Википедија:Трг/Архива/Идеје/14

Шаблони ек и ијек у самом чланкуУреди

Поздрав свима.

Као што је познато, тренутно имамо шаблоне ек и ијек који се по садашњој пракси постављају на страницу за разговор чланка. Ти шаблони су велики, помало пријетећи, и често се креира страница за разговор само да би се исти поставили. То је беспотребно трошење ресурса на празне стране за разговор, које најчешће немају ништа осим тога шаблона.

Уз то, приликом замјене текста ботом, бот тренутно не може да зна да ли је текст чланка екавски или ијекавски.

Зато предлажем: Укључивање знатно смањеног и мање пријетећег ек или ијек шаблона у саме чланке, на крају страница, изнад категорија и интервикија. Примјери идеје: чланци електронска цијев (ијек) и електронска пошта (ек). Видјети дно страница за шаблоне.

Ово има двије предности:

  • не праве се стране за разговор беспотребно
  • ботови могу да потраже шаблон у чланку и сходно томе да преправљају на ек или ијек облик.

Шаблон се може учинити више или мање упадљивим, мјесто може бити на врху а не на дну, или како се већ договоримо.

Идеје, критике, покуде, размишљања? --Мирослав Ћика (разговор) 21:45, 13. април 2010. (CEST)

Одличан предлог Мирославе, мислим да је то практичније и естетски боље решење... Можда би било добро да шаблон ставиш на врх у једном чланку примера ради, да видимо како и то изгледа?--ИванМ. (разговор) 22:48, 13. април 2010. (CEST)
Ево примјера са шаблоном на врху чланка: Хендли Пејџ Хемпден. Мени баш не изгледа најбоље, и дјелује превише упадљив. :)--Мирослав Ћика (разговор) 01:05, 14. април 2010. (CEST)

Српски језик у званичној употреби Србије тренутно се користи у два писма и у два од три изговора. Одређени корисници су приликом писања својих чланака на ијекавици користили шаблоне са упозорењем да је реч о ијекавици. Исти ти корисници далеко мање (а неки и никада) су користили шаблоне који обавештавају да је реч о екавици. Више од 99% чланака на екавици немају те шаблоне, док у последњих пар месеци много већи број чланака на ијекавици су на страницама за разговор добили ове шаблоне. Питао сам се да ли је то ијекавица у привилегованом положају па текстови на том изговору имају упозорења, или се једно од два изговора не сматрају равноправним па је потребно један од њих (више) нагласити. Чланак можете написати у четири варијанте. Екавицом и ћирилицом, екавицом и латиницом, ијекавицом и ћирилицом, ијекавицом и латиницом. Не видим сврху коришћења ових шаблона. Као што не користимо шаблон за упозорење да је чланак на ћирилици или латиници, тако (по мени) не би требали да користимо ни шаблоне за екавицу/ијекавицу који се тренутно неравномерно користе. У крајњем случају реч је о једном језику. Наравно ово је само моје мишљење :)--MikyM|Write me 23:28, 13. април 2010. (CEST)

Хвала на примједби. Имамо крдо чланака за које се не зна јесу ли на ек или ијек. Ко год их исправља, не зна у шта да их исправља. То је највећи проблем. Увођењем ек и ијек шаблона то би се почело рјешавати. Што се тиче равноправности, већина корисника пише екавским, па неки често из незнања „нападају“ ијек текстове и „побољшавају их“ преправљањем у екавицу. Задњи директан примјер који сам видио: ЈКРВ. Помијешани текстови изгледају неписмено и треба их превести у један облик. Да не би мислио да сам ја неки ијек фанатик, лично се пријављујем као добровољац да лијепим ек и ијек ознаке. На СВЕ чланке ОСИМ клица. --Мирослав Ћика (разговор) 00:45, 14. април 2010. (CEST)

To se često dešava i sa člancima na latinici i ćirilici. Jednostavno ljudi koji imaju prava vraćenja revizije lako mogu da provere da li je izmena u istom izgovoru i ako nije da je vrate. U suštini svi oni koji i vrše proveru (trebalo bi da) gledaju da li je promena u skladu sa tekstom. Nekad se desi da je naslov na jednom pismu a ostatak teksta na drugom. Ili se nekad desi da i klicu pri proširivanju članka zamene drugim pismom. I klice su vrsta (kratkog) članka prema kojim treba imati ravnopravni odnos kao i prema svim drugim člancima. Ako je klica na ekavici i prošireni tekst bi trebao da bude „ekavski“. No postoje i izuzeci. :)Postoje slučajevi kada je zbog sažetosti teško ili gotovo nemoguće odrediti da li je klica na ekavici ili ijekavici. Onda po volji. Zahvaljujući istoriji lako je utvrditi na kom je izgovoru nastao članak. Ako bi lepili šablone to treba uraditi na preko 110.000 članaka. S obzirom na (ubrzani) rast Vikipedije sumnjam da će se pokrivanje svih članaka šablonom održati u ravnopravnoj meri u budućnosti. U svakom slučaju, ovo je moj stav koji nije upućen protiv nikog ličnog :) (morao sam da napomenem ovo zbog nekih :) )--MikyM|Write me 01:01, 14. април 2010. (CEST)

Правило за клице даје могућност промјене изговора. Зато на клице не би требало стављати шаблон. Што се тиче постављања шаблона, може се поставити и ботовски. Рецимо, на све чланке које је поставио МикиМ ек, на М.Ћ. чланке ијек, на БојанК ек, итд. То би се могло урадити за бар трећину чланака. Што дуже одуговлачимо са овим процесом, имаћемо веће проблеме да утврдимо на којем нарјечју чланци треба да буду. Већ сада имамо чланке које су писали људи који нису више присутни рецимо 2004. Неки немају податке на својим страницама по којима би се могло закључити које нарјечје преферирају, а њихови чланци су сада мјешавина. Шта чинити? Зато кажем да је боље да, што каже Ђ. Б. кренемо полако. Бар ја мислим тако. --Мирослав Ћика (разговор) 01:18, 14. април 2010. (CEST)

Trebalo bi da postoji tako nesto u clancima, sad estetski sto se mene tice moze i prazan sablon da bude, koji ce botovima biti orijentir kada ispravljaju mesane tekstove. Inace, francuzi imaju lep sablon koji stavlaju na vrhu, npr. fr:Šipovo Ja sam poceo da pravim ek/ijek konvertor. Sad prazan sablon ili neki drugi, sta vecina odluci, samo trenutni ne. P.S. Gro mojih clanaka je na ekavici, ali ima i na ijekavici, tako da bi gledanje po autoru izazvalo nered. -- Bojan  Razgovor  04:40, 14. април 2010. (CEST)

У праву си. Треба да буде што мање упадљив. Тренутни сам поставио више као илустрацију идеје. Ипак, и нека мала визуелна индикација би била корисна, за људске кориснике. --Мирослав Ћика (разговор) 04:48, 14. април 2010. (CEST)

Protiv sam toga da bude vidljivo istaknutko koji je izgovor u pitanju jer pre svega ruži članak, a ispada i da čitalac ne može sam da provali koji je izgovor u pitanju pa mu treba to posebno naglasiti. Isto tako mi se ne sviđa ni ovaj francuski šablon koji kao da upozorava da je to nešto strašno što se u tekstu pojavljuje ćirilica. Protiv nevidljivog šablona za olakšavanje rada bota nemam ništa protiv. -- Loshmi (razgovor) 06:18, 14. април 2010. (CEST)

Вјеровао или не, али ја често наилазим на чланке за које заиста не знам на ком су нарјечју. Типични су неки радови студената ЕТФ из Подгорице, који очито уче из неке екавске литературе, а природно говоре ијекавски. Ту ни ђаво не може да размрси да ли је писац хтио ек или ијек. Слажем се да шаблон, ако га буде, треба бити што мање упадљив. Али треба ипак бити видљив ономе ко га тражи. Може бити минијатуран, као рецимо она звјездица за сјајне чланке или тсл. --Мирослав Ћика (разговор) 15:27, 14. април 2010. (CEST)

Естетика шаблона са стране, мислим да би обележавање чланака на такав начин било велико траћење ресураса Викимедије, јер би то подразумевало макар једну измену на свих 113к++ чланака, што није мало. Такође сматрам да обичном читаоцу није битно да стоји та напомена, а ако је већ уредницима потребно да разазнају, ту је шаблон на страни за разговор. Штавише, и ботови могу да проверавају стране за разговоре (додуше, ићи ће мало спорије, али шта сад) и да детектују постојање одговарајућег шаблона за ијекавицу. Ако тог шаблона нема, претпоставља се екавица и готово (не због неког шовинизма према ијекавици, већ из прагматичних разлога -- ијекавица је и даље у мањини). --филип ██ 10:03, 14. април 2010. (CEST)

Алтернатива томе јест, за сада, да се креира 113 хиљада страница за разговоре (минус клице), што је далеко веће траћење ресурса. Чак ако се и ручно ради, просјечан корисник може лако да постави 10 ових нових страница за разговоре на дан, што ће убрзо довести до већег утрошка простора него само додавање шаблона директно у чланке. Што се тиче стране за разговор, она би требало да садржи неке расправе о чланку, а не пријетећи ијек шаблон на пола екрана. Моје мишљење. --Мирослав Ћика (разговор) 15:22, 14. април 2010. (CEST)
Што се тиче ботова, Пајтон бот може да провјерава саму страницу да ли неки текст у њој постоји. Како провјерити одвојену страну за разговор? --Мирослав Ћика (разговор) 15:22, 14. април 2010. (CEST)
Ниси ме добро схватио: не би се направило 113к+ страница за разговор јер (1) добар проценат од тог броја је већ направљен (2) мислим да треба обележавати само ијекавске чланке одговарајућим/постојећим шаблоном, јер ако није јекавица, онда је екавица, а пошто је екавица далеко чешћа, има смисла обележавати оно што је ређе. Такође, све и да поредимо прављење 113 хиљада страна и измену 113 хиљада страна, мнооого је веће траћење ресурса код измене, јер измена подразумева нову ревизију, где ће се сачувати стари текст плус нови текст (шаблон), уместо самог прављења страна (где се чува само нови текст, односно шаблон). То би било израженије код већих чланака. Што се тиче бота, веома је лако проверити било коју страницу. У Пајвики окружењу постоји објекти класе wikipedia.Page из којих може да се извуче наслов странице (преко методе title()). Страна за разговор би се направила инстанцирањем дате класе са параметром/називом "Разговор:"+назив извучен из стране из ГИП. --филип ██ 02:20, 15. април 2010. (CEST)
Гледао сам сада коначно. Нашао сам овај примјер: replace.py -excepttext:XYZ (Skip pages which contain the text XYZ.) али не видим како се може провјеравати страница за разговор са Ванила-верзијом пајвикипедије. Ти вјероватно говориш о неком посебном коду? Бојим се да моје програмерске способности не иду толико далеко. Треба нам неко рјешење које ради одмах, без преправки ботовског кода, да свако може да га користи. Шаблон у чланку не би захтјевао програмирање, и рецимо преправљање текста лијепота у љепота (али само у ијекавским чланцима!) би ишла овако (гдје је ulaz1.txt текст фајл са листом чланака које треба прећи):
python replace.py -file:ulaz1.txt -excepttext:"-екавица-" "лијепота" "љепота" --Мирослав Ћика (разговор) 16:39, 16. април 2010. (CEST)

Шаблон је направљен мање упадљивим. Наравно, може то и даље да се мијења. --Мирослав Ћика (разговор) 15:40, 14. април 2010. (CEST)

Мислим да би било боље процијенити и одвагати количину посла. Колико се често дешава да неко исправља нарјечје из једног у друго? Ако је лакше вратити такве исправке и поправити чланке са мијешаним/неодређеним нарјечјем, онда се шаблони могу у потпуности избацити. Ако је број таквих измјена вееелики, онда би, можда, постављање шаблона олакшало ствар. Иако ми лично смета кад неко исправља ијек у ек (и обрнуто), мислим да су шаблони непотребни и да је у питању овај први случај. --2e1a0 (разговор) 15:42, 14. април 2010. (CEST)
Ова преправљања ек у ијек, и у мањој мјери обрнуто, су свакодневна. Нема дана када се то није десило бар једном. Ево прије пар дана - у вези чланка ЈКРВ - ми је човјек тврдио да је хтио искључиво хрватска ријеч. Проблем је велик, и на њему треба порадити што прије.--Мирослав Ћика (разговор) 16:36, 14. април 2010. (CEST)

Što se tiče strane za razgovor nije ništa neobično da ona sadrži neki šablon. Npr, na Vikipediji na engleskom ne postoji prazna strana za razgovor. Svaka ima bar neki šablon. Ovaj novi šablon bolje izgleda, ali i dalje sam protiv njega u samom članku jer je nepotreban, zato što čovek čim počne da čita provali koji je izgovor u pitanju. I onda, čitalac stigne do kraja članka i pročita da je članak pisan ekavicom ili ijekavicom. Kao kada bismo u sâm članak stavljali upozorenje/objašnjenje „ovaj članak je napisan ćirilicom“ ili „ovaj članak je napisan latinicom“. -- Loshmi (razgovor) 15:51, 14. април 2010. (CEST)

