) облици помоћних глагола и личних заменица:

јој (од њој), сам/је (од јесам)...

Енклитике треба да стоје на другом месту у језичкој целини или на другом месту у реченици. Пошто не могу бити акцентоване, енклитике се наслањају на претходну реч, чинећи с њом акценатску целину. Из тог разлога, енклитика НЕ СМЕ стајати иза зареза, као што је нико не ставља на почетак реченице.

Не кажемо Сам се уморила од писања него Уморила сам се од писања.

Потпуно је иста грешка Милица и Весна, моје добре другарице, су дошле...

Треба рећи:

  • Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су...или јесу дошле, ако (у овом конкретном случају) хоћемо да нагласимо да ЈЕСУ, а не НИСУ дошле.

ЖУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЗУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Задњи/последњиУреди

Неки лингвисти су упозоравали да се задњи може употребити само у значењу супротном од предњи, такође и последњи као супротно у односу на први. Међутим, јасно је да нема више места тој строгости јер и најпризнатији књижевници употребљавају паралелно задњи и последњи као супротност првом. Дакле, можемо рећи:

Задњи пут ти кажем. То је била задња прилика да ураде нешто у своју корист.

као и:

Последњи пут ти кажем. То је била последња прилика да ураде нешто у своју корист.

Напомена: Обратно није допуштено – није правилно: прва или последња врата на аутобусу, такође ни: Предњи пут ти кажем.

Придев задњи је придев просторног односа (предњи-средњи-задњи), док је последњи придев временског односа (Први балкански рат и последњи ратови на Балкану) који, по Клајну, може имати и просторно значење (први, други и последњи ред).

Зарез/запета (употреба)Уреди

Употреба зареза у српском језику углавном је слободна. Најчешће сâм писац текста може употребити зарез по личном осећању.

АЛИ

наравно, постоји неколико правила којих се треба придржавати. Најједноставније, она би се могла дефинисати на следећи начин:

  1. апозиција
  2. вокатив (обраћање)
  3. инверзија (обрнут ред – прво зависна па независна реченица)
  4. набрајање
  5. супротност (испред а, али и сличних везника)
  6. уметнуте реченице или уметнути делови реченице

АпозицијаУреди

Википедија, глобална енциклопедија, веома је добро замишљен пројекат.

Марија, моја најбоља другарица, живела је у Бачкој, у Бачком Петровом Селу.

ВокативУреди

Јагода, одлични су ти коментари. Ти, Башићу, све живо знаш. Ти си експерт за транскрипцију, Делијо?

Напомена: Вокатив је тзв. ванреченични део, и без обзира што његову употребу често у говору не осећамо као неко издвајање, наглашавање и сл., писање зареза је обавезно.

ИнверзијаУреди

Уобичајен ред:

Увек одговорим кад неко пита. (У оваквим примерима зарез се може, али и не мора употребити, одлука је најчешће препуштена писцу текста.)

Инверзија:

Кад неко пита, увек одговорим. (Када зависну реченицу пишемо испред главне – то је случај кад је везник у зависним реченицама на почетку – зарез обавезно пишемо.) Ево још таквих примера:

Чим се доселио у Београд, прикључио се песничким круговима. Да би се доказао тај поступак, потребно је... Ако се узме све у обзир, може се закључити... Иако су наставили добросуседске односе, десиле су се одређене промене.

Напомена: Као зависне реченице понашају се и глаголски прилози (од плакатиплачући, од заплакатизаплакав(ши)...):

Све постиже плачући. али Плачући, све постиже. Рече ми уздахнувши. али Уздахнувши, рече ми.

НабрајањеУреди

Горан Петровић је добитник "Просветине" награде, награде "Меша Селимовић", pачанске повеље, Златног бестселера, "Виталове" награде, НИН-ове награде...

Напомена: Испред набрајања није неопходна употреба двеју тачака. Ту одлуку треба препустити писцу текста.

СупротностУреди

У независносложеним супротним реченицама обавезна је употреба зареза. Једноставније речено, испред везника а и али (чак и када нису у питању супротне реченице) зарез треба употребити тр. неизоставно:

Они су нападали, али и ми смо се бранили. Битка је изгубљена, али не и рат.

"Немогући сусрети" говоре о шест сусрета који никако нису могли нити смели да се догоде, а ипак су се збили.

