Википедија:Сјајни чланци/Архива 18

Архива 15 Архива 16 Архива 17 Архива 18 Архива 19 Архива 20 Архива 25

Постављање на списак

Операција Ке

На Џорџов захтев. Гласање траје до 30. маја.--VLADA talk 12:39, 23. мај 2009. (CEST)

  1.   за--VLADA talk 12:39, 23. мај 2009. (CEST)
  2.   за мени се чини да је добро урађен--Бојан пјевај♫♪ 12:58, 23. мај 2009. (CEST)
  3.   против Pripovjedacki ton u pojedinim recenicama, suvise zareza - tamo gdje ih treba i ne treba, greške, bez tagova za tranliteraciju naziva zrakoplova. Inace jako dobar opsiran clanak, ali s navedenim manama. --XZ (разговор) 16:45, 23. мај 2009. (CEST)
  4.   против Неенциклопедијски стил. Не може у једном пасусу да се скакуће сваки час из прошлог у садашње време. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:16, 23. мај 2009. (CEST)
  5.   против Само кад прочитам прву реченицу из „Гвадалканалска кампања“, никако није „сјајно“. --В. Бургић (реци...) 20:42, 23. мај 2009. (CEST)
  6.   неутралан Možda može da se popravi ali u ovom trenutku nikako nije za sjajan.--Војвода разговор 20:56, 23. мај 2009. (CEST)
  7.   против Само до Операција, сам исправио преко 30 грешака. ВТФ? Јел ово предлагач прочитао? Ако није он, да ли је верификатор? Немојте да се гласа за непрочитане чланке. Зато смо изгласали верификаторе.--Мирослав Ћика (разговор) 19:13, 24. мај 2009. (CEST)
  8.   неутралан свиђа ми се како су референце одрађене....иначе пошто ме мрзи да читам стаћу уздржан, ако видим да људи почињу да говоре да је чланак сређен мењам глас...--VuXman talk 18:30, 27. мај 2009. (CEST)

Коментари

Није ми јасно зашто се у резимеу издвајају два команданта, а остали се не спомињу. Неки посебан разлог? --Sich (разговор) 04:32, 29. мај 2009. (CEST)


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
2 2 4 33,3% Чланак није изабран за сјајан.

Џуди Гарланд

Раде је извршио верификацију. --Војвода разговор 13:12, 27. мај 2009. (CEST)

  1.   за--Војвода разговор 13:12, 27. мај 2009. (CEST)
  2.   за Иако ми је глупо да гласам, ал чланак заслужује што више „зелених плусића“.-- Strahinja (разговор) 13:21, 27. мај 2009. (CEST)
  3.   заNemam zamerki :) ----Ogggy (разговор) 16:32, 27. мај 2009. (CEST)
  4.   за--VuXman talk 18:28, 27. мај 2009. (CEST)
  5.   заUz par odrađenih ispravaka. --XZ (разговор) 18:47, 27. мај 2009. (CEST)
  6.   за Јеси ли проверио оно што сам те питао, нисам добио одговор? --Награкажи/лажи 10:32, 28. мај 2009. (CEST)
  7.   за--VLADA talk 10:33, 28. мај 2009. (CEST)
  8.   за--Јагода  испеци па реци 16:30, 31. мај 2009. (CEST)

Komentari

Zasto u recenici: Godine 1954. Džudi se vratila glumi ulogom u filmu „Zvezda je rođena“ (1954). dva puta stoji ista godina? Mora li biti tako? --XZ (разговор) 18:47, 27. мај 2009. (CEST)

Ево овако: тако је стављено само из разлога што је Џуди снимала тај филм 1954. године, а само се поклопило да је он исте године и премијерно приказан, што уопште не мора, а и није уобичајена пракса.--Strahinja (разговор) 19:13, 27. мај 2009. (CEST)

Ако тај податак стоји у филмографији може и без те године мада не видим да је то велики недостатак. Заправо сматрам да је тако нешто безначајно.--Војвода разговор 20:05, 27. мај 2009. (CEST)
Nije veliki nedostatak, nisam tako ni mislio. --XZ (разговор) 23:49, 27. мај 2009. (CEST)
Izvanjavam se ako sam te pogresno razumeo.--Војвода разговор 18:03, 28. мај 2009. (CEST)

Можда би било добро вратити ону слику у шаблону у боји, ова ми се не свиђа. :) --Награкажи/лажи 10:32, 28. мај 2009. (CEST)


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
8 0 0 100% Чланак је изабран за сјајан.

Че Гевара

Задовољава све услове за постављање на гласање. Обратити пажњу на изузетно занимљив и надасве практичан начин референцирања. Гласање траје до: 4. јуна до времена у мом потпису.--Јагода  испеци па реци 20:12, 28. мај 2009. (CEST)

Гласови

  1.   за --Јагода  испеци па реци 20:12, 28. мај 2009. (CEST)
  2.   за Ја сам га ставио на верификацију, па се мој позитиван глас подразумјева. --Дарко Максимовић (разг.) 20:23, 28. мај 2009. (CEST)
  3.   за--Drazetad (разговор) 20:26, 28. мај 2009. (CEST)
  4.   за Сјајно! --geologicharka   пиши ми 21:22, 28. мај 2009. (CEST)
  5.   за Мени је најбоље ово с референцама.--Бојан пјевај♫♪ 21:25, 28. мај 2009. (CEST)
  6.   за --Награкажи/лажи 22:53, 28. мај 2009. (CEST)
  7.   за --Дамјан /разговарајмо/ 01:53, 29. мај 2009. (CEST)
  8.   за--VuXman talk 23:49, 29. мај 2009. (CEST)
  9.   за--VLADA talk 08:59, 30. мај 2009. (CEST)
  10.   за Stvarno sjajno. --Sich (разговор) 21:44, 1. јун 2009. (CEST)
  11.   за Ал сте га оправили, свака вам част. И само десетак грешкица у толиком чланку. Сваког дана у сваком погледу...--Мирослав Ћика (разговор) 18:56, 3. јун 2009. (CEST)

Коментари

Што се тиче начина референцирања у овом чланку - одличан је! Слажем се да је практичан. --geologicharka   пиши ми 21:22, 28. мај 2009. (CEST)

Веб странице у референцама треба да имају датум исчитавања, без тога оне просто немају смисла у случају да нека страна нестане са веба. А код цитирања штампе би требало да пише број или датум издања, исто у случају да веб страница постане недоступна. --Sich (разговор) 04:27, 29. мај 2009. (CEST)

То је све уписано, али шаблон {{cite news|}} не ради како треба, тј. не приказује их. У овом чланку сам престао да користим уобичајени облик [адреса опис] (остали подаци у произвољном облику), а почео да користим знатно бољи облик {{cite news/book/journal/...|day=10|year=2009|month=октобар|title=...|url=...|...}}. Међутим, шаблон CITE NEWS приказује само неке од уписаних података (конкретно, не приказује датуме). --Дарко Максимовић (разг.) 11:04, 29. мај 2009. (CEST)
Додуше, нису били уписани сви датуми приступа, али ми било глупо, пошто сам све убацио у року од неколико дана, сви датуми добављања су исти (размак од 1-3 дана). Ни на енглеској википедији тога нема, колико сам могао да видим. Свеједно, ипак сам убацио и то, можда си у праву да то може бити корисно за каснију претрагу по веб-архивама. Премда сад изгледа нечиткије, заиста, можда би се могао промијенити формат „Добављено дана тог-и-тог“, јер је овако предугачко.... --Дарко Максимовић (разг.) 11:29, 29. мај 2009. (CEST)

Чланак ниједном речју не описује како је настала чувена фотографија (експлозија брода са муницијом, сахрана тих људи на кој је усликана чувена фотографија) -- Bojan  Razgovor  05:29, 29. мај 2009. (CEST)

Па добро, чланак није о фотографији. Искрено, ни не знам за ту причу, али не знам ни гдје бих ставио посебан одјељак „Кордина фотографија“; мислим да не би било мјеста за то. Ако има конкретан догађај како је настала, а с обзиром на популарност слике, вјерујем да би било најбоље да се у чланку о слици то опише. --Дарко Максимовић (разг.) 11:04, 29. мај 2009. (CEST)

Iz engleskog clanaka o Če Gevari:

On March 4, 1960, the French freighter La Coubre, carrying munitions from the port of Antwerp, exploded twice while being unloaded in Havana Harbor, killing well over 100 people.[76] Guevara provided first aid to victims. It was at the memorial service for the victims of this explosion the following day that Alberto Korda took the famous photograph now known as Guerrillero Heroico.

To mu dođe bitnije od Dnevnika motocikliste i tih silnih referenci. -- Bojan  Razgovor  11:10, 29. мај 2009. (CEST)

Па сад, Agree to disagree да је то битније, (јесте да је ту погинуло много људи, али путовање по Аргентини мотоциклом је, по његовим ријечима, било оно што је утицало на њега да окрене волан у смијеру у којем га је окренуо у животу). У сваком случају, мислио сам да је у питању неки много већи опис догађаја, и да би захтјевало увођење још једног поглавља, па нисам знао гдје би се то могло смјестити. Овако, може се убацити на истом мјесту у развоју догађаја гдје је уписано и у енглеском чланку. Сад ћу да погледам. --Дарко Максимовић (разг.) 11:33, 29. мај 2009. (CEST)

Да, то је то. --Дарко Максимовић (разг.) 11:56, 29. мај 2009. (CEST)

Пошто не знам, нећу сам ништа да мењам. Али није ми баш јасна употреба оваквих »« наводника у српском језику. --Sich (разговор) 21:48, 30. мај 2009. (CEST)

Како не знаш? Српски познаје обе врсте наводника. „српске“ и »француске« (за разлику од «руских») (или беше обрнуто?) --81.93.68.225 (разговор) 12:15, 1. јун 2009. (CEST)

Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
11 0 0 100% Чланак је изабран за сјајан.

Црна Гора

Ближи се лето, ово, оно. Исправљене/решене су замерке и сугестије од прошлог пута, додато је мало о географији и националним парковима. -- Bojan  Razgovor  21:13, 5. јун 2009. (CEST)

Glasanje traje do 12. juna u 21.13--Јагода  испеци па реци 13:13, 12. јун 2009. (CEST)
  1.   за Ако човјек каже да је ипсравио, треба му вјеровати на ријеч. Осим тога, ово је најбољи чланако Црној Гори на свим википедијама, обиман, илустрован.--Бојан пјевај♫♪ 14:58, 6. јун 2009. (CEST)
  2.   за--Ја сам  кажи 02:40, 7. јун 2009. (CEST)
  3.   против--Јакша (разговор) 04:29, 7. јун 2009. (CEST)
  4.   против већ сам образложио.--Metju (разговор) 11:00, 7. јун 2009. (CEST)
  5.   за--VLADA talk 11:15, 7. јун 2009. (CEST)
  6.   против Бојан има право на своје мишљење, али док буде предлагао недовољно референциране чланке, гласам против. -- Loshmi (razgovor) 14:38, 7. јун 2009. (CEST)
  7.   за Чланак је добро поткрепљен изворима. Дате су извори на све статистичке податке, за податке за које смо у старту мислили да могу бити спорни (историја) + пар комада референци на опште познате ствари. А то што не прелази неку квоту... боље да ћутим. -- Bojan  Razgovor  14:47, 7. јун 2009. (CEST)
  8.   за--Drazetad (разговор) 15:04, 7. јун 2009. (CEST)
  9.   против--Јагода  испеци па реци 11:03, 8. јун 2009. (CEST) Reference, videti komentar.
  10.   за--Војвода разговор 11:04, 8. јун 2009. (CEST)
  11.   за--VuXman talk 14:08, 12. јун 2009. (CEST)

Коментари

  Коментар: Исто као и доле, фале референце, нарочито за географију (демографија, туризам...), вероисповест, административну поделу...--Metju (разговор) 11:17, 6. јун 2009. (CEST)

Ima dovoljno referenci. Reference služi da se nešto proveri, ne da zatrpavaju članak. Takođe imamo i druge članke. Ne moramo imati reference da je NP Durmitor osonovan 1952. ovde i u članku Durmitor. Usput, reference za demografiju se nalaze ispod onih tabela. -- Bojan  Razgovor  11:28, 6. јун 2009. (CEST)

Ја не разумијем ту логику; да ли читалац, који тражи доказ за неки податак, треба да прегледа све унутрашње везе везане за тај податак (при чему он сам треба да разазнаје гдје би то требало бити), или да му просто ставимо референцу и тамо и овамо? И шта значи „затрпавање референцама“? На свим википедијама, укључујући и ову на српском језику, референце су увијек биле нешто што је пожељно, често и неопходно, а никад вишак. --Дарко Максимовић (разг.) 14:13, 6. јун 2009. (CEST)
То и ја кажем, на личном примеру, чланак који сам радио, прошао је за добар тек након 50 референци... Чланак јесте добро написан, али су потребен референце, мени лично нису јер се бавим тиме и подаци ми нису страни, али за већину ће бити интересантно да провере тврдњу да је Тара најдужа река у ЦГ...--Metju (разговор) 14:22, 6. јун 2009. (CEST)

Zavisi kakav je podatak. Za ono što je opšte poznato ili se iz prve može pronaći na Googleu, nema potrebe. Drugi članci su isto prihvatljivi, ako imaju izvore, da korisnike zadržimo na Vikipediji, a ne da mu tutnemo ko zna kakav izvor. A što se tiče ovoga, hvala ti, ali ja ti to nisam tražio. Trudio sam se da članak zasnujem na knjigama ili informacijama sa nekih zvaničnih sajtova, manje na novinkim člancima, a nikako na izvorima poput www.mojaskola.me. -- Bojan  Razgovor  14:39, 6. јун 2009. (CEST)

Ja bih da nešto ne znam uradio jedno od sledeća tri

  1. kliknuo bih na članak reka Tara i gledao bih da li piše negde da je najduža
  2. ako ne piše, otvorio bih članke Bojana, Morača, Piva, Čehotina Zeta i uporedio dužine
  3. ili bi prosto u "Google najduža r(ij)eka u Crnoj Gori"

Ovo nije nauka, niti vi (i drugi čitaoci) imate IQ <70. Naravno, činjenice kao što su statistika, stvari za koje mislite da će vam neko obrisati ako mu se ne sviđa ili neće pronaći iz prve na Googleu zahtevaju izvore. -- Bojan  Razgovor  15:03, 6. јун 2009. (CEST)

Ок, можда грешим, немам намеру да се препирем нити било шта друго, само сам приметио да сам чланак који сам ја предложио за добар морао да референцирам до изнемоглости, па сам закључио да је то стандард и да тако треба, али изгледа да није ипак тако и да је то, заправио, био појединачан третман...--Metju (разговор) 15:21, 6. јун 2009. (CEST)

Ја волим када неко коментарише. Чланци за разговор нам више служе за четовање или за вређање, него за радове на чланцима. Наравно, требају референци, литература, спољашње везе. Само не треба бројати колико имамо [ovoga] -- Bojan  Razgovor  15:25, 6. јун 2009. (CEST)

Баш ме занима одакле ти, Бојане, налазиш изворе, ако не са Гугла. Или можда имаш приступ папирним документима пописа становништва Црне Горе? По твојим ријечима се може закључити да сматраш да треба наводити изворе само ако нису на интернету, што је потпуно погрешно. Скоро све што се налази на интернету може се пронаћи Гуглом или неким другим претраживачем, па не треба ни наводити интернет-изворе? --Дарко Максимовић (разг.) 15:44, 6. јун 2009. (CEST)

