Википедија:Транскрипција са холандског језика

Транскрипција имена из холандског у српски језик врши се помоћу двају делимично различитих транскрипционих система. Фонетски систем холандског језика сложенији је од српског, што је условило да у Правопису српског језика, у одељку о прилагођавању имена из овог језика буду наведене и фонетска (пренос по акустичком утиску), али и прилагођена транскрипција (осмишљена уз наслањање на писмо и неке историјски створене преседане).

Особености уреди

Холандски језик се говори у Холандији, северним покрајинама Белгије (где је познат као фламански), у Суринаму и на Холандским Антилима. Што се тиче Белгије, области које не насељавају Фламанци, уместо њих насељавају Валонци, чији је матерњи језик, поред валонског, заправо француски (односно његова регионална варијанта). Стога у писању белгијске топонимије у српском језику преовладава преузимање француских назива (нпр. Брисел).

Упркос појединим регионалним и дијалекатским разликама, холандски је јединствен стандардни језик, за који важе норме општеприхваћене од 1947. године. Служи се основним фондом латинских знакова, без посебних графема или дијакритика. Међутим, како се о овом језику на српском говорном подручју мало зна, на ранију транскрипцију знатно је утицао немачки, а донекле и енглески језик. Отуда је ei схватано као ај (Leiden – Лајден), eu као ој (Breughel – Бројгел), s као з (Friesland – Фризланд), z као ц (Zwier – Цвир), oo као у (Joop – Јуп) и тако даље.

Апропо избора фонетске односно прилагођене транскрипције, Правопис у т. 277 наводи да је спрам фонетске транскрипције можда реалнији начин „ићи на прилагођену транскрипцију, тј. правити уступке и наслон на писмо и на неке створене преседане“. Наводе се примери ван Гог, ван Дајк, Лајден, Утрехт, Зојдер, који би фонетски били фан Хох, фан Дејк, Лејден, Итрехт, Зејдер. У т. 280 додаје да се „пре може препоручити прилагођена транскрипција“.

Што се тиче проблема у консонантизму и вокализму, односи двојних решења дати су кроз два транскрипциона система. За сугласнике, али и поједине вокале, посебно треба пазити да се не изговарају на немачки начин. Тако ће у горенаведеним примерима бити Звир и Јоп уместо Цвир и Јуп, а такође и Схелде (Schelde) уместо Шелде.

У даљем тексту, односно транскрипционим табелама, прилагођена транскрипција приказана је курзивом, а фонетска обичним словом. Када се обе своде на исто, предлог транскрипције је писан подебљаним и искошеним текстом.

Вокализам уреди

Запис Изговор Прил. тр. Фон. тр. Примери и коментари
А a, ā, ə a Kampen (Кампен), Brakel (Бракел), Laren (Ларен)
AA (АE) ā a Waal (Вал); Baarn (Барн), Dael (Дал)
AAI (AY, AIJ) āi̯ Venraij (Венрај, Фенрај)
AU au̯ ау Baarle-Nassau (Барле Насау), Dauwe (Дауве)
E e, ē, ə е Westende (Вестенде), Bergen (Берген, Берхен), Breda (Бреда)
EE ē е Nordzee (Нордзе); Weert (Верт)
EI (EY, EIJ) ei̯ aj еј Leiden (Лајден, Лејден), Steyl (Стајл, Стејл), Beijerland (Бајерланд, Бејерлант). Ако се EI изговара као е (исто ЕЕ) транскрипција је е: Teirlinck (Терлинк). в. и IJ.
EU ö е Reusel (Ресел); Veurne (Верне, Ферне)
EEUW ēu̯ еув ев Leeuwarden (Леуварден, Леварден)
I i, ī, ə и Sittard (Ситард, Ситарт), Izzegem (Изегем, Изехем), Gerrit (Герит, Херет)
IE ī и Tielt (Тилт), Lier (Лир)
IJ ei̯ ај еј Dijkstra (Дајкстра, Дејкстра), van Rijn (ван Рајн, фан Рејн)
O o, ō о Helmond (Хелмонд), Zvolle (Зволе), Hengelo (Хенгело), Joris (Јорис)
OE ü у Joep (Јуп), Woerden (Вурден)
OEI (OEY) ūi̯ уј Hoei (Хуј), van Loey (ван Луј, фан Луј)
OO (OI) ō о Koos (Кос); Goirle (Горле, Хорле)
OOI (OOY) ōi̯ ој Ardooie (Ардоје); de Voojs (де Војс, де Фојс)
OU au̯ ау Drouwen (Драувен)
U ö, ü, ə у е, и Urk (Урк, Ерк), Utrecht (Утрехт, Итрехт), Buren (Бурен, Бирен), Hilversum (Хилверсум, Хилферсем)
UI (UY, UIJ) öi̯ ој еј Zuider Zee (Зојдер Зе, Зејдер Зе — Зојдерско језеро), Huygens (Хојгенс, Хејхенс), de Bruijn (де Бројн, де Брејн)
UU ü у и Truus (Трус, Трис); Ruurlo (Рурло, Рирло)
Y i, ī и Lelystad (Лелистад, -ат)
ei̯ ај еј van Dyck (ван Дајк, фан Дејк)

