Википедија

Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/10

< Википедија:Трг‎ | Архива

Grupe, pesme i video igre уреди

A kad smo već kod Ju Tu (oh kako ovo bode oči ), je bih volela da znam šta Pravopis kaže povodom imena grupa, pesama i imena video igara, jer se ovde na ovo j našoj Vikipediji izgleda ne poštuje pravopis zato što transkribovano ime video igre "IZGLEDA GLUUUUPO"! Ako ste već promenili U2 u Ju Tu, onda bi to trebalo da se uradi sa svim imenima grupa, jer lično mislim, ako već Pravopisa radi, nagrđujemo jednu grupu kao što je Ju Tu, onda ne vidim zašto bi se poštedeli All-American Rejects, Zombie, A Night At The Opera, Bohemian Rhapsody, Myst, Street Fighter, The Elder Scrolls: ArenaBethesda Softworks,Emulation Galaxy i mnooogi drugi koje ne mogu da nađem i koji že tek da budu napisani. Kad sam pokušala da transkribujem ili da prevedem neke od gore navedenih, dobila sam packe po prstima sa obrazloženjem, "oni koji su upućeni u vido igre/rok/pop/ šta već" bi pukli od smeha kad bi videli to tako napisano", što, priznaćete, nije neko valjano obrazloženje. Kako bih ja uradila? Ja bih transkribovala imena grupa i video igara, a imena pesama prevodila i iza prevoda obavezno u zagradu stvaljala originalni naslov. Tako bih ja uradila. A šta kaže Pravopis po tom pitanju? Sva mišljenja su dobrodošla (argumentovana! Argumenti tipa "glupo je", "svi će da se smeju" "to niko ne radi" su neprihvatljiva), međutim, naročito me interesuju mišljenja BBasica i Delica, jer znam da njih dvojica poseduju tu "zlu knjigu" koja se zove Pravopis.--Maduixa 11:22, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Правопис не помиње конкретно видео игре, али текст правила нигде не допушта да се оне сврстају под изузетке. Према томе, транскрипција је потребна. Те који су рекли „ИЗГЛЕДА ГЛУУУУПО“ и да би неко „пукао од смеха кад би видео то тако написано“, да ће „сви да се смеју“ и да „то нико не ради“ обавести да се то на Википедији назива ПОВ и да се таква „аргументација“ не рачуна било у каквој дискусији.

Поздрав,

Bbasic 12:54, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Па с моје тачке гледишта, што би волио да ми потврди неки стручњак нашег језика, ”А најт ат ди Опера”, није транскрипација, него пресеравање, извињавам се на језику, али не пада ми на памет бољи израз. То се обично преводи у свим језицима и превод би био отприлике ”Ноћ у Опери”, или нешто слично... Дакле, фразе се не транскрибују ни у једном језику свијета, него се преводе, или чак замјењују сличним у датом језику, а које имају приближно значење, дакле не мора се радити о буквалном преводу, ако исти нема логике у језику на који се преводи.... Може се направити преусмјерење са оригиналног имена, ако дати превод није удомаћен, али чак и у случају превода, дакле ако исти није већ урађен за наш језик, ми радимо првобитно истраживање, јер ми овдје први пут преводимо то нешто и не позивмо се на неки секундарни извор... ---Славен Косановић- {разговор} 14:47, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Осим тога увијек се поред превода стави оригинални назив, када се први пут спомиње тај назив у неком тексту. Е сад превод назива видео игара, пјесама, опера, по мом мишљењу треба урадити само ако исти већ постоје на нашем језику, дакле ми се можемо позвати на тај секундарни извор на нашем језику, који је одрадио тај превод. У супротном ми се играмо стручњака језика и ријетко ко ће сконтати наш превод, или о чему се доврага ради... ---Славен Косановић- {разговор} 14:58, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Иза превода ваља ставити оригинални назив, али у тексту, а не у наслову (не знам колико ћириличко-латинички транслитератор може да заобиђе наслове, па бисмо тако имали А нигхт ат тхе Опера у наслову). Добро, а шта радити ако превод не постоји или се ретко користи? Сести и плакати, сигурно. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Slavene, stručnjaci su se već oglasili, ali izgleda da se ovde ipak preferira praviti se kao da se nisu oglasili kada nam to ne odgovara. Hoćemo li već jednom prestati sa tom tako lošom praksom? Osim toga A night in the Opera je naslov albuma, a ne naziv grupe, tako da bi se to prevodilo a ne transkribovalo. Naravno, napraviti preusmerenja sa orignalnih naslova, obavezno. Znači, na primer, članak bi se zvao Noć u operi. To bi mu bio naslov. Nošta više. Prva rečenica u tekstu bi bila:

Noć u operi ((енгл. Night in the Opera) je naziv albuma grupe Kvin (енгл. Queen) iz 1975. godine. Najpoznatija pesma sa tog albuma je Boemska rapsodija (енгл. Bohemian Rapsody).

A onda bismo stavljali preusmerenja sa originalnog naslova.