Референца са моја-школа.ме је једина коју сам нашао да бих поткријепио тврдњу која је била у чланку, да се црногорски језик промовише само у посљедњих 10 година. Нисам хтио да је бришем, да не би било непотребне свађе, па сам ставио једину референцу за то коју сам нашао. Да не би изгледало смијешно, ставио сам још пар, озбиљнијих, извора који потрепљују тврдње да је идеја о цг. језику мало старија од 10 година. Метју, немој мислити да си погријешио, није појединачан третман; једини појединачан примјер је Бојан са којим се увијек код сјајних и добрих чланака расправљамо (свађамо) да ли су чланку потребне референце или не, и који шаблоне {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} или замијени извором или, ако не успије наћи извор, просто обрише и евентуално оцијени као провокацију. То посљедње је очит примјер непретпостављања добре намјере. Надам се да ћемо једном постићи потпуни консензус да није довољно да „се то зна“, него да поштујемо основни принцип википедије - провјерљивост. --Дарко Максимовић (разг.) 15:44, 6. јун 2009. (CEST)

И како мислиш „хвала, али нисам ја то тражио“? Па није то твој чланак па да се мијења само по твом захтјеву. Али кад већ спомињеш - ја сам тим измјенама хтио да пренебрегнем потенцијалну (управо ову) расправу о референцама и додам их сам (као што ти често тражиш - „зашто гласате против, зашто сами не исправите“ - што је потпуно небулозно). Респектабилни медији попут Б92, Време, Политика итд. свакако су потпуно валидни извори података, поготову ако се ради о догађајима данашњице. У питању је пружање могућности провјере податка, а не доказ тачности. Ко неће да вјерује Б92, не мора, али ми се не бавимо тачношћу, него провјерљивошћу. Ко то не зна, нека поново прочита основне ставке политике википедије. --Дарко Максимовић (разг.) 15:49, 6. јун 2009. (CEST)

  • Prvo pitanje ne razumem.
  • Bojan poštuje proverljivost, samo ne robuje (broju) referenci. Ovde se reference stavljaju u prvi plan, a desi se da se članaak ne opisuje važne delove priče (Gladijator, Če Gevara). Zato želim tuđa mišljenja da čujem ako sam nešto propustio, a ne samo reference, reference, reference, reference... Proguglati nešto staje te 10 sekundi, pročitati to minut, ali izraz tvog lica kada shvatiš da nećeš ispasti totalna neznalica pred svetom - neprocenjivo! ;) Usput, Bojan to "ispravite ljudi" uglavnom kaže kada mu neko predoči neku sitnu ili pravopisnu grešku, jer konta da je čoveku koji ju je uočio lakše da uđe u članak i ispravi je, nego da piše na stranici za razgovor ej imaš ovde grešku.
  • Inače, zvaničan pokret za crnogorski jezik je nastao 1993. osnivanjem Matice crnogorske.[1] To je sada već petnaestak godina.
  • Ne bih o svojatanju članaka.

OK, pričamo dalje o Crnoj Gori. -- Bojan  Razgovor  18:51, 6. јун 2009. (CEST)

Драго ми је. Што се тиче Гладијатора или Че Геваре, позивам те да кажеш шта је то што је толико битно да чини да све речено у чланцима постане небитно. Ако је примјер таквих података то како је настала Геварина чувена слика, онда се не бих сложио (можда једино неком коме су најзанимљивија поглавља „Занимљивости“ у чланцима). Али, свакако си позван да изнесеш шта сматраш да је битније од свега осталог, а није ни поменуто у тим и другим чланцима; утицало би на квалитет цијеле википедије. --Дарко Максимовић (разг.) 19:18, 6. јун 2009. (CEST)

U ovom trenutku nije bitno (osim ako ne insistiraš), poenta je samo da ljudi ističu samo broj referenci, da ne traže izvore za stvari lakoproverljive stvari (lako proverljivo = ne mučiš se dok pretražuješ internet). -- Bojan  Razgovor  19:35, 6. јун 2009. (CEST)

Ако је тако, зашто је онда било потребно да за чланак који сам предложио ја, референцирам скоро свако реченицу, па да тек онда прође верификацију, иако су 70% тих чињеница, како ти кажеш, врло лаке за изгуглати...? Да ли постоје на википедији двоструки аршини, да ли је онда потребно да гласамо шта је лако проверљиво на гуглу, а шта не, па да онда на основу постотка проверљивости референцирамо чланке? Да се одмах оградим, немам ништа против било ког појединца, тебе Бојане или било чега другог, већ ми само нису јасна „правила референцирања“...--Metju (разговор) 00:25, 7. јун 2009. (CEST)

Да, на њикипедији постоје двоструки аршини, али не пропагирају их баш сви, да тако кажем. :) Што се Бокице тиче, ситуација је јасна; он спроводи само једноструке аршине, који се нажалост, битно разликују од мојих - ја мислим да је за сваку озбиљнију тврдњу потребна референца. Што се тиче самог чланка:

  • Природа је коректно одрађена. Не сјајно, али добро, некада и не треба претеривати.
  • Образовање је одрађено језиво. Ајд што нема нити једне референце (иако је текст тачан), али могло је нешто ту да се појасни.
  • Највише ме интригира „еколошка држава“. Нигде у тексту не пише зашто су се таквима прогласили (мора да постоји неки разлог/повод на који су се позвали), као ни какве су последице оваквог статуса. Мислим да би то занимало евентуалне читаче који „натрче“ на тај део текста.--Методичар зговор2а 00:40, 7. јун 2009. (CEST)
Ја се мало сећам проглашења те еколошке државе. Скупштина Црне Горе се окупила на Жабљаку под ведрим небом и издала декларацију да је ЦГ еколошка држава. У то време су тврдили да су прва на свету. Повод - ништа посебно, као што су и последице биле никакве. Можда је то било визионарски, јер се данас већина држава назива: демократска држава, у којој се поштује владавина закона и социјална правда, па се ту негде помене и екологија.--Јакша (разговор) 02:35, 7. јун 2009. (CEST)
Ја се слажем са тим да је чланак одрађен како ваља, уз можда неке ситније измене које су потребне, али ништа страшно, али поведен искуством сматрам да је референца потребна, јер, да се не лажемо, википедију ретко ко сматра за озбиљан извор информација, нарочито, ако нешто није поткрепљено референцирањем и добром литературом...--Metju (разговор) 00:45, 7. јун 2009. (CEST)

Ја сам додао на неколико реченица тражи се извор, није тешко наћи референце за то. Требало би све то бити на неком о сајту ЦГ. Још би требало дадати неколико референци о географији и историји ти наслови готово да их немају, а потребне су на пар места.

П.С. Полако, не треба да журимо, нека свако помогне колико може, ево ја ћу сада да нађем пар извора за неке реченице. --Награкажи/лажи 05:05, 7. јун 2009. (CEST)

Ja smatram Vikipediju primarnim izvorom znanja, za početak ću nešto pročitati na Vikipediji, a dalje ću se sam snalaziti. Tonka, revertovao sam tvoje doprinose, jer sam pokušavao da članak pišem iz što ozbiljnijih izvora. Mislim, referenca o referendumu ide na prvabankacg.com, da je išlo na Pobjedu, Dan, Blic, Politika, B92, pa hajde. OStali: dodajete reference iz bilo kog izvora samo da bi se imalo. Ovakvim pristupom kako ste do sada radili (brojanje referenci i neselektivno svaka tvrdnja zahteva izvor). Ja drugima na vikipediji to neću da radim, ali u duboko u sebi bih želeo da vam neko dođe, da vas mrcvari glupostima. Moj pristup je svaka sporna tvrdnja zahteva izvor (u osporavanje ne spada ja to ne znam, brate, imaš Google, imaš stranice za razgovor). -- Bojan  Razgovor  06:38, 7. јун 2009. (CEST)

Šta fali o obrazovanju? -- Bojan  Razgovor  06:38, 7. јун 2009. (CEST)


Ok, ali ako imamo gugl, šta će nam Viki onda? Zar stvarno ne treba referenca za npr. ovakvu rečenicu: Име Црна Гора се на црногорским просторима први пут јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића.

Još nešto kad su u pitanju brojke (po meni tu bi obavezno trebala da stoji referenca) npr. koliko CG ima stanovnika, nailazim na guglu tri četiri različita broja, u šablonu piše 678.177, zar ne bi trebalo neki izvor za tako nešto, a još bi trebalo navesti da je procena u pitanju, jer popisa koliko znam nije bilo 2008. godine. Jebiga, znam da je ovo naporno, ali ja mislim da je to potrebno, koliko vidim tako misle i ostali. Nije ovo ništa lično protiv tebe. --Награкажи/лажи 06:49, 7. јун 2009. (CEST)

Imaš referencu na kraju sledeće rečenice za to. Ne pričam o brojkama (oko toga se ne bunim), pričam o trivijalnostima kao što je objašnjeno na stranici za razgovor (saobraćaj, privreda, sport, što nisu statistički podaci) -- Bojan  Razgovor  06:58, 7. јун 2009. (CEST)

Ја не знам како да те убедимо да су референце неопходне. :) Пођи само од тога да је малко сумњиво да си ти једини у праву, а ми сви остали (који се, бај д веј, не слажемо око много других ствари - Тонка и ја око активности верификатора, Јагода и Лошми - треба ли помињати :) итд.) нисмо. Већ смо причали о томе да је дискутабилно шта је тривијално, а шта не. Да ли је тривијално и да ли баш сви знају да у ЦГ основна школа траје 9, а не 8 година? То је иначе уведено релативно скоро, јер су прошли потпуно кроз реформу коју смо ми тек започели, па напустили. Могуће је да је некоме тај податак промакао. Такође је могло нешто више да се напише о универзитету црногорском, које факултете/департмане имају, на пример, сећам се да смо о томе писали у Пекингу. :)--Методичар зговор2а 13:42, 7. јун 2009. (CEST)
Ето ја нисам имао појма о томе да основна школа њима траје 9 година. А факултети вероватно још више... Људи треба добро да утврде градиво, хехе----László (talk) 13:51, 7. јун 2009. (CEST)
Dejane, jesi li ti nesposoban ili lenj za da u Googleu ukucac Osnovno skolovanje u Crnoj Gori traje? -- Bojan  Razgovor  13:59, 7. јун 2009. (CEST)

Бокице, нисам уопште у питању ја, јер се википедија не пише због мене. Ту је основна грешка. Ми као енциклопедија која тежи квалитету морамо да урадимо све што је у нашој моћи да уверимо потенцијалне читаче да им пружамо што тачније податке и тако их, између осталог, привучемо. Референце јесу једно од наших плусева.--Методичар зговор2а 14:11, 7. јун 2009. (CEST)

И да; ево, ја сам потенцијални читалац и нађем ЦГ на вики и видим нема референци за тврдње и кажем: ј*б*ш ти ту енциклопедију када морам опет да гуглам да бих нашао шта ми треба. Не знам како пластичније да ти објасним.--Методичар зговор2а 14:14, 7. јун 2009. (CEST)

Ni potencijalni čitatelji nisu retardi, niti većina njih zna šta je referenca. Još ako vodi na neku offline knjigu, e baš me interesuje kako će to da proveri. Baš nešto ne verujem da se današnji čitaoci satiru od odlazaka u biblioteku i naručivanja knjiga preko Amazona uz pomoć ISNB-a. I kada bih ja ja pretpostavljao šta sve neki "čitalac" ne zna, tražio bih iza svake (dve) rečenice po jednu referencu. Još 30 puta tako u članku u svakom članku ... pa vidite vi koliki je to posao. A zbog čega? Zbog fiktivnih nesposobnih čitalaca - nema šanse. + gore razlozi koji sam naveo - posvađate se sa nekim, taj će da vam se sveti lupanjem factova po članku (i ti mu ne možeš ništa) Ja sam prošao kroz to i nije bilo lepo iskustvo. Izgleda da vi to želite da se ponavlja. -- Bojan  Razgovor  14:26, 7. јун 2009. (CEST)

Наводи референце док пишеш и нико ти неће лупати factovе по чланку. Ако се разумеш у неку тему и имаш литературу или си просурфовао по не знам колико сајтова да би нешто преоверио, онда све то и наведи. Овим читаоцу нимало не олакшаваш посао. Ако треба да се довијам и сам тражим изворе за текст из сјајног чланка то онда није нимало сјајно. -- Loshmi (razgovor) 14:38, 7. јун 2009. (CEST)

Одговор на Бојанов глас: Није у питању нека квота. Овај чланак има читаве пасусе без иједне референце. -- Loshmi (razgovor) 14:51, 7. јун 2009. (CEST)

Samo radi statistike, koliko ja znam prosjek referenci kod nas je 0,31 po kilobajtu, a ovaj članak ima 0,34...--Бојан пјевај♫♪ 15:10, 7. јун 2009. (CEST)
Хехе, значи да је само мало јачи од просека...----László (talk) 15:11, 7. јун 2009. (CEST)
Zamislite ovo glasanje:   против Članku fali 0,05/kb referenci. :) -- Loshmi (razgovor) 15:20, 7. јун 2009. (CEST)
Још мало па ће ови коментари бити дужи од самог чланка...--Metju (разговор) 15:19, 7. јун 2009. (CEST)

То и радим, кад има смисла. Смисао референци није да их имамо мин. 50 по чланку, нити да сваки одељак има најмање једну, нити да ја читаоцу олакшам посао. А ти делови који нису референцирани су лако проверљиви на википедији или гуглу. Увек је лакше бити или правити се глуп. А иначе ти волиш да се позиваш на ВП:Проверљивост. Ајде онда поштуј га до краја, па размисли да ли:

  • је аутор познат по додавању нетачних или података који могу довести у заблуду.
  • аутор има сукоб интереса.
  • у чланку постоје грешке и треба провјерити цијели текст.
  • је ланак је предмет расправе о тачности.
  • је тема чланка је таква да су у њој честе грешке.
  • се на први поглед чини да је тврдња мало вероватна.
  • је тврдња кључна за цео унос.
  • је тврдња превише неодређена.