"Вагон" прича о путовању возом у коме као да ништа није на свом месту, а понајмање дама око које све кружи.

Испред везника и зарез се не употребљава:

Алкохоли се деле на примарне, секундарне и терцијарне.

Уметнуте реченице или уметнути делови реченицеУреди

Било који реченични део или просту реченицу у оквиру сложене, ако се осећају као накнадно додати (уметнути) у делове друге реченице (у делове остатка реченице), треба обавезно одвојити зарезом од делова друге реченице (остатка те реченице). То правило важи било да је реч о апозицији, зависној реченици или ма којем другом делу реченице који је уметнут:

Чим је дошао у Београд, тада непознат песник, касније познат и ван граница наше земље, прикључио се песничким круговима.

Од правила, која сам прочитала, заболе ме глава. (= Прочитала сам сва правила и од њих ме заболе глава.)

АЛИ

ако се такав део реченице не осећа као накнадно додат (уметнут), писаћемо на следећи начин:

Од правила која сам прочитала заболе ме глава. (= Од оних правила која сам прочитала заболе ме глава; остала нисам читала.)

Код односне зависне реченице употребљава се зарез у зависности да ли је она у служби атрибута или апозиције. Само ако је у служби апозиције, одваја се зарезом од главне реченице. На пример: Прочитао сам роман Иве Андрића На Дрини ћуприја, који је мој отац много ценио. (односна реченица у служби апозиције), али: Прочитао сам роман На Дрини ћуприја који је написао Иво Андрић. (односна реченица у служби атрибута)

Због/радиУреди

  • ЗБОГ је предлог за означавање УЗРОКА: Сломио сам ногу због камена на путу. (камен — узрок)
  • РАДИ је предлог за означавање ЦИЉА: Дошао је ради колача. (колачи — циљ)

ИУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Извинити/извинутиУреди

ИзвинитиУреди

Ово је глагол који означава оправдати се пред неким / замолити за опроштење:

  • Хоћу да ти се извиним (извиниш, извини; извинимо, извините, извине).

Посебно обратити пажњу на 3. лице множине:

  • Они су хтели да се извине. (То јест, они су хтели да замоле за опроштај).

Честа је грешка Извинуо сам се. У значењу тражења опроштаја треба:

  • Извинио сам се.

ИзвинутиУреди

Ово је глагол који значи савити / ишчашити / изврнути према горе:

Кад седим, увек се извинем (извинеш, извине; извинемо, извинете, извину).

Посебно обратити пажњу на 3. лице множине:

  • Они су морали да се извину да би боље видели. (То јест, они су морали да се савију/изврну).

Име па презимеУреди

У српском језику прво се пише/каже име па презиме, осим ако другачије није наглашено (обично у формуларима, списковима по азбучном реду и сл.)

Нпр. Милан Петровић (а не Петровић Милан)

Потребно је нагласити да то правило важи и за мађарска имена и презимена када их прилагођавамо. Када преводимо текст мађарског аутора, његово име тада пишемо у складу с нашим правилом. Petőfi Sándor ће постати Шандор Петефи, а не, по угледу на мађарско правило, Петефи Шандор.

Конструкција презиме па име је правилна у списковима искључиво ако се иза презимена нађе запета: Петровић, Милан.

ИмперативУреди

Код императива неких глагола, који иду у паровима, често се не осећа разлика у перфективности и имперфективности, односно, не употребљавају се примерено ситуацији. Ради илустрације, погледајмо то најпре код глагола стати и стајати. Готово увек се код ова два глагола у императиву бркају значења. Они који су служили војску, добро знају да се при смени страже војска зауставља обликом императива стој који је настао од глагола стајати. А то је мешање значења јер се ради о устављању некога ко је у покрету, а не о задржавању некога ко већ стоји, што је право значење наведеног императива. Због тога би, сходно ситуацији, тада требало командовати обликом императива који је настао од глагола стати, а не стајати, а онда би та команда морала да гласи стани(те). Исти је случај и са следећим глаголима који углавном иду у паровима: сести (императив: седни, седнимо и седните), седети (седи...) и седати (седај...) (код којих се такође често бркају значења па се може, и то баш у нашим школама, и од наставника, чути, у ситуацији кад ђак стоји, да се каже седи уместо исправног седни); устати (устани...), устајати (устај...); и слично. Овде је важно нагласити да треба схватити у којим се ситуацијама,полазећи од значења речи и начина грађења императива, који облик може употребити.