I molila bih te da se uzdržiš od argumenata "to je sranje" to niko ne kaže" "to zvuči glupo". Ako si mogao da progutaš transkripciju ch kao Č a ne kao Ć, (što je isto sranje, ali je takođe moj POV i nema nikakve veze sa pravopisnim pravilima), onda možeš i ovo. Stvarno ne želim da slušam tuđe utiske, nego konstruktivne predloge. --Maduixa 15:42, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Мадуша, хајде молим те прочитај шта сам писао па тек онда коментариши. :) Мислим некада имам осјећај да, или ја говорим неким кинеским дијалектом, или не читаш пажљиво шта пишем него само прелетиш очима преко коментара и пожуриш да ставиш твој коментар. :) Без љутње, то ми је утисак. Колико ја знам овдје немамо стручњака за српски језик и ја сам ту мислио да пишете неком од наших стручњака. Има вас више који читате Правопис и онда преносите оно што прочитате, али нисте стручњаци за српски језик... Што се тиче преношења шпанског фонема „ch“ у српски, и ти и ја знамо да му еквивалент на српском није ниједан од наших фонема, дакле ни ч, ни ћ, тако да је одлука како се преноси на српски, вјероватно резултат „дискусије“ фонолога српског језика и наших стручњака за шпански... Мада то овдје сада није тема. Превођењем страних фраза, или назови га наслова пјесама, албума, имена видео игара, радите првобитно истраживање, у случају да иста нису преведена на наш језик. Транскрипција такође не би требала да се ради на Википедији, него да се потражи у нашој литератури како је нешто транскрибовано, односно како се нешто транскрибовали стручњаци нашег језика, јер се транскрипција састоји од више фаза: (1) стручно познавање како се нешто изговара на неком од страних језика, дакле добро/стручно познавање фонолошког система тог језика (2) стручно познавање нашег фонолошког система (3) урадити адаптацију на наш фонолошки систем, ако је потребно, итд... Дакле, за све то је потребно стручно познавање језика са којег се нешто транскрибује и стручно познавање нашег језика. Или једно, или друго, дакле само стручно познавање страног, или нашег језика није довољно. Али, опет на крају ми смо терцијарни извор, дакле позивамо се на секундарне изворе за све што радимо, односно на провјерљив извор гдје је нешто објављено у одређеном облику. У супротном, бавите се првобитним истраживањем на Википедији... ---Славен Косановић- {разговор} 23:23, 4. март 2007. (CET)[одговори]


Slavene, ne znam kako ti, ali ja smatram BBasica stručnjakom za srpski pravopis. Stručnjak nije samo akademik ili Ivan Klajn. Pa jadan li bi bio taj naš srpski jezik kada bismo pod stručnjacima smatrali SAMO one koji pišu Pravopis, a ne i one koji umeju da ga tumače. Izvinjavam se zbog moje reakcije, ali me stvarno izbacuje iz koloseka upotreba fekalija kao argumentovanja. Već sam rekla, mišljenja sa argumentima, molim. POV zadržite za sebe.--Maduixa 10:48, 5. март 2007. (CET)[одговори]
Па не иде то тако. Могу и ја себе да прогласим стручњаком за многе области... :) Мислим зна се шта је стручњак. Дакле: особа која посједује потпуно, детаљно и ауторатитивно сазнање, или провјерене способности у одређеној области. Дакле овдје се не ради о нивоу способности интерпретације, нечега, зашта ниси „стручњак“. Све друго је твој, мој, или нечији ПОВ и не одговара стварности значења тог појма. Сви ми овдје, када се дохватимо тема за које нисмо „тренирани“, није нам професија, постајемо обични интерпретатори тог сазнања и позивамо се на мишљење стручњака за дату област. Тачност наших интерпретација, зависи од наших основа у тој области. Никада не можемо рећи да смо стручњаци за нешто што није наша професија, зашта нисмо тренирани, мада и ту има различитих нивоа стручности. Немојте да се играмо стручњака, него када год нисмо сигурни у нешто боље је не дирати ништа, него тјерати неки ПОВ наше интерпретације нечега. Има милион ствари које се могу радити на овој Википедији и боље је сачекати некога компетентног ко ће нешто да среди, него се поигравати. ---Славен Косановић- {разговор} 16:26, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Đorđe, NEMOGUĆE je da prevod ne postoji. A da li je uobičajen ili nije, to UOPŠTE nije relevantno. Za to postoje preusmerenja. Znači, prevod u naslovu, a onda preusmerenja sa originala, pa čak i ako baš hoćete i sa А нигхт ат тхе Опера... Preusmerenja niko ne vidi, a članak se vidi. A to što će nekom pubertetliji da izgleda smešno, baš me briga. Više me brine da ne izgledamo smešno pravopisnim stručnjacima.--Maduixa 15:47, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Има ли иједан компјутерски часопис неког ко зна језик (питајте Смоленског), има ли иједан музички часопис икога??? Можда је википедија прва мјесто гдје се пише нешто а да има неко ко зна нешто о српском језику. Како то да сви пишу Adobe Photoshop и Queen, а само ми Адоуб Фотошоп и Квин?
Зар није раније закључено да према правопису се имена компјутерских програма и видео игара (од оних са апарата преко конзола до компјутерских и ових за мобилне) пишу у оригиналу. Исто је речено и за имена фирми (Microsoft, General Motors).
”А најт ат ди Опера”, није транскрипација, него пресеравање. О томе ја причам већ годину дана, а сада сам одлучио и да покренем гласање по том питању. Дакле оно што се преводи се преведе, оно шта се не преводи се остави онако какво јесте. Наравно имена музичких група, имена албумаи пјесама се не преводе (Џон Ленон - Imagine би било...) --Милан Тешовић 16:25, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Буди љубазан и фекално-простачке изразе остави за своје друштванце. А такође бих ти препоручила да се вратиш и прочиташ шта сам написала за А најт ин тхи опера. А назив албума Џон Ленона би било "Замисли" (енгл. Imagine). А то што ће теби и теби сличнима да звучи смешно, глупо или фекално, АМА УОПШТЕ МЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ. Правопис је веома јасан по том питању.--Maduixa 16:31, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Bez ličnih napada. Kad vidim koliko nam puno treba da se zavadimo oko nečega, predlažem da pre svakog replyja napišete jednu klicu ili sredite jedan članak iz široke ponude kategorija Sređivanje i Prerađivanje. --BokicaK Got something to say? 16:48, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Ups, i pretpostavite najbolju nameru. --BokicaK Got something to say? 17:51, 4. март 2007. (CET)[одговори]