Онда иди на кораке 4-10 (обрати пажњу на корак 5)

Иначе погледа твоје прошле коментаре: недовољно референци, само x референци. -- Bojan  Razgovor  15:31, 7. јун 2009. (CEST)

Znači ja se pravim ili jesam glup? E pa to može da se kaže i za tvoj nastup :P Misliš da je meni baš prijatno da za skoro svaki tvoj članak glasam protiv? Ja verujem da ti ne unosiš netačne informacije. Ali svi članci na Vikipediji otvoreni su za dalje izmene. To znači da te članke neko može da menja i unosi nove informacije. Što se tiče proverljivosti, ovde pričamo o izboru za sjajan članak. To znači da su kriterijumi mnogo strožiji. Inače, uvek je bolje referencirati nego pretpostavljati da je nešto opšte poznato. -- Loshmi (razgovor) 16:18, 7. јун 2009. (CEST)

Ne kontam šta si hteo time da kažeš da svako može da menja članak. Ako ti se neki podatak učini neverovatan, bez obzira koga je pisao, a nema izvor, ne košta te ništa da malčice proguglaš ili klikneš na neki naš članak da dobiješ više informacija. Mene sa druge strane košta vremena da tražim i potkrepljujem sve što mi se može učiniti da neko nešto ne zna. Napravio sam kompromis između mog vremena i proverljivosti. -- Bojan  Razgovor  18:16, 7. јун 2009. (CEST)

По мом мишљењу се све ово ради да би се читаоцу олакшао посао, јер зашто би тражио на милион места, када све може да нађе код нас. У томе је и смисао. Један мој пријатељ је рекао да му је википедија супер и зато што нуди линкове ка за тему важним стварима. Моје мишљење је да ми је најједноставније решење да претпоставим да читалац не зна ништа и да изреференцирам све. Наравно да ћу тиме изгубити много времена, али ћу онда направити компромис да једноставно не пишем сјајне чланке већ коректне (напишем литературу и ћао), мада ће временом и ти чланци морати да се изреференцирају; то је тренд и на јачим википедијама. Недостатак времена јесте битан мотив да се не уради ово или оно и то потпуно разумем и прихватам (сви смо волонтери), али у том случају нећемо имати овај чланак као сјајан. Мислим да ту нема компромиса.--Методичар зговор2а 18:47, 7. јун 2009. (CEST)

Онда ћемо да имати 10 сјајних која ћемо вртети целу годину, јер ти сваког корисника третираш као ретарда? Зна ли твој пријатељ да кликне на плави линк у неком чланку, и тамо да потражи опширније објашњење и, наравно, референце? -- Bojan  Razgovor  19:14, 7. јун 2009. (CEST)

Бокице, није ретардација ако се нешто не зна; верујем када би се спровео квиз међу њикипедијанцима свако би од нас пао на основним стварима из макар једне области. Немогуће је знати све, а пошто чланке чита много људи, немогуће је одредити шта сви они сигурно знају. Плави линкови објашњавају друге појмове, а не наслов чланка, тако да му кликтање по плавим линковима (који нису увек плави, чак напротив, често су црвени) није много од користи.--Методичар зговор2а 19:50, 7. јун 2009. (CEST)

Јеси ли ти некад чуо за појам Сизифов посао? Иначе, ако ме сећање добро служи, задњи сјајни на ком си ти доприносио је пингвин. Ево, ја сам (хипотетички) ретард. Зашто чланак нема референцу да пингвин не може да лети? Зашто нема референци да је пингвин птица? Никад чуо да пингвини живе само на јужној хемисфери. (ако ово схватиш озбиљно, разочараћеш ме стварно) Брате, опусти се. -- Bojan  Razgovor  20:00, 7. јун 2009. (CEST)

Верујем да ти то све знаш, али можда можеш да поверујеш да сам чуо да људи мисле да пингвини живе и на северном полу. Такође, није невероватно ни референцирати да је пингвин птица, уосталом надалеко чувена човечја рибица заправо није риба већ водоземац. Дакле, ништа није немогуће да се човек збуни или не зна. Зато - то што нема референци - јесте пропуст и на чланку пингвини.  --Методичар зговор2а 21:51, 7. јун 2009. (CEST)

Bog mi je svedok da sam pokušao lepo. Izgleda da je srpska vikipedija postalo retardopedija. Uživajte u njoj, ali bez mene. -- Bojan  Razgovor  22:46, 7. јун 2009. (CEST)

Deo o istoriji uopšte nije referenciran, osim dela najnovije istorije. Mislim, jeste da je najnovija istorija ono što je bilo skoro pa postoje mnogi sukobi mišljenja i sl. ali to ne znači da ostatak istorije ne treba referencirati. Mislim da ima još jedan deo koji ima jednu ili dve reference, što svakako nije dovoljno. Žao mi je, ali u ovom svetlu zaista ne mogu drugačije da glasam. Članak, kao i Egipat, imaju potencijala da budu dva sjajna članka, ali na njima treba još raditi da bi dostigla nivo sjajnog članka prema trenutnim kriterijuma koje imamo na srpskoj vikipediji.--Јагода  испеци па реци 11:03, 8. јун 2009. (CEST)
Гласао сам за јер мислим да је између осталог чланак добро поткрепљен изворима. Ипак став да lako proverljivo = ne mučiš se dok pretražuješ internet ми се не допада јер корисник није дужан да претражује интернет у потрази са појединачним и расутим пдоацима. То што су поједини извори одабрани и наведени у енциклопедијском чланку не значи само да у њима могу да се нађи такви подаци већ значи и да су то поуздани извори (научни радови, монографије истакнутих стручњака, сајтови институција уређени тако да се у њих може имати поверење). Одабиром квалитетних извора како оних на интернету тако и штампаних доприноси поверењу у Википедију и озбиљности самог чланка.--Војвода разговор 11:11, 8. јун 2009. (CEST)
Жао ми је али не могу да се сложим са неким стварима горе изреченим. Наравно да има људи који немају појма о ничему, али такви прво треба да заврше у најмању руку обавезно школовање. Енциклопедије, па ни опште, се не пишу за неписмене људе. Једна је ствар замјерити да неки дио чланка или чланак нема уопште изворе, а друга заговарати да ми треба да се прилагођавамо људима чије је опште образвоње врло танко или никакво, па нису способни ни да отворе основношколски уџбеник и провјере неке опште познате ствари, које су ето заборавили или нису били на часу када се о њима причало. Извори не иду, нити треба да иду у функцији спектра шта ми замишљамо да нека особа Х не зна, него да побољшају свеукупни квалитет и дојам чланка. Дакле, изворе треба наводити на одговарајућа мјеста, треба да буду квалитетни и поуздани, како би читалац стекао повјерење у оно што пише. Не из објести, не због неких замишљених квота, нити како коме треба, јер боже мој, нешто што је опште познато и/или лако провјерљиво не зна, или је заборавио. --Славен Косановић {разговор} 17:37, 8. јун 2009. (CEST)

Konkretno, ovaj članak nema ni jednu referencu u poglavljima Praistorija, Turska vladavina, Nezavisna Crna Gora, Politika, Turizam, Kultura, Sport, a i ostala poglavlja navode duže pasuse bez ikakvih izvora. -- Loshmi (razgovor) 19:09, 8. јун 2009. (CEST)

Ја те већ који пут изазивам да докажеш да нека чињеница није проверљива. Ако си ти луд/наиван да удовољаваш свакоме без разлога, немој терати нас. Ја сам оценио да чланак задовољава неки минимум проверљивости, убеди ме да сам погрешио. Ако нећеш, немој се ни трпати овде. Овакви коментари су на нивоу осмогодишњака. -- Bojan  Razgovor  19:51, 8. јун 2009. (CEST)

Да је неки чланак проверљив треба да покаже референца а не домишљање корисника. КАо ништа друго а оно навести једну референцу која добро покрива дотичну област (неку монографију о Црној Гори или црногорској историји или квалитетан сајт).--Војвода разговор 20:29, 8. јун 2009. (CEST)

Naravno da nisam pisao članak iz glave, koristio sam udžbenike istorije, geografije, ozbiljne sajtove [statistički zavod, hidrometerološki zavod], članke na engleskoj vikipediji koje je (pr)overilo desetine korisnika (i sam proveravajući, naravno), uz pomoć Crnog Bombardera, Paxa i Dražete. Nemam ozbiljnije knjige od Ljušićeve istorije. -- Bojan  Razgovor  20:48, 8. јун 2009. (CEST)

Odlicno, onda samo upotrebi te knjige i sajtove i izreferenciraj clanak. Ljusiceva istorija (ako mislis na udzbenik) je dobra referenca za deo o istoriji.--Јагода  испеци па реци 20:57, 8. јун 2009. (CEST)
Možda se ne mora za sve staviti referenca 'pod crtu' ali bi bilo korisno navesti spisak referentne literature ispod referenci pa koga interesuje neka traži. Takođe to može da bude vrlo korisnog za nekog ko se temeljnije interesuje za temu.--Војвода разговор 21:00, 8. јун 2009. (CEST)

Кад ми кажеш где, кад ми кажеш зашто, онда ћу. То је поента свега овога. И то не уџбеником. -- Bojan  Razgovor  20:59, 8. јун 2009. (CEST)

Бојане, ако си користио изворе и литературу и ниси писао на основу свог знања, дужан си да је наведеш, ако због ничега оно због ауторског права и могуће оптужбе за плагијат. Није довољно само измјенити редослијед ријечи и реченица када се нешто пише на основу неке литературе. Мада и у првом случају треба навести литературу и изворе што је прије могуће, нарочито ако се чланак кандидује за сјајни. Не треба ићи из једне крајности у другу. Ти треба да знаш одакле си се информисао за одређено поглавље и наведеш одговарајући извор. --Славен Косановић {разговор} 21:10, 8. јун 2009. (CEST)

Engleska vikipedija, nemačka vikipedija, italijanska vikipedija (ideja za elektroprivredu (dalje provereno na B92 i EPCG) i faunu), Istorija za četvrti (ili treći) razred gimnazije, znanje.org (deo o crnogorskom primorju - ista podela teritorije kao i mom udžbeniku geografije), Enciklopedija JLZ, Zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavod Crne Gore, CIA Factbook (saobraćaj) - tj osakaćeno iz Saobraćaj Crne Gore, kasnije ažurirano sa crnogorskih stranica. Sve je to navedeno osim ovih udžbenika, tj. udžbenik je kombinovan sa engleskom vikipedijom. -- Bojan  Razgovor  21:46, 8. јун 2009. (CEST)

Istoriju od praistorije do turske vladavine je pisao Bombarder. -- Bojan  Razgovor  21:52, 8. јун 2009. (CEST)

Добро знаш да сам ја против цјепидлачења и љепљења референци без критеријума у циљу да се испуни неки замишљени протокол. Али исто тако знаш који су услови за сјајне чланке и да је став заједнице да ти чланци треба да буду здраворазумски референирани и да имају што квалитетнији списак литературе у којој се даље може надограђивати знање и информације о предмету чланка. Када чланак испуни те основне услове онда се предлаже за сјајни, јер у супротном знаш да ће бити замјерки и највјероватније неће проћи а сви трошимо безвезе вријеме на дискусије. На примјер. За констатацију да је Црна Гора држава и да се између осталих граничи са Србијом, не треба ти референца, али да је потенцијални члан НАТО пакта, треба, као и за констатацију да је нека плажа Х најдужа у Црној Гори и томе слично. За дио извора и литературе око историје си се требао обратити Црном, прије кандидовања чланка за сјајни. --Славен Косановић {разговор} 22:42, 8. јун 2009. (CEST)

Joj, Slavene, ispašće da nije bilo nijedne reference. Bilo je za sve što sam ocenio da neko ne može da pronađe na internetu ili kod nas, i naravno, ono oko čega bi se poznavaoci tebe ne bi složili. Oko 20 različitih izvora (neki više puta) je bilo citirano u odeljku reference u trenutku nominovanja, navedeni izvori su stvarno bili prva liga. Samo da mi se ukazala ozbiljna potreba za referenciranje istorije, ja bih otišao na Projekat Rastko ili tako nešto. Takođe, Crni Bombarder nije problem, on ima te knjižurine, rekao je da će pomoći, samo iz principa nisam hteo da ga zovem.

Principi su:

  • nemoj se oslanjati samo na broj referenci - moglo se desiti da trivijalnosti imaju izvor, a ključne da ne
  • imaj razloga da sumnjaš - poštuj drugog saradnika, nije on dužan da te ponovo obrazuje
    • kad ti se učini da nešto zaslužuje (a ne znaš) - proveri sam/pitaj
      • ne dobiješ li zadovoljavajući odgovor, ne slažeš se - traži referencu -- Bojan  Razgovor  05:33, 9. јун 2009. (CEST)
Не, ја не причам о квотама и броју референци, забога. Чињеница је да је дио из историје слабо референциран и нема одјељка са списком литературе уопште у чланку. Чланак јесте доста добар, али мислим да би још требало порадити на њему па га онда кандидовати за сјајни. Не може само бити аргумент да се ради о ”најопширнијем чланку” о Црној Гори на свим Википедијама, јер такав критеријум не постоји за сјајне. Чланак који се из њега веже, а који се тиче историје Црне Горе има шаблон ”чланак за чишћење”. Веома поштујем и твој и труд Црног, али тренутно сам мишљења да су на чланку још увијек ”радови у току”, метафорички речено. --Славен Косановић {разговор} 00:14, 10. јун 2009. (CEST)

Наравно да причаш кад кажеш слабо референциран. Општа култура су Илири, Римљани, Дукља, Зета, Властимир, Часлав Клонимировић, Јован Владимир, Самуило, Стефан Војислав, Михајло Војислављевић )кога знате као првог српског краља, други то оспоравају, зато је ту референца и објашњење), његовог син Константин Бодин, Стефан Немања, Вукан Немањић и даљи Немањини потомци, Балшићи, Црнојевићи, Српска деспотовина, Турци, Шћепан Мали, Петровићи Његоши, Југославија, Тринаестојулски устанак - то сте све морали да знате да би сте завршили основну школу. О ономе што нисте знали имате лепе чланке на овој википедији, неки од њих су чак и сјајни. И сад ви би радије било какав суперскриптовани број после неке реченице него да прочитате неки наш чланак (који има своје изворе) или ако баш нисте чули да Црна Гора оће у НАТО да укуцате у гугл. И ајде да се не лажемо, у 90% случајева, нико то не проверава, само ми ту бринете о тобоже неспособним читатељима. Ви упоређујете овај чланак са биографијом неке особе или тв-серије, у овом чланку нема података о нечему што не се можете проверити чак и на српској википедији. Оно што је тешко проверити (иако је логично) има референце.-- Bojan  Razgovor  05:45, 10. јун 2009. (CEST)

Osnovna škola se može završiti i bez toga. Čitalac nije dužan da bude štreber ili vukovac sa savršenim pamćenjem. -- Loshmi (razgovor) 05:58, 10. јун 2009. (CEST)

За двојку из историје сте морали знати. А све даписци чланака нису дужни да поново образују онога ко се није образовао кад му је било време. -- Bojan  Razgovor  06:15, 10. јун 2009. (CEST)

Zbog čega onda uopšte da stavljamo ta poglavlja u članak, ako se „podrazumeva“ da je to neko morao znati da bi završio osnovnu školu? -- Loshmi (razgovor) 06:26, 10. јун 2009. (CEST)
???? -- Bojan  Razgovor  06:40, 10. јун 2009. (CEST)

Pa mislim, što bismo zamarali nekoga da čita o nečemu što sigurno dobro zna jer je učio u osnovnoj školi pre deset, pestnaest godina. Dakle, teme koje se uče u osnovnoj školi možemo komotno izbaciti iz članaka. -- Loshmi (razgovor) 06:53, 10. јун 2009. (CEST)

Vo ime oca i sina.... A šta će ti ostati u članku? Skakaćeš sa Jovana Vladimira na Mila Đukanovića? -- Bojan  Razgovor  06:57, 10. јун 2009. (CEST)

Pa da. Podrazumeva se da čitalac zna šta se u međuvremenu događalo. Eventualno staviti napomenu: Deo koji povezuje ova dva teksta trebalo je da naučite u osnovnoj školi. -- Loshmi (razgovor) 07:01, 10. јун 2009. (CEST)
Daj, nemoj me zasmejavati. -- Bojan  Razgovor  07:05, 10. јун 2009. (CEST)
Бојане, Бојане. Извори нису о томе ко шта зна или треба да зна, него одакле одређени подаци и информације. Референце су замишљене на првом мјесту као заштита интелектуалне својине од плагијата, мада овдје на овом пројекту мало ко зна о чему се прича када се то каже. Сваку литературу коју консултујеш треба да је наведеш као извор и/или литературу. Ако нешто цитираш или парафразираш из неке литературе онда користиш референцу, под обавезно. Ако ти је служила да се само подсјетиш неких ствари, а причаш својим ријечима и знањем, онда консултована литература може у одјељак литература. Немојте ми само причати да држите у глави милионе података из разичитих области јер то једноставно није истина. Стручни људи за своје области користе, раде детаљна истраживања прије писања и наводе изворе и литературу у академским и стручним радовима, стручним енциклопедијама итд. Ни једна крајност није добра, то сам већ рекао сто пута до сада. У овом чланку, једноставно за већи дио историје фали литература која је коришћена да се тај дио напише. Сваки чланак који претендује да буде сјајан треба да има списак литературе, или библиографију, а овај то нема. Немојте ми сад опет рећи да нема наших књига о Црној Гори, јер је то смјешно. Има их на стотине, само треба сакупити најквалитетније наслове и ауторе и навести. Зашто је добра пракса наводити литературу? Зато што олакшаваш читаоцу да се даље информише о предмету чланка и зато што је то пракса у скоро свим енциклопедијама. Енциклопедијски чланци су сажети увод у неку тему, а литература помаже да се удубиш у предмет по жељи и вољи. Можемо користити и Гугл, али онда нам не треба енциклопедија, него на главну можемо комотно ставити поруку: Ко жели да се информише о некој енциклопедијској теми, нека гугла.--Славен Косановић {разговор} 08:57, 10. јун 2009. (CEST)

Оно што је тешко проверити (иако је логично) има референце.