ИнжењерУреди

Боље је него инжињер.

ЈУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Јер/Је л'Уреди

Често ћемо чути неисправно:

  • Јер све у реду?, или Он је дошао јел сам га позвао.

ЈЕР је један од узрочних везника у значењу зато/зато што. Треба:

  • Он је дошао јер сам га позвао. (Ово значи зато што сам га позвао.)

И

  • Је л' све у реду? (Ово значи Да ли је све у реду?)

Из грешке у значењу произашла је и једна од грешака у писању, тако да се је л' у неким случајевима, кад се неосновано побрка с везником јер, и пише погрешно спојено.

Је л'Уреди

Ово је скраћено од да ли је...

Будући да се речца ЛИ пише увек одвојено, и у свом скраћеном облику писаћемо је одвојено и с апострофом уместо изостављеног слова И. Овај облик се углавном користи у говорном језику. Дакле:

  • Да ли си добро? Јеси ли добро? Није ли то прошло? Куда ли си пошао?
  • Је ли све у реду?

У складу с тим:

  • Је л' све у реду?

Напомена: Овакво скраћивање (је л') у енциклопедијском стилу није дозвољено (наравно, осим ако не описујете конкретну појаву). Зато, у случају да имате потребу да искористите овакву упитну конструкцију ("Да/је ли...?") на Википедији, користите је у пуном облику.

КУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

К(а)/с(а)Уреди

То су предлози, као и пред(а), над(а)... који се пишу у краћем облику (К и С) без апострофа, а A се убацује испред речи која почиње гласом који је тешко изговорити иза К/С:

  • Шета са Сањом/са Зораном/са Жиком/са Шабаном/са мном, Креће ка кући/ ка граду/нада мном;

иначе је:

  • Шета с Мињом/с Пером/с њим, Креће се над њим...

НИКАКО се не пише апостроф иза ових предлога када се пишу без А.

Напомена 1: Имајте на уму да постоје два предлога, а не један к(а). У примерима Идем к теби. и Идем ка теби. јасно је да они означавају два различита односа. У првом случају реченица обично значи "Идем до твоје куће.", док у другом значи "Идем према теби.". У првом случају у питању је предлог к, који ни нема мобилно а и није га ни правилно писати у облику ка. У другом случају, предлог има мобилно а, али ће се због дистинкције у односу на први случај у оваквим случајевима увек користити у облику ка (а не у облику к). За разлику од случаја с овим предлогом/предлозима, предлог с(а) је један предлог.

Напомена 2: За разлику од ова два примера, речца "нека" нема мобилно а и, ако постоји жеља да се двосложни облик скрати у једносложни, потребно је написати апостроф (нек'). Притом, треба имати на уму да овакво скраћивање није у духу енциклопедијског функционалног стила, већ песничког или жаргонског. Зато је препорука да на Википедији не користите скраћени облик.

Који/чијиУреди

Ово је упитно односна заменица која треба да стоји НЕПОСРЕДНО ИЗА речи на коју се односи. Честе су грешке типа:

  • У ћошку је стајала шунка купљена у самопослузи која је смрдела.

Овде је јасно да је „писац“ хтео да каже да је шунка смрдела (а можда и није:)

АЛИ

  • Он је био син њеног брата који се убио.

Ако је заменица исправно употребљена, убио се брат, ако није убио се син. У тексту који је препун непознате терминологије нећемо знати шта се на шта односи, ако не употребимо исправно заменице који, чији и сл.

У првом примеру неопходно је било променити конструкцију или ред речи, на пример:

У ћошку је стајала шунка која је смрдела, а купљена је у самопослузи.

Концентрација/концентрисати сеУреди

Облик концентрисати се препоручује се као бољи од сконцентрисати се.

ЛУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЉУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

МУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

М или Н испред Б, М, В...Уреди

У питању је гласовна промена једначење сугласника по месту творбе. Увек се пише М, осим у сложеницама. Дакле:

стамбени, прехрамбени, бомбоне, трамвај...