То је највећи проблем. Људи који не пишу ништа. --Милан Тешовић 17:56, 4. март 2007. (CET)[одговори]


Пре неколико месеци, у једној дискусији изнео сам предлог о транскрибовању имена група, назива албума, песама и видео-игара:

1. Договорено је да се имена музичких група пишу транскрибовано и то великим почетним словом први део вишечланог назива, а остатак малим почетним словом осим у случају ако је део назива лично име (нпр. Џими Хендрикс експиријенс, али Ред хот чили пеперс, или Џон Мајал'с блузбрејкерс, али Пинк Флојд). У загради се додаје оригинална латинична графија назива, али само код првог помињања назива у тексту, а касније би се ишло само са транскрибованим обликом.

2. Имена и презима личности (дакле, у овом случају чланова "бенда") требала би се писати транскрибовано и ту не би требало бити изузетака а у загради се додаје оригинални латинични назив, али само код првог помињања одређеног имена и презимена. Касније се у тексту иде само са транскрибованим обликом. Понављам, ОВАКО ЈЕ ДАВНО ДОГОВОРЕНО.

3. Називи албума и песама ни у ком случају се не би требали транскрибовати (то нису лична имена), а мислим да их не би требало ни преводити, већ оставити у оригиналном облику јер, чини ми се, већина то не заслужује. Међутим, уколико би се заједница договорила да се наслови албума и песама преводе, онда треба пазити да смисао превода буде што је могуће вернији смислу оригиналног наслова, што је, у бити, јако, јако незахвалан и "крвав" посао будући да су наслови песама и албума препуни сленга, шатровачких израза, тешко преводивих фраза, алузија и конотација да чак ни искусни преводиоци и врсни познаваоци енглеског (и српског, наравно) често не могу "убости" смисао оригиналног наслова. Наравно, ОБАВЕЗНО би се уз превод навела и оригинална графија, а мислим да би најбоље било да прво иде оригинални наслов, па тек онда превод напросто зато што те албуме и песме велика већина слушалаца и конзумената познаје управо преко оригиналног наслова. Можемо овде повући паралелу са превођењем наслова филмова где се преводилац, уколико већ не постоји уобичајен и општеприхваћен дистрибутерски превод, мора довијати на разноразне начине е да би адекватно превео наслов при чему ће се увек наћи језички експерти (али и "експерти") који ће нешто закерати и приговарати.

4. Језички стручњаци (за необавештене, то ја нисам) тврде да и називе фирми треба транскрибовати (и у српску ћирилицу и у српску латиницу) па би тако Microsoft био Мајкрософт (колико год то "експертима" звучало "глупо, безвезе, бљак и јеретички"), а Nike Најки (да, да Тешовићу, Најки, а не Најк!). У дневним новинама чак се јављају и случајеви превођења назива фирми (нпр. Европска банка за развој, или Амерички јеврејски институт . . . ) што је сасвим легитимно и правописно исправно.

5. Називи видео-игара се нешто сложенији случај из простог разлога што се правописни стручњаци још нису огласили по том питању (барем колико је мени познато). Мислим да и ту може послужити аналогија са насловима филмова, односно, називе видео-игрица би требало ИЛИ преводити (са оригиналним називом у загради) или оставити у оригиналу, а НИКАКО транскрибовати (будући да се ту не ради о личном имену!). Е сад, што би рекла Јагода, ако се покоји пубертетски "експерт" почне бунити - онда смо га надрљали!

--делија 18:53, 4. март 2007. (CET)[одговори]

П. С. Тешовићу, по оном што си до сад написао - и најбоље би било да ниси написао НИШТА!

--делија 18:53, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Ако се то тако договорило, зашто се не поштује? Предлажем да се направи нова страница која би се звала: Википедија:Правопис на којој би се записивали ти договори, јер овако, они једноставно буду архивирани и више их се нико не сећа. Осим тога, било ви НЕУПОРЕДИВО ЛАКШЕ изаши на крај са недоказанима, то јест, само се позвати на ту страницу, и готово. Такође би веза ка тој страници требало да се налази на неком видљивом месту, на самом почетку кад се отоври ова страница за правописна питања, или можда чак и да буде један од линкова навигације са десне стране, УВЕК ПРИСУТАН да нико не заборави шта је правилно а шта није, и да се и не труди да ИЗМИШЉА своја правила. --Maduixa 19:06, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Хм, видим да већ постоји таква страница. Зашто се онда не налепи тај договро тамо, па да лепо буде свима доступан?--Maduixa 19:12, 4. март 2007. (CET)[одговори]


  • делија: У дневним новинама чак се јављају и случајеви превођења назива фирми (нпр. Европска банка за развој, или Амерички јеврејски институт . . . ) што је сасвим легитимно и правописно исправно.