U ovom tvom shvatanju, Bojane, leži osnovni problem i uzrok svih ovih kolometarskih rasprava o jednom te istom kad god ti predložiš neki članak za sjajni. Apsolutno se ne radi o tome da treba referencirati samo ono za šta je TEŠKO naći referencu. Čak nije tačno ni to što neki tvrde da treba referencirati sporne tvrdnje. Treba referencirati TVRDNJE uopšte, a pod to spadaju obično datumi, godine, brojevi, pgotovu kad u više izvora se pominju različiti podaci, ektremne tvrdnje tipa da je neko nekog tukao do smrti... Takođe zavisi i o kom periodu se govori, koliko izvora ima i u kojoj meri se izvori poklapaju. Ima tu dosta toga, naravno da neće svako znati najbolje da referencira baš svaki članak iz svake oblasti, ali SVAKAKO se referenciranje ne svodi na ovu tvoju izjavu.--Јагода  испеци па реци 10:34, 10. јун 2009. (CEST)

... у овом чланку нема података о нечему што не се можете проверити чак и на српској википедији.

Ali, kako da proveravam nešto napisano na Vikipediji člankom sa Vikipedije? Pobogu, znaš i sam da Vikipedija ne može biti validan izvor podataka, da jeste, referencirali bismo članke drugim člancima sa Vikipedije! Dakle, npr. ja pročitam da je Durmitor najviša planina u CG (ovo lupam, ne znam da li je najviša). Nema reference. Odem na članak Durmitor, tamo npr. nađem drugi podatak -- da je npr. druga po visini u CG. Takođe nereferencirano. I šta onda? Kome da verujem? Nepoznatom koji je pisao članak o CG ili nepoznatom koji je pisao članak o Durmitoru? Bojane zamenjuješ teze, i previše veruješ u tačnost Vikipedije. Vikipedija je previše otvoren projekat da bi bila pouzdan izvor informacija. ZATO nije zgoreg referencirati (i to ne bilo čime) i ono što se svima nama čini trivijalnim i nečim što si učio u 2. razredu osnovne škole.--Јагода  испеци па реци 10:42, 10. јун 2009. (CEST)

По мом мишљењу, основни проблем са референцама на Википедији је што се користе за доказивање међу корисницима. Ја нешто некоме не вјерујем или сумњам у њега па му сад тражим референцу и ето проблема и скроз погрешног приступа. Референце за датуме и податке уопште, треба да се користе када се подаци и информације у различитим изворима налазе различито (не када се корисници Википедије међусобно не слажу, него када је податак/информација споран/на у литератури), када цитирам или парафразирам неки извор (преносим податак из неког извора који је обавио неко истраживање - статистике, научна мјерења, историјска датирања која су обавили неки стручњаци а која се не слажу са до тог момента прихваћеним и објављеним у већини литературе, вијест у медијима о неком догађају, када су у питању информације), нечију тврдњу (рецимо, по мјерењу метереолошког завода Црне Горе просјечна годишња температура у Подгорици је та и та), теорију, идеју итд. То је широко прихваћена пракса од школа до академија. На овој Википедији ми стално причамо о нечему сасвим другом и водимо се по томе да ли можда неко нешто зна, јесте или није научио, да ли треба да докажемо нешто овоме или ономе, дакле скроз погрешно. Често се чује, ”откуд ја то знам, треба ми референца”. Питање свих питања овдје није да ли мени треба референца, него да ли је за ту неку информацију или податак потребна референца, тј. да ли се ради о податку који је у свој литератури исти, опште познат. Рецимо нечија година рођења или смрти, датум неког историјског догађаја и томе слично. Референце нису ту да ја неког увјерим или натјерам да вјерује да је нешто тачно, него да покажем да нисам писао без истраживања и да се заштитим од оптужби за плагијат, када цитирам или парафразирам податке и информације. Опште познате ствари читалац треба да тражи у наведеној литератури, а не преко референци кликом на миш који га води на неки сајт Х, другим ријечима да не мрдне са своје комотне столице. Сабрана библиографија или литература (одјељак литература) је ту да се читалац упозна са опште познатим стварима, које је заборавио или није никад научио, и да настави своје даље информисање и ”донекле” потврђује да су аутори (упркос томе што можда имају знање о томе нечему) ”истраживали” прије писања, односно у преводу, провјеравали. --Славен Косановић {разговор} 18:35, 10. јун 2009. (CEST)

Ja sam oduvek mislio da su one napravljene da ne bi morao kopati po internetu ili knjigama da bi potvrdio neki suštinski podatak. . Ja jesam naveo sve izvore putem tih referenci, problem je što nisam okitio članak superksriptovanim brojevima, jer sam vas smatrao ravnim sebi, ali sam se kanda zajebao. Očekivao da ćete kliknuti na neki naš članak, proveriti tu, otići možda na englesku vikipediju, videti na Googleu, ne da ćete se zadovoljiti nekom knjigom koju ne možete da pročitate (a što možda ne piše u toj knjizi ili knjiga uopšte ne postoji; sreća vaša da nisam ovako ništa pokušavao, mada mi je padalo na pamet, samo da vas skinem sa dnevnog reda). Pošto se slažeš da nijedna krajnost ne valja, onda nemoj mi govoriti da treba, nego pomozi mi. Insistiram da mi pomognete, da ne bih traćio svoje vreme i da to radite sa smislom, jer mi se dešavalo da neko uleti i polupa 20-30 komada factova, ne da nikakak komentar (ja pojma nemam za koji deo rečenice se traži dokaz) i onda nastanu problemi. Ovako pokušavam da zaštitim sebe i vikipediju od svađa i trolovanja.

Takav komentar kao što je taj o Durmitoru sam sve vreme tražio. I odmah ću naći poštenu referencu. -- Bojan  Razgovor  12:40, 11. јун 2009. (CEST)

Није ми јасно зашто се оваква гласања претворе у лична препуцавања. Свако ко је испунио услове за гласање може да гласа како он мисли да треба а руководећи се критеријумима који су установљени. Тако да не видим места километарским расправама. А евентуално стављање невлаидних референци показује да се референце не стављају за оног коме су и намењене (корисницима да би се лакше снашли у литератури и другим изворима) већ да би се досегла одређена квота. И зашто је срећа наша што аутор не стави погрешну референцу? То може само да нашкоди угледу Википедије и искрено се надам да ове рапсраве смао ми читамо.--Војвода разговор 13:01, 11. јун 2009. (CEST)
Bojane, moj primer o Durmitoru je bio hipotetički primer, ne znam da li to zaista piše u tom članku ili ne. Samo je bio primer da se određeni podaci ipak moraju referencirati. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)

jer sam vas smatrao ravnim sebi, ali sam se kanda zajebao.

Ovo je jako ružno. Nije u redu da nas sve ovde vređaš, kada do sada niko tebi nije uputio ni jednu jedinu ružnu reč.

Očekivao da ćete kliknuti na neki naš članak, proveriti tu, otići možda na englesku vikipediju, videti na Googleu

Ja uglavnom tako i radim, ali ako postoji neka knjiga kao referenca, pravo da ti kažem, više verujem knjizi (čak i ako ne mogu da je pročitam) nego nereferenciranom članku na Vikipediji (koja god da je) ili nekom šklj sajtu. Prevrćem sajtove i druge članke samo ako onaj prvi koji gledam nema reference. Sad... ZAŠTO mi ti ne olakšaš posao i ODMAH staviš reference kad pišeš članak, pa da ne gubim vreme tražeći okolo potvrdu za ono što si ti već napisao? --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)

ne da ćete se zadovoljiti nekom knjigom koju ne možete da pročitate (a što možda ne piše u toj knjizi ili knjiga uopšte ne postoji;

Ja polazim od toga da ljudi koji pišu članke ne varaju. Jer, ako polazimo od toga... Pa čemu onda uopšte ovoliki trud? --Јагода  испеци па реци 15:12, 11. јун 2009. (CEST)

sreća vaša da nisam ovako ništa pokušavao, mada mi je padalo na pamet, samo da vas skinem sa dnevnog reda)

Zašto naša? Pa ne pišemo mi Vikipediju jedni za druge, nego za ostatak sveta koji nema veze s nama i koji nema blage veze ko je napisao određeni članak -- da li je stručnjak u oblasti ili neki pacer. Po stoti put: ZATO se stavljaju reference, da bi se tekstu dodalo na ozbiljnosti i težini, a ne da bi ti meni, Peri, Žiki ili Lazi dokazao da ono što si napisao jeste i istina. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)

Insistiram da mi pomognete,

Insistirati na Vikipediji ne možeš, jer, da citiram naše administratore: "niko ovde nije obavezan bilo šta da radi, jer niko ovde ne dobija platu za ono što radi". Možeš lepo zamoliti za pomoć, ali svakako NE kad je članak već na glasanju, već PRE toga. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)

jer mi se dešavalo da neko uleti i polupa 20-30 komada factova, ne da nikakak komentar (ja pojma nemam za koji deo rečenice se traži dokaz) i onda nastanu problemi.

A to ti se uvek dešavalo kad staviš nereferenciran članak na glasanje. Ja se sećam da te je jednom Džonaja, poučen iskustvom, a na tvoje insistiranje da ti se kaže GDE treba da staviš reference, pitao da li bi se ti ljutio da on stavi fact svuda gde misli da treba referenca. Mislim da to već dovoljno govori gde i u kome je problem što se (ne)referenciranja članaka kandidata za sjajne tiče.--Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)

Добро, не мораш да тражиш референце, барем ми онда реци где и зашто да ставим проклете референце, и то ми је довољно. Сваки чланак номинујем у нади да ћу добити још неки коментар како да чланак буде бољи, а добијем негативне гласове и коментар да нема референци. Стрп'те се, болан. Нажалост, било је свега и свачега у прошлости, зато се борим да се начин бирања чланака промени. И не само са мном. -- Bojan  Razgovor  15:59, 11. јун 2009. (CEST)

номинујем у нади да ћу добити још неки коментар како да чланак буде бољи,

Ali Bokice, pa tu gresis! :) Clanak, kad stigne na glasanje, ne treba da se popravlja, nego da se glasa za njega. Ako zelis savete za poboljsanje, pitaj, nema potrebe da ga stavljas na glasanje. Eventualno mozes da ga stavis na verifikaciju (i drugi verifikatori su clanke koje su sami pisali ili sredjivali, iako su mogli direkt na glasanje da ih stave, ipak stavljali prvo na verifikaciju), jer tamo je mesto da se traze i dobiju saveti i misljenja, ne glasanje. Ja, na primer ako bih zelela da uredim taj clanak o Crnoj Gori da bude sjajan, pitala bih npr. za deo o istoriji, Vojvodu ili Klaudija ili pak Bombardera sta misle i sta bi sve trebalo da se referencira, kao i da li imaju neku literaturu kojom bi to moglo da se referencira. O delu o geografiji pitala bih Hefea ili Geologicarku, ili pak Ivana, to im je struka (pa jel Ivan rekao da ima samo atlasa komada 500 u kuci  ). Oni su ti najmerodavniji da nadju validne reference za stvari koje u tim delovima treba referencirati. Ostali delovi, takodje bi mogli da se nadju ljudi koji bi mogli da ti pomognu a na podosta mesta bi ti i sam mogao da zakljucis da nije zgoreg turiti referencu. Tek kad je clanak zaokruzen, onda moze na glasanje. Znam, znam, ni jedan clanak nij esasvim gotov, i to je istina, ali jedno je poboljsati nesto sto je vec dobro, a sasvim drugo dovesti u pristojno stanje nesto sto nije dobro. I da, ne budi nestrpljiv, nego polako i temeljno sredjuj clanak. Sve sto je brzo to je i kuso...  --Јагода  испеци па реци 20:04, 11. јун 2009. (CEST)

Ja sam oduvek mislio da su one napravljene da ne bi morao kopati po internetu ili knjigama da bi potvrdio neki suštinski podatak.

Ево овдје можеш прочитати ”шта је референцирање”: [2] --Славен Косановић {разговор} 06:24, 12. јун 2009. (CEST)

Ако боље погледаш на првом мјесту, односно прва тачка је acknowledge the work of others, што је уствари избјегавање/онемогућавање онога што пише у посљедњој тачки, односaно avoid accusations of plagiarism. На претпосљедњем мјесту (тачки), налази се олакшавање другима проналажење извора које користиш, или си користио за писаније: allow others to locate the resources you have used. Референце су постојале прије Интернета и Википедије (самтрам да сви то знамо, али ето помињем), с тим што је Интернет донекле олакшао стизање до извора. Мада је још увијек за многе ствари потребно отворити књигу и потражити странице на којима се то на шта се референцира налази. Референце сигурно нису замишљене са идејом да се кликањем на миш стигне до извора који су коришћени за писаније... :) У принципу процес писања неког истаживачког рада (а енциклопедијски чланци припадају тој категорији), полази од прикупљања и прављења списка извора који ће се користи за то истраживање... То се практично ради на првом мјесту (послије одлуке о чему ће се писати и кратке скице основних идеја које ће то писаније изразити). Наравно на Википедији и имајући у виду да сви овдје радимо у складу са слободним временом (ја веома слабо стојим с њим у посљедње вријеме), вољом и жељом, као и природу пројекта, тешко је очекивати да процес иде тим током. Због тога имамо ову категорију сјајних/изабраних/иликакогод, гдје ипак већина људи очекује да се приближе нечему зашта се заиста може рећи да је веома добро документовано изворима и литературом, као и складно написано (јасно изражава основне или опште идеје/информације о предмету чланка). --Славен Косановић {разговор} 06:24, 12. јун 2009. (CEST)

Затим, веома корисно је прочитати и ово: [3]. Иако се овдје илуструје Харвардов систем референцирања, принцип је веома сличан и у другим системима, а разлози за референцирање објашњени у одјељку ”шта је референцирање”, су исти у свим системима. Дакле, ”популарно” вјеровање на Википедији да су референце ”искључиво” за олакшавање проналажења извора који су се користили за писање, провјере, као и доказ да се истраживало, није сасвим тачно, али ”није ни погрешно”... :) Наиме референце су дијелом и због тога, мада је главни разлог да се избјегну оптужбе за ”присвајање” туђих идеја, теорија, истраживања, мјерења и томе слично. Ако ја кажем да је ”просјечна годишња температура у Црној Гори према мјерењима из 2008. године (ко је мјерио?), 23º C”, а сви знају/знате да је немогуће да сам ја то мјерио, јер се не бавим тиме, а и живим прилично далеко, онда се поставља логично питање одакле сам то преузео? Дакле, овдје се не ради о опште познатом податку, него је неко провео годину дана мјерећи температуре на разним локацијама, урадио статистичка израчунавања и објавио их (при чему је кључни појам објавио их). Опште познате податке, као што је рецимо чињеница да је Подгорица главни град и административни центар Црне Горе, не морам референцирати, зато што се тај податак може наћи у скоро сваком извору гдје се помиње Црна Гора, (слично као и површина у квадратним км која је константа, за разлику од броја станвника и температуре који су промјењљиве), и зато што је податак опште познат... :) Хоћу рећи, иако је факат да је врло тешко очекивати од свих чланака на Википедији да се тако детаљно баве овом проблематиком, ипак од чланака који треба да постану сјајни, очекујемо ”неколико степени” више на скали него што је уобичајено у другим чланцима, када су у питању референце и навођење литературе. Зашто? Па зато што је заједица на гласањима правила за избор за сјајне тако одлучила. Нико није сам својом руком написао та правила, игноришући остале. Ако мислиш да су престрога, онда ваљда знаш како иде процедура за модификовање истих. Приједлог нових правила, па дискусија, па општи консензус дискутаната и/или гласање на приједлог... Е, сад. Сво ово писаније овдје или његови дијелови, се можда могу уклопити у неке ”смјернице за референцирање и навођење литературе”, или помоћи у њиховој изради (имамо већ неке, али је очигледно да би требали ову тему обрадити много боље). Требало је покренути ову расправу на Тргу, али сад шта је ту је... --Славен Косановић {разговор} 06:24, 12. јун 2009. (CEST)

Nije da je bitno u ovom glasanju, ali lista nije poređana po stepenu važnosti (od toga je 3-4- o proveljivosti). Kad već citiramo pravila, ajde da citiramo malo Vikipedijina pravila za osporavanja:

  1. Приликом оспоравања добре референцираности чланка, корисник мора свој став да образложи, указавши: (1) На тачно место које по њему треба да буде референцирано, или (2) На место које је лоше референцирано. Ово се изводи шаблоном [тражи се извор] или цитатом и образлагањем нерегуларности спорне референце или извора.
  2. Као и у горњој ставци, потребно је да корисник наведе који део чланка не одговара стандардима за добре односно сјајне чланке и зашто.
  3. Оба ова правила не одузимају кориснику да гласа и без давања образложења. - mislim, ovo treće vam baš ne bih preporučio, možete nekog povrediti, isprovocirati.