Консонантизам уреди

Запис Изговор Прил. тр. Фон. тр. Примери и коментари
B b б Berchem (Берхем)
C[а] k к Claes (Клас), Jacob (Јакоб, Јакоп)
CH h х Berchem (Берхем)
D d д Zaandam (Зандам); Noord Holland (Норд Холанд, Норт Холанд)
F f ф Fliet (Флит); Duffel (Дуфел, Дефел)
G, GH ɣ г х Groningen (Гронинген, Хронинген), Brugge (Бруге, Брехе),
G, GH (крајње) h г х Mesdag (Мездаг, Мездах), Hoogh (Хог, Хох)
GT, GHT ht хт Hoogte (Хохте), Vught (Вухт,[б] Фехт), в. и NG
H h х Haarlem (Харлем), изузетно немо „H“: Arnhem (Арнем); в. и CH, GH, PH
J ј ј Joep (Јуп), Joris (Јорис), в. и NJ, SJ, TJ
K k к Kampen (Кампен), Alkmaar (Алкмар)
L l л Laren (Ларен), Wilhelm (Вилхелм)
M m м Schiedam (Схидам), Mies (Мис)
N n н Helmond (Хелмонд, Хелмонт), Onno (Оно)
NG ŋ нг Groningen (Гронинген, Хронинген), Wageningen (Вагенинген, Вахенинген)
NGA nha нга нха Huizinga (Хајзинга,[в] Хејзинха)
NJ ń њ Anjum (Ањум), Oranje (Орање)
P p п Piet (Пит); Joep (Јуп)
PH f ф Alphen (Алфен);
R r р Urk (Урк, Ерк), Rie (Ри)
S s с Soest (Суст), Bussum (Бусум)
SCH sh сх Schelde (Схелде), Schiedam (Схидам)
SCH (крајње)[г] s с Hertogenbosch (Хертогенбос, Хертохенбос)
SD, STD zd зд Soesdijk (Суздајк, Суздејк), Vestdijk (Вездајк, Фездејк)
SJ š ш Sjouke (Шауке)
T t т Tilburg (Тилбург), Teniers (Тенирс)
TJ тј ћ Tjaard (Тјард, Ћарт)
V v, f в ф Vlieland (Влиланд, Флилант), Zevenaar (Зевенар, Зефенар)
W w в Antwerpen (Антверпен); Wim (Вим)
X ks кс Hardinxveld (Хардинксвелд, Хардинксфелт)
Y j ј Yoors (Јорс), в. и као вокал
Z z з Terneuzen (Тернезен), Zwier (Звир)

Напомене уреди

  1. ^ ван позиције пред вокалима предњег реда (и, е), где су изговор и транс. с (нпр. Сиси за Cissy, не Киси или Циси)
  2. ^ Правопис у правилима наводи Бухт као прилагођену транскрипцију. Међутим, овај облик нема потпору у правилима, нити се наводи као укорењен (изузетак од правила), тако да је посреди грешка у куцању. О томе извештава и Српски језички атеље. Штавише, у речнику уз Правопис (стр. 285) постоји одредница Вухт (хол. Vught), т. 280б.
  3. ^ У делу правила која се односе на транскрипцију вокала, наводи се да се UI, UY, UIJ преносе као ој (традиционално) или еј (фонетски). Пример Huizinga (Хајзинга, Хејзинха), стога, није формулисан према датим правилима за прилагођену транскрипцију. Додатно и у речнику уз Правопис (стр. 487) постоји одредница Хајзинга (хол. Huizinga), т. 280б.
  4. ^ Транскрипција холандског триграфа sch остала је необрађена у Правопису. Међутим, његов изговор у крајњој позицији, према холандској ортоепији (правоговору) заправо је с (а не очекивано сх). Отуда у српском примери као што је Хертогенбос, уз традиционално име Хијероним Бош (уместо Бос, Босх) за низоземског ренесансног сликара.

Литература уреди

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: холандски”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 241-245. ISBN 978-86-7946-079-0.