АЛИ

једанпут

НУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

НаводнициУреди

Правописом је дефинисано да се може користити један од следећих парова знакова навода:

  • „текст” — отворени ресичасти наводници су доњи, затворени ресичасти наводници су горњи и нису обрнути (сликовито речено, деветке и деветке).
  • »текст« — обрнути редослед отворених и затворених угластих наводника (франц. guillemets) у односу на начин како се користе у француском, шпанском или руском језику.

Често се користе и затворени ресичасти обрнути наводници „“. Међутим, ниједан облик није експлицитно препоручен или правилан, али када се одабере једна варијанта — она се мора користити у целом тексту. Међутим, облик „” би требало да је најчешће коришћен јер се налази и у самоме Правопису те је једини наведен у делу Наводници (стр. 133, 134, 135).

Наводници који су најприступачнији на рачунарској тастатури нису препоручљиви никако, а можда нису ни дозвољени:

  • "текст" — равни, горњи наводници.

Уместо овога, на тастатури се лако може дођи до правилних српских наводника користећи Alt+0132 и Alt+0148 за отворене односно затворене наводнике.

У Правопису се наводи и употреба полунаводника који могу да се користе као наводници другог реда за издвајање ужег навода у оквиру ширег или уместо наводника или курзива као блажи вид издвајања неке формулације. Облик је:

  • ’текст’ — отворени и затворени ресичасти полунаводници су горњи и нису обрнути (сликовито речено, деветка и деветка).

Наставак (суфикс) -ицаУреди

При грађењу присвојних придева од именица са суфиксом –ица, Ц прелази у Ч:

  • Милица — Миличин, Љубица — Љубичин, Славица — Славичин.

Наравно, таква се промена неће десити код именица с наставком -чица, да се не би удвајало Ч:

  • Сунчица — Сунчицин, причица — причицин.

Наставци (суфикси) -лац/-лацаУреди

Ово су наставци у номинативу једнине и генитиву множине код именица као што су: мислилац, гледалац, читалац...

  • Он је мислилац.
  • У библиотеци је било много читалаца.

У свим осталим облицима то Л је прешло у О:

  • Тог гледаоца увек видим на стадиону.
  • Многим посетиоцима сметао је тај човек...

Наставак (суфикс) -љењеУреди

У речима које га имају, појављује се искључиво у облику са Љ:

  • одељење, опредељење (као мишљење)...

Изузетак је именица поколење, јер је изведена од речи колено и у екавском изговору гласи поколење, а у ијекавском покољење.

НATOУреди

Оригинална скраћеница за Северноатлантски пакт (North Atlantic Treaty Organization). Због тога је сувишно рећи НАТО-пакт — реч пакт (treaty) је већ садржана у скраћеници. По падежима се мења по моделу НАТО-а, НАТО-у, и сл.

НекаУреди

За разлику од предлога с(а), узвик нека не садржи мобилно а, тако да је једини исправан облик нека. Ипак, у случају да постоји потреба за скраћивањем, пише се без апострофа: нек.

Нико и ништаУреди

Одричне именичке заменице: нико и ништа, не ретко се погрешно употребљавају са предлозима, па се може чути, а ређе и написати, са никим, за никога, на ништа итд, уместо једино исправног: ни са ким, ни за кога, ни на шта итд. Дакле, предлози се умећу између негације и заменице.

ЊУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ОУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш


ОдељењскиУреди

Одељењска заједница. Облик одељенски није исправан.

ОнасисУреди

Исправна транскрипција грчког презимена (не Оназис).

ОптималанУреди

Ова реч значи најпогоднији, најподеснији, онај који најбоље одговара. Зато је бесмислено употребљавати компаратив и суперлатив овог придева (оптималнији, најоптималнији).

Орман/ормарУреди

Оба облика ове именице равноправно су у употреби.

ОсвјенћимУреди

Ово је правилна транскрипција пољског Oświęcim (не Освјенцим). Када је реч о нацистичком логору, боље је употребити немачку реч Аушвиц.

ОсијекУреди

... али осјечки, Осјечанин и Осјечанка (без и испред ј).

Основ/основаУреди

Равноправно су у употреби и мушки и женски род - на основу и на основи (нечега).

ПУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ПаронимиУреди

Често се мешају значења неких речи које су у паронимном односу. Тако се, на пример, меша значење речи улаз са речју улажење, па се може и чути и прочитати да је у неку просторију забрањен улаз кроз врата која су, по логици ствари, за то намењена, уместо исправног забрањено улажење јер је реч о радњи. Или се бркају значења, да наведемо још само најчешће случајеве, између речи као што су: интерес и интересовање, завистан и зависан, узбудљивост и узбуђење и сл. Исти је случај и са следећим и њима сличним глаголима: црвенити и црвенети, белити и белети, црнити и црнети итд. Код ових последњих глаголских парова, требало би знати да су глаголи који имају и испред инфинитивног наставка прелазни, те, према томе, уз себе траже објекат, док су они са е непрелазни. Тако би било најлакше уочити значењску разлику између наведених глагола.

Перфек(а)тУреди

Када смо у оваквој дилеми, углавном може и једно и друго:

перфекат и перфект,

елеменат и елемент...

Има речи код којих је у пракси преовладао облик без А:

инсект, тестамент, концерт...

а поједине именице имају само облик без А:

контакт, командант, инсерт...

ПлеоназамУреди

Плеоназам представља претерану/сувишну употребу речи с истим значењем (најчешће се као плеоназам наводе примери као што су стара баба, мала кућица, млада девојка).

Али, некад је потребно рећи стара баба да би се означила баба још старија од уобичајене бапске старости, такође се некад каже и мала кућица да би се појачало значење њене малености...

То не значи да сад треба лепити гомиле плеоназама један за другим, али такође то значи да човек с осећајем за језик зна где ће да удене потенцијални плеоназам, а да не упрска језик.

Позвати телефоном/телефониратиУреди

Може се рећи:

  • Позвао ме је телефоном. Телефонирао ми је. Ово су исправни облици.
  • Назвао ме је телефоном значи да ми је дао надимак Телефон.

ПриањатиУреди

Ово је глагол који се изузетно изговара и пише без Ј између И и А.

ПротестоватиУреди

Овај глагол је изведен од речи протест додавањем суфикса -овати. Стога прво лице једнине презента гласи протестујем.

Неправилно је уметање сувишног слова В (протестВовати, протестВујем и сл.).

Пустити и пуштатиУреди

Код ових глагола (мисли се и на све сложенице настале од ова два глагола), мешају се њихови облици, нарочито у перфекту. Па се тако доста пута може наићи на следеће или сличне примере са наведеним глаголима: Он је допуштио да му истекне дозвола., уместо: Он је допустио..., или: Он је пустао неке чудне звуке. , уместо: Он је пуштао... Правило је да глаголи перфективног вида иду са гласом (словом) с (пустити, спустити, допустити, напустити...), а глаголи имперфективног вида са гласом (словом) ш (пуштати, спуштати, допуштати, напуштати... ).

РУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

РадијеУреди

Ово је једини исправан облик прилога РАДО.

  • Радије бих прочитао неку добру књигу.

Облик рађе није књижеван.

Рекнем/речемУреди

Ово су једини исправни облици презента глагола РЕЋИ. Пример је за 1. лице једнине.

Речца неУреди

НЕ је речца која се пише одвојено од глагола:

  • не радиш, не играш се...

Једини глаголи који се пишу спојено с речцом не јесу: нећу (немој), немам, нисам.

Пример за лакше памћење: Нећу доћи, немој се љутити, нисам крив, немам времена

Именице и придеви пишу се спојено с речцом НЕ:

  • несрећа, нечовек, неприлика; несрећан, незадовољан, непослушна...

СУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

С(а)Уреди

Предлог с(а) садржи непостојано а. Правилно је написати и с и са, а неправилно с'. Облик са се употребљава ако наредна реч почиње неким од гласова: з, с, ц, ж, ш. У осталим случајевима се препоручује коришћење облика с.

  • Отишао сам бициклом. Ова реченица говори да сам отишао возећи бицикл.
  • Отишао сам са бициклом. Ова реченица говори да сам отишао гурајући бицикл поред себе.