Ja sam ocenio da je ono bilo minimum. Da mi je samo neko rekao prvo gde i zašto (razlog ja to nisam čuo je glupost, svako može to da tvrdi i za to vas teram/molim da to kažete) i ja bih vam sigurno izašao u susret (to je moja obaveza). A ovde se samo broj referenci gleda, retko ko komentariše da li članak pokriva najosnovnije stvari, kakvi su izvori korišćeni, da li je objektivan). Ja vas poštujem, kažem konkretno šta treba i zašto, ovde kada to tražim za sebe, dobijam filozofiranja, dokazivanja poenti, moram na silu da isčupam od vas šta ne valja - i to je ono što mi je ubilo volju da radim ovde. -- Bojan  Razgovor  07:49, 12. јун 2009. (CEST)

I da citiram Jagodu:

Многи неоправдано омаловаже нечији труд једноставним и преко донетим судом: "Мало референци". Ако неко то већ тврди, требало би да образложи ГДЕ треба ставити још коју референцу, и зашто, јер верујем да многи који су имали праксу то да кажу, не би умели да објасне.

-- Bojan  Razgovor  07:57, 12. јун 2009. (CEST)

Ја сам ти навео замјерку у вези недостатка литературе за дио историје, чак нисам рекао референце, него да наведете пар књига на основу којих је то написано, или барем пар књига гдје се може прочитати/читати о историји Црне Горе. Требаш да имаш у виду да не пишеш за мене тај чланак нити за друге који имају високо образовање, него прије свега за потеницијалне читаоце ученике, који ће тек читати или треба да науче многе ствари. Наравно свако се може информисати у том чланку о многим стварима, али твоје стално инсистирање да ти сматраш да ми то нешто знамо па нам не требају референце ме тјера да ти проширим видик/спектар потенцијалних читалаца и опет поновим, да дефинитивно не пишеш за мене тај чланак. :) Иако референцирање није пракса у свим општим енциклопедијама, Британика, рецимо, навођење литературе гдје читалац може даље проширити своје знање о предмету је незаобилазни стандард. А овдје говоримо о чланку који треба да буде изабран између многих осталих који су или у повоју или у развоју. И док овдје данима дискутујемо, да ли ја и други знамо нешто или не, могао си оставити Црном поруку да ти прибави неколико наслова које ћеш навести у одјељку литература, који узгред још увијек не постоји у том чланку. Такође нисам гласо ни против кандидатуре, као што можеш примјетити. Затим било би добро, али не и обавезно да прочистите тај чланак ”историја Црне горе”, да му не стоји шаблон ”за чишћење”. --Славен Косановић {разговор} 08:17, 12. јун 2009. (CEST)
Правила у вези референцирања на Википедији су постављена са ”погрешним” приоритетом и отуда многи сукоби и конфликти. Али ко год ради научно-истраживачке радове зна зашто постоје референце и зашто се користе, јер сви то прво морају да науче у својим струкама на високом образовању. Јесте, провјерљивост је један од параметара, али је нагласак на заштити од оптужби за плагијат на првом мјесту, на чему се инсистира на свим универзитетима и академијама. Студенти који плагирају и склапају своје радове без навођења извора и литературе могу бити избачени са универзитета. Толико је озбиљна та прича на универзитетима. Негдје је чак ограничен број ријечи које се могу цитирати/парафразирати из једног извора. Наравно на Википедији тако стриктан систем би скроз закочио напредак и рад на чланцима, али ипак треба се потрудити, нарочито када неки чланак треба да иде на Главну и буде изабран. Рекао сам већ једном, али ево опет. Чланак Црна Гора је доста добар, али за сјајни, по мом мишљењу, требало би још проширити сваки одјељак, нарочито култура, умјетност, спорт, образовање, економија, итд, односно додати још садржаја и списак књига о Црној Гори које ученици могу да нађу у библиотекама и даље надограђују своје знање. --Славен Косановић {разговор} 08:55, 12. јун 2009. (CEST)

Под један, јесте да ниси гласао, али зашто ниси одмах рекао да чланак не задовољава неке твоје критеријуме? Овај чланак је достојан (можда и бољи од) прошлог чланака о држави. Шта бити и још написао о култури, уметности, спорту, образовању, економији, итд? Више бих ценио такав коментар. Два: ја ти кажем, докажи ми да си прочитао чланак, да нешто стварно не знаш, да не можеш лако проверити, да те сматрам да си добронамеран а не један од многих који неоправдано омаловаже нечији труд једноставним и преко донетим судом: "Мало референци" јер требало би да се назначи ГДЕ треба ставити још коју референцу, и зашто, јер постоје многи који су имали праксу то да кажу, а не би умели да објасне. Мислим да је боље разговор о референцама наставити на неком тргу, а о Несрећној Гори на њеној страници за разговор. -- Bojan  Razgovor  09:31, 12. јун 2009. (CEST)

Први пут чујем да је ”доста добро = омаложавање”!? Не знам да ли намјерно то радиш, или је нешто друго у питању? Не занима ме тај чланак о Швајцарској, јер нисам учествовао у гласању нити коментарисао. Ако није за сјајни, а изабран је, одмах се може покренути гласање за скидање те титуле. У чланку Црна Гора о умјетности и књижевности нема ништа. О образовању стоји пар простих реченица које важе за све државе Европе. О Горском вијенцу и Његошу ни ријечи у одјељку култура. Уопште нема пододјељак умјетност и књижевност, значајни музеји, медији. То су све очигледне ствари, није ваљда да их треба помињати? --Славен Косановић {разговор} 10:06, 12. јун 2009. (CEST)

То је уопштено, и за сјајне и остале чланке, и важи за сваког, па и за мене. Иначе, за нешто мање од 200 година постојања Црне Горе и на тој територији баш и нема нешто културе осим Његоша. Не знам ни за један музеј у Црњој Гори који заслужује помен. Добро, то за медије, није обавезно, али ћу збућкати нешто. -- Bojan  Razgovor  10:24, 12. јун 2009. (CEST)

Па видиш вараш се када кашеж ”да на тој територији баш и нема културе осим Његоша”. Очигледно је да ниси довољно истраживао: [4]. Са стране имаш линове гдје има доста тога за покривање тема које сам ти навео иако су на овом сајту многе ствари сажете. Иначе, линк на овај сајт сам неки дан ставио и у чланак, само што ниси ни погледао. :) --Славен Косановић {разговор} 10:30, 12. јун 2009. (CEST)

Знам, само никог не сматрам достојним Његоша. А шта за образовању? Шта написати о државици са једва једним универзитетом, чији студенти беже у Србију на студије? -- Bojan  Razgovor  10:37, 12. јун 2009. (CEST)

Свако има своје мишљење, али ти пишеш енц. чланак и према томе, треба да се суздржиш од ”оцјењивања”. О универзитету [5], када је основан, како је настао. Поменути Поморски музеј у Котору, који је веома значајан, итд. Поменути штампарију Црнојевића која је прва у овом нашем дјелу Европе... Без обзира на све у тој држави има пола становника који се декларишу као Срби, а и да нема заслужује поштовање, јер дијелимо исту историју. --Славен Косановић {разговор} 10:50, 12. јун 2009. (CEST)

Шта написати о државици са једва једним универзитетом, чији студенти беже у Србију на студије?

Mislim, šta više reći? Bojane, ko sad koga omalovažava? Ako tako misliš o temi o kojoj si uzeo da pišeš, pa kako misliš da napraviš nešto dobro? Tema o kojoj neko piše trebalo bi da ga pre svega zanima, a nakon ove izjave, nisam baš sigurna da tebe Crna Gora uopšte interesuje. Slavene, zaslužuju poštovanje pre svega što su ljudska bića, a ne zato što dele istoriju sa Srbima.

Ево шта би требало да се референцира, конкретно оно што је болдовано:

  • Први књижевни радови у овом региону су стари 10 вијекова. Најстарија књижевно дијело је „Краљевство Словена“ из 11. вијека.
  • У цетињској штампарији Ђурађа Црнојевића штампан 1494. је Октоих, прва штампана јужнословенска књига.
  • У Црној Гори дјелује и Црногорска православна црква, која себе сматра насљедницом православне цркве која је постојала до 1920. када је припојена уједињеној Српској православној цркви. (овде не би било лоше додати такође и став који Српска православна црква има према Црногорској, и зашто)

У делу о култури, такође мислим да би требало додати пар реченица о Њеогошу и о Марку Миљанову, као и о савременим писцима. По мени, "Најпознатији писац Црне Горе је Његош, а други познбати су..." није довољно. Укратко, у пар реченица рећи нешто о темама које одређени важни писци брађују, као и о њигобвом стилу, (барем), Такође, ово НАЈ такође треба референцирати.

U delu o kuhinji, svi oni navodni uticaji treba da se referenciraju. Зар нема ништа више да се каже о његушком пршуту? Ни једна више реченица? И познате врсте вина такође треба референцирати.

Толико од мене, на брзину, ако и даље није јасно шта треба да се референцира, можеш ми се обратити на стр. за разговор, па да тако наставимо, јер смо овде ионако претерали с расправом о нечему о чему не би требало да се расправља ОВДЕ, него на неком другом месту на њики. Извините за мешање ћирилице и латинице, немам вррмена да све поправљам. Ако неком баш смета, кад дођем кући могу да испоправљам, сад не могу немам времена а и немам овде инсталиран Мозилин конвертер.--Јагода  испеци па реци 11:26, 12. јун 2009. (CEST)

Једва чекам да се ово архивира, колико сте га усвињили. 項 Михајло [ talk ] 11:46, 12. јун 2009. (CEST)

Економија је јако слабо обрађена. Нема чак ни података о БДП, нема о доласку Руса, куповини некретнина. Нема како је пала главна банка Црне Горе. Нема како је творница алуминија у проблемима. Нема о томе ко је купио пивовару. Нема о великом шверцу дувана.Нема о томе како је италијанско тужилаштво тражило Мила. Овај чланак као да је сам Мило писао. Пристрасно што се тиче нових збивања. Једноставно велика срамота и скандал ако то буде сјајан чланак. Покријте се ушима ако то урадите. --Ekato (разговор) 14:41, 12. јун 2009. (CEST)

Ćao Verlore. Reci i u kom sjajnom članku si video da piše koje je nacionalnosti kupci nečega. Ili kako je propala glavna banka. A za pokrivanje ušima, žuti karton. -- Bojan  Razgovor  17:40, 12. јун 2009. (CEST)

Шта смераш са тиме да ме називаш Верлором. Је ли то увреда или..--Ekato (разговор) 18:11, 12. јун 2009. (CEST)

Видећемо. Али си ми одличан пример шта сматрам под недобронамерним корисником (покријте се ушима, итд). -- Bojan  Razgovor  18:29, 12. јун 2009. (CEST)

Na konsttaciju da je članak pisao sam Milo, ću se samo nasmejati. :) -- Bojan  Razgovor  17:42, 12. јун 2009. (CEST)


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
7 0 4 63,6% Чланак није изабран за сјајан.

Михајло [ talk ] 21:40, 12. јун 2009. (CEST)

Египат

Исто као и горе. -- Bojan  Razgovor  21:13, 5. јун 2009. (CEST)

Glasanje traje do 12. juna, 21.13.--Јагода  испеци па реци 13:14, 12. јун 2009. (CEST)
  1.   за --Bogdan1997(razgovor) 20:05, 6. јун 2009. (CEST)
  2.   за--Ја сам  кажи 02:41, 7. јун 2009. (CEST)
  3.   за--Јакша (разговор) 04:29, 7. јун 2009. (CEST)
  4.   за--VLADA talk 11:13, 7. јун 2009. (CEST)
  5.   против збор референци, види коментар.--Metju (разговор) 11:22, 7. јун 2009. (CEST)
  6.   против Није додата ни једна референца у односу на претходно гласање. -- Loshmi (razgovor) 14:30, 7. јун 2009. (CEST)
  7.   против --Јагода  испеци па реци 10:51, 8. јун 2009. (CEST)
  8.   против--Војвода разговор 11:05, 8. јун 2009. (CEST)

Коментари

  Коментар: Што се географије тиче требало би референцирати све чињенице, бројке и сл. Генерално, фале референце. Молим да још неко погледа.--Metju (разговор) 11:13, 6. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Што се историје тиче (а чини повелики део чланка), само османски период има неколико референцираних реченица. У том делу има година и догађаја који морају бити референцирани, тако да заиста не могу гласати другачије.--Јагода  испеци па реци 10:51, 8. јун 2009. (CEST)

  Коментар:Чини ми се да је садржај неуједначен. Исувише пажње поклоњено је египатској историји а много мање неким питањима значајним за модерни Египат. Референце нису толики проблем. у историјском делу можда је потребно додати извор за једну или две тврдње, не више. Али сама концепција чланка има недостатака и то видим као много већи проблем од навођења извора.--Војвода разговор 11:18, 8. јун 2009. (CEST)


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
4 4 0 100% Чланак није изабран за сјајан.