Ево једног примјера, па провали: Negativna povratna sprega. Има и знатно горих на које сам наишао. Слажем се да шаблон треба бити још неупадљивији, можда само текст ек или ијек? А можда није лоше да буде и невидљив. Ако неког занима, отвори чланак и види. Са минијатурним али видљивим, онај ко тражи може видјети и без отварања чланка. --Мирослав Ћика (разговор) 16:36, 14. април 2010. (CEST)
Ово, да буде невидљив, до сада ми је најбољи приједлог. Ако је изузетно уочљив, али тек када корисник отвори страну за уређивање, можда би се тако смањио број измјена. --2e1a0 (разговор) 06:53, 15. април 2010. (CEST)

Ako će se stavljati šablon, stavljajte ga samo kada istom prilikom radite i korisnu izmenu i rešen problem nepotrebnih izmena. -- Bojan  Razgovor  17:38, 14. април 2010. (CEST)

Oprostite, ali cemu sablon ako je nevidljiv? Nisam za to da se taj sablon stavlja u sam clanak. Ovako kako je sad, sasvim je u redu. Na drugim vikipedijama imaju raznorazne sablone koje lepe na str. za razgovor, pocev od ovaj clanak je projekat bla bla, do ovaj clanak je bio sjajan i sl. Nije retkost videti str. za razgovor sa nekoliko sablona a ni jednim jedinim razgovorom ili komentarom. --Јагода  испеци па реци 10:37, 15. април 2010. (CEST)

Моја идеја је да се ово уради свеобухватно. У року од пар година сви чланци који нису клице би били тако означени, па би људи и ботови недвосмислено знали како треба да сређују чланак. Прављење 30 или 50 хиљада страница за разговоре може да се уради, али је мало, како да кажем, растрошно. Ако је све што се тиме ради то, да нам каже на којем нарјечју чланак јест. И на којем мора да остане. --Мирослав Ћика (разговор) 22:10, 15. април 2010. (CEST)

Смањио сам шаблон још више. Овако не боде очи никоме ако је на дну чланка. Шта мислите? --Мирослав Ћика (разговор) 22:12, 15. април 2010. (CEST)

Tako mali ne treba da stoji. -- Bojan  Razgovor  22:15, 15. април 2010. (CEST)

Vala bas. Sabloni sluze da bi dali neko obavestenje i treba da budu uocljivi na prvi pogled. Taj sablon bi zbog toga smetao na clanku, zato se i stavlja na str. za razgovor.

Идући према формулацијиУреди

Да покушамо да утврдимо тренутно расположење. Већина је сматрала да је шаблон превелик, и квари страницу ако је на врху. Сад је шаблон јако мали, али још увијек видљив на дну чланка. Дакле одговара и људима и ботовима. Пошто је Филип против ботовског означавања пер се ради траћења ресурса, мислим да је разумно као што је Бојан предложио да се то ради само уз неку другу измјену. С тиме отпада та бојазан. --Мирослав Ћика (разговор) 22:21, 15. април 2010. (CEST)

Не бих да будем чангрљив, али не разумијем шта ће нам ти шаблони? Они који преправљају чланке из једног нарјечја у друго то раде из обијести и наставиће да раде без обзира на шаблон. Такве кориснике ћемо и даље морати упозоравати да се тиме не баве и враћати њихове измјене. Другим ријечима, изражавам велику сумњу да ће ти шаблони ријешити проблем, пошто је проблем у главама тих којима смета једно или друго нарјечје. --Славен Косановић {разговор} 22:27, 15. април 2010. (CEST)
Добро, не мора проблем да буде само "у главама". Можда једноставно нису свесни да то не треба радити. Мислим да смо имали и такве случајеве. Но, тренутни изглед шаблона... хмм.. мислим да може само да збуни неког ко не зна шта они значе. "ек" на дну чланка и није баш интуитивно, сложићете се. :) Нисам против ботовског уношења, већ сам против ботовског уношења за оба изговора и на самим чланцима. Ако би се чланци обележавали као до сада, само шаблоном за ијекавицу на страни за разговор, онда таквих ботовских измена не би било много и то би било скалабилно. --филип ██ 00:39, 16. април 2010. (CEST)
Добро, ја могу да разумијем да неко не зна да су оба нарјечја равноправна у српском језику и послије објашњења, прихвати да ипак јесу. Међутим, већина тих „исправљача“ настави са својом праксом и послије објашњења (проблем у глави) и ти су најпроблематичнији у смислу да задају више посла другима, јер понављају исту ствар па чак и успију да измјене првобитно нарјечје у потпуности, јер у међувремену неки други корисници раде на чланку тим нарјечјем, па се мени дешавало да једноставно одлучим да не враћам, јер бих поништио додатне допуне чланка од стране других корисника. Дакл,е са шаблонм или без шаблона, те ствари ће се дешавати, углавном у корист екавице, пошто њу користи највише корисника овог пројекта. --Славен Косановић {разговор} 01:31, 16. април 2010. (CEST)
Ali Ciko, ima i onih koji menjanju latinicu u cirilicu, pa se izmena samo vrati i mirna backa. Sta ti mislis, da ce jedan nevidljivi sablon nekog spreciti da uradi ono sto je naumio? Ako je sablon vidljiv i jasan na str. za razgovor, mozda ga i vidi, ali ako je nevidljiv u clanku, nema teorije da ga vidi jer pre svega ne zna da je tu. Ovo je izvinite, ali mlacenje prazne slame. Umesto da se energija trosi na neke korisnije stvari (tipa sredjivanja clanaka), ovde se rasipa na otkrivanje rupe na saksiji. --Јагода  испеци па реци 10:05, 16. април 2010. (CEST)

Генерално сам против употребе ових шаблона и у чланку и на разговору и видљиво и невидљиво. Осим тога слажем се Филипом, Славеном и МикиМ-јем. --Kašter (разговор) 15:00, 16. април 2010. (CEST)

Moramo nekako znati koji clanak na kom dijalektu treba da bude, bez upotrebe sablona to se ne moze. -- Bojan  Razgovor  15:16, 16. април 2010. (CEST)

Управо тако, са Бојаном сам 100%. Да појасним:
  1. Без овог шаблона је промјена чланака у екавицу или ијекавицу, миц по миц, практично осигурана. Противно правилима. Јер када 80% чланка заврши рецимо на екавици (све полако и помало), шта ће се десити? Трипут погађај. Неко ће доћи, видјети да је на ек 80%, и преправиће све на ек. Видјели смо то пуно пута. Шаблон то онемогућава у потпуности, јер патролеру одмах индицира нарјечје. Без да тражи по страни за разговор.
  2. Ја желим да заштитим чланке од преправљања нарјечја. Ако нема шаблона у чланку, наставићу да га постављам на странама за разговоре. Убрзо ће бити јасно да то и није тако добра замисао. Шта је боље? Нова страница или мали шаблончић?
  3. Јел` није колико јуче било натезање око црногорског језика на Мети? Немојте давати муницију онима који желе подјелу српској језика на екавски (као једино исправан, ахем) и ијекавски који ће бити проглашен ХрБоЦрнским језиком - зато што се ијекавица „потискује“ на ср вики. Тиме отписујете пола српског народног наслијеђа. --Мирослав Ћика (разговор) 15:55, 16. април 2010. (CEST)
  4. Увођењем ових шаблона - чији изглед можемо увијек да мијењамо, али нек су они нама у чланцима - се подиже свијест код, кад морам да кажем тако, необразованих екавичара, да српски језик има ДВА службена нарјечја и да су оба равноправна. Ја разумијем да има људи који су рођени можда у централној Србији, и који никада нису чули ијекавски говор. Образујмо их. Ми дајемо информације, а не цензуришемо их. Нека људи науче, кад већ нису знали. Биће боље за све. --Мирослав Ћика (разговор) 15:55, 16. април 2010. (CEST)

Miroslave, ne znam otkuda ti to da se ijekavica potiskuje. Jedna lasta ne znaci prolece. -- Bojan  Razgovor  16:41, 16. април 2010. (CEST)

Добро, ајде тај шаблон на страници за разговор и не смета у смислу да је то довољно сваком патролеру да зна на ком нарјечју је чланак првобитно писан. У сваком случају, када има више измјена, допуна у чланку, као примјер који сам навео у другом коментару, свакако ти је потребно више времена да ствари доведеш у ред, односно исправиш све касније допуне на првобитно нарјечје. Али, такође треба знати да наше неписано правило на тему каже, да ако је чланак клица, односно ако корисник/ци који ће радити на њему има/ју намјеру да га детаљно преради/е, поново напише/у, значајно (обимно) допуни/е и сл., има/ју право да одлучи/е на ком нарјечју ће то и да уради/е. Када би увели неко стриктно правило, на примјер, да се чланцима једном започетим на једном нарјечју исто ни под којим условима не може мијењати, оно би било више на штету ијекавице у то сам сигуран, јер сам и сам многе чланке на екавици које сам изнова писао, значајано допуњавао, писао на ијекавици. Дакле, и ту треба добро размислити шта се птетендује са овим. Ћико, ово остало је сувишно коментарисати, јер сам знаш да се ту ради о вјештачком, на бази политике, а не на бази лингивистике, стварању нових језичких стандарда , који ни дан данас нису прихваћени као посебни у свјетским лингвистичким круговима. Дакле, нашу ијекавицу на овом пројекту треба штитити тако што ће се писати што више квалитетних чланака на том нарјечју, а не неким вјештачким правилима/шаблонима која могу имати ефекат бумеранга. Будући да смо тренутно на овом пројекту ијекавичари мањина, нама више одговора да имамо слободу (ово неписано правило) да измјенимо нарјечје чланака које значајано допуњавамо или пишемо изнова. Измјене „напрасних исправљача“ враћати и то је то. --Славен Косановић {разговор} 16:53, 16. април 2010. (CEST)

Пуно пута сам до сада чуо недоказану тезу да је на википедији ијекавичара мање. Ко то каже и гдје је то измјерено? Затим да је ијекавичарима лакше радити на екавским чланцима него екавичарима на ијекавским. Па да се често "не зна" на ком нарјечју је чланак написан, итд. Писменост на средњошколском нивоу је довољна за превазилажење ових "препрека". И не, не требају нам шаблони. --Kašter (разговор) 19:40, 16. април 2010. (CEST)

Као мјерило, узео сам број чланака написаних екавицом у односу на оне написане ијекавицом. Ваљда је то довољно. Не пишу чланке само регистровани корисници. А чак и да пребројиш тренутно активне, видјећеш да је више оних који пишу екавицом у односу на оне који пишу ијекавицом. Шта је лакше, у то не би улазио, јер то зависи од појединца и не би требало да буде тема овдје, а ни иначе. По мом мишљењу једини добар начин да на овој Википедији буде што више чланака писаних ијекавицом, јесте да се ми ијекавичари потрудимо да пишемо што комплетније чланке и да остане ово неписано правило. Свако другачије регулисање би неминовно довело до сукоба и траћења времена. --Славен Косановић {разговор} 19:55, 16. април 2010. (CEST)

Kastere, kako ti mislis ispravljati mesane clanke a da nemas neki orijentir? -- Bojan  Razgovor  22:22, 16. април 2010. (CEST)

Па нисам једном прегледао историју да бих утврдио право нарјечје. Док промјена нарјечја је могућа само у оквиру обимних проширења чланка другим нарјечјем (и такву промјену би требало назначити напоменом у историји). Опет неписано правило, али је бар лочигно. --Kašter (разговор) 23:25, 16. април 2010. (CEST)
To vazi kada ti radis (kao svesno bice). Ja pricam o botovima, kada se rade masovne ispravke. -- Bojan  Razgovor  23:28, 16. април 2010. (CEST)
Па ако није интелигентан то да открије, онда није ни заслужио и не треба да врши комплексне масовне граматичке измјене у чланцима. --Kašter (разговор) 01:03, 17. април 2010. (CEST)
Управо тако. Не знам за друго рјешење, осим шаблона. --Мирослав Ћика (разговор) 22:25, 16. април 2010. (CEST)
A kako da ga napravis inteligentnim? -- Bojan  Razgovor  06:05, 17. април 2010. (CEST)
Pa, kao sto rece Filip dole, sigurno ne prostim koristenjem replace metoda. Potrebno je stohasticko mjerenje upotrebe odredjenog korpusa ijekavskih/ekavskih riječi i to kroz istoriju. Dakle, za svaku verziju članka odrediti koeficijent za svako narječje i na osnovu toga doći do zaključka, o kome se narječju radi. Namjerne promjene narječja (npr. proširenje klice) bi se takvom analizom takođe primijetile. U tom slučaju ili kada ne postoji dovoljno parametara za jasan zaključak, bi se mogao ostaviti određeni komentar na strani za razgovor i obrada prepustila timo koji bi se time bavio. To bi bio neki početni koncept, koji bi se naravno mogao bolje razraditi, ali tako nešto podrazumijevam kao "inteligenciju". Poz, --87.167.21.82 (разговор) 09:33, 17. април 2010. (CEST) (Kašter)
Sličan koncept koriste i antispam programi. --87.167.21.82 (разговор) 09:38, 17. април 2010. (CEST)

Ima li nekog ko ce da napravi tako kompleksan program? Zasto mora komplikovano kad moze prosto? -- Bojan  Razgovor  10:38, 17. април 2010. (CEST)


Сада да мало откријем нешто. Помало радим на програму који је сложио листу исправних српских ријечи, и који онда прелажењем преко википедијских текстова налази грешке (ријечи које нису у бази). Ово није савршено, нити ће икада бити, али већ сада је прилично корисна алатка за исправљање текстова.