Европска банка за развој - овдје није у питању компанија, већ организација или шта већ, а назив описује њен циљ/сврху. Рецимо произвођач компјутерске опреме Qenius се не преводи "Геније". Значи преводе се искључиво називи организација типа Међународни монетарни фонд. --21:05, 4. март 2007. (CET) п.с. не исправљам, ти си исправно рекао, само те допуњавам. --Милан Тешовић 21:05, 4. март 2007. (CET)[одговори]

  • делија: називе видео-игрица би требало ИЛИ преводити (са оригиналним називом у загради) или оставити у оригиналу, а НИКАКО транскрибовати.

Слажем се --Милан Тешовић 21:05, 4. март 2007. (CET)[одговори]

  • делија: Тешовићу, по оном што си до сад написао - и најбоље би било да ниси написао НИШТА!.

Ја сам написао да једини који транскрибују имена програма и музичких група и да ћемо бити први који ће били трансрибовати било преводити имена игара. Наравно транскипција не долази у обзир, а превод није могућ код половине. --Милан Тешовић 21:05, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Kako, molim? Šta je ovde pisac hteo da kaže? Milane, hajde lepo vrati se i pročitaj šta si ovde napisao pa ako ti razumeš šta si napisao, svaka ti čast.--Maduixa 21:10, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Како? Овако - као прво најтиражнији су Свет компјутера и Metal Hammer. Види чуда - први имена програма, компанија (IBM) пишу у оригиналу, а други имена група пишу - такође у оригиналу. Сад да видимо ко их преводи и транскрибује. Пошто таквих нема у папирној штампи да видимо да ли их има на интернету:

  1. Audioslave преко 41.500 страница
  2. Odioslejv 19 страница, прве двије са Википедије
  3. Одиослејв 1 страница, са Википедије
  1. U2 више од 53.500 резултата, на првом јесту Википедија (зато што google.com мисли да се чланак и даље зове U2. нећемо бити у првих 10 када нас Google "провјери")
  2. Ju tu 2.860 , у првих десет се ни један не односи на рок групу
  3. ју ту, 33 странице, ни једна се не односи на рок групу. први резултат не­ма све­тла на кра­ју ту­не­ла!

у претрази су укључене само странице за које google.com сматра да су на српском језику --Милан Тешовић 22:17, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Милане, ја сам СХВАТИЛА шта си ти хтео да кажеш, али погледај опет своју реченицу - поптуно је несувисла, нема ни главе ни репа. Требало би да мало више обратиш пажњу када пишеш, јер на крају се добију реченице које ни сам бог не може разумети.--Maduixa 22:22, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Знаш ли ти колико сам ја сати провео на интернету данас? А јуче? Знаш ли колико од тога било на Википедији. 90%. Знаш ли који проценат отишао на нешто корисно а који на чаврљање то тргу? Не пада ми на памет да пазим како пиђем и шта пишем. Довољно је добро написано да се може разум јети. Баарем на рукопис не морам да обрћам пажњу. --Милан Тешовић 22:34, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Апсолутно се слажем са Делијом да називе албума и песама не треба транскрибовати, али мислим да на исти начин треба третирати и видео-игре. Наиме, видео-игре су, што се тиче ове проблематике, много ближе музичким албумима него филмовима − имена филмова се, као што знате, преводе (у ретким случајевима транскрибују) у свим земљама и у свим језицима. Насупрот томе, имена видео-игара се у 99,9% случајева нити транскрибују нити преводе. Самим тим, превођење њихових имена би био врло незахвалан посао који би се с правом могао сматрати за оригинално истраживање (противно правилима Википедије), јер, као што рекох, преведени облици имена игара de facto не постоје. Зато ми се чини, с обзиром да се ни овде не ради о личном имену, да би најбоље било да се и имена видео-игара оставе у оригиналу. --Tarn 22:11, 4. март 2007. (CET)[одговори]
А ја предлажем да пишемо Ивану Клајну, па нека нам он каже да ли се имена видео игара и песама преводе или не. Мислим да је то једини правилан начин на који ћемо решити ову заврзламу. За имена група, правопис је јасан. За ово друго није. Пошто није, морамо питати оне који су у областима српског језика и правописа ауторитети. Пошто САНУ не верујем да же да одговори, а Иван Клајн већ јесте једном, онда да му опет пишемо и да усагласимо већ једном све чланке о игрицама или о групама и песмама.--Maduixa 22:25, 4. март 2007. (CET)[одговори]

Prosto da ne poveruješ. Baš sam planirao da započnem ovu raspravu oko pisanja imena bendova i sl. nakon što završim članak Green Day. Tako je, Green Day, a ne Grin dej. Izgleda da se na ovoj Vikipediji za prevođenje imena bendova i sl. najviše zalažu oni koji o pop-kulturi nemaju pojma[тражи се извор]. Izvinjavam se, ali da se Lenonova pesma "Imagine" prevede u "Zamisli"?!? Na takvu konstataciju čovek može samo da se iznervira ili pukne od smeha:) Ja sam se relativno skoro sa Delićem raspravljao oko toga, ali nismo uspeli da se složimo. Tešović je lepo objasnio kako se imena bendova gotovo nigde u svetu ne prevode za razliku od filmova. Evo da pogledamo konkretno članak Green Day na ostalim Vikipedijama koje koriste ćirilicu:

Ovako. Naš pravopis dozvoljava pisanje imena u originalu. Navodni problem kako će Green Day na ćirilici biti napisan kao Греен Даy pada u vodu jer se to izbegava postavljanjem tagova, dok se za nepromenljivost naslova teksta u kôd doda: dve donje crte, pa NOTC, pa ponovo dve donje crte.