--Јагода  испеци па реци 21:53, 12. јун 2009. (CEST)

Шибенско-книнска жупанија

Гласање је завршено. Немојте давати нове гласове.Михајло [ talk ] 15:46, 20. јун 2009. (CEST)

Задовољава све неопходне услове да би се поставио на гласање за сјајан. Обратити пажњу на нови начин раздвајања напомена и референци, врло занимљиво и корисно.--Јагода  испеци па реци 11:45, 12. јун 2009. (CEST)

Гласање траје до: 19. мај, до 11.44--Јагода  испеци па реци 11:45, 12. јун 2009. (CEST)

До 19. јуна. 項 Михајло [ talk ] 15:46, 20. јун 2009. (CEST)

Гласови

  1.   за--Јагода  испеци па реци 11:45, 12. јун 2009. (CEST)
  2.   заподразумева се--Metju (разговор) 11:49, 12. јун 2009. (CEST)
  3.   за--VLADA talk 12:32, 12. јун 2009. (CEST)
  4.   за за сам доста обиман чланак, доста референци...једино правопис не знам, али ајде вероваћу вам :)--VuXman talk 14:06, 12. јун 2009. (CEST)
  5.   противЧланак је пристрасан јер прикрива истину шта се на просторима те жупаније дешавало Србима у 2. светском рату и шта се десило 1995.--Ekato (разговор) 21:19, 12. јун 2009. (CEST) Корисник нема право гласа, јер нема макар 100 измена у ГИП. В. ВП:СТ/ПМихајло [ talk ] 21:44, 12. јун 2009. (CEST)
  6.   заOdlično!--Strahinja (разговор) 19:25, 13. јун 2009. (CEST)
  7.   неутраланНедостаје део о историји.--Војвода разговор 08:58, 15. јун 2009. (CEST)
  8.   неутралан Било би добро да се уклоне слике које нису слободне, рецимо фотографија Дражена Петровића, иначе врло добар чланак па ако се то реши мењам глас у „за“.--Авала (разговор) 23:13, 15. јун 2009. (CEST)
    Uklonila sam tu sliku, ali mi nesto nije jasno: ako slike sa postenom upotrebom nisu prihvatljive, zasto se automatski ne brisu? Mozda bi ovo pitanje trebalo postaviti negde drugde...--Јагода  испеци па реци 23:25, 15. јун 2009. (CEST)
    Тако је установљено правило, нисам сигуран да ли је код нас и писано, а наравно разлог је жеља да се сјајни чланци са Википедије користе што је слободније могуће.--Авала (разговор) 16:33, 16. јун 2009. (CEST)
  9.   неутралан Ja isto mislim da treba da se napiše o istoriji nešto...evo ja ću sad da napišem to poglavlje što je neutralnije moguće, zato što mi je trenutno dosadno...inače me te županije ne interesuju.--Zrno (разговор) 13:50, 16. јун 2009. (CEST)Zrno
    Ustvari ne mogu, previše je tu posla...neka neko drugi počne a ja ću da dopunim--Zrno (разговор) 14:00, 16. јун 2009. (CEST)Zrno
  10.   за --Авала (разговор) 16:33, 16. јун 2009. (CEST)
  11.   против --Wlodzimierz (разговор) 03:58, 17. јун 2009. (CEST)
  12.   против--Јакша (разговор) 04:04, 17. јун 2009. (CEST)
  13.   против Типичан примјер технички успјелог али садржински веома просјечног чланка. За добијање наљепнице је ипак потребно обоје. --Kaster (разговор) 08:55, 17. јун 2009. (CEST)
    Могу да питам у чему је проблем?--VuXman talk 01:03, 18. јун 2009. (CEST)
  14.   за Tehnički besprekorno, proverljivo i informativno. -- Loshmi (razgovor) 22:10, 17. јун 2009. (CEST)
  15.   против Пер Војвода. 項 Михајло [ talk ] 14:21, 18. јун 2009. (CEST) Видим да се загрејало, а презаузет сам да се посветим теми. Због тога ћу глас повући и надаље уређивати чланак кад нађем времена, чисто да не буде да кудим, а не поправљам. 項 Михајло [ talk ] 15:02, 19. јун 2009. (CEST)

Коментари

Чланак нема ама баш ништа о историји. Како може чланак бити сјајан ако имамо доказ да је непотпун.--Ekato (разговор) 22:17, 13. јун 2009. (CEST)

Тачно, упадљиво је одсуство помињања историје, па чак се ни у одељку о демографији не помиње шта је изазвало промену етничке структуре. За српског читаоца би вероватно било важно поменути која су традиционално српска насеља овог краја, и шта су локални аспекти српске културе. То се може све написати без национализма и шовинизма.--Јакша (разговор) 08:43, 15. јун 2009. (CEST)

Slažem se da je istorijski deo potpuno zanemaren. T bi trebalo dopuniti. Ostali sadržaj je jako dobar.--Војвода разговор 14:24, 15. јун 2009. (CEST)
  1.   Коментар: Издвојен је један део о историји и додат путоказ ка опширнијој причи.--Metju (разговор) 00:45, 17. јун 2009. (CEST)
  2.   Коментар: Jakša, nisi pažljivo čitao neke dijelove članka. Prvi dio tvog prigovora je popravio Ivan (bio je skriven u dijelu o politici). A taj isti dio objašnjava i prvi dio prigovora iz tvoje treće rečenice. Uz prigovor za demografske podatke, pročitaj ponovno drugu, treću, četvrtu i petu rečenicu u podnaslovu Demografija. Kako nisam stručan pisati o kulturi, korisnik Zrno je rodom iz tog kraja pa bi mogao dati konstruktivan doprinos, i napisati nešto o njoj, naravno uz valjane reference, kao što ima i ostatak članka. --XZ (разговор) 00:56, 17. јун 2009. (CEST)
  1.   Коментар: Прочитао сам пажљиво чланак. Лепо, пуно референцираних детаља, али делује „стерилно“. Као да је писана туристичко-привредна промоција са намером да се све представи у позитивном светлу. Помињу се рат и прогони, али ни речи више. Реч Жупанија се пречесто користи, и то увек са великм словом, за шта нема оправдања. Све википедије посвећују посебну пажњу темама и просторима релевантним за националну историју. Чланак наглашено избегава помен историјског присуства Срба у овој регији, и приметно истиче њен значај за хрватску историју. Није ли Јован Рашковић знаменити Шибенчанин? Историје и даље нема ни у траговима. Није оправадање да је ова адм. јединица настала пре 12 година. И чланак о Србији говори о праисторији.--Јакша (разговор) 04:23, 17. јун 2009. (CEST)

Kako se ne bi trebalo nebrojeno puta pisati "Šibensko-kninska županija", piše se riječ županija, ali kako se točno zna na koju se županiju misli, tj. tekst odnosi, početno slovo je veliko. Pravilno po pravopisu i opravdano.   Коментар: То је увођење концепта одређеног члана у српски језик. Одређени члан и претерана употреба великог слова су последице некритичког увоза категорија из енглеског језика у српски.--Јакша (разговор) 04:25, 18. јун 2009. (CEST)

...али делује „стерилно“. Као да је писана туристичко-привредна промоција са намером да се све представи у позитивном светлу.

Članak je koncizno napisan. Ne znam što još treba dodati u dijelove (počevši od početka članka) o položaju, geologiji, reljefu, hidrografiji, živom svijetu itd. da ne izgledaju "sterilno". Pa ne piše se ovdje umjetnički rad, nego enciklopedijski članak. Članak nije promocija, jer se nigdje ne navode cijene usluga, najbolji hoteli (turizam) ili oslobađanje od poreza i naknada (gospodarstvo). Ne postoje nepotrebni superlativni dijelovi, koje promocije najčešće imaju.

  Коментар: Када су туризам, пољопривреда и индустрија тако развијени (види увод у чланку), како то да се становништво исељава. Све је толико добро развијено да је развијена и мрежа водотокова (!?), „велика природна разноврсност“, „фауна Жупаније је изузетно богата“, „велик хирдоенергетски потенцијал“, „спортске активности у овом подручју се врло заступљене“...--Јакша (разговор) 04:25, 18. јун 2009. (CEST)

Чланак наглашено избегава помен историјског присуства Срба у овој регији, и приметно истиче њен значај за хрватску историју.

Navedi gdje se ističe njen značaj za jednu, a umanjuje za drugu stranu? U dijelu o znamenitostima spomenuta su sva najbitnija ostvarenja obje strane. Ako ih ima još, navedi koje su, pa da se i one uklope.

  Коментар: Чланак има једну хрватску заставицу више него онај на хрватској википедији. „Грб Жупаније је црвени штит на коме се налази златна стилизована круна из периода старих хрватских владара и усправљени старохрватски мач...“. „Дан Жупаније је 17. мај, и представља сећање на 17. мај 1997. године када је одржана прва конститутивна седница Шибенско-книнске жупаније“ - није пренет остатак реченице из референце где се помиње да је то обележавање „Олује“. „Бискупија је место удаљено 7 km од Книна. Налази се на простору језгра средњевековне хрватске државе“, „Неки од хрватских краљева су у Книну имали повремену, док је краљ Дмитар Звонимир у Книну имао сталну престоницу“. Не спорим ове чињенице пренешене из хрватских референци, али не налазим ни на један податак о српском културно-историјском присуству, па чак ни у контексту мањинске заједнице.--Јакша (разговор) 04:25, 18. јун 2009. (CEST)

Историје и даље нема ни у траговима. Није оправадање да је ова адм. јединица настала пре 12 година. И чланак о Србији говори о праисторији.

Nemoj uspoređivati države sa administrativnim jedinicama unutar njih, jer ti usporedba ne stoji. Zar bi, kada bi se trebalo pisati članke o nekadašnjim kotarevima ili srezovima u SFRJ, trebalo za svaki navoditi i njegovu povijest. Ili, stoji li u člancima o upravnim okruzima Srbije, koji se po teritorijalnom opsegu mogu smatrati ekvivalentima županija u Hrvatskoj, dio koji govori o njihovoj povijesti? Povijest treba stajati u nadčlanku o povijesti regije u kojoj se Županija nalazi — Dalmaciji, i u člancima o pojedinim gradovima i naseljima. --XZ (разговор) 18:27, 17. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Не ради се о бившој адм. јединици, већ садашњој. Ако је Дражен Петровић са подручја ове жупаније, онда се заиста ради о историји.--Јакша (разговор) 04:25, 18. јун 2009. (CEST)

Област која доживи демографски пад од једне трећине за десет година очигледно рпедставља специфичност а ја нисам сигуран да могу да закључим у чему се та специфичност састоји. Такав емографски поремећај је тако изражен параметар једне заједнице да би о њему требало да се нешто каже на самом почетку чланка.--Војвода разговор 21:29, 17. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Господин XZ је донекле у праву кад каже да не треба у сваки чланак трпати историју. И могло би се рећи исто тако, да историја ове жупаније постоји тек од 1997. Али онда пишите само о периоду од тада, а за оно раније да се направи преусмјерење на историја Далмације, или Хрватске, или РСК и тако даље. Овако како је сад, изгледа да се намјерно нешто крије. Као у чланку Загреб о периоду такозване ндх. Не можемо само писати лијепе ствари, а гадне турати под тепих. Или их навести, или направити преусмјерења на Историја Далмације/Хрватске рецимо. Ова жупанија је ионако потрошна творевина, које данас има, сутра нема, као што су биле котари, опћине, бановине и тсл.--Мирослав Ћика (разговор) 15:28, 18. јун 2009. (CEST)

  Коментар:Odgovor Jakši: Jakša, ne prekidaj moj komentar svojim pisanjem. Ako želiš točno istaknuti na koji dio mog komentara repliciraš, za to ti služi šablon citat.

То је увођење концепта одређеног члана у српски језик. Одређени члан и претерана употреба великог слова су последице некритичког увоза категорија из енглеског језика у српски.

Pročitaj bilo koji ustav, bilo koji zakon pa ćeš vidjeti na koji se način pišu i gdje se koristi veliko slovo. Tako je pravilno po pravopisu odavno i nije uvezeno iz engleskog.

Када су туризам, пољопривреда и индустрија тако развијени (види увод у чланку), како то да се становништво исељава. Све је толико добро развијено да је развијена и мрежа водотокова (!?), „велика природна разноврсност“, „фауна Жупаније је изузетно богата“, „велик хирдоенергетски потенцијал“, „спортске активности у овом подручју се врло заступљене“...

O demografiji, pogledaj niže u odgovoru Vojvodi. Dio o hidrografiji je pisao Ivan, pa ako geograf kaže da mreža tokova može biti razvijena ja mu vjerujem. Dio o živom svijetu je pisao Wlodzimierz. Ali, ako na oko 2.000 km² postoje tri bioma s velikim brojem vrsta, onda se radi o velikoj prirodnoj raznovrstnosti. Fauna je bogata, jer su otočje Kornati sa pripadajućim podmorjem, međuostalim, proglašeni nacionalnim parkom, baš radi bogatstva živih vrsta u podmorju. Zašto se tako trivijalne stvari moraju objašnjavati?? Ako na 72 km vodotoka rijeke Krke postoji izgrađenih 5 hidroelektrana, zar se ne radi o velikom hidroenergetskom potencijalu? Pa naravno da se radi! Inače se ne bi gradile. Možeš li pročitati članak i neke stvatri sam zaključiti?

Чланак има једну хрватску заставицу више него онај на хрватској википедији.

E, jesi bre mnogo smešan. (Nemoj se ljututi, to je pokušaj duhovitosti, nadam se da ćeš to tako i shvatiti.) Dvije zastavice? Pa zar smo došli do toga pa da moram(o) gledati koliko zastavica ima u članku? Jedna na kaju članka u šablonu, a druga u prekopiranom šablonu sa en.wiki na početku članka. Ako se radi o osjetljivosti na takve stvari, samo onda moram pitati, trebam li počneti pisati i ekavicom, jer bi prevelika količina ije mogla biti krivo protumačena? :-) (Opet šala.) Koja zastavica se treba ukloniti, pa da ti srce bude na mjestu? :-)

„Грб Жупаније је црвени штит на коме се налази златна стилизована круна из периода старих хрватских владара и усправљени старохрватски мач...“.

Ako je heraldičko objašnjenje takvo, što se tu više ima izmišljati? Reci, kako da se opiše grb, a da se ne spomenu kakava je to kruna i koja je to vrsta mača?

„Дан Жупаније је 17. мај, и представља сећање на 17. мај 1997. године када је одржана прва конститутивна седница Шибенско-книнске жупаније“ - није пренет остатак реченице из референце где се помиње да је то обележавање „Олује“.

Ne čitaš pažljivo. Ostatak članka 14. Statuta Županije, nije formuliran tako kako ti impliciraš.

„Бискупија је место удаљено 7 km од Книна. Налази се на простору језгра средњевековне хрватске државе“, „Неки од хрватских краљева су у Книну имали повремену, док је краљ Дмитар Звонимир у Книну имао сталну престоницу“. Не спорим ове чињенице пренешене из хрватских референци, али не налазим ни на један податак о српском културно-историјском присуству, па чак ни у контексту мањинске заједнице.

Sporiš ih, jer ti smeta njihovo spominjanje i još ističeš da se radi o hrvatskim referencama. Navedeno je 8 znamenitosti. Jedna pod zaštitom UNESCO-a (Zar to ne bi trebalo navesti?), Burnum je starorimski arheološki lokalitet, Mauzolej je osobna grobnica znamenitog kipara (Gdje tu vidiš isticanje jedne strane?), Ostaju šibenske tvrđave iz doba mletačke uprave nad gradom, samostan Visovac, Biskupija i Kninska tvrđava koje navodiš. To je 7 znamenitosti, a koja je osma? Manastir Krka. Toliko o nespominjanju. Ako ima još koja, rekao sam i već ranije, reci, dodat će se u članak.

Не ради се о бившој адм. јединици, већ садашњој. Ако је Дражен Петровић са подручја ове жупаније, онда се заиста ради о историји.

Za kotare i srezove kažeš da su bivše jedinice, a ostatak navoda zanemariš. Sjevernobanatski upravni okrug, Srednjobanatski upravni okrug, Južnobanatski upravni okrug su današnje administativne jedinice, koje se s teritorijalnim opsegom podudaraju sa županijama, pa pogledaj u te članke ima li u njima dio o povijesti. Nema. A uspoređivanje spominjanja Dražena Petrovića u dijelu o sportu i navođenja povijesti, neću ni komentirati, jer je to već traženje dlake u jajetu. --XZ (разговор) 16:06, 18. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Odgovor Vojvodi:

Oblast koja doživi demografski pad od jedne trećine za deset godina očigledno rpedstavlja specifičnost a ja nisam siguran da mogu da zaključim u čemu se ta specifičnost sastoji. Takav emografski poremećaj je tako izražen parametar jedne zajednice da bi o njemu trebalo da se nešto kaže na samom početku članka.

Pročitaj od druge do pete rečenice u dijelu o demografiji. Tamo piše ovo:

Poređenjem ovih podataka zapaža se pad broja stanovnika u periodu od 10 godina za skoro 40.000, no, prema preporukama Ekonomske komisije UN-a i Statističkog ureda Evropske unije — Eurostata, promenjena je i metodologija načina popisivanja stanovništva.[24][n 1][n 2] Glavni razlog depopulacije jeste rat, razaranja, iseljavanje stanovnika i smanjeni prirodni priraštaj. Najviše je iseljavanja s prostora ostrva i zagorskog dela Županije, pa se danas Županija smatra izrazito emigracionim i depopulacionim područjem unutar Republike Hrvatske.

Pročitaj i napomene, i vidjet ćeš da je sve vrlo neutralno objašnjeno. Postoji dokument iz 1998, čiji je link u drugoj napomeni u članku, koji definira kako se vrši popis. Takvu metodologiju koriste svi europski statisitčki zavodi. Da se takava metodologija koristila u pretposljednjem popisu, broj stanovnika bi bio manji, a da se na posljednjem popisu koristila stara metodologija, broj stanovnika Županije bi bio veći. --XZ (разговор) 16:17, 18. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Odgovor Miroslavu: Preusmjerenje je već napavljeno, i to na povijest Dalmacije. A kada bi se krenulo pisati o povijesti u samom članku bi bilo više teksta o njoj nego o ostalim stvarima, jer bi tada trebalo obuhvatiti razdoblje koje počinje sa Danilo kulturom u prapovijesti, pa pisati o Ilirima, Rimljanima, Gotima, Avarima, Bizantu, Francima, starohrvatskom kraljevstvu, Mlečanima itd. I u članku o jednoj županiji bi bilo više povijesnog teksta nego u samom članku o Dalmaciji, tj. u članku o njenoj povijseti. Energija se treba usmjeriti u tom smjeru, i treba postojati preusmjerenje na takav tekst kako ti navodiš.

Да. Можда би било добро историју избацити потпуно, и обрадити у посебном чланку за дотичну или ширу област. Тиме би покриће историје било темељно, а не би се писале полуистине или скраћене верзије које изостављају важне ствари и догађаје.--Мирослав Ћика (разговор) 16:35, 18. јун 2009. (CEST)
Dio koji sada postoji o povijesti, je stajao u podnaslovu Politika i opisivao je nastanak Županije i to bi trebalo da ostane. A kad bi se pisala skraćena verzija čitave povijesti, uvijek bi se našao netko tko bi mislio da je nešto (neopravdano) izostavljeno. Originalna Šibenska županija je postojala od 1992. do 1997, kao Šibensko-kninska postoji od tada, a kasnije, možda se spoji sa Zadarskom (koja je nekad bila Zadarsko-kninska). Isto tako ne postoji povijesni dio u niti jednom članku o nekadašnjim banovinama ili mađarskim županijama iz doba Austro-ugarske. Energiju i vrijeme treba usmjeriti na članak o povijseti regije u kojoj se Županija nalazi. --XZ (разговор) 16:54, 18. јун 2009. (CEST)

Читам пажљиво, а ти игноришеш неке ставри које сам рекао. Кажем да не спорим описе хрватских мачева и круна, али тога има пуно, док је помињање Срба испод тепиха. Слажем се да историја може да иде у „види још“, али су догађаји из 1990их незаобилазни јер су формирали данашњу демографску слику. Где је Олуја?

U Županiji se sve ano obilježava 17. svibnja kao

Dan županije, koji predstavlja sjećanje na datum 17. svibnja 1997. godine kada je održana 1. konstituiraju a sjednica županijske skupštine Šibensko-kninske Županije, a što je učinjeno nakon provedene akcije "Oluja" i uspostave vlasti na čitavom prostoru Republike Hrvatske.

Да је овај чланак на хрватској википедији, био би без мане.--Јакша (разговор) 18:28, 18. јун 2009. (CEST)

  Коментар: Ne čitaš pažljivo, već čitaš ono što želiš pročitati. U tome je velika razlika. U jednom od svojih komentara si napisao ovo:

„Дан Жупаније је 17. мај, и представља сећање на 17. мај 1997. године када је одржана прва конститутивна седница Шибенско-книнске жупаније“ - није пренет остатак реченице из референце где се помиње да је то обележавање „Олује“.

i baš lijepo od tebe što si prenio članak br. 14 Statuta Šibensko-kninske županije, koji određuje Dan županije, a glasi:

U Županiji se svečano obilježava 17. svibnja kao Dan županije, koji predstavlja sjećanje na datum 17. svibnja 1997. godine kada je održana 1. konstituiraju a sjednica županijske skupštine Šibensko-kninske Županije, a što je učinjeno nakon provedene akcije "Oluja" i uspostave vlasti na čitavom prostoru Republike Hrvatske.

Sada mi reci, gdje ti to vidiš da je 17. svibanj povezan s obilježavanjem Oluje? Svibanj je inače mjesec maj na hrvatskom, a Oluja se dogodila u kojem mjesecu? U kolovozu, tj. avgustu. Da, i da ne zaboravim, koje su godine u priči? 1997. i 1995. Povezano? Ne. Oluja se spominje u kontekstu da je njom omogućeno i de facto uspostavljanje pravnog poretka Republike Hrvatske na čitavom području Županije. Nadam se da razlikuješ pojmove de facto i de iure.

I sada si se od svih tvojih prigovora, za neke od kojih sam ti pokazao koliko su smiješni, ti se hvataš za taj članak Statuta, kojeg ni ne iščitavaš kako je napisan.

Кажем да не спорим описе хрватских мачева и круна, али тога има пуно, док је помињање Срба испод тепиха.

Sporiš ih čim ti ih je previše. Hrvatski mačevi i krune se spominju u heraldičkom dijelu i stvarno ne znam kako hoćeš da se napiše taj dio da ti bude po volji? I gdje se nacionalno za obje strane uopće spominje? U dijelovima o Demografiji (opširno), Politici (čitaj i napomene) sa izdvojenim dijelom o upravnoj povijesti Županije, Znamenitostima (koje sam ti već objasnio) i Znamenitim osobama. Može se nadopuniti dio o narodnim običajima Srba u Zagori u dijelu o kulturi, ali ja ih ne znam, pa ne mogu izmišljati tekst. Zar se treba nacionalno spominjati i u dijelu o hidrografiji ili živom svijetu? Da rezimiram, demografija i demografske promjene su opisane ovako:

Prema prethodnom popisu iz 1991. na prostoru Županije je živelo 152.477 stanovnika.[23] Poređenjem ovih podataka zapaža se pad broja stanovnika u periodu od 10 godina za skoro 40.000, no, prema preporukama Ekonomske komisije UN-a i Statističkog ureda Evropske unije — Eurostata, promenjena je i metodologija načina popisivanja stanovništva.[24][n 1][n 2] Glavni razlog depopulacije jeste rat, razaranja, iseljavanje stanovnika i smanjeni prirodni priraštaj. Najviše je iseljavanja s prostora ostrva i zagorskog dela Županije, pa se danas Županija smatra izrazito emigracionim i depopulacionim područjem unutar Republike Hrvatske.[25]

uz navedene statističke podatke. Čitaj i napomene i komentar Vojvodi. Politika - čitaj desetu napomenu i tekst u samom članku uz nju. Što još treba dodati? Znamentitosti sam ti već objasnio, ako ima još koja, reci ju već jednom pa da i ona uđe u članak. Znamenite osobe - je li Simo Matavulj izostavljen? Ima li još netko tko je znamenit a ne poznat?

Слажем се да историја може да иде у „види још“,

Pa barem smo se oko nečeg dogovorili.

али су догађаји из 1990их незаобилазни јер су формирали данашњу демографску слику. Где је Олуја?

Piše li u članku ovo sa poveznicama na koje lijepo možeš kliknuti:

Prema Zakonu o područjima županija, gradova i općina iz 1992. godine, kojim su stvorene županije, od nekadašnjih velikih opština Šibenik[n 11] i Drniš[n 12] formirana je Šibenska županija. Nekadašnja velika opština Knin[n 13] je istim Zakonom pripala Zadarsko-kninskoj županiji u kojoj je s ostalim opštinama sa srpskom većinom činila Kotar Knin. Takva teritorijalna organizacija nikada nije zaživela, jer su u periodu od 1991—1995. godine, za vreme rata u Hrvatskoj, Knin i veći deo Severne Dalmacije i Dalmatinske zagore činili deo Republike Srpske Krajine, te su tako de facto bili van kontrole vlasti u Zagrebu.

Uz to je i vrlo neutralno napisano. Za demografsku sliku, pogledaj ponovno citat iz teksta članka iznad u kometaru. Sve je objašnjeno i to neutralno. Da povučem analogiju o velikoj demografskoj promjeni, spominje li se protjerivanje Podunavskih Švaba 1945. u članku o Sjevernobanatskom upravnom okrugu? Kako se kaže: vidiš iver u tuđem oku, a brvno u svom ne. Ili tako nekako. --XZ (разговор) 21:48, 18. јун 2009. (CEST)

Укратко, догод је чланак писан коришћењем искључиво хрватских рефернци имаће мој негативан глас.--Јакша (разговор) 23:32, 18. јун 2009. (CEST)
Mnogo si bre smešan! (Opet sam ja duhovit. :-)) Nakon zastavica, sad brojimo i krvna zrnca referencama. :-) Ovo je vic dana. :-) A koje reference bi se trebale koristiti? Hoću li za pisanje članka o Čačku koristiti hrvatske reference, a za pisanje o Čakovcu srpske, pa da budeš sretan. Postavio sam ti gore konkretna pitanja kako bi ti dao konstruktivne prijedloge, a ti, isključivo hrvatske reference - glas minus (samo za napomenu ima jedna četiri engleska engleske, jedna talijnaska na hrvatskom i jedna pravovaljana, potraži ju, uz tri iz knjige). Svašta! --XZ (разговор) 23:48, 18. јун 2009. (CEST)
Неутрално овде значи умивено. Ја сам корисник српске википедије и хоћу више података о Србима овог краја. То је нормалан захтев и свака википедија тако поступа (Пољаци када пишу о Источној Европи, Немци о Шлеској и Пруској, Италијани када пишо о Истри, Хрвати када пишу о Војводини, Французи када пишу о Канади).--Јакша (разговор) 00:15, 19. јун 2009. (CEST)
Kakve su se ovdje promjene stavova za tako malo vremena i na tako malo prostora dogodile. Prvo ne valja ovo, pa ono, pa opet ovo, smetaju zastavice, reference imaju kriva krvna zrnca, tj. bitove, i kad ti se sve objasni, ti opet - uopšteno. Složili smo se da povijest može ići u Vidi još, ali sad ti hoćeš još nešto, ali ne daješ konkretan konstruktivan prijedlog što bi to nešto moglo biti? Jedan? Ili dva? Lijepo sam te pitao: koja je još kulturna znamenitost iz srpskog nacionalnog korpusa na području Županije, tko je još znamenita osoba (ne miješati sa poznata)? Znaš li što o kulturnim običajima? Navedi. Inače, kao korisnik ove wikipedije samo si trebao u tražilicu upisati Srbi u Dalmaciji, vidim da je Zrno napisao članak (bez referenci). I, i ja hoću podatke o Švabama u članku o Sjevernobanatskom upravnom okrugu! Inače je taj članak umiven! --XZ (разговор) 00:54, 19. јун 2009. (CEST)
Погледај: en:Bukovica. Има о становништву, историји, а има и линк о култури на пројекту Растко. Слично се може наћи нешто и за Книнску крајину. Не треба ја да допуњавам чланак; ти си га писао са пајташима и предложио за сјајан. Ја само тврдим шта мислим да му недостаје, односно где је неуравнотежен. И ово је релевантно за ову „красну“ регију: [6].--Јакша (разговор) 02:14, 19. јун 2009. (CEST)

Ја сам корисник српске википедије и хоћу више података о Србима овог краја.

Ja bih samo da podsetim da je ovo VIKIPEDIJA NA SRPSKOM a ne SRPSKA VIKIPEDIJA. S tim u vezi, ne bi trebalo da teme o Srbima i svemu u vezi sa njima imaju bilo kakvu prednost nad ostalim narodima, jezicima, etnijama i sl. Naravno da na svakoj vikipediji ima najvise o narodu ciji je jezik doticne vikipedije, ali to je zbog toga sto su te teme najinteresantnije za njene korisnike, ne zato sto su vaznije od drugih. S tim u vezi, ova recenica i stav su potpuno nevikipedijanski.--Јагода  испеци па реци 09:55, 19. јун 2009. (CEST)

Јесте, окупација Луксембурга, Џуди Гарланд и Мелодифестивален су значајне википедијске теме, док Горски вијенац, Руковети и Српска револуција 1948. никога не интересују. Википедију вероватно највише користе школарци, и стога је обрада домаћих тема од примарног значаја. Енглеска, француска и португалска википедија има скалу важности чланака, а постоји и универзална листа најважнијих чланака.--Јакша (разговор) 04:57, 20. јун 2009. (CEST)
Šta si se navrzao na tu okupaciju Luksemburga? Pa vikipedija na srpskom ima svoje urednike, i trenutno su aktivni urednici takvi kakvi su, nisu oni krivi ni što su mladi, ni što ih u tim godinama zanima više muzika i film nego Čarls II i Bitka na Kosovu. Nećemo ih valjda zato sad stavljati na stub srama? Predivno je što neki srednjoškolci jesu u stanju da prevedu prilično dobro tako velike tekstove kao što je Džudi Garland (za razliku od mnogih starijih koji su napravili samo papazjaniju od koje sad svako beži ko đavo od krsta), i po meni, predstavljaju potetncijal za pisanje ozbiljnijih članaka kad za to budu bili spremni. A tebi jedan savet: umesto što samo kritikuješ, možda bi mogao da probaš i drugačiji pristup: daj neki konstruktivan predlog, organizuj tim ili se priključi već postojećem (npr. istorijski tim je mrtav, geografski ni ne postoji, a to su čini mi se teme koje tebe zanimaju), probaj da okupiš i zainteresuješ još nekog za to, napravi neku spomenicu kao motivaciju (mlađi to vole, a bogami i stariji iako ne žele da priznaju), uradi nešto konstruktivno, budi malo pozitivan za promenu i možda zaista se nešto i promeni. --Јагода  испеци па реци 11:39, 20. јун 2009. (CEST)

Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
7 2 3 70% Чланак није изабран за сјајан.
Гласање је завршено. Немојте давати нове гласове.Михајло [ talk ] 15:46, 20. јун 2009. (CEST)

Уклањање са списка

Никола Тесла

Да ли мислите да заслужује да буде сјајан? По мени, овај чланак терба дорадити и референцирати. —Претходни непотписани коментар оставио је корисник јакша (разговорприлози) . --Дарко Максимовић (разг.) 16:53, 6. јун 2009. (CEST)

  1.   против--Bane 16:32, 6. јун 2009. (CEST)
  2.   за--Јакша (разговор) 17:43, 6. јун 2009. (CEST)
  3.   за Чланак има 4 референце. Ју-јуу... Нећемо ми ништа мање поштовати Теслу ако овом чланку скинемо наљепницу „сјајан“. Штавише, Тесла је заслужио много квалитетнији чланак... --Дарко Максимовић (разг.) 18:36, 6. јун 2009. (CEST)
  4.   против Чланку ништа није конкретно замерено осим, опет, референци. Чланак је писан по Теслиној аутобиографији. Само да ми је знати који је поштовалац референци ставио извор на имдб да је наизменичном струјом убијен слон? -- Bojan  Razgovor  19:00, 6. јун 2009. (CEST)
  Коментар: То је био и више него добар извор. У стружном жаргону, то је „примарни извор“ - као архивски документ - то је видео снимак из 1903. године, који показује и Едисона и слона и убијање итд., и као такав признаје се чак и на суду. На ИМДБ филм се не може скинути, али ИМДБ пружа све податке о том филму који су довољни да се филм, по жељи, пронађе, као и доказ да тај филм није урбана легенда. Ако нећеш ти вратити ту референцу, ја ћу, није проблем. --Дарко Максимовић (разг.) 20:21, 6. јун 2009. (CEST)
Ne morš se truditi. Već sam stavio ozbiljnije nešto. Novinski članak iz 1903. -- Bojan  Razgovor  05:32, 7. јун 2009. (CEST)
  1.   за Referencirati.--Јагода  испеци па реци 22:38, 6. јун 2009. (CEST)
  2.   против--Ја сам  кажи 02:42, 7. јун 2009. (CEST)
  3.   против--VLADA talk 11:17, 7. јун 2009. (CEST)
  4.   за Članak ima samo pet referenci. -- Loshmi (razgovor) 14:26, 7. јун 2009. (CEST)
  5.   за --Награкажи/лажи 04:59, 8. јун 2009. (CEST)
  6.   неутралан--Војвода разговор 11:23, 8. јун 2009. (CEST)
  7.   за Мислим да би требало преуредити овај чланак. Има ту доста ”поетског изражавања” и ”популарних” анегдота небитних за један енциклопедијски чланак... Без сумње о Тесли се може причати надуго и нашироко, али овај чланак може много боље и квалитетније. --Славен Косановић {разговор} 23:20, 8. јун 2009. (CEST)
  8.   за--VuXman talk 14:14, 12. јун 2009. (CEST)

Коментари

Можда би за убиство слона струјом било боље ставити навод из неког рата о Рату струја (ако се не варам то се ваљда тако зове) него новински чланак. Не заборавимо улогу пропаганде у свим временима нарочио када је бизнис у питању. --Војвода разговор 11:16, 8. јун 2009. (CEST)


Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
7 1 4 63,6% Чланак више није сјајан.