  • Да би ово радило како спада, потребно је да робот зна да ли је чланак ек или ијек. Зашто? Па, како иначе да зна, да ли преправити депота у лепота или љепота, хто у хтео или хтио, жело у желео или желио, итд, итд. Док год се шаблони не ставе, преправке се морају радити ручно, што десетероструко успорава читав процес исправљања грешака.

Како видимо и Бојан ради на преводиоцу, Дарко га је већ направио, а и Михајло је нешто помињао. Коцкице само треба сложити, и имамо (скоро) аутоматски исправљач грешака.

Филипов систем претраге стране за разговор да нађе шаблон ми није јасан, горе у дискусији сам му детаљно одговорио. Ако би могло да се појасни било би добро.--Мирослав Ћика (разговор) 22:41, 16. април 2010. (CEST)

Па надам се да за комплексан посао као што је замена речи другим речима у зависности од контекста нећеш користити replace.py. За тај посао би, ипак, било боље направити посебног бота, а у њему је и те како могуће гледати стране за разговоре (на начин који сам већ објаснио). --филип ██ 01:34, 17. април 2010. (CEST)
Никад досад нисам имао потребе да мијењам код пајвикипедијиног софтвера, јер је све радило задовољавајуће. Једино сам радио посебне програме за припрему чланака, манипулацију текста, итд. Ако задржимо шаблоне на страни за разговоре, морамо дакле имати посебан програм. А ако су шаблони на страни чланка, ништа не морамо да мијењамо, и можемо користити replace.py. Хммм, заиста тешка одлука :) Шалу на страну, ванила рјешење је боље, јер је одмах сада свима доступно и јасно. Како рече Бојан, зашто компликовати, кад може бити једноставно. Волио бих кад би рјешење могло бити још једноставније, али га засад нисам видио. --Мирослав Ћика (разговор) 03:50, 18. април 2010. (CEST)
Sjecam se da je prije ne znam ni sam koliko godina vikipedija na srpskom jeziku bila podjeljena na ijekavski i ekavski izgovor, kao cirilica i latinica danas, ali ne znam kako je to funkcionisalo. Dobro se sjecam da sam u to vrijeme na gugl pretrazivacu dobijao latinicne i cirilicne rezultate zajedno. Tada sam u pretragama cesto u samom vrhu dobijao vikipediju na srpskom jeziku kao izvor. Od tog vremena su na guglu ukinuli cirilicne rezultate na latinicnim pretragama. Danas kada upisem nesto u pretragu, uglavnom dobijam prve rezultate sa hrvatske i muslimanske vikipedije, a vikipedija na srpskom je na mozda desetoj strani. Ne mogu da se sjetim tacnog predmeta moje posljednje pretrage, ali probajte da u gugl pretrazivac unesete "rijec". Pogledajte sta dobijate.[1] Srpski jezik gubi bitku. Ovim tempom, uskoro ce i Vuk Karadzic da postane hrvatski lingvista. Iako se ne slazem sa grubim podjelama kompleksnog jezika kakav je srpski na ijekavski i ekavski, ipak je ijekavski u totalno podredjenom polozaju, posebno gledano sa stanovista napada hrvatskog i muslimanskog na ijekavski. A pod ovim da je ijekavski u podredjenom polozaju, smatram da je srpski jezik i srpska kultura na gubitku. Na osnovu jezicke bitke se vodi i politicka bitka i zasnivaju politicke teorije da su npr. Crnogori zapravo Hrvati. Ispasce na kraju da su Srbi uzeli jezik od Hrvata. Prije neki dan sam stavljao sliku na clanak koji sam radio, i kopirao sam kod za okvir i tekst. Onda sam odlucio da sliku postavim na lijevu stranu clanka i sjetio sam se da treba poslje velicine slike da stavim komandu "lijevo", da bi slika bila na lijevoj strani. Nije moglo dok nisam otisao na stranicu sa slicnim primjerom gdje je pisao "levo". Nadam se da niko nece pogresno da me shvati. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:10, 3. мај 2010. (CEST)

Prevođenje softvera nije urađeno do kraja, tako da ne može ni levo, ni lijevo, ni лијево, već samo лево. Dakle, ne radi ni kada se levo ukuca latinicom, već može jedino left. Isto važi i za gomilu drugih komandi. -- Loshmi (razgovor) 13:12, 3. мај 2010. (CEST)

Ako sam dobro shvatio, ne moze "лијево", već samo "лево"?! U svom prilogu sam napisao mnogo opsirniji stav da bi se sve svelo na "лијево" i "лево". :) To je bio samo jedan primjer, koji meni licno i nije toliko vazan, ali u kontekstu onoga sto sam napisao ima znacaj. Radi se o suzavanju vikipedije na srpskom jeziku, o opadanju zastupljenosti ove vikipedije i srpskog jezika. Ovaj primjer je kap u moru. U svakom slucaju hvala ti na tehnickom objasnjenju. Meni nije bila namjera da kritikujem pojedine primjere, vec da skrenem paznju na sustinu. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:40, 3. мај 2010. (CEST)

Најбоље име шаблонаУреди

Мислим да је ово сазрело. Требало би одабрати најбоље име за шаблон. Тренутно је Чланак-ек и Чланак-ијек. Што се тиче саме појаве, увијек се може подесити тако да буде више или мање видљив, или невидљив. Али потреба за његовим увођењем је горе објашњена. --Мирослав Ћика (разговор) 04:18, 3. мај 2010. (CEST)

По мени, најбоља и недвосмислена имена су чланак-екавица и чланак-ијекавица. Ако неко има другу замисао, нека каже. --Мирослав Ћика (разговор) 15:32, 6. мај 2010. (CEST)

Имам идејуУреди

Смислио сам сјајну идеју. Да се на Википедији оснују огранци Википедије и да се гранају на десет грана и то: 1. Историја 2. Географија 3. Уметност ( на гране : сликарство, вајарство, стрип, филм, позориште ) 4. Књижевност 5. Политика 6. Спрот 7. Техника и информатика 8. Физика 9. Хемија 10. Биологија (зологија,екологија,медицина,анатомија)

Сваки од ових грана би био за себе, да би се људи који се служе Википедијом лакше сналазили.

Исто тако, пало ми је на памет, да за направљене чланке који су изузетног садржаја, творци добијају титуле,медаље и ордење и то: Титуле: 1. Инжињер 2. Старији Инжињер 3. Конструктор 4. Првокласни конструктор 5. Новинар 6. Уредник 7. Одговорни уредник 8. Књижевник 9. Интелектуалац

Медаље: 1. Медаља за успешног уредника 2. Медаља за врлодоброг уредника 3. Медаља за одличног уредника 4. Медаља за сарадњу 5. Медаља заслуга за Википедију 6. Медаља Википедије

Ордење: 1. Орден заслуга за рад 2. Орден Алфреда Нобела 3. Орден Шекспира 4. Орден Пушкина 5. Хомеров орден 6. Орден Википедије (као највиши ранг)

— Претходни непотписани коментар оставио је Маршал Филип (разговордоприноси) 16:42, 16. април 2010 (CET/CEST)

Ovako:

-- Bojan  Razgovor  17:15, 16. април 2010. (CEST)

Мени је слична идеја давно пала на памет. Тад сам отворио страну за пројекат (сад избрисана) и приметио да ове поделе које имамо: Култура, Географија, Историја, Биографије, Математика, Наука, Друштво, Технологија или ова код сортирања сјајних чланака: Биографија, Географија, Друштвене науке, Историја, Књижевност, уметност и забава, Природне науке, Спорт, Технологија немају везе ни са чим и нису погодне за тако неко гранање чланака. Рецимо, постоји грана Друштвене науке, а поред постоје и још две гране Географија, Историја, не постоје Природне науке, али постоји група Наука итд. Што баш ових 10 грана? Што се не почне од поделе: природне науке, друштвене науке, техника и информатика, уметност, спорт, забава и култура. Проблеми су: егзактна подела коју треба осмислити и мултидициплинарнос. Данас је скоро свака област мултидисциплинарна. Дуго сам инсистирао да Сава/Сахара направи поделу ваздухопловства на гране. Кад кренеш са тим, видиш да подела има брдо по разним параметрима и да су добар део поделе мултидисциплинарне групе. Рецимо: ваздухопловна медицина, ваздухопловни спортови или биофизика, геофизика, математичка физика ... Подржавам идеју, али само да се одради како треба никако на лоше, недоречено и на брзину. -- SmirnofLeary (разговор) 18:08, 16. април 2010. (CEST)

Сређивање до 1.000Уреди

Често имамо акције да достигнемо неки укупни број чланака и тиме добијемо на квантитету. Тренутно имамо 1.046 чланака у категорији за сређивање. Предлажем да порадимо и на квалитету и дођемо до цифре од 1.000, дакле да средимо макар тих 46. Свако ко се укључи добија и спец. споменицу за ову акцију.--Методичар зговор2а 14:22, 3. мај 2010. (CEST)

Treba pogledati članke. Mnogi su sređivani a nije skinut šablon. Npr: Икарус ИК-2. Tu je potrebno da se proširi a ne da se više sređuje. Ja mislim da ima 10% kod kojih može da se skine šablon bez ikakvog ili uz vrlo malo rada. --Алекс (разговор) 14:33, 3. мај 2010. (CEST)

Ма ја вам кажем да покренемо поново гласање о реизбору администратора. Има сви да се сјате одмах и док си рек`о кекс среде све чланке :) Само напола се шалим, видим да су се нешто начисто разбјежали :) --Мирослав Ћика (разговор) 01:38, 8. мај 2010. (CEST)

Сређен је ИК-2 и скинута је налепница. Прошли смо, чак нас тројица кроз чланак. Једино што је лоше је што нажалост немам материјала да га додатно допуним. Иначе подржавам пројекат и лично ћу се потрудити да средим бар 10 чланака за овај месец. -- SmirnofLeary (разговор) 19:36, 13. мај 2010. (CEST)

ПатролирањеУреди

Мислим да би требало поред странице: Википедија:Патролирање, на којој се корисницима додељује статус аутоматски патролисаних, направити одвојену страницу за дискусију о патролирању и патролираним изменама у смислу саветовања између корисника (патролера) да ли неку измену патролирати или вратити. На тој страни би у односу на списак патролера, могли поставити молбу да неко ко се боље разуме у одређеној области преконтролише измене. Или актуелан пример, случај неколико измена у чланку: Станко Суботић које је направио: Корисник:Advokatski tim. Или измене у чланку: Мајка Тереза, додат цео пасус „Критикe“ заснован на документарцу Анђео пакла. По мени је чланак Анђео пакла сувишан (предлог за брисање), с обзиром да сам одгледао документарац. Примера је доста, претпостављам да се са сличним питањима доста често суочавају и деуги патролери. -- SmirnofLeary (разговор) 03:11, 6. мај 2010. (CEST)

Добра идеја, слажем се. --филип ██ 12:26, 6. мај 2010. (CEST)
Можда направити ИРЦ канал за патролере као на хр њики. --109.92.184.243 (разговор) 21:11, 7. мај 2010. (CEST)
То нема много смисла, јер ионако мали број људи посећује ИРЦ. На жалост. --филип ██ 23:34, 7. мај 2010. (CEST)
Мех. А још мањи википедију у задње вријеме :) --Мирослав Ћика (разговор) 01:39, 8. мај 2010. (CEST)

Имам још једну идеју. Спајање страна Википедија:Сјајни текстови/Правила и Википедија:Добри чланци/Правила у једну заједничку. Мислим да нема потребе за двема странама и да правила могу да се сажму на мање простора на заједничкој страни. Наиме након укидања верификације, страна за правила код Добрих чланака није ажурирана. Погледати део „Почетак гласања“:

Са циљем да се спрече двојака тумачења горе наведених услова, уводи се позиција верификатора постављања гласања. Да би неко гласање ...

Правила за избор добрих чланака у последље време доводе до забуне корисника и погрешног тумачења правила. -- SmirnofLeary (разговор) 15:21, 6. мај 2010. (CEST)

Иначе подржавам идеју да постоји мјесто за расправу о неким измјенама. Јер нико не зна све. --Мирослав Ћика (разговор) 01:41, 8. мај 2010. (CEST)

Критика чланакаУреди

Предлажем стварање странице под називом Википедија:Критика чланака по узору на peer review са енглеске википедије. Лично сматрам да је прављење једне такве странке преко потребно из разлога зашто на српској википедији постоји велики број недовршених чланака и сматрам да би конструктивна критика могла да унапреди велики број чланака. Додатно то би било од велике помоћи свим Википедијанцима. --Putinovac (разговор) 11:21, 13. мај 2010. (CEST)

Слажем се, треба покушати. --Алекс (разговор) 12:44, 13. мај 2010. (CEST)
Алекс је, колико сам имао прилику да видим, фантастичан по том питању. Расправе пред гласање углавном лоше функционишу, сем у случајевима кад их он организује. Како то ради, како окупи и заинтересује људе, појма немам. Видим да је и израда портала Ниш у пуном јеку. Свакако подржавам идеју, и мислим да би требали дубље да промислимо, па предлажем и следеће. Уместо формирања новог одвојеног пројекта (који можда не заживи), формирати један исти, заједнички пројекат, који ће објединити: сређивање чланака (старо сређивање), peer review и расправу пред гласање. Могло би и да се расправља о патролираним изменама и чланцима за брисање. Основа да буде на заједничкој страни, и можда бисмо могли оживети помало запуштену страну Википедија:Радионица. Нудим се да помогнем колико могу. -- SmirnofLeary (разговор) 19:30, 13. мај 2010. (CEST)

"Vidi još" i "Takođe vidi"Уреди

Ispod članaka na srpskoj Vikipediji odeljak sa engleske vikipedije "See also" autori članaka imenuju kao "Vidi još" ili " Takođe vidi" što nije neispravno niti ima različito značenje, ali bih volela da se nađe rešenje za naziv tog odeljka i da na celoj Vikipediji bude isti,poput odeljaka "Literatura" ili "Spoljašnje veze".

Izvinite ako sam napisala na pogrešnom mestu sugestiju.

Маријана Мићић 4:03 16.јул 2010. (CEST)

Неким договор је усвојено да се тај одељак назива Види још,тако да би облике Такође види, Погледајте још и сличне варијације на тему,у принципу, требало пребацити у овај облик,чисто ради униформности чланака.Тако је,нпр. усвојено да се користи термин Списак уместо термина Листа. Црни Бомбардер!!!  (†) 05:30, 16. јул 2010. (CEST)

Лепше ми звучи „видети још“, „види још“ ми је некако сувише присно и није ми културишка.--Методичар зговор2а 13:01, 16. јул 2010. (CEST)

Слажем се са методичарем. Предлажем да се направи бот који би изменио називе поднаслова из види још у видети још.--Antidiskriminator (разговор) 13:29, 16. јул 2010. (CEST)

Мени звучи културније "Видети још"."Види још" је заповедни начин,као да се наређује читаоцу да погледа остале чланке а са друге стране звучи као недостатак поштовања и културног опхођења.Аутор је на "ти" са читаоцем.Изгледа неозбиљно. Маријана Мићић 14.56, 16. јул 2010. (CEST)

Vidi još je po meni sasvim ok, i deluje mi uobičajeno. Videti još mi zvuči neprirodno. -- Loshmi (razgovor) 16:08, 16. јул 2010. (CEST)

Мени звучи енциклопедијски, а не као да смо сели негде на кафу. :)--Методичар зговор2а 16:10, 16. јул 2010. (CEST)

Oblik Vidi se upotrebljava u stručnoj literaturi. Npr. Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica u odeljku skraćenice navodi v. —vidi. -- Loshmi (razgovor) 16:16, 16. јул 2010. (CEST)

И не само ту. Међутим, не видим разлог да слепо следимо све што јесте заступљено у литератури. У овом случају имамо могућност избора.--Методичар зговор2а 16:32, 16. јул 2010. (CEST)

„Види(јети) такође“ је буквалан превод енглеског „See also“. У нашој литератури је уобичајено „види“ (скр. в.), без још и без такође. У шестотомном рјечнику српског језика Матице српске се користи „види“ (скр. в), што значи да је то стандардни облик у широкој употреби, а не некаква „некултура“. Тако да аргумент о „некултурности“ облика „види“ не стоји. И што рече Лошми, инфинитив глагола је овдје скроз неприродан. Ако би пеглали, када се персира, каже се: Видите (Ви) ово, или оно, а не Видјети (Ви) ово или оно (ако себе зовемо Википедијанцима, ипак нисмо Индијанци). И наравно да се овдје обраћате читаоцу, коме би другом. --Славен Косановић {разговор} 11:45, 17. јул 2010. (CEST)

Аргумент не стоји ни један, да се разумемо. Ово све што смо причали је наша перцепција те речи. Уколико кажемо видети и ово, ми никоме не персирамо, већ се дистанцирамо. Када ти кажем види ово, ја ти наређујем, јер то јесте императив. Ружно ми звучи и ту помоћи нема. :) Исто смо се пре неког времена спорили Горан и ја око писања математичких чланака у првом лицу множине типа: „ако нацртамо кружницу, па јој одредимо полупречник...“ Нико не каже да је то погрешно и практикује се, знам и верујем да математичари воле тако да пишу, али се мени не допада. Не можемо се спорити око нечега да ли се некоме свиђа или не.--Методичар зговор2а 14:31, 17. јул 2010. (CEST)

Облик види се ријеђе користи као заповједни начин, а више за скретање пажње. Гледај овдје! или Гледај горе/доле, десно/лијево и сл., је више уобичајен као императив. Ја сам ти навео примјер из релевантне литературе и није то моја перцепција. А и Лошми, такође. Ако у нашем најрелевантнијем рјечнику (РМС) користе облик „види“ за упућивање читалаца на неку другу одредницу у рјечнику, онда не можемо причати о некултури тог облика. У сваком случају за детаљнију аргументацију се може писати неком стручњаку за језик, а можеш питати и твоје колеге који предају српски. --Славен Косановић {разговор} 14:46, 17. јул 2010. (CEST)

Добро. И шта ако дођемо до тога да није неправилно ни једно ни друго, а убеђен сам да није?--Методичар зговор2а 14:51, 17. јул 2010. (CEST)

Хехе, који лик. Па ако се „види“ користи у најрелеватнијем рјечнику српског језика, онда смо сто посто сигурни да није неправилно, још мање некултурно. :) Тако да та аргументација не важи. Ако се испостави да се облик видјети такође може користити, а за то би нам требали примјери из релевантне литературе, а не „наша перцепција“, онда треба питати све кориснике да се изјасне о томе. Другим ријечима, гласамо и завршимо с причом. У сваком случају сулудо је мијењати један правилни облик, широко распрострањен у литератури у преко 100.000 чланака на Википедији. Али ако сте запели, и под условом да аргуметнима из релевантне литературе докажете да се „видјети“ такође може користити, онда је не видим другог начина, осим да гласамо. Као шт има вас којима се не свиђа „види“, такође има нас којима се не свиђа „видјети“. Опет кажем, само под условом да се докаже да се облик „видјети“ такође може користити на овом мјесту, онда можемо дискутовти шта нам се више свиђа. --Славен Косановић {разговор} 15:06, 17. јул 2010. (CEST)

Свакако ћу питати колеге, мада толико познајем правопис да ми је врло јасно да је облик правилан, јер не видим разлог да не буде. И навијам да победи култура на Њикипедији! --Методичар зговор2а 15:10, 17. јул 2010. (CEST)

Да ли то инсинуираш да су људи који су писали шестотомни РМС били некултурни? :) 40 година (од 60их до 90-их) се писао тај рјечник, свих шест томова, са примјерима из дјела најрелевантнијих писаца српске и хрватске књижевности. А ево, како је и Лошми навео, и дан данас тај облик користе наши стручњаци за језик у приручницима, граматици, рјечницима и сл. Тако да можеш само аргументовати да ти се облик за који се залажеш више свиђа, наравно само под условом да за њега постоји потпора у литератури и граматичка оправданост, а не и да је овај други некултуран, осим ако не мислиш да је твој субјективни доживљај по овом питању релавнтнији од све језичке праксе на српском језику? --Славен Косановић {разговор} 15:23, 17. јул 2010. (CEST)

Не бих им се мешао у посао, али бих теби нагласио да овде није у питању граматичка, већ искључиво стилска оправданост.--Методичар зговор2а 15:39, 17. јул 2010. (CEST)

Колико ја знам, граматичка оправданост је предуслов стила. Не може нешто бити стилски оправдано, а да има проблема са граматичком оправданошћу. Када овдје користиш инфинитив, не обраћаш се читаоцу ни на који начин, него га третираш као неки апстрактни ентитет и правиш непотребну и стерилну дистанцу у односу на њега. Стил у комуникацији је по мом мишљењу синоним за непосредност, блискост, а не за стерилну дистанцу. Упегланост и укоченост није синоним културе, него напротив и једно и друго може да буде врло некултурно. --Славен Косановић {разговор} 15:51, 17. јул 2010. (CEST)

Неће моћи. Ја могу да кажем неку реченицу стилски лоше, али граматички исправну. Баш смо се били спорили око реченице која почиње са „Болест је распрострањена...“ Граматички не можеш ништа да замериш, али богами стилу можеш, зависно од контекста реченице. Такође, према неким мојим колегама лоше је стилски рећи „Пас спада у групу звери.“ Много боље је рећи „Пас припада групи звери.“ Међутим, граматички су обе реченице у реду. Одлика лошег стила је и „по мени ниси у праву“, већ „према мом мишљењу ниси у праву“.--Методичар зговор2а 16:11, 17. јул 2010. (CEST)

И да, дистанца не мора увек да буде стерилна, а далеко од тога да је облик некултуре.--Методичар зговор2а 16:15, 17. јул 2010. (CEST)
Metodije, по мени ниси у праву je apsolutno pravilno. I sa gramatičke i sa stilske tačke gledišta.--Јагода  испеци па реци 02:47, 18. јул 2010. (CEST)

Проверио сам са колегама и рекли су ми да је „по мени“ изузетно стилски лоше решено, чак поједини то сматрају и грубом стилском грешком и сугерисали су ми да то избегавам по сваку цену. Објаснили су ми да ти нешто можеш да проспеш по себи, али не можеш да имаш мишљење по себи. Дакле, нисам стручан, само преносим шта ми је речено.--Методичар зговор2а 19:25, 18. јул 2010. (CEST)

Лично,не бих поредила речник са одељком испод текста енциклопедијског чланка(при том је реч о електронској енциклопедији која је свима доступна, не купује се у књижарама,па не мора да се штеди од џепарца за њу).У чланцима на Википедији уместо "види" које читамо у заградама у књигама,постоје везе,линкови ка појму који је прочитан уколико је чланак о томе написан.Као препорука испод чланка треба да стоји шта још од текстова постоји на Википедији што је у вези са чланком.Ми нисмо Енглези и не морамо писати све као они.Наши језици се разликују као и култура.Енглези немају "ти" и "ви" као ми. У дискусији сте заборавили да иза речи "види" или "видети" треба да буде написана реч "још".У свакодневном говору "Види још" се употребљава у разговору двоје људи који се познају."Видети још" по мом мишљењу је боља формулација за препоруку,упућивање на сродне чланке.Ово је моје мишљење,с тим што ни постојеће решење није уопште за исмевање.Самим постављањем питања нисам имала намеру да изазовем (жучну) расправу.

Маријана Мићић (разговор) 20:16, 17. јул 2010. (CEST)

Као што је речено, оба облика су граматички исправна и представљају исти глаголски начин — Видети још је обезличени облик императива Види још. У питању је сугестија читаоцу, а пошто у нашем случају потенцијал не долази у обзир, мора се користити императив (уосталом ми, на неки начин, и желимо да читаоц види још). Мислим да дистанцирање помоћу безличног облика није потребно на пројекту какав је Википедија, мада нисам против и да се он користи. Такође види је веома рогобатно и мислим да није добро решење, али не бих га мењао ако бих наишао на чланак који га користи. Против сам мењања у већ написаним чланцима у складу са често коришћеним правилом да се, ако постоји више исправних облика, предност даје оном који је први употребљен (који је користио првобитни уредник). Нема потребе трошити енергију и време на преправке које не доносе никакву објективну исправност, или не доприносе прецизности онога што се пише. Нека цвета хиљаду цветова (уколико су исправни)! :) --Sabate (разговор) 23:32, 17. јул 2010. (CEST)

Не могу стајати разни облици, то је још више рогобатно. Уколико имамо стандард за „изворе, референце, напомене, спољашње везе“, морамо имати и за ово. Мора се извршити унификација, а не како коме воља. Мислим да је било гласање да се усвоји облик „Види још“, а свако ко хоће то да промијени нека да приједлог на гласање. Колико видим, неки се противе облику „Видјети још“, а и ја спадам у те. Може бити „Види“ или „Види још“, а остало ми је све много накарадно. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:37, 17. јул 2010. (CEST) с. р.
Зашто се мора извршити унификација? „Стандард“ за напомене, спољашње везе итд. постоји због тога што за те ствари не постоје друге речи или изрази. Али примети да се користе синоними: извори, референце, литература. Нема ту никаквог стандарда. Ко су уредници Википедије да на силу врше рестрикције у богатству српског језика? Постоји ли неки објективан и рационалан разлог због ког би било недопустиво да се упоредо користе Види још и Видети још? Уколико постоји бићу први који ће прихватити стандардизацију на један облик. Аргументи типа „мени се свиђа ово или оно“ нису прихватљиви на пројекту који је отворен за све говорнике неког језика.
Унификација је неопходна када постоји (макар минимална) опасност да дође до неспоразума. Са Види још и Видети још то није случај. Наметање арбитрарних рестрикција преко онога што дозвољава стандард језика и/или одређена доменска пракса (рецимо у техничким и научним чланцима) је недопустиво и представља силовање језика (и његових корисника).
Видим да су доле помеута и решења Више информација и Релевантни чланци са хрватске и бошњачке википедије. Ако се већ жели стандардизација онда треба бирати између та два, одлична, решења (поред осталог имају идентичан облик на екавици и ијекавици). Такође, ако је гласано и одлучено о изразу Види још то треба негде и да буде експлицитно истакнуто (заједно са осталим усвојеним конвенцијама)! --Sabate (разговор) 02:04, 18. јул 2010. (CEST)

Мирјана, са дужним поштовањем, ово није жучна расправа само износимо аргументе. Напротив, мислим да не копирамо никога употребом облика „види још“. Методије, не можеш аргументовати ствари ширењем приче на дискусију која нема везе са овим. Ако инсинуираш да „види“ нема стила, аргументовах ти већ да гријешиш и то релевантном литературом. Ти ниси ничим у литератури аргуметновао да је „видјети“ оправдано, осим твог субјективног доживљаја. „Видјети још“ или „видјети“ је облик којим се никоме не обраћамо, звучи стерилно и апстрактно и нема везе са културом. Ако мислите да гријешим, аргуметунјте нечим опипљивим осим субјеткивоног доживљаја. Нашем језику одговара непосредна комуникација, јер смо и ми такви, непосредни, нисмо упеглани и укочени, као што није већина народа са Средоземља. Дакле, ако желите да ова дискусија има смисла, за почетак дајте примјере гдје се у нашим енциклопедијама користи облик „видјети.“ Није да ми немамо енциклопедија, напротив, ми смо један од народа у Европи чије енциклопедије су биле вриједне пажње одреднице „енциклопедија“ у Британици. Многи други се ту ни не помињу. Имамо традицију у томе, нисмо неписмен народ. Јесте имали смо гадних проблема посљедњу деценију, двије и још увијек имамо, економија и друге ствари нам лоше стоје зато што смо дозволили дебилима да нас воде, али као неко ко је обишао више од пола свијета, гарантујем вам да нас се комотно може сматрати изнад просјека што се тиче културе и образовања. --Славен Косановић {разговор} 23:44, 17. јул 2010. (CEST)

Али Славене, извини али и твоја реченица „облик којим се никоме не обраћамо, звучи стерилно и апстрактно и нема везе са културом“ није аргумент, већ такође субјективан доживљај. Друго, не ширим дискусију, већ си ти рекао да је облик „видети још“ граматички погрешан. Па, није. Такође, није ни стилски погрешан, жао ми је. Ево, документуј ти мени да сам у криву. И имам намеру да тај облик користим и уопште не видим зашто бих ја морао да будем натеран да пишем што не желим, зато што то Жељку изгледа накарадно. Дакле, тако ствари стоје, а ви слободно идите иза мене па поправљајте. :) Толико од представника народа са традицијом. --Методичар зговор2а 00:02, 18. јул 2010. (CEST)
Докажи ми супротно, али да има неки аргумент у језичкој литератури. Коме се обраћаш када кажеш „видјети још“? Ништа ничим ниси доказао осим што показујеш тврдоглавост у стилу „ја ћу овако па ви видите шта ћете“. Немам намјеру да поправљам за тобом било шта, али када си се већ укључио у дискусију ред би било да си дао неке основане аргументе, осим неоснованих оптужби за некултуру облика „види још“. Ничим ниси поткријепио своје аргументе осим својим субјективним доживљајем. То је мој проблем с твојом аргументацијом. --Славен Косановић {разговор} 00:17, 18. јул 2010. (CEST)

Али Славене, ја све време говорим да не можемо да се споримо око нечега шта се некоме допада или не. Мени се облик „види још“ не свиђа и написао сам зашто. При томе, облик „видети још“ није неправилан и више ми се свиђа. И ја поштујем да је код тебе обрнут случај. И нестварна ми је идеја да гласамо који облик ће преовладати, те ако до тога дође, ја сигурно нећу да га испоштујем, јер то је заиста против мог мозга. Као што рекох Лошмију на почетку, овде имамо могућност избора и мени је то сасвим супер ствар.--Методичар зговор2а 00:32, 18. јул 2010. (CEST)

Добро, ако неки од нас изнесу неке релавантне аргументе, осим нашег субјективног доживљаја, логично је да очекујемо исто од друге стране. Овако испада да смо ми који смо се потрудили да потражимо аргументе у литератури идиоти, а ви паметњаковићи. Онда боље реци, „ко Вас господо ј... ја радим шта хоћу овдје!“ Разумијеш ли о чему ти причам? Прво нађи неке аргументе у литератури, па онда можемо дискутовати шта се коме више свиђа. Није тачно да је све ствар избора. Када би тако било, онда би свако на овој енциклопедији писао како му воља. Ако нешто има потпору у језичкој литератури, онда о томе можемо дискутовати. --Славен Косановић {разговор} 00:48, 18. јул 2010. (CEST)

Боже Славене, не могу да верујем да треба у литератури да тражим да је облик „видети још“ правилан? Па како нема потпору у језичкој литератури? Хајде овако, у појединим енциклопедијама које имам, уместо оба ова облика се користи стрелица →. Могу да ти наведем пет таквих књига. И сад треба тај пасус да насловљавам са стрелицом? Славене, постоји огромна разлика између тога да бирам између два облика, од којих су оба правилна и да радим шта хоћу. Не можеш да изврћеш моје речи.--Методичар зговор2а 00:56, 18. јул 2010. (CEST)

Сад је аргумент „стријелица“? Сад испада да у пет књига (надам се релевантних), а име чак ни једне једине не можеш да наведеш, јер те, закључујем, мрзи, пише да је та некаква „→“ замјена за „видјети још“ осим за „види још“, облик који си дисквалификовао као „некултуран“ иако се такође помиње као опција у тој литератури коју наводиш? Методије стварно си невјероватан. Послије више од десет сати коментарисања... Невјероватно! Мрзим људе које се овако играју са својим саговорницима! Искрено. :) Рекао бих ти још штошта, не дај боже да те сретнем у Београду! :) Шалим се. :) --Славен Косановић {разговор} 01:11, 18. јул 2010. (CEST)
А у речнику Јунгових симбола користи се в.--Методичар зговор2а 00:58, 18. јул 2010. (CEST)
Шта је објашњење скраћенице в.? --Славен Косановић {разговор} 01:11, 18. јул 2010. (CEST)

Poštovani Slavene,pridev "žučnu" sam napisala u zagradi upravo zbog toga što neko možda suviše lično može uzeti sve o čemu se ovde diskutuje i ražestiti se(što imam utisak da se dogodilo Vama,nadam se da grešim).Pogledala sam hrvatsku i bosansku Vikipediju.Hrvati su ovo rešili veoma inteligentno formulacijom "Više informacija" dok na bosanskoj Vikipediji ispod članka piše "Relevantni članci".To je upravo ono što sam spomenula u prethodnoj poruci,prilagodili su svom jeziku,koji se uopšte ne razlikuje od našeg,englesku formulaciju.Jednostavno imamo isti način razmišljanja a da li idemo u prodavnicu da kupimo kruh ili hleb nije bitno.Drago mi je Slavene što ste proputovali,ja nikada nigde nisam otišla ali to ne znači da nisam u stanju da sagledam stanje pismenosti i u našoj državi i u regionu.Kao osoba koja insistira na argumentima,poređenje naše pismenosti i pismenosti drugih naroda mi je najtanji argument.Da li ste time želeli da kažete da ostali narodi razumeju samo jednu formulaciju,pošto su manje pismeni a mi razumemo više formulacija istog značenja te nam tako i elektronska enciklopedija može biti "šarena" i prepuštena autorima?Ovde nije reč o umetnosti,da bi se ostavljao toliki prostor i sloboda hiljadama ljudi.To je moje viđenje,ali pošto neko spomenu čak i politiku,samo ću se nadovezati,koliko nam je država anarhična toliko i Vikipedija može da bude-pa nek ide život.Važno je da se pišu kvalitetni članci.

Маријана Мићић (разговор) 01:17, 18. јул 2010. (CEST)

Википедија на српском језику је већ прилично шарена услед специфичности овог језика. Имамо четири варијанте када се укрсте два писма и два наречја. Понављам, у чему је проблем? Постоји ли неки објективан разлог или је ствар у томе да се врши ограничавање на онај облик који се неком више свиђа? Нема никакве основе да се нешто прописује ако за то нема објективног разлога јер ће тако сутра да дође неко трећи ко ће опет (са пуним правом у том случају) да потегне исто питање. И коме би то другом требало да буде препуштена Википедија до њеним уредницима и корисницима?! Наравно да се мора оставити слобода „хиљадама“ људи (камо лепе среће), уколико следе језички стандард, јер је ово управо и њихова енцикопледија! Узгред, „анархична држава“ је оксиморон. --Sabate (разговор) 02:34, 18. јул 2010. (CEST)

Sabate,već sam napisala da su Vikipedije na nama srodnim jezicima,gotovo istim,našli odlična rešenja ne prevodeći doslovno tekst sa engleske Vikipedije i ne bih više to ponavljala.Nisam postavljanjem teme postavila ultimatum između "Vidi još" i "Videti još",već mi je cilj bio da se nađe jedno jedinstveno rešenje.besmisleno mi je da jedini argument bude šarenolikost našeg jezika.Onda za "spoljašnje veze" mogu napisati da su "korisni linkovi".Je l' ovo greška?Ne bih rekla.Preporučujem linkove sajtova na kojima takođe može da se pročita o datoj temi,zar ne.Ne gubi se suština,isto je značenje a malo drugačija formulacija.Pošto su vam svima argumenti knjige,recite mi da li u njima nailazite na različite formulacije ili je "vidi" ono što je ovde unutrašnja veza a dodatak ono što je ovde sada "vidi još"? P.S.Zašto mi skrećeš pažnju da je formulacija "anarhična država" oksimoron? Pozdrav --Маријана Мићић (разговор) 13:05, 18. јул 2010. (CEST)

Ma da, znam da nisi postavljala ultimatum, izvini ako si iz onoga što sam pisao shvatila da te „optužujem“ za nametanje rešenja i sl. Kao što sam već rekao, rešenja koja si predložila sa srodnih Vikipedija su dosta dobra i ako će već nešto da se menja onda treba razmisliti o ta dva predloga. Ovde se u stvari razvila rasprava o nečemu što ti nisi ni predložila. Ponavljam da nisam protiv standardizacije — ona je često neophodna, ali je besmisleno birati i glasati o dva izraza koji sadrže potpuno iste lekseme, imaju isto značenje, a suptilne razlike u tumačenju (da li je pristojniji jedan ili drugi, koji je imperativniji itd.) dolaze do izražaja, rekao bih nasumično, tek kod individualnih govornika. To što se izdavači i urednici klasičnih enciklopedija i sl. publikacija odlučuju za jedan ili drugi oblik za Vikipediju ne može biti argument iz prostog razloga što klasične enciklopedije imaju tek nekoliko urednika (i jednog vlasnika) koji to biraju po sopstvenom ukusu a ne zbog nekih lingvističkih argumenata. Kako Vikipedija ima teorijski neograničen broj, međusobno jednakih, urednika, jasno je da takav dogovor ne može da se postigne.
Da sumiram — standardizacija na jedan od oblika koje si ti predložila bi imala smisla jer se radi o leksički različitim i jedinstvenim konstrukcijama, ali rasprava o tome da li „Vidi još“ ili „Videti još“ nema smisla jer je to, leksički i semantički (na nivou populacije) jedan te isti oblik. Uzgred, „Videti još“ je nezgodan za retroaktivnu standardizaciju sa tehničke strane jer ima i oblik „Vidjeti još“ pa bi izmenu u postojećim člancima bilo veoma teško automatizoati.
P.S. A zašto ti uopšte potežeš stanje u državi? Ako ćeš ti u oftopik onda ću i ja. ;) Ne zameri, nisam bio zlonameran sa tom opaskom. --Sabate (разговор) 21:58, 18. јул 2010. (CEST)
Поштована Маријана. Ја „те“ (немој ми персирати, молим те, јер ја немам обичај да персирам чак ни директорима угледних европских предузећа, навикли су већ на мене :)) схватам. Нисам имао намјеру да инсинуирам да је неко мање путовао од мене. Веома жалим ако си тако схватила. Напротив, желим свим нашим људима да обиђу више од пола свијета и више од тога. Моја аргументација донекле има везе са тим да се ми превише потцјењујемо. Ражалостило би те да видиш колико неписмених има у Европи, који чак нису у стању ни да нас нађу на мапи. Многи мисле да је Србија, као и уопште бивша Југославија сјеверно од Русије. А и не интересује их чак и када им се објасни. Нису то глупи људи, него је то начин да кажу, „не интересујете нас“. Толико о томе. Свакако да и ми имамо неписмених људи, нико то не спори, али ако погледаш како се наши људи сналазе на Западу и како брзо напредују, неминовно је закључити да су способнији и интелигентнији. Има свега свакако, али је општа тенденција да наши људи не умиру од глади на Западу и да се прилично добро сналазе (не рачунам криминалце овдје), за разлику од неких других имиграната и да брзо скупљају информације о мјесту гдје се налазе, што јесте одлика интелигенције и писмености. Писменост није само „Правопис и граматика“, него и у интелигенцији. А интелигенција данас има широку дефиницију. Свакакао да је важно да се пишу добри чланци и није толико важно шта ће писати у том одјељку, међутим, оно што мени смета је када се на аргументе не одговори никаквим аргуметнима осим субјективног доживљаја, Методија у овом случају. Не мора опција са аргуметнима „побиједити“, али не волим фарбање. :) Ја сам Србин, Босанац (у старом регионалном смислу), црногорског поријекла (такође у регионалном смислу) и то је прилично зезнута комбинација за фарбање. :) Теби велики поздрав са Средоземља (Барселоне). --Славен Косановић {разговор}
Dragi Slavene,inteligencija i obrazovanje nemaju nikakve veze.Ne bih širila tu temu,mislim da je bespotrebno.Nemoj me žaliti,ja sam jako žilavo stvorenje.Ko zna,možda brže nego što i sama mislim se stvorim u Barseloni(malo sam se šalila ;)).Što se tiče priče o poreklu,mislim da u svetu nema etnički čiste porodice a o ovim prostorima da ne govorimo,stoga mi je tvoj argument zbog čega ne možeš biti "nafarban" popravio raspoloženje.Zašto bi neko morao da zna gde je Srbija?Ja nisam znala da postoji država Trinidad i Tobago a još manje gde se nalazi dok nisam gledajući izbor za mis sveta pre više godina videla njihovu misicu(još uvek sam bila školarac).Da li znaš Slavene kako se zovu vrhovi Himalaja?Ja ne znam.Na britanskom forumu za epilepsiju dopisivala sam se sa jednom ženom koja ima troje dece a od malena boluje od epilepsije i obraćala sam joj se sa Ana,da bi mi ona,nakon nekoliko puta ponovljene greške napisala svoje pravo ime i objasnila zašto je sebe poistovetila sa vrhom Himalaja Anapurna.Eto,vrlo lako čovek može ispasti neobrazovan.Imam još jednu zamerku tebi i Sabati(izvinjavam se ako sam pogrešila pol),pozivate se na špansku i francusku gramatiku u diskusiji o srpskom jeziku,ne čak ni njegovoj gramatici već širini.Pozdrav --Маријана Мићић (разговор) 13:05, 18. јул 2010. (CEST)
Драга Маријана, опет морам да скренем пажњу на значење онога што сам написао. Када сам употријебио ријеч жалим, то је било у тачно дефинисаном контексту, тј. жао ми је ако сам те нечим увриједио, а не да ја жалим тебе или било кога. То би тек била увреда. Националност, онако како је ја сватам, нема толико везе са крвљу и етничким поријеклом. То је неко стање свијести појединаца и група људи који се идентификују са одређеном нацијом. Ипак, када сам помињао црногорско поријекло и Босну, мислим сам на те регионе, њихове планине и природу које формирају специфичне карактере људи. Дио мог карактера је сада и са Пиринеја и шпанске обале, па када се све то сложи, онда се добије један специфичан карактер као што је мој. :) У том смислу сам говорио о томе, а не у смислу „чистокрвне расе пса“... :) Ја правим разлику између неинформисаности о нечему, образовања и интелигенције, при чему образовање и интелигенција итекако помажу људима да се лакше крећу кроз овај свијет и стичу нове информације. Не постоји нико на овом свијету ко има све информације о свему, али човјек који је интелигентан, образован и отворен за нова знања ће знати како и гдје да их нађе. Колико ја видим, у аргументима се нисам позивао на шпанску граматику, него на рјечник Матице српске. Разговор са Сабатом о императиву, је једна друга прича. Сабат је поменуо француску граматику у причи око императива, ја нисам. Међутим, када неко крене да учи стране језике, врло брзо увиди да постоје сличности у граматикама језика цијелог свијета и да појам „универзална граматика“ има смисла. Ноам Чомски, угледни свјетски лингвиста је први стручњак који се тиме бавио и који је разрадио цијелу ту причу. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 16:29, 18. јул 2010. (CEST)

Hvala na preporukama za članke.Ne bih dalje ništa s tobom polemisala pošto bi bilo uzalud i van teme.Kao što reče Duško Radović,pametni smo onoliko koliko pameti uspemo da upotrebimo a ne koliko je imamo. ;)Srdačan pozdrav --Маријана Мићић (разговор) 19:16, 18. јул 2010. (CEST)

По дефиницији ми нисмо ни паметни ни глупи, него се наше акције могу окарактерисати на један или други начин, зависно од случаја до случаја и датих околности. У једној ситуацији Х један одређени избор може бити изузетно паметна опција, а у некој другој пак не. Мислим да је то суштина и те Радовићеве изреке. Свакако да се не морамо сложити у многим стварима, али то не треба да значи да не можемо разговарати о предмету дискусије. Шпанци имају једну одличну изреку која каже: „Кроз разговор, људи се споразуме“. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 21:42, 18. јул 2010. (CEST)
Стрелицом обележавају у просветиној енциклопедији, дакле јесте релевантна литература. :) Објашњење скраћенице в. не знам, али би лако могло да буде и „видети још“.   И као што је колегиница Мирјана видела на другим Њикипедијама, има ту још решења која су баш добра. :) И срам те било Славене што ‘оћеш физички да се обрачунаваш, идем да те тужим код неког админа и да знаш да ће да те блокира. :)--Методичар зговор2а 01:22, 18. јул 2010. (CEST)
„Објашњење скраћенице в. не знам, али би лако могло да буде и „видети још“. Па ти си геније, човјече!, рекао би народ. :) Ипак, на твоју несрећу, код мене не пале такви изливи генијалности. :) --Славен Косановић {разговор} 01:44, 18. јул 2010. (CEST)

Мислим да је очигледно да постоји сагласност да се покрене гласање и тиме успут избегне даља конфронтација. Можда је најбоље омогућити корисницима да гласају за сваку од понуђених алтернатива, т.ј.: Види још или Видети још. Маријани честитам због разборитог приступа приликом писања коментара у оквиру овог поднаслова а вас господо молим да будете џентлмени и ставите предлог на гласање. . --Antidiskriminator (разговор) 01:33, 18. јул 2010. (CEST)

Видим да је Антидискриминатор поменуо да је овде дошло до конфронтације. Лично нисам примјетио никакву конфронтацију. Мислим да пар корисника само разговара, и то је све. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:40, 18. јул 2010. (CEST)
Управо тако. Поред тога, гласање о вештачким алтернативама би само подгрејало ствари, а слажем се са Методичарем да је гласање о оваквој ствари бесмислено. Маријана је ово покренула (и на то има право) јер би она „волела да на читавој Википедији буде исти“. Али шта ћемо ако се појави неко ко би баш волео да не буде исто или да буде неки други израз? Колико пута ће морати о овоме да се гласа и колико пута ће се мењати унификација? А ако до гласања и дође, предлажем да се не гласа о „Види још“ и „Видети још“, већ о варијантама које је сама Маријана предложила и које су можда и боље од тренутног решења: „Релеванти чланци“ или „Више информација“ (можда и „Повезани чланци"). --Sabate (разговор) 02:34, 18. јул 2010. (CEST)
Знате како, супер је да постоје алтернативе и ја не бих био против њих када поред наведених, још десетине корисника не би имали своје, посебне алтернативе/опције. Познајући наш менталитет, а богами имајући више од пет година искуства на овој Википедији, могу сасвим сигурно рећи да би више алтернатива донијело више штете него користи овом пројекту. На овој Википедији нисмо увели сијасет правила зато што нам је драго да ова Википедија буде толико бирократизована, него зато што итекекао има људи који овдје дођу да злоупотријебе овај пројекат и да се играју са стрпљењем стандардних сарадника. Срби из Босне имају једну изреку, не знам да ли је популарна у Србији и другдје, а каже овако: „Два Србина три различите партије основаше“. Не, није ова изрека да би отвартали дискусију о политици, него је дух исте одлика нашег менталитета. Дакле, са више опција ми смо веома склони да докажемо да не важе никаква правила. Но, може се пробати, ја лично немам ништа против... Само не волим када се не дају никакви аргументи у дискусијама, али ћемо убрзо схватити да је „отварање“ опција грешка, јер ће ту да буде сукоба међу корисницима... Стављам руку у ватру ако гријешим. :) --Славен Косановић {разговор} 03:06, 18. јул 2010. (CEST)
Ех, хајде да не мешамо нивое. Постоји сијасет процедуралних правила која су нужна како би омогућила функционисање. Што се језика тиче, једина правила која би на Википедији смела да важе су правила стандардног српског књижевног језика. Може овде да се изгласа рецимо неки стандардни назив за тај одељак (како би се олакшало и рационисало уређивање), предложена су два одлична решења, али мислим да је нелегитимно и бесмислено да се бира између „Види још“ и „Видети још“. Та одлука би била без икаквог утемељења у језику и стално би доводила до расправа када се појави неко нов коме се то не свиђа. --Sabate (разговор) 03:38, 18. јул 2010. (CEST)

Ja bih da se nadovežem na Metodijevu i Slavenovu raspravu. Bojim se da je Slaven o vog puta u pravu. Infinitiv Videti još jeste pravilan, ali nije uobičajeno u srpskom koristiti ga u konkretnom slučaju, već je mnogo uobičajenije koristiti imperativ. Uostalom, kako reče Slaven, pa valjda oni iz Matice sprske znaju šta je stilski bolje. --Јагода  испеци па реци 02:51, 18. јул 2010. (CEST)

Не знам, Јагода, ја сам облик „види“ скоро увијек сретао као облик који се користи за скретање пажње, а не као заповједни начин. Између скретања пажње и заповједања ја правим разлику, која можда нема утемељења у грамамтици... Нисам се толико удубљивао... Чак и већина примјера у РМС, када је у питању одредница „видети“ не наводе на заључак да се ради о заповједању, него о скретању пажње. Но, можда гријешим. Било би ми драго да неко срочи неку опширнију аргументацију о овоме. --Славен Косановић {разговор} 03:06, 18. јул 2010. (CEST)

Заповедни начин (императив) није искључиво везан за „наређивање“. У српском он рецимо има и улогу исказивања жеље, у француском и сугестије итд. Тако да императив може имати и функцију скретања пажње, све се то види из контекста (не мисли ваљда неко да ће читалац Википедије схватити „Види још“ као заповест). И ја сам наклоњенији облику „Види још“, али не мислим да би се смело на Википедији прописивати да је то једини прихватљив облик. --Sabate (разговор) 03:38, 18. јул 2010. (CEST)

Хвала на објашњењу. И ја сам тако нешто „слутио“, али се нисам се информисао, ваљда ме мрзило, :) нарочито што користим императив у шпанском језику за скретање пажње, али и за исказивање жеље. Нажалост са шпанском граматиком далеко боље стојим него са српском, јер сам давно отишао са наших простора... Зато ми је наша Википедија итекако корисна ствар. Шта да ти кажем, Сабате, ја сам дао моје аргументе, а ви остали се сада договорите о пет, или десет алтернатива. Нисам се у ову дискусију укључио да би наметнуо моје мишљење и извињавам се ако је неко стекао такву перцепцију. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 03:50, 18. јул 2010. (CEST)

Стандарди за одјељке морају бити унификовани (или унифицирани), не може бити више облика. Нико не каже да остале варијанте нису правилни облици, само ми тражимо онај облик који највише одговара. Не може се толико правити различитих облика, имамо један и ако хоћемо да мијењамо нешто, предложите гласање. Свако ко хоће да оспори садашњи облик, ту је гласање. Ако је Матица српска навела у Речнику облик „види“, значи да је потпуно исправан и у складу с стручном литературом. Глупо је расправљати да ли је облик „видјети“ исправан, наравно да је исправан, али многима се не свиђа. Ја сигурно нећу подржати иницијативу да буде „видјети“. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 18. јул 2010. (CEST) с. р.

Ја не расправљам о садашњем облику, јер га нема. Нећу подржати иницијативу да гласамо за то и нећу гласати и нећу се придржавати онога што евентуално изгласате. Чисто да вам кажем унапред. Униформност у овом случају ми је страна и нисам за њу по сваку цену. Уосталом, то је поднаслов, а колико знам, поднаслови у чланцима нису униформни. Уосталом, упоредите мало чланке из истих области, па ћете видети и сами. Дакле, може да буде више облика. У противном запослите ботове уместо људе да вам лепо скроје целу Њикипедију. Важно је да чланци буду у сваком погледу коректни (да садрже чињенице, референце и да буду писмени), а ми још увек немамо ни то, елементарно. По мом мишљењу је много битније да чланци имају литературу и/или референце. Колико чланака то има? О каквој униформности причамо?--Методичар зговор2а 14:27, 18. јул 2010. (CEST)

О правопису се не гласа, већ се исти примењује. Ако у правописном речнику српског језика за „в.“ стоји само „види“, онда је то јак аргумент управо за овај облик. 本 Михајло [ talk ] 14:35, 18. јул 2010. (CEST)

Па, стварно, овдје нико није дискутовао о томе да ли је ријеч/глагол „видјети“ граматички исправна, тако нешто би било апсурдно, него да ли је у српском уобичајено користити инфинитив у овом контексту. По свим изворима испада да није. Ако би хтјели да персирамо некоме у обраћању, то би био облик „видите“, мада би то било курси у овој отвореној енциклопедији... Ево вам примјери: „Ви, господине читаоче видите...“ :) ; „Ви или Ти читаоче видјети... (овако то изгледа са предложеним инфинитивом)“; и „Читаоче, види...“ (уобичајено)... Дакле, ниједна ријеч/глагол/придјев која постоји употребљава се у српском језику и налази се у нашим рјечницима не може бити граматички неисправна пер се, него зависно од контекста неки облици једноставно не иду... Ко још каже некоме Ти (Ви), видјети тамо, а да му се не скрене пажња да говори као Индијанац. :) --Славен Косановић {разговор} 15:43, 18. јул 2010. (CEST)

Ево га контекст: „Требало би видети још и ово како би тема била јаснија“. :) Да ли је икоме пало на памет да можда тим људима који пишу речнике, енциклопедије и лексиконе уопште није важно како ће то да напишу (или чак нацртају стрелицу), па се зато у различитој литератури налазе различити начини како ће се скренути пажња на други појам? Очигледно је дозвољено то да се уради на различите начине, јер да постоји стриктно прописано, ваљда би се сви држали тога? Мислим, без обзира што нису сви речници правописни, претпостављам да имају обавезу да поштују граматичка правила језика на ком су написани.--Методичар зговор2а 16:37, 18. јул 2010. (CEST)

Ја предлажем да остане "види још". Промјенити у сваком чланку на "Видети још" и "Видјети још", зависно од тога да ли је чланак писан екавицом или ијекавицом је само додатни посао за некога... Углавном... млаћење празне сламе. --Бановић (разговор) 18:17, 18. јул 2010. (CEST)

Онда ми је нејасно зашто учествујеш у разговору. И да, не можеш да почнеш реченицу са „промјенити“, а да захтеваш да се промени у „види“. Ваљда треба да почнеш са „промјени“?--Методичар зговор2а 21:08, 18. јул 2010. (CEST)
Почети реченицу са „промјени“ у контексту Бановићевог коментара би било граматички неисправно. :) Контекст је овдје закон бр. 1. :) Гледао сам мало на другим Википедијама, на другим језицима, и свугдје се користи један облик за овај поднаслов, а не десет различитих и по укусу сваког сарадника. Наравно, када би ми овдје радили на десет различитих енциклопедија, у једној би се могли договорити за један, у другој за неки други, итд. Разлог употребе једног облика је понајвише да се читалац не би збуњивао, односно да би одмах могао да идентификује о чему се ради. Такође има везе и са тим што су енциклопедије организоване систематски, а не анархично. Ипак је ово енциклопедија, а не „креативно удружење младих и талентованих књижевника“. Методије, ти си неки дан протестовао Смирнофу због мијешања српских и латинских имена животињских врста, инсистирао си на систематици заступљеној у биологији, а сада овдје инсиситираш на анархији. То је мало контрадикторно. Када би сви ми покренули причу о промјени овога и онога, зато што нам се то нешто не свиђа организовано/успостављено на начин на који је организовано, па не би ништа друго радили до преиспитивања свега. На крају, ни ти ни други нисте дали ниједан конкретан примјер гдје се користи облик за који се залажете, што је предуслов за неки озбиљнији, аргументовани разговор на тему. Ти си само рекао да мислиш да се скраћеница „в.“ у Просветиној енциклопедији, можда односи и на „видјети још“. На страну чињеница да је облик „види“, на самом почетку разговора, окарактерисан као „некултуран“ на основу чисте, субјективне оцјене. Дакле, субјективном оцјеном, или боље речено дисквалификацијом облика „види“, је постављена читава аргументација за његово уклањање са Википедије и замјену обликом који се у нашој литератури нигдје не користи у том контексту. --Славен Косановић {разговор} 22:25, 18. јул 2010. (CEST)

Мешање српских и латинских назива у систематици је ненаучно. Ја не заговарам ништа ненаучно. А што се униформности тиче... Па ево кад већ инсистирате; зашто сви шаблони нису исте боје и на исти начин рађени, зашто немамо исти критеријум за праг значаја за све чланке, зашто сви чланци немају попис литературе и зашто нису сви референцирани, зашто сви поднаслови у сродним чланцима нису исти и зашто их нема исти број, зашто у појединим текстовима у пасусима постоје размаци, а у другима их нема, зашто су писма и дијалекти различити... Да ли треба још? :)--Методичар зговор2а 23:00, 18. јул 2010. (CEST)

П.С. Опаска на Бановићев коментар је била шала, заборавио сам да ставим смајлија, извињавам се.--Методичар зговор2а 23:00, 18. јул 2010. (CEST)
Неко би могао да каже да га баш брига што је ненаучно и шта о томе мисле биолози, на сличан начин као што си ти закључио да је облик „види“ „некултуран“ упркос релевантној литератури која каже супротно. :) Сам концепт Википедије је у суштини „анархичан“ и ако га доведемо до крајности, овдје да свако може да одабере овај поднаслов по жељи, на другом мјесту нешто друго, тек онда ће се читаоци тешко сналазити. Што се тиче ћирилице и латинице и екавице и ијекавице то је стварност српског језика. Затим, не кажем ја да овдје мора стајати „види још“, може стајати нешто десето, али да буде блиско већини наших људи, другим ријечима да могу лако да идентификују о чему се ради, а у исто вријеме да не правимо дистанцу са читаоцима, јер побогу многе треба да привучемо да се заинтересују да напишу који чланак. Непосредност у комуникацији више привлачи људе од дистанце. Ја бих чак писао смјернице за писање чланака за сваку област понаособ, тако да људи не губе вријеме ако желе да пишу чланке из једне конкретне области него би могли да прочитају на једној страници све што би им користило у писању. Што се тиче изгледа чланака уопште, то има везе са чињеницом да је Википедија енциклопедија која, с једне стране се пише, дакле „радови у току и нема рока завршетка радова“, а с друге, у исто вријеме се презентује читаоцима у ком год стању да се налазе чланци. Када би имали већи број сарадника да се посвете свакој области општи утисак би био далеко бољи. Овако, квалитет се драстично разликује од чланка до чланка као и од области до области. Имамо чланака које не би требало уопште сређивати, него брисати да се не брукамо, а шаренило је општеприсутно у свему, што негдје чак отежава прегледање ове енциклопедије. Прије сам за постепено систематизовање ствари, а не да радимо супротно. Под систематизовањем не подразумјевам униформисање свега, нарочито не када је у питању, рецимо, бирање боја у кутијицама за биографије и многе друге ствари. Овдје конкретно, имати један облик који се јавља свугдје у енциклопедији је функционално, а не ствар естетике и укуса. --Славен Косановић {разговор} 08:14, 19. јул 2010. (CEST)

Као прво, напоменуо бих да се одавно о овоме расправљало. Некада давно смо имали различите обилке свега овога. Мислим да је било и гласање, или је можда договором одлучено, али у сваком случају заједница је у том тренутку усвојила Види још облик. Тада је усвојено и ово спољашње везе. И код њих је било много варијанти (спољашње повезнице, везе, линкови и сл). Е сад ја сам дефинитивно за то да у свим чланцима имамо исте те поднаслове. Уколико више људи мисли да треба променити поднаслов види још, може се организовати гласање о томе... Мени се лично више свиђа неки други облик, нпр. не звучи ми лоше Погледајте још или видите још. Чак ми не изгледа лоше ни нешто тива погледајте и:. У сваком случају мислим да није лоше покренути расправу о овоме, и можда и гласање. Само прво би неко требао да састави предлоге... --Јован Вуковић (р) 23:41, 18. јул 2010. (CEST)

Htela bih da se izvinim zato što nisam znala da se o ovome već nekada glasalo.Na ideju da postavim ovo pitanje došla sam gledajući članke svojih kolega koje smo radili kao seminarske radove na fakultetu i sami postavljali kako je ko umeo i znao.Ispod nekih je pisalo "Takođe vidi".Možda na celoj Vikipediji postoje na prste jedne ruke članci sa "Takođe vidi" ali znajući naš tempo studija i u kojim uslovima smo radili članke sumnjam da je iko eksperimentisao.Imali smo predavanje o Vikipediji.Neko od vas je bio na FFHu.Jovanov predlog "Pogledajte i" mi se dopada,zato što je nešto slično i meni padalo na pamet.Čini mi se da se malo vas stavlja u poziciju čitaoca koji hoće brzu,jasnu informaciju.Doćiće ovde,ukucati pojam i očekivati što više informacija i jasno napisane smernice.Nije njega briga šta o tome kažu enciklopedije.Jednostavnost je najpraktičnija i najjasnija.

Replike: Slavene,nismo vodili diskusiju o temi i besmisleno je da se nastavlja nešto što se nikada neće završiti. :D Sabate,nisam ja spomenula politiku već neko drugi,samo sam se nadovezala na to svojim oksimoronom.Bilo mi je tako zgodno.Žao mi je što je ovako "loše" društvo na Vikipediji.Nigde ne mogu sresti ljude sa zlonamernijim opaskama. ;) Маријана Мићић (разговор) 01:27, 19. јул 2010. (CEST)

Маријана нема потребе да се извињаваш, ја не могу да се сетим ни сам да ли је то било гласање или је то било договорено овако међу корисницима, пошто је то било одавно, можда је најбоље питати филипа (дунгодунг), сећам се да је после договора он правио бота за стандардизацију тих наслова. --Јован Вуковић (р) 02:12, 19. јул 2010. (CEST)

Гласање за види још или видети још или ....Уреди

Слажем се са Јованом да треба покренути расправу и гласање. Молим да неко од искуснијих корисника састави предлоге и организује расправу у циљу организације гласања. --Antidiskriminator (разговор) 01:40, 19. јул 2010. (CEST)

Чак и ако Филип потврди да је некада већ било организовано гласање по овом питању, то не значи да треба унапред одбацити иницијативу више корисника и избећи поновну расправу и гласање. --Antidiskriminator (разговор) 02:17, 19. јул 2010. (CEST)
Наравно, нисам то ни рекао. Ја сам горе нагласио да уколико више људи сматра да то треба да се мења, треба организовати гласање (само ја то не желим да организујем :Р). Пошто је више људи рекло да им се свиђа неки други предлог (ти, методичар, маријана, ја, можда сам некога и изоставио) мислим да треба покренути расправу, видети предлоге и организовати гласање. Е сада само треба да се нађе неко ко ће то да одради :). --Јован Вуковић (р) 02:21, 19. јул 2010. (CEST)

Пошто су Михајло и Славен објаснили да се у Рјечнику Матице српске користи види, мислим да је уреду да тако остане и овде. Да не испадне да пар корисника овде пишу нова правила српског језика. Ово је мој став. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:31, 19. јул 2010. (CEST)

Ја бих Јоване са задовољством све то урадио када то не би било погубно не због резултата гласања (до којег се вероватно не би ни дошло) већ због онога што би се догодило током расправе. Сваки корисник који је током ове године био активан зна на шта мислим. Због тога предлажем да цео тај посао покуша да одради Маријана. Тачно је да нема неко велико искуство (56 измена) али је она изнела ову идеју и мислим да је треба бацити у ватру што пре јер сам уверен да је способна да све то одради. Ако нема довољно измена да гласа да ли може макар да припреми предлоге и организује гласање, а до почетка гласања ће можда и скупити довољан број измена?--Antidiskriminator (разговор) 02:46, 19. јул 2010. (CEST)

пс Исто тако мислим да је корисник Антидискриминатор претјерао за покретањем расправа на тргу. Прије мање од недењу дана је мијењао шаблон на своју руку да би промијенио поруку добродошлице, али срећом његове промјене су враћене. Исто тако је покренуо расправу о томе да се на овој википедији врши дискриминација, и то више пута. Стално покреће теме да се нешто мијења, а те теме најчешће прерасту у овакве расправе. Овде генерално треба уложити више времена у сређивање чланака, а мање у стално покретање жучних расправа. Није прошло ни недељу дана од кад је Антидискриминатор тражио да се гласа о шаблону добродошлице, али срећом није било заинтересованих. Дакле треба се више посветити раду а мање покретању расправа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:54, 19. јул 2010. (CEST)

Slažem se da treba dosta vremena posvetiti člancima.Ovih dana sam uz pomoć iskusnih vikipedijanaca sredila odavno postavljen članak.Standardizacija mi je pala na pamet upravo dok sam to radila a ujedno je i ovo deo sređivanja članaka.Na kraju,treba napomenuti da ne može jedan član sređivati nasumično članke iz različitih oblasti samo da bi rekao da su sređeni,ukoliko dobro ne poznaje materiju i ukoliko nije siguran da je napisano tačno i korektno.Naravno,ni kletve ,pardon psovke ne mogu biti pokriće za takve prepravke.Ne može apotekar operisati.Toliko o gubljenju vremena na rasprave i o diskriminaciji,BaŠ-ČeličE --Маријана Мићић (разговор) 18:49, 19. јул 2010. (CEST)

Сада већ заиста расправа постаје жучна, а нема потребе. Иако је мени (што се видело из приложеног) решење овог проблема небитно, мислим да иначе ова тема разговора није довољно важна да бисмо кренули у међусобна оптуживања. Заправо, ниједна тема није вредна тога, ма колико важна била. Свакако да свакој теми треба посветити време и пажњу, али не на овај начин. Апелујем да колегијалније причате, а шале су дозвољене. :)--Методичар зговор2а 19:17, 19. јул 2010. (CEST)

Тако је колега :Р --Јован Вуковић (р) 19:18, 19. јул 2010. (CEST)

Нема жучне расправе,Методичаре.Само је скренута пажња на битну ситницу. ;) Можда је овде превише мушкараца у дискусији па и када се умеша неко супротног пола,то је или превише жустро за ваш укус или можда чак и неваспитано или "на месту које јој не припада".Једна Јагода је дала само један коментар и то је то.Мислите о томе.Поздрав момци. --Маријана Мићић (разговор) 19:46, 19. јул 2010. (CEST)

Марија, радим у женском колективу где сви чланови имају завидне вербалне способности, као рецимо ти. :) Тако да буди уверена да си омашила са свим наведеним теоријама. :) Мој апел се односио на све учеснике, не само на тебе. Омашила си и што се тиче Јагоде. :) Али, надам се да ћеш остати довољно дуго да нас упознаш. :)--Методичар зговор2а 19:52, 19. јул 2010. (CEST)

Ја сам написала оно што сам видела.Верујем да сам омашила ако ми неко ко је дуго овде то каже,мада је и он омашио пишући моје име. 1:1 :-) --Маријана Мићић (разговор) 19:58, 19. јул 2010. (CEST)

Маријана, извињавам се. :) И драго ми је да се увечава екипа природњака овде на Њикипедији. :)--Методичар зговор2а 20:04, 19. јул 2010. (CEST)

Нема потребе да се извињаваш(речено ми је да се овде не персира).Шалила сам се,нисам била увређена.Нисам ја од оних који су озбиљни 24/7.Код мене важи обрнуто,мнооооого често,толико да ми иде и на штету. ;) --Маријана Мићић (разговор) 20:22, 19. јул 2010. (CEST)

Уф, колико чланака сте могли написати умјесто ове расправе... Тек да убацим полугу у машину, рећи ћу вам да се мени облик Спољашње везе не свиђа, јер је специфичан само за екавични говор. Тако. Сад одох у свој бункер док не прође артиљеријска припрема :) --Мирослав Ћика (разговор) 20:35, 19. јул 2010. (CEST)


Спољашње везе не свиђа, јер је специфичан само за екавични говор

Да, да, у "јекавичном" говору би требало да буде "спољашње вјезе".

--Sly-ah (разговор) 21:53, 19. јул 2010. (CEST)


А покренемо гласање о томе? ;))) --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:06, 20. јул 2010. (CEST)

О спољашњим везама је било гласање пре 4 године и ту нема дискусије. О "види још" није било гласања, али је установљен консензус на Тргу. Стога, апсолутно није тачно да не постоји унификација. Може се десити да покоји чланак има другачији поднаслов, али постоје ботови који повремено преправљају разне варијанте у "види још" и то је де факто стандард. Ако, Дејане, не желиш да се усагласиш са стандардом, онда је то само твој проблем (који само говори о твојој тврдоглавости и детињаштву), а већ ће неко да исправи на правилан облик. С друге стране, крајње је непрактично сада мењати ово, јер бисмо морали да правимо измене на 100 хиљада чланака. Да не спомињем да стилски и граматички тренутном облику ништа не фали, осим појединих личних естетских доживљаја. Свако је слободан да покрене гласање о овоме, али како ћете да реализујете глобалну промену/примену стандарда (у случају да се изгласа иста), то остаје на вама да смислите (ја ћу бар да бојкотујем). --филип ██ 20:34, 21. јул 2010. (CEST)

Филипе, ја бих те замолио да ме не прозиваш, посебно што усаглашавање са стандардом у овом случају нема баш много везе са квалитетом, па не радим ништа што би исти угрозио. Чак и да јесам, опет не видим разлог за увреде. Слажем се да је то мој проблем, а ако ви имате механизме да све то лепо унификујете (не да исправљате на правилан облик, као што ти кажеш, јер неправилног нема), божанствено. :)--Методичар зговор2а 20:51, 21. јул 2010. (CEST)
Ohoho, dobro došla Marijana.   Nemaš pojma koliko mi je drago što vidim da se pojavila još jedna žena koja ne zazire od toga da skreše u brk ovim muškima ono što su zaslužili. Za sada sam to bila samo ja, i nemali broj puta nagrabusila zbog toga. No, izgleda da sam dobila pojačanje..... Eh, dečki niste mogli s jednom Jagodom, a dve će vam na kraju doći glave... 
A sad malo ozbiljno. Filip je u pravu (mrzim da priznam, priznajem, al moram kad je tako. Vidi još i Spoljašnje veze je sasvim ok, možda to može bolje (uvek može bolje, svakako), ali ovome kako jeste sad ništa ne fali s gramatičko-pravopisne tačke gledišta, a bogami ni sa tačke uniformisanja. Istina je da se o tome odlučilo još pre nego što sam ja došla i da se odavno popravljaju nestandardni oblici botom na standardne. Lično nemam ništa protiv ni da se menja, ali mislim da ima mnogo prečih stvari na koje bi naši vrli infromatički krakovi trošili svoje vreme i svoje sive ćelije za pravljenje skripaaaata iliti botova, tako da mi je sasvim jasno zašto Dungo odbija da radi nešto što smatra besmislenim (a nešto verujem da će i ostali slediti njegov primer). Tako da i ako izglasate, ko će da pravi bota za tu izmenu? Ja i ti Metodije sigurno nećemo, jer smo antitalenti za te informatičke stvari. A bogumi, ima i članaka za popravljanje i pisanje, tako da i vi ovde trošite vreme zađaba, što bi reko Đura iz Nadrealista. A da ne bidne da vas ja ćeram da radite po ovoj vrućini, a ja da se provodim po trgovima prodajući pamet u kesicama, evo sad ću da sredim jedan članak. I to odma. --Јагода  испеци па реци 21:15, 21. јул 2010. (CEST)

Hvala na dobrodošlici,Jagoda.Imaš lep sajt. :) Prepoznala sam da postojite i na fejsu pošto sam viđala komentare ISBIja na profilu Čitalačkog društa Osam ispod fotografija biblioteka širom sveta. ;) A sad malo ozbiljno,pošto sam od starosedelaca,ne,bolje anđela čuvara Vikipedije čula da je "Vidi još" najbolje i najpraktičnije,pogotovu zato što bi se donošenjem odluke o menjanju ove formulacije nekom oduzelo silno vreme da ponovo sredi članke(a mene lično činjenica da ima tih preko 100000 članaka koji bi se sređivali pre raduje nego čini unapred umornom) zaključavam svaku dalju raspravu na ovu temu.Oblik koji se koristi je "Vidi još" i gde god naletite na drugačiju formulaciju prepravite je.Tačka! Ako neko drugi bude pitao da li se glasalo,s obzirom na to šta je sve u diskusiji ispisano prethodnih dana,možete slobodno reći JESTE. Zaključak: Ko želi nešto da uradi,nađe rešenje,ko ne želi,nađe opravdanje. LOCKED --Маријана Мићић (разговор) 22:30, 21. јул 2010. (CEST)

— Претходни непотписани коментар оставио/ла је Маријана Мићић (разговордоприноси) 22:24, 21. јул 2010 (CET/CEST)


Мислим да ти немаш право да закључаваш расправу о мом предлогу да се покрене гласање у циљу утврђивања униформности у називу поднаслова Видети још. Уколико не постоји правило до којег се дошло гласањем у складу са прописима на википедији мислим да нико нема право да брише Видети још у текстовима чланака и да пише Види још уместо тога. То што је неколико присутних корисника у неком тренутку постиглно неки консензус на некој страни за разговор (ако се то икада десило) не може да утиче на преко 60.000 корисника и преко 100.000 чланака који су написани. Ако сам у праву, молим Филипа да спречи такве ботовске измене јер немају покриће у било каквом правилу које је изгласала заједница. Ако грешим, будите љубазни и уверите ме у супротно. --Antidiskriminator (разговор) 10:10, 22. јул 2010. (CEST)

Мора бити јасно да Википедија није демократија. О некој теми се не може расписати тек тако гласање, јер неко тако хоће. Гласање је за политичаре. Сваком гласању претходи расправа, као основ, и ако се на њој нешто утврди консензусом, то постаје правило без гласања. Консензус је нешто много боље од гласања. Википедија је униформна, када се тиче о називима одјељака, и не може бити шаренило. Нема потребе да се бот зауставља, ради тако већ дуго вријеме. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:41, 22. јул 2010. (CEST) с. р.

Колико знам, истини за вољу, ботови дуго нису радили на томе, али не видим зашто не би убудуће. Дакле, разговор је постојао, договор је постигнут консензусом, нико се за 4-5 година није томе успротивио (до сада), де факто постоји стандард и сваке измене које иду против тог стандарда представљају нарушавање правила. Не мора се о свему гласати, али ако мислите да овај стандард не ваља (а има људи који би волели да буде другачији), а ви покрећите гласање, али као што рекох, не очекујте моју логистичку помоћ у примени новог евентуалног стандарда. И Дејане, нико није мешао квалитет и стандард. Није ми био циљ да те вређам него да ти укажем на невикипедијанску праксу коју најављујеш -- ако већ постоји нешто као правило, пракса, смерница или шта већ, његовим експлицитним кршењем не чиниш ништа добро Википедији. И став "ви се договорите како хоћете, али ја ћу да пишем по свом, чак и када се договорите на један начин" је, према томе, асполутно непоштовање правила и противно духу Википедије. Хвала --филип ██ 12:53, 22. јул 2010. (CEST)

Пошто сам прочитао страницу Википедија:Консензус за коју раније нисам знао, а на коју ме је упутио Мики, схватам да постоји консензус о томе да се користи види још и убудуће ћу користити тај израз и због тога одустајем од ставова које сам изнео у свог горењем коментару. Хвала на разумевању.--Antidiskriminator (разговор) 13:13, 22. јул 2010. (CEST)

Филипе, то си све могао да напишеш без навођења мојих карактерних особина. Искључујем се из ове расправе која није коректна.--Методичар зговор2а 14:12, 22. јул 2010. (CEST)

Сад испада као да се слажеш са мојом оценом, те да то заиста јесу твоје карактерне особине, само ти се не свиђа што сам их тако јавно споменуо овде на Тргу. :) --филип ██ 15:39, 22. јул 2010. (CEST)

Уопште није важно како је испало, што се мене тиче, нисам много заинтересован како ме ти и други видите. Поента је да аргументована дискусија не укључује личне нападе. И да си ми исте речи упутио на страни за разговор, такође би било јавно, када је већ доступно свима. И не слажем се са твојом оценом, јер ако ти заиста мислиш да ја не радим у духу овог пројекта, након свег овог времена, ти и ја немамо више о чему да причамо на ову тему. Ја да те убеђујем у супротно, мислим да је у том случају залудно. Сложио сам се само да си неке ствари могао да кажеш другачије. Надам се да сам ти сада појаснио. :)--Методичар зговор2а 15:48, 22. јул 2010. (CEST)

Извадио си ми мисао из контекста. Написах да не би било у духу Википедије да уређујеш "како се теби ћефне" чак и пошто је направљен договор. То није ствар само духа Википедије, већ уопште, колико је неко човек или не. А своје речи нећу повући, јер заиста мислим то што сам написао -- ако неко (било ко, дакле не само ти) намерно ради против договора, онда заиста јесте тврдоглав и детињаст. Или сам погрешно схватио твоје речи? Дакле, да се подсетимо, написао си: И нестварна ми је идеја да гласамо који облик ће преовладати, те ако до тога дође, ја сигурно нећу да га испоштујем, јер то је заиста против мог мозга. Извини, али тако не функционише Википедија. Ако се и нешто изгласа (макар се ти не слагао са тим гласањем; побогу, па колико пута сам ја тихо бојкотовао гласања, па сам опет практиковао исходе истих), треба га следити, а не инатити се. Да ли сам заиста правилно схватио ово? --филип ██ 16:11, 22. јул 2010. (CEST)

У праву си.--Методичар зговор2а 16:22, 22. јул 2010. (CEST)

...и моја два динара. Ја сам увек за неуправни говор на википедији. Годинама је на вратима моје самопослуге писало "Вуци" и ја нисам имао благе везе да то значи "повуците врата". Верујем да је многима било јасно, али су они из другачијег културног миљеа. Верујем да је у питању навика и утицај околине јер замишљам да уместо "види" пише "гледај", како ли би то изгледало. Клинци из мог краја би то савршено разумели. Мада, уколико се неко од клинаца умеша у ову расправу верујем да ће се на гласању појавити и варијанта "гледај, брате" као много приступачнија и јаснија (бар са њиховог становишта).

Иначе, штампане енциклопедије, речници итд су имале систем штедњи знакова. Тада је било најбитније наћи начин да се одредница смести у 200 знакова, па како год. Тада је долазило у обзир "в." и стрелица и било шта друго сем "погледати такође". Електронска енциклопедија нема тих проблема.

На једном од претходних разговора сам такође изнео слично мишљење а и следећи пут ћу. Верујем да ће се у међувремену задржати "види" као преовлађујуће, али ја и даље верујем да то има везе са "пер ту"/"пер си" окружењем. -- JustUser  d[-_-]b  18:28, 3. август 2010. (CEST)