To JESTE valjano obrazloženje. Je l' mi ovde pravimo Vikipediju za Deliju ili za sve korisnike Interneta.


Šta će da pomisli neko ko vidi tako napisane stvari? Verovatno to kako Vikipediju uređuju "#!@!%. Pošto ne želim da nas neko smatra "#!@!%ima, trebalo bi uraditi upravo suprotno. Pisati imena bendova u originalu, a u zagradi napisati fonetski izgovor. I samo ukoliko je bitno za tekst napisati pored originalnog naziva pesme i njen prevod. To nije nepravilno, a većina ljudi koje interesuje pop-kultura i koji pišu o tome tako pišu svidelo se to pojedincima ili ne. loshmi 02:43, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Да ли се служимо језиком или служимо језику? Ко је коме роб? --Милан Тешовић 03:04, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Apsolutno se slažem i citiram reči uglednog beogradskog lingviste Pavla Ćosića[4] :)


loshmi 03:26, 5. март 2007. (CET)[одговори]


Нажалост, тако је то када се самозвани "познаваоци" и "проучаваоци" поп културе (и самозвани преводиоци са енглеског, хаха) укључе у расправе о језику а немају појма ни о једном,, ни о другом ни о трећем. И цело време бркају значења појмова "превођење" и "транскрипција". Па онда говоре о "превођењу имена бендова" (што у нити једном тренутку није помињано овде на Википедији!) што свима нормалнима даје за право да их сматрају "#!@!%ima (ма шта то значило)!

А чини ми се, Милоше, да управо ти сматраш да се енциклопедија пише само за тебе будући да си први увео у употребу револуционарни појам "мој чланак на Википедији". То је, ако си заборавио, чланак који си ти превео (хаха), језички уобличио (хахаха) и додао своје "скромно" мишљење о значењу неке групе за васколику поп културу (ове није хаха, већ да се преврнеш од смеха). Уз пут си експлицитно забранио да било ко у ТВОЈ текст уносе било какве измене које би разбиле његову чедност, чистоту и "стилско савршенство" а да се претходно понизно не консултују с тобом и замоле те за опроштај и милост уколико нечим повреде "ваше експерт-за-поп-културу-ха-ха височанство".

И на крају: нашла крпа закрпу. Не зна се ко је јачи у својој бранши: "Лошми" као "експерт" за поп-културу или МиланТ као "експерт" за језик.

--делија 08:20, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Miloše, zaboravio si da citiraš i moju treću rečenicu koja sve što si ti napisao direktno diskvalifikuje, jer pre svega NISI POŠTOVAO ono što je navedeno u uvodnom tekstu:

Sva mišljenja su dobrodošla (argumentovana! Argumenti tipa "glupo je", "svi će da se smeju" "to niko ne radi" su neprihvatljiva).

Ponavljam, to što će da nam se smeje neki pubertetlija ili oni koji imaju više godina ali su u večnom pubertetu me ama baš UOPŠTE NE INTERESUJE. Više me zabrinjava da nam se ne smeju ozbiljni ljudi koji poznaju pravopis i da okarakterišu Vikipedijine urednike kao nepismemene.--Maduixa 10:44, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Оооооо Србииии ооооо уреди

Ево имам питање, фабрика се зове KTX, е сада пошто сам видо да се мора у цириличним тексту користити само цирилица,то онда у преводу добијам КТИКС ? Или КТикС

Мутно зар не. --Mile 10:09, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Ја бих писао КТЕ (експрес), али ће Делић утрчати са KTX што је, изгледа, по правопису :) --Dzordzm 10:18, 5. март 2007. (CET)[одговори]


Ево, ја ћу се овде угурати (тешко да могу утрчати, с обзирома на године и килажу). Дакле, ради се о латиничној скраћеници (тачније: акрониму) у ћириличном тексту. Да се разумемо, изузетно се у ћириличном тексту сме наћи и покоја латинична реч (тако барем пише у Правопису, за оне неупућене), али у овом случају то не долази у обзир будући да би могло доћи до "шума у комуникационом каналу" (илити забуне, смутње, неспоразума, грешке у разумевању . . .). Обично пресловаљавање из латинице у ћитрилицу такође не долази у обзир јер је проблем како латинично Х пресловити у ћирилицу. Још једна могућноост је да се сазна шта значи наречена скраћеница па да се на основу почетних слова преведених речи начини ћирилични акроним. То је тежи начин, понекад и "немогућа мисија" па такође отпада. Преостаје нам један од следећих начина (за језичке "експерте": правопис ово такође допушта):

- писање те скраћенице према страном (углавном енглеском) изговору слова: Кеј-Ти-Екс

- писање према српском изговору латиничних слова: "ка-те-икс"

- и вербализовано: Катеикс (генитив: Катеикса).


Упозоравају се језички "експерти" да се ". . . трећи (начин) изузетно допушта, тамо где се створи такав обичај."

Напомињем да се овде ради о "екстремном" случају, прилично ретком у пракси и да је, самим тим, предложено решење "најбоље од свих лоших". У већини случајева акроними у ћириличном тексту пишу се према правилима из тачака 227. и 228. Правописа српског језика.

--делија 17:14, 5. март 2007. (CET)[одговори]

И порука за Лошмија и њему сличне: У овој дискусији ја сам изнео онолико докумената колико је било потребно. А што ти упорно машеш једним те истим цитатом (којим си махао и у нашој прошлој дискусији) управо показује коликим бројем аргумената располажеш. Саветујем ти да прочиташ одељак Правописа насловљен као Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција) а нарочито пажљиво одељак који почиње са: "Са стварањем националних ћирилица . . .", а у том одељку пробај да напамет научиш реченицу која почиње са: "У нашој пак двоазбучној пракси . . .

А ти се можеш вређати колико год хоћеш на моју констатацију да си самопрокламовани социолог и теоретичар поп-културе. То је напросто истина, исто као што је ноторна истина да Тешовић мало спорије капира, па му неке ствари треба поновити више пута.

--делија 17:14, 5. март 2007. (CET)[одговори]


Да сан иставио у латиници било би ОК ? Мада сам могао замутити оног ко чита. Јер онда негде бих оставио у цирилици, рецимо (originalni AVE) био би АВЕ. Сад читалац не би знао дали је једно или друго.

--Mile 10:22, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Nemoj da se brineš što se AVE tiče. Ako je ceo tekst napisan ćirilicom, nema razloga da nekoga zbuni AVE ispisano ćirilicom. Problem bi bio da pišeš tekst latinicom, pa da AVE staviš ćirilicom, jer ćirilično V je isto što i latnično B. Međutim, ćirilično B nije isto kao i latinično B. Za X stvarno ne znam kako. Aj da sačekamo da vidimo da nam neko pogleda u ćitap:)--Maduixa 10:34, 5. март 2007. (CET)[одговори]

  1. Delija, bezobrazan si i u nedostatku argumenata počinješ da vređaš i prozivaš i pokušavaš da diskredituješ sagovornika. Dakle, najobičniji si forumaš. Toliko o tebi druže eksperte.
  2. Maduixa, nemoj da me bez ikakvog razloga nazivaš večitim pubertetlijom pa makar ja to i bio:) "Ozbiljni ljudi" koji poznaju pravopis bolje nek uređuju Vikipediju umesto da nam se smeju. Ukoliko se i Delija smatra takvim, onda bolje ne.

U svom prethodnom izlaganju pokušao sam da pozovem ljude na zdrav razum, ali to nije uspelo ni patrijarhu Pavlu pa zašto bi onda i meni:) Moraću dakle, jao, da citiram "zlu knjigu" zvanu Pravopis srpskog jezika (Matica srpska, 2000), ali videćete da će nam na kraju ipak ostati da se samo i dalje prepiramo (umesto da me odmah lepo poslušate i tako završimo ovu raspravu:)

VII Prilagođeno pisanje imena iz stranih živih jezika (transkripcija):
97. Tuđa vlastita imena pišu se u srpskom standardnom jeziku na dva načina: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i latinici, npr. Минхен, Шекспир - Minhen, Šekspir) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici, npr. München, Shakespeare) Svrha je izvornog pisanja autentičnost preuzetih imena, a prilagođenog što prirodnije uklapanje u domaću reč.

A evo šta kaže Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica:

U naučnim i stručnim tekstovima, strana imena iz jezika s latiničkim pismom treba navesti u izvornom obliku, jer bez tog oblika nije moguće konsultovanje stručne literature, prevođenje na strane jezike, dopisivanje sa strancima itd. Naši nastavci pri tom se ne odvajaju crticom, npr. Johna Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je tekst ćirilički ili latinički s fonetskim (transkribovanim) prenošenjem imena, izvorni oblik treba dati prilikom prvog navođenja imena, u zagradi, u fusnoti ili u indeksu. Izvan toga, upotreba izvorne latiničke grafije u ćiriličkom tekstu nije opravdana. P je dopušta (tačka 101a) samo u slučaju da autor teksta nije uspeo da sazna kako se izgovara dotično ime: navodi se primer "Међу именима уписани су и неки Wuyts и Bayzew,а Wuyts-ово име понавља се и касније". U ovom slučaju, kao što se vidi iz primera, sh. nastavak piše se ćirilicom i odvaja crticom. Višečlane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u originalu, npr. "C' est la vie" (ne "Se la vi"), "Time is money" i sl.

Znači Maduixa, nije stvar u tome da li pravopis dopišta pisanje u originalu, nego šta ćemo ovde tako pisati, a šta ne. Ja sam već prestao da na ovoj Vikipediji pišem ćirilicom da me Delija ne bi smarao. A on kao "zadrti" ćiriličar (po sopstvenom priznanju) treba da zna da svojim ciničnim ponašanjem samo nervira ljude i time proizvodi kontraefekte. loshmi 12:30, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Благо теби када очекујеш од Клајна и њему сличних да се региструје на Википедију као јошједан корисник и да и он губи живце са таквима као што си ти и теби слични. Осим тога, ја са ВЕЋ предложила да се пише Клајну у вези са овим, јер је очигледно да објашњења која нам нуди литература нису баш најјаснија, што се тиче песама, група и видео игара. То што ти цитираш, односи се пре свега на лична имена. Још једна молба: Да ли би могао да наведеш библиографске податке тог Правописа који цитираш као и Клајновог речника језичких недоумица? Хвала унапред. --Maduixa 13:23, 5. март 2007. (CET)[одговори]


Nećemo da se vređamo. Već sam naveo koji je pravopis, ali evo opširnije:

Pravopis srpskoga jezika
Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica
Školsko izdanje
Matica srpska, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2000.

Klajnov rečnik:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica
Četvrto, prerađeno i dopunjeno izdanje
Izdavač - Čigoja štampa, 1997.

I da. Upravo od Klajna očekujem da se registruje i ličnim primerom pokaže da vredi raditi na Vikipediji:) Možda će te interesovati njegovo mišljenje o upotrebi ćirilice i latinice[5]. Sa strane su i linkovi za mišljenja ostalih ljudi koji su bili pozvani da napišu tekst u Politici na temu "Odumiranje ćirilice". Ima ih raznih. Onih koji bi samo ćirilicu, odnosno samo latinicu, i onih koji žele da se služe sa oba pisma. Već sam rekao. Pravopis dozvoljava ovakvo ili onakvo pisanje stranih imena i mahanje pravopisima neće ništa rešiti. Treba se malo pozvati i na zdrav razum[тражи се извор]. loshmi 13:51, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Ево, ако нисте приметили у скорашњим изменама, пријавио сам се и ја, именом и презименом, Иван Клајн, на википедију. И мада је обичај да се корисници википедије потписују на крају поруке, ја ћу то да учиним одмах сада, да не би било никакве сумње да сам то ја. Дакле моје корисничко име је--Иван Клајн (ако би се шалили) 14:25, 5. март 2007. (CET) Упс, извињавам се што сам као новајлија промашио крај текста па поруку написао у средини. А и шта значи овај додатак у загради (ако би се шалили). Па наравно, значи управо да ја нисам прави Иван Клајн, него само кобајаги. А и да нема овога "ако би се шалили" не знам како бисте утврдили да сам ја заиста прави Иван Клајн, под условом када би то и био. Једини начин би био да проверите оно што овде радим и пишем са оним што сам написао у "својим речницима и уџбеницима" наравно опет говорим у првом лицу, али кобајаги. Све у свему, оно што сам овим лажним потписивањем покушао да објасним, је да нам не треба овде на википедији прави Иван Клајн, главом и брадом, нити Твртко Прчић, ни било који други лингвиста, с обзиром да се њихови речници, како ББасиц воли да каже, налазе у најближим књижарама, до којих се можемо прошетати једног лепог дана. Сем, ако неко живи у неком забаченом месту, па му није у близини ни месара, а камоли књижара. Људи, престаните та се свађате, и схватите да има правописа и правописа. Један, школски правопис, сви су овде савладали, мање или више самим тиме што су завршили основну и средњу школу. Међутим, оно што се овде назива правописом, обично су у ствари правописне финесе или недоумице, око којих се и професор Клајн намучио док их није разрешио, иначе не би својој књизи дао назив правописне недоумице. Према томе, не мора свако да познаје Клајна у прсте да би био довољно писмен, а и често смо захвални онима који ће нам разрешити понеку језичку недоумицу, дал уз помоћ Клајновог, Прчићевог, Матице српске или неког другог речника. Ипак, треба дати људима право и да се понекад побуне и изразе свој протест око неких од тих недоумица, а и допустити да нешто напишу по својој вољи, посебно ако се до правог решења долази консултовањем чак неколико правописа или речника језичких недоумица, или ако су Клајн и остали, како неко рече, помало непрецизни. Дакле, не будимо сурови, неће википедија пропасти због пар уочених и дозвољених "грешака", поготово што увек остаје много других које нису ни уочене, а ни примећене. Поздрав, и баш би волео да покушате да погодите, који је овај користник који се потписао лажним именом Иван Клајн (ако би се шалили).Или још једном--Иван Клајн (ако би се шалили) 14:43, 5. март 2007. (CET)[одговори]

П.С. Још да додам, није проблем само што нам књижаре нису баш тако оближње као месаре, а ни тако добро снабдевене, као што би Ббасиц волео. Људи књиге су скууууупе. А наш народ до јуче није имао пара ни за месо, а камоли за књиге. Иначе, када не би биле скупе вероватно би сви овде имали у поседу "Клајна" и остале, а не само поједини корисници. Такође, ови што имају "Клајна" и остале, не верујем да имају основе аритметике, хемије, биологије, медицине, или основе неких других области знања сабраних сажето и прегледно у књишким издањима, која се такође убрајају у општу културу. Према томе, ценим ја, није да не ценим, што је Ббасиц одвајао од уста да би набавио Клајна, али то није разлог да замера другима што га нису набавили, него су набавили нешто друго што је њима милије ем драже. Поздрав.--Иван Клајн (ако би се шалили) 15:01, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Овде нико ником не пребацује што нема Клајна, г. Лажни Клајне, него што и кад му се цитира Клајн, он уи даље тврдоглаво остаје при своме. И нема потребе да се буде циничан, г. Клајне, или да кажем, Зоране...?--Maduixa 15:05, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Дакле, господине Иване Клајне, ако бисмо се шалили, ствар није у томе што се неко, наводно, све време лаћа Правописа и стручне литературе и диже глас позивајући се на њих и тврдећи да нико други овде није писмен човек; већ у томе што они који и онога основнога правописа у целости не познају, а камоли тек таквих финеса, како их називате, задрто деле своје мишљење и ставове и све време иду, што се каже, уз нос истој тој стручној литератури, при томе не желећи да попусте и признају да су такви меродавни лингвисти попут Клајна и Прћића ипак макар малчице правији од њиховога „вкуса“, што рече Вук. Уз све дужно поштовање, по моме мишљењу, то је ипак ружно понашање. И толика расправа око нечега што је јасно као дан... Зашто људи увек баш језикословцима најмање имају воље да поверују? :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Ехехех (опет смех у рикверц као Еди Марфи). Мадуиша, могу ја да се представим и као Јованка Орлеанка али ти ћеш ме очигледно опет препознати (дал због стила “или због .жакета”- цитат из староградске песме). Па онда нек неко каже да стил не чини човека. Ипак, овим препознавањем ти си оправдала сврху мога лажног представљања, односно потврдила да сваког од нас овде на википедији представљају наша дела, а не имена, права или лажна. Такође, то је и одговор на претходно исказану намеру, да би требало позвати Клајна да нам се овде придружи. Очигледно је да не треба, јер је Клајн овде већ присутан навелико по својим делима, а можда се већ и пријавио, ко то зна, само под лажним именом, хахаха. А када је реч о цинизму ево га још мало:

Па како ви људи мислите да би требало да изгледа писање овде на википедији. По вама, човек не би требало да напише ни слова, док се не наоружа свим могућим приручницима, правописним или неким другим, па онда неким другим енциклопедијама, па још рецимо да зареда по комшилуку и сакупи од комшија све старе основношколске и средњошколске уџбенике, а по могућности и факултетске. Тек кад сакупи све те књиге, уз додатак можда и приручника за прву помоћ или правилника о саобраћајним прописима, онда може да седне за компјутер и почне нешто да пише и уређује чланке. Све кад би и имао воље, а и снаге, да тако нешто учиним, не знам где би толике књижурине могао да поставим, а да ми буду при руци, с обзиром да овај мој малецки компјутерски сто једва издржава и монитор и компјутер који се на њему налазе. А ако би те књиге распоредио око стола, не знам како би се онда ја прогурао до компјутера, монитора и тастатуре. Мадујша, ја и када играм фудбал, волим да одиграм на прву лопту или из волеа, што ће рећи "из ваздуха". Исто тако и када пишем, волим нешто да напишем и из своје главе, а не само да преписујем из уџбеника, осуђивала ти то иле не, али то ти је тако, и шта ћу кад сам такав. А да није тако, не верујем ни да би ме ти препознала, успркос тога што сам се лажно потписао као Иван Клајн. Због тога ми се углавном и допадало ово пискарање по википедији и наставићу да јој доприносим све док је тако нешто још увек могуће. Јер, уосталом, и не мора све оно што долази из човекове главе да буде увек "оригинално истраживање" или већ како се то овде не назива, нити да буде погрешно и штетно. Елем, кад је реч о чика Клајну, мада ми је дражи један други, Феликс Клајн, немам ништа против ни овог првог. Напротив, погледах ову његову писанију о ћирилици и латиници чији је линк горе постављен, и могу ти рећи да ми се веома свидела, скоро да бих и ја сам то потписао или чак, рекао бих, као да се тамо Клајн лажно потписао мојим именом Зоран.Д. (Ехехех). Једини је проблем што, како смо се овде сви више пута уверили, реч Клајна (Ивана а не Феликса) не може увек да буде одлучујућа или пресуђујућа из објективних разлога. Елем, још само да споменем, да ми је пре писања ове поруке било истекло време на интернету. Али није ми било жао труда да се прошетам до оближње трафике (не књижаре) и да купим допуну за интернет, како бих могао још мало да проћаскам са мојом драгом амигом, сењоритом, и чикититом, Мадуишом. Да, и да не заборавим, а и драго ми је да сам то приметио; и чикитита се по нашки пише без в једнако као реконкиста и као конкистадор. Ето, тек толико да видиш да нисам баш много тврдоглав и да си и на мене позитивно утицала. Ћаос. П.С. Људи шта сте навалили, то што се појавио Клајн на википедији, није разлог за баш толико узбуђење. Ево ја се већ трећи пут сукобљавам овде са изменама других и успут сам изгубио и део поруке, па сам морао поново да је пишем. Поздрав

П.С. Ђорђе, извини, сукобио си ми се са изменом, па ме зато мрзи да сад измењујем поруку и да на твоју одговарам, а и чекају ме многе обавезе у САНУ и око писања нових правописа (ако ћемо се шалити) Хахаха. Поздрав.--Зоран.Д. 16:23, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Мореуз или тјеснац уреди

Мислим да сам наша праву реч за "мореуз" , а то је "тјеснац". Дали се слажете ? --Mile 16:07, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Не знам о чему се ради (нисам пратио горње расправе), али српска ријеч за мореуз је "Мореуз".--Бановић Ῥ 16:10, 5. март 2007. (CET)[одговори]
Обе ријечи се користе, али и мореуз је наша ријеч - „тамо гдје је море уско“. Мислим да географи више воле да кажу мореуз, јер тјеснаца има разноразних и на копну и на мору, а мореуз је само једна ствар и зна се шта је. ;) Такође постоји и земљоуз, тј. превлака. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:35, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Добродошли vs. Добро дошли уреди

Раније је вјероватно била расправа на ову тему, али не могу да је нађем, па ако неко зна. Интересује ме јер се код нас у РС раније писало "Добро дошли у Републику Српску", а сада срећем знакове са "Добродошли у Републику Српску. На википедији је обрнут случај, раније је било "Добродошли", сад је "Добро дошли" --Бановић Ῥ 16:09, 5. март 2007. (CET)[одговори]

Прича је овдје... ---Славен Косановић- {разговор} 16:31, 5. март 2007. (CET)[одговори]
Gracias compañero!--Бановић Ῥ 16:40, 5. март 2007. (CET)[одговори]
De nada, compañero! :) ---Славен Косановић- {разговор} 17:21, 5. март 2007. (CET)[одговори]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/10&oldid=2645076”