Битка за Стаљинград

Да ли мислите да заслужује да буде сјајан? —Претходни непотписани коментар оставио је корисник јакша (разговорприлози) . --Дарко Максимовић (разг.) 16:54, 6. јун 2009. (CEST)

  1.   против--Јакша (разговор) 17:44, 6. јун 2009. (CEST)
  2.   за Referencirati.--Јагода  испеци па реци 22:39, 6. јун 2009. (CEST)
  3.   противMenjam glas jer suz u međuvremenu dodate reference. --Јагода  испеци па реци 09:54, 9. јун 2009. (CEST)
  4.   за —||— -- Loshmi (razgovor) 14:24, 7. јун 2009. (CEST)
  5.   против Svaka čast svima za ovako ekspresno referenciranje članka. -- Loshmi (razgovor) 19:14, 9. јун 2009. (CEST)
  6.   против --Mile (разговор) 14:30, 7. јун 2009. (CEST)
  7.   за--Награкажи/лажи 04:53, 8. јун 2009. (CEST)
  8.   за--Strahinja (разговор) 12:52, 8. јун 2009. (CEST)
  9.   против--Војвода разговор 16:28, 8. јун 2009. (CEST)
  10.   против Чланак сада има 30 референци. --Краљевић Марко (разговор) 18:17, 8. јун 2009. (CEST)
  11.   против--Walker (разговор) 08:36, 9. јун 2009. (CEST)
  12.   против--VLADA talk 08:50, 9. јун 2009. (CEST)
  13.   против--Pinki (разговор) 09:46, 9. јун 2009. (CEST)
  Коментар: 90--Јакша (разговор) 06:27, 9. јун 2009. (CEST)
  1.   против--Ја сам  кажи 04:15, 13. јун 2009. (CEST)

Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
2 0 10 16,7% Чланак остаје сјајан.

--Јагода  испеци па реци 13:27, 15. јун 2009. (CEST)

Komentari

Da protumačim glas, jedna takva epopeja kao što je bio Stalingrad, trebao bi biti često na naslovnoj čisto radi mladih, da vide i nikad ne zaborave kakav horor su neki morali proči, da bismo danas imali to što imamo. Naravno mi imamo Judy Garland. --Mile (разговор) 14:37, 7. јун 2009. (CEST)

Улога Википедије није да неком намеће систем вредности, већ да пружи информације. Овај чланак није референциран, а Џуди Гарланд јесте. Уз дужно поштовање према жртвама, чланак не испуњава критеријум проверљивости. -- Loshmi (razgovor) 14:48, 7. јун 2009. (CEST)

Није у реду поредити чланке на тој основи (мислио сам на поређење чланка са чланком о Џуди Гарланд).А ако ћемо већ о претрпљеном хорору, уколико се детаљно прочита чланак о Џуди Гарланд, може се закључити да је проживела животни хорор који је раван хорору претрпљене Стаљинградске битке. --Strahinja (разговор) 20:35, 7. јун 2009. (CEST)

Не претеруј.--Јакша (разговор) 20:43, 7. јун 2009. (CEST)
Заиста, не претеруј. --Sich (разговор) 03:19, 8. јун 2009. (CEST)

Опет се мешају бабе и жабе. Ја се сећам времена када су неки википедијанци гласали против Кју-клукс клана само зато што се ради о једној расистичкој организацији... . Миле, по твојој логици, онда је и Јасеновац чланак који заслужује више од рецимо, Пингвина да буде о насловној страни само зато што му је тема која никад не би требало да се заборави? Свашта. Текст, о чему год да је, мора бити референциран да би био сјајан. Овај очигледно није. --Јагода  испеци па реци 10:27, 8. јун 2009. (CEST)

A da ti prvo pogledaš kolko je tamo referenca, kolko vidim Jakša se potrudio. I da, Stalingrad je daleko od nekog pingvina. Ku kluks klan ? Kome to treba ženo draga, šta bi ti volela kad ti se dete kači na Wiki, da ugleda 3D pucačinu koju če onda da igra do besvesti ili neki članak o Stalingradu da nauči istoriju ?! nemoraš ni odgovoriti. --Mile (разговор) 10:42, 8. јун 2009. (CEST)

Уопште се не ради о томе шта бих ја волела да моје дете види, већ како се пише ова енциклопедија. Такође, једно од основних правила је да сјајан чланак мора бити добро изреференциран, а овај то није. А кад смо већ код Кју клукс клана... Па и то је нешто што не би требало да се заборави. Или мислиш да је ниподаштавње и малтретирање црнаца мање страшно од мука које су прошли Немци и Руси код Стаљинграда? Мислим да би требало да ти буде јасно да је тотално беспредметно поредити те ствари. --Јагода  испеци па реци 11:09, 8. јун 2009. (CEST)
Овакви кометри немају никаквог смисла. Критикујте чланак или оспоравајте номинацију а поредити битку код Стаљинграда са пингвинима и холивудским глумицама нема много смисла и потпуно је бескорисно.--Војвода разговор 11:13, 8. јун 2009. (CEST)
Па чланак и јесте критикован зато што нема референце. Поређење је почео онај коме није јасно што се гласа овде за скидање звезде, јер забога, деца треба да уче историју из нереференцираних чланака.  --Јагода  испеци па реци 11:17, 8. јун 2009. (CEST)

Нећу да будем ироничан као неки овде, пошто то није начин комуникације, већ да покушам да будем рационалан. Већ пар пута читам како се википедија подиже на ниво едукативног материјала. Дакле, да поновим ако сам већ написао: википедија није дидактичко средство, не служи у образовању. Дидактички материјал има сасвим другачију сврху, па тиме и форму. Овде би донекле могли да говоримо о самообразовању, али то је већ „филозофија“. Дакле, слажем се да основна улога свега овога није да образује, већ да пружа информације. Уколико те информације нису валидне, чланак не може бити сјајан. И ово само треба применити на сваки могући чланак без обзира на тему којом се бави.--Методичар зговор2а 17:07, 8. јун 2009. (CEST)

Pogledajte isti članak na ruskom. Među čitaocima ove Vikipedije sigurno ima dosta Rusa koji su dobro upoznati sa temom ovog članka, a isti je krcat šablonima traži se izvor. -- Loshmi (razgovor) 17:44, 8. јун 2009. (CEST)

Zapravo, pogledaj malo bolje. Šabloni za traženje izvora u ruskom članku se mogu podeliti u dve grupe: jednu koju je postavljao Алексолаф (број тенкова, авиона, колико (мртвих) војника - такве чињенице у нашем тексту су махом добиле свој извор - затим да су Руси узимали заробљено авионско гориво, мешали их са некаквом машћу и тиме добили дизел-гориво за своје тенкове - што је стварно вау) и другу групу коју је убацио Manchjurshi. Овај други је, колико сам успео да разумем неки тролић који је заратио са 10 других корисника (3 пута блокиран), који се разуме или се прави да зна историју. Дакле, шаблони за изворе нису стављани за опште познате ствари. -- Bojan  Razgovor  19:17, 8. јун 2009. (CEST)

Они који немогу да допринесу овом чланку би макар могли да се са пијететом односе према теми овог чланка. То важи и за све врсте поређења са дубиозама холивудске прециозе и са „малтретирањем црнаца“. Чланак је допуњен и има 20ак референци. Бугарски и португалски чланак имају обиље референци и покушаћу да још неке од њих пренесем, што саветујем и другима који хоће да допринесу.--Јакша (разговор) 21:27, 8. јун 2009. (CEST)

И ја да кажем да је свако коментарисање о теми чланака на овој страници промашена тема. Овде се расправља само о томе да ли је чланак написан у складу са (ако би мене неко питао стално растућим) критеријумима који су постављени. Аргумент али ово је важна тема - важнија од оне друге је непажњом изазвана замена теза: Тај аргумент може да послужи само и искључиво као лична мотивација за појединца да се чланак учини бољим, никако као аргумент (јес, чланак можда не ваља, ал тема је битна, тако да ајд да му прогледамо кроз прсте). Ко заиста мисли да је категорија сјајних чланака одраз битности теме - дебело је несхватио поенту. Нека прочита шта значе сјајни чланци на било којој Википедији, и увидеће да је битан само квалитет обраде теме. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:34, 8. јун 2009. (CEST)

Слажем се са Милетом и мсилим да би понеке историјске теме (а поготово оне антифашистичке) требале да добију мало више простора на Википедији. Немора то да буде само битка за Стаљинград, треба више презентовати и друге сличне теме као: Битку за Мсокву и опсаду Лењинграда, Шпански грађански рат, а и теме из нашег НОБ-а, као што је на пример Битка на Козари.--Pinki (разговор) 09:46, 9. јун 2009. (CEST)

Pa slobodno piši(te) o tim temama, ali sjajni članak mora da ispunjava sve uslove koji su postavljeni. Značaj teme sam po sebi nije dovoljan da bi se neki članak našao na listi sjajnih. Štaviše, POGOTOVU te značajne teme moraju biti i propisno referencirane.--Јагода  испеци па реци 09:54, 9. јун 2009. (CEST)
Ја овдје морам да се сложим са Гораном и Јагодом, јер стварно епитет ”сјајни”, нема никакве везе са значајем теме, ни на једној Википедији. Сваки чланак који испуњава у правилима избора наведене критеријуме и без обзира на тему, може и треба да има епитет сјајни. --Славен Косановић {разговор} 00:23, 10. јун 2009. (CEST)
Са овим ставом се потпуно слажем. Битно је да је тема квалитетно обрађена. наравно пожељно је да постоје квалитетни чланци о оним темама које се међу најширим круговима сматрају за значајне (а Стаљинградска битка је сигурно једна од њих) али то не обавезује ни ауторе ни гласаче.--Војвода разговор 13:02, 11. јун 2009. (CEST)

Географија Италије

Изгледа као леп чланак, али нема ниједну референцу.--Јакша (разговор) 20:49, 13. јун 2009. (CEST)

  1.   за Ево да „бирократија“ отвори гласање... :) Доста добро написано, али штета што нема извора, мада је слична ситуација са овим чланком и на другим већим Википедијама, чак доста лошије написаним... --Славен Косановић {разговор} 09:11, 15. јун 2009. (CEST)
  2.   за Referncirati.--Јагода  испеци па реци 13:17, 15. јун 2009. (CEST)

Коментари

Пошто изгледа нико не гледа страницу за разговор, налепићу овде оно што сам тамо написала:

E, ja moram nesto da pitam. U poslednje vreme se postavljaju clanci za skidanje sa spiska, a ni jedan nije postavio neki administrator, a jasno se navodi u pravilima da za skidanje sa spiska moze da postavi clanak samo administrator (pogledati tačku 1). Sad, hocemo li menjati pravila ili cemo ih postovati???? U principu, nisam protiv stavljanja tih clanaka na glasanje, ali takodje mislim da pravila sluze da bi se postovala, a ne da bi se selektivno primenjivala kad nam odgovara a kad nam ne odgovara, da se zaboravlja na njih. Dakle, sta sad? --Јагода  испеци па реци 22:15, 13. јун 2009. (CEST)

Ваљда ћу сад добити некакав одговор.--Јагода  испеци па реци 20:38, 14. јун 2009. (CEST)

Управо зато и нисам дао свој глас пре него што бирократија отвори гласање.--Јакша (разговор) 01:57, 15. јун 2009. (CEST)

Ја мислим да је после свих оних силних изгласавања, заобилажења правила и сличног, поштовање овог правила обесмишљено. Пошто сам се ја једини бунио и говорио у прилог поштовању тог правила, које се није променило (иако је било приче да хоће), можете да будете мирни, јер обећавам да се након овог нећу бунити и можете да радите шта хоћете, бар што се мене тиче.--Методичар зговор2а 13:47, 15. јун 2009. (CEST)
O cemu ti to? Sva ona ranija glasanja otvarao je neki administrator. Imas arhivu, pa proveri. Ako je ponekad i to i radio neki korisnik, ubrzo se nasao neki administrator da potvrdi.--Јагода  испеци па реци 14:02, 15. јун 2009. (CEST)

Sasvim je druga stvar sto ja (a verujem i mnogi ovde) smatram to pravilo besmislenim.--Јагода  испеци па реци 14:03, 15. јун 2009. (CEST)

То правило је бесмислено, и мислим да је уведено због неког вандала из прошлости. Знаће староседеоци... 項 Михајло [ talk ] 14:18, 15. јун 2009. (CEST)

Ne bih rekla. Ja sam par puta stavljala to pravilo na glasanje da se ukine, i nikad nije proslo, zahvaljujuci glasovima upravo administratora. --Јагода  испеци па реци 14:19, 15. јун 2009. (CEST)

Де се надопуним: поготово након увођења позиције верификатора, нема смисла да само администратори могу да одобравају ова гласања. 項 Михајло [ talk ] 14:39, 15. јун 2009. (CEST)

Da glasamo u ukidanju ovog pravila?--Војвода разговор 14:43, 15. јун 2009. (CEST)
Ипак би требало да буде да само корисници за одређеним стажом на Вики могу да постављају чланке на гласање за скидање са списка изабраних. Или још боље, нека то раде верификатори, када већ постоје. Немамо неких проблема са вандалима у посљедње вријеме, али никад се не зна. :) Обично се појаве када нањуше рупе у „законику“... :) Тако је било у не тако далекој прошлости. Није да се све што ураде не може поравити, али убрзо постану смор, ако нема јасног правила о нечему... --Славен Косановић {разговор} 14:54, 15. јун 2009. (CEST)
Može i to. Sasvim je logično da to rade verifikatori. Neka bude isti proces. Članak se postavi na verifikaciju za skidanje, verifikator odobri, a kad odobri, može da ga postavi ko god hoće. Moglo bi se izglasati tako nešto...--Јагода  испеци па реци 19:23, 15. јун 2009. (CEST)

Јаој, немојте исти процес као код верификатора. Трајаће и бога и оца. :) --Sich (разговор) 00:12, 16. јун 2009. (CEST)

Pa moze odmah na glasanje. U svakom slucaju ovo pravilo je totalno bezveze i treba ga menjati. --Јагода  испеци па реци 00:17, 16. јун 2009. (CEST)