Са и без...Уреди

Све масовнија је употреба конструкције у којој два различита предлога иду са истим падежним обликом именице или заменице, на пример: са и без њега, уместо исправног: са њим и без њега; или: пред или иза куће, уместо правилног: пред кућом или иза ње и т. сл. Исто тако, све чешће се може чути и прочитати и још једна конструкција страна нашем језику, а то је везивање предлога са глаголима, уместо једино исправне конструкције која иде са глаголом требати или када иза предлога иде нека глаголска именица. Рецимо, погрешно: за понети, за очекивати, за надати се и слично, уместо исправног: за ношење, треба очекивати, треба се надати и т. сл. Дакле, овакве конструкције су стране нашем језику. Односно, поред тога што нису у духу нашег језика, оне не могу бити валидне и због правила конгруенције која важе за наш језик.

С временом/с годинамаУреди

Боље је него временом, годинама и сл.

  • С временом ћемо постати језички експерти.

С обзиром наУреди

С обзиром на је једино исправно. Не ваља рећи обзиром на:

  • С обзиром на хладноћу, обукао сам јакну.

(Не кажемо ни Обзира на то, ја ћу тако урадити, већ Без обзира на то, ја ћу тако урадити)

Све/своУреди

Ово је заменица средњег рода:

  • све време, све зрневље, све цвеће...
  • Сво, као и цело, је некњижевни облик.

Свој/мојУреди

Присвојна заменица за сва лица (свој, своја, своје...) често се замењује заменицама за поједина лица (мој, твој, његов...) кад се ове налазе уз именице које означавају предмете или бића који/која припадају субјекту. Није допуштено: Ја сам узео моју књигу, већ: Ја сам узео своју књигу. Правило је: када неки предмет или биће припада субјекту, онда се употребљава присвојна заменица за сва лица.

СпасаватиУреди

Спасавати/спасти је боље него спашавати/спасити. Такође се предност даје облику спаСен, мада је он настао од инфинитива спасти, у односу на спаШен, који је настао од инфинитива спасити. Већина других глагола у овом облику (трпни глаголски придев) изговара се и пише без гласовне промене, треба: донеСен (не донешен), однеСен (не однешен)...

ТУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

Т или Д, питање је садУреди

Кад год смо у дилеми треба да употребимо Т, осим испред С или Ш:

претпоставка, претпоследњи, потказивач...

АЛИ

председник, предшколски, подшишати...

На основу исте гласовне промене писаћемо:

тобџијатоп), бурегџијабурек), српскиСрбин), свадбасват), врапцаврабац)...

За детаљнија објашњења, погледати Једначење сугласника по звучности.

ТребатиУреди

Ово је глагол који се не мења по лицима ако је иза њега неки други глагол:

  • Треба да учим. Требало је научити толико градиво. Требало би да учим...

Ако је иза њега нека именска реч, он постаје променљив:

  • Требам љубави/хлеба. Требаш ми. Требамо им...

Трпни глаголски придевУреди

Неправилна употреба трпног придева са облицима јотованих гласова код глагола као што су: извести (робу), извести (од вез), превести (робу), истрести, загристи, спасти и сл. (узмимо само облике мушког рода једнине: извежен, превежен, истрешен, загрижен, спашен...) јесте доста честа појава и у говору и у писању. Правило је да се и од ових глагола наведени облици граде, са малим изузецима, као и код свих глагола чија се инфинитивна основа свршава на сугласник, дакле, додавањем наставака: -ен, -ена, -ено, -ени... те да код њих нема услова за јотовање. Следствено томе, трпни глаголски придев од овде наведених глагола требало би да гласи: извезен, превезен, истресен, загризен, спасен... Међутим, треба имати у виду и четири глагола који одступају од овог правила, код који су допуштени дублетни облици, као што су (да наведемо само трпне придеве мушког рода): запослен и запошљен, замаштен и замашћен, али: спашен од глагола спасити и загрижен, али само у значењу жучан, заједљив, љутит.

ЋУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

УУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш


У вези с(а)/у везиУреди

У вези са је синтагма која казује да је нешто везано за неку тему.

  • Рећи ћу ти нешто у вези с тим филмом.

Неправилно је рећи у вези филма или било чега другог.

  • Правилно: Хоћу да те питам нешто у вези с римским бројевима.
  • Неправилно: Хоћу да те питам нешто у вези римских бројева.

Ујутро/ујутруУреди

Оба облика овог прилога равноправно су у употреби.

У реду/У ствариУреди

  • Правилно: У реду, у ствари
  • Неправилно: Уреду, уствари

ФУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ХУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЦУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЧУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЏУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ШУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш