Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/13

Microsoft Sam

Моју сестру, која је иначе професор српског, сам неколико пута консултовао да потврди/потуче моје мишљење. Ипак ме је предлог који ми је дала за решење транкрипционих проблема на Википедији изненадио, али зато што је она по питању компјутера више-мање почетник (уствари изненадило ме је што се ја тога нисам раније сјетио - а и нико са Википедије).

У контрол панелу Windows XP-а (можда и осталих, не сјећам се) је Speech којег сам ја потпуно заборавио јер ми никад није био од користи. Укуцаш ријеч на енглеском и притиснеш прочитај и он је прочита. Користи Microsoft Sam-а.

Почео сам са McLeod прочитао га је Мек Лауд. Значи познаје и изузетке. Онда сам прошао кроз ријечи око којих су се водиле расправе на чланцима хеви метал и Ју ту и скорашња на Веселе седамдесете.

• Larry Mullen - Лари Молен; погрешно Лери и Мален
• Deep Purple - Дип прпл
• Dream Theater - Џрим тиетр; погрешно Дрим тијатер
• Theater of Tragedy - Тиетр од траџеди; погрешно Тијатер оф траџеди
• Ashton Kutcher - Ештон Качр
• Gavin - Гевин, погрешно Гавин
• McLeod - Мек Лауд, јасно каже Мек, није ни близу нашег а (мак)
• MаcLeod - Мек Лиод

--Милант 22:22, 24. март 2007. (CET)

Већ је и врапцима постало јасно да се изговор и транскрипција разликују. Транскрипција подразумева и прилагођавање српском језику, док је изговор само интерпретација написаног. Иако је битно како се нешто чита (од изговора директно и зависи транскрипција), не може се увек изговор узети као транскрипција. Тако на пример, иако би било "нормално" да се McLeod чита МекЛиод, постоји одступање и познавање правог изговора (МекЛауд) нам помаже да направимо правилну транскрипцију (Маклауд, ваљда). Сличан пример је несрећни Рејф Фајнс. Већина људи код нас, а верујем и у свету, зна за овог глумца као за Ралфа Фајнса (изузетак нису новинари, који такође греше на овом месту). Сазнање да се у овом случају, име Ralph чита као Рејф (а што и не би; енглески је доста "флексибилан" код изговора) нам је од суштинске важности за транскрипцију истог, те знамо да ћемо тако и транскрибовати ово име. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:14, 25. март 2007. (CEST)

Изузетци као што је Рејф Фајнс су јако јако ријетки а и нису покривени у речницима. По мом искуству

Ријечи се прилагођавају језику, имена не. Прилагођава се у смислу да се може изговорити, али до тога се лако дође (осим у случају Deep Purple-а). Наравно када Сем изговори неки енглески полуглас (а имају их 40-50) знаћеш да је тог гласа нема код нас (јако је разговјетан). Слично и са осталим стварима са којима се срећемо.

Моја поента је: када се запиташ како се транскрибује Larry Mullen, {Dream Theater}- или Gavin - ту је Сем. Он се показао добар и за McLeod. --Милант 06:52, 25. март 2007. (CEST)

Тај Сем је обична глупост! А Дунго је фино објаснио (по ко зна који пут) неке ствари. Али, изгледа да некима не вреди говорити и објашњавати. Е сад, да ли неће, или не могу . . .

Делија (мрзело ме да се региструјем).

Ниједан рачунарски програм није савршен, а понајмање неки који се бави овако деликатном ствари. Не знам само колико би кредибилитета имала употреба тог (неслободног) софтверског пакета. Још кад помислим да је вероватно у склопу нелиценцираног Виндоуса... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:08, 25. март 2007. (CEST)

Уосталом, Рејф није редак пример одступања. Штавише, њих има доста: Нев Кемпбел (не Нив), Килијан Марфи (не Цилијан, нити Силијан), Џулија Луј Драјфус (не Луис), Брет Фарв (не Фејвр), Хана Аскју (не Ејскау или било како другачије), Џон Дан (не икако другачије) итд. као и доста презимена која се читају чудно (Маклејн, Чамли...). За потпуну занимацију погледати ово. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:47, 25. март 2007. (CEST)

Па већ је утврђено да се снашао са Меклаудом. Ја сам сада пробао и Нев Кембел и и ту се снашао. Остале нисам провјерио, али вјерујем да је и ту добар.

Филипе што се тиче несавршености програма сигурно се боље сналази него неко ко не зна да чита енглески добро. Може бити од огромне помоћи, и уз знање правила транскрипције може да транскрибује и онај ко не говори енглески добро као ја.

Какве везе има то што ово није слободан софтвер? Па нећемо га инсталирати на Википедију. Имам га на свом Windows-у и користим га за своје сврхе.

Није ми јасно зашто упорно набрајате те примјере одступања. Мислите ли да их ико зна на памет? Било који Британац или Американац? Осим тога већина нису изузетци, већ су имена на француском или шпанском, а људи су одрасли или су чак рођени у земљи гдје се говори неглески па човјек не очекује такво име. Ствар је још гора када су име и презиме једно на једном друго на другом језику. Ја рецимо познат и прочитам њемачко име. Али француско не могу да распознат ако нема неких квакица, а и онда не могу да га прочитам, јер не знам француски. --Милан Тешовић (р) 10:28, 26. март 2007. (CEST)

Бања Лука

Вечито питање, и колико сам схватио дозвољено је и овако и онако, али конкретно ово: [1]. Дакле, да ли имамо договор да ако је прво написано на један начин тако и остаје, или како радимо у овом и сличним случајевима? --Dzordzm 22:43, 24. март 2007. (CET)

Већ је била ова тема link. --Поки |разговор| 23:10, 24. март 2007. (CET)

Знам за то. И закључак те расправе је био да може и једно и друго. Али нисмо се договорили да ли на Википедији имамо један облик, и који, или допуштамо оба, у ком случају да ли примењујемо правило да облик који је једном написан остаје, или шта. --Dzordzm 23:16, 24. март 2007. (CET)

У том случају ја сам за прихватање оба облика. По принципу `ћирилица-латиница` остаје онај облик који је првобитно написан. Да чујемо остале... --Поки |разговор| 23:18, 24. март 2007. (CET)

Да разјасним, пошто видим да промене које су направљене у том чланку нису добре. Овако како је у овом тексту који је Џорџ навео, НЕ МОЖЕ И ЈЕДНО И ДРУГО.

По правопису, може Бањалука или Бања Лука. У случају да иде као једна реч, мења се: Бањалука, Бањалуци, Бањалуке, Бањалуку итд. У случају да се одлучи за облик са две речи, кроз падеже се мењају ОБЕ РЕЧИ а не само друга, па самим тим измена коју је направио непознати није у реду и треба вратити на претходно. Значи, Бања Лука, Бањој Луци, Бању Луку, Бањом Луком итд. Свеједно је који ће се облик употребити у неком тексту, али је битно да се остане доследан - дакле, ако се при првом помињању изабере облик са две речи - Бања Лука - онда се у целом тексту следи тај облик и њему својствене падежне промене.--Maduixa kaži 01:05, 25. март 2007. (CET)

Elizabeth Hurley

Да ли се презиме дотичне госпођице (госпође?) на српски транскрибује као Херли, или некако другачије? Хвала унапред. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:01, 25. март 2007. (CEST)

---

Некако се "уобичајило" Харли, али је она у ствари Херли.

Делија

Најбоље инсталирати TextAloud MP3 то вам омугуцује првилан изговор на енглеском језику. Нпр. упишете неку реч или име особе и програм вам казе како се изговара.--Раде Награисаловић 21:27, 26. март 2007. (CEST)

Dobro, de Delija. I ja sam čula samo za Harli, ali ovde se pita štaje po pravopisu tačno. Da li je dopušteno Harli ili mora Herli? Znaš, kao ono sa Preslijem i Prislijem, ili je kao Šerli i Širli kad je u pitanju Meklejn ili Isak iako je pravilno Ajzak kad je u pitanju Isak Njuton....--Maduixa kaži 21:56, 26. март 2007. (CEST)

Radetu - prvo, ne koristimo svi ovde Windows. Drugo, o tome se već raspravljalo - jedna je stvar kako Englezi nešto izgovaraju, a druga kako se to transkribuje na srpski. Madiuxa - da je Harley, gospođa (mislim da je) iz naslova bi nedvosmileno bila Harli (što je, jeli, uobičajeno). Ali nije, pa sam zato i postavio pitanje. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:10, 26. март 2007. (CEST)

Бране онда би се требали држати онога "читај као што је написано".--Раде Награисаловић 22:18, 26. март 2007. (CEST)

Zbog tog pravila i transkribujemo strane reči kada ih pišemo na srpskom. Nemoj da mešaš uzrok i posledicu. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:24, 26. март 2007. (CEST)

Добро, али зашто се нпр. пише Анџелина Џоли, а не Анђелина Џоли, онда би требало написати и Лос Анџелес. Јер је и име глумице и име града настало од исте речи.--Раде Награисаловић 22:37, 26. март 2007. (CEST)

Pa nije baš - Los Angeles je došao preko španskog, a Angelina preko francuskog (verovatno). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:47, 26. март 2007. (CEST)

Презиме Џоли је француског порекла (за име бога питај које порекло води, али има везе са анђелима), али зар га онда не треба читати Жоли(као Jean Reno - Жан Рено),а не Џан Рено. Али мислим да нико није паметан што се тиче тога, јер прави одговор не постоји. Мислим да је најбоље написати како се пише npr. Angelina Jolie.--Раде Награисаловић 22:54, 26. март 2007. (CEST)

Ajmo redom:

1. Ovo je već potpuno druga tema i
2. To što predlažeš je em kontradiktorno sa onim što si predlagao ranije ("čitaj kao..."), em nije po pravopisu.

Dakle, ako imaš nešto da kažeš o transkripciji prezimena Hurley, ok. Ako želiš da pričaš o nečem drugom, otvori novu temu. Toliko. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:57, 26. март 2007. (CEST)

Ок. пардон што сам одлутао од теме--Раде Награисаловић 23:01, 26. март 2007. (CEST)

---

По Прћићу је Херли, а НЕ Харли.

Делија.

Далија, мрзо, што се не пријавиш! Бране управо сам зато и тражила од Делије да нам разјасни ситуацију. Ето, разјаснио нам је да је по правопису, Херли и тако треба да пишемо, колико год нам се то чинило безвезе.

Под два, да нам је Лос Анђелес дошао из шпанског, изговарало би се Лос Анхелес, а не лос Анђелес. Транскрипција Лос Анђелеса није правилна - требало би да буде Лос Анџелес како каже Раде, али с обзиром да је толико одомаћен, остаје Лос Анђелес. С обзиром да је гђица Џоли новијег датума, онда се транскрипција ради према правлима, па није Анђелина Ђоли него Анџелина Џоли, јер је жена Американка и своје име изговара по енглески - Значи, АнЏелина Џоли. Исто је и са Лос Анђелесом -енглески изговор, али погрешна транскрипција међутим, с обзиром да је одомаћено, постаје изузетак. Исто као и примери које сам навела - није Ширли и није Исак него Шерли и Ајзак, међутим, нема смисла покушавати мењати толико укорењене називе на пример глумице Ширли Меклејн или Исака Њутна, те онипостају изузеци од правила. Транскрипција је ПРИЛАГОЂАВАЊЕ изговора страних језика српском језику. Значи, не покушава се ВЕРНО преписати изговор него се покушава пре свега ПРИЛАГОДИТИ српском изговору. Значи, није баш пиши као пто говориш, али није ни идентичан оригинални изговор, јер је то просто немогуће јер други језици поседују гласове које српски језик не поседује тако да ако бисмо покушали да верно преносимо изговор, много пута бисмо остали кратких рукава јер једноставно немамо одговарајући глас или полуглас.

--Maduixa kaži 23:48, 26. март 2007. (CEST)

Кад неће брег Мухамеду...Ширли, не шамо да није Ширли, него није ни Меклејн, него је Маклин, јер је, по рођењу, иж иштог клана као шер Фицрој Маклин. Погледати [2] и погледати [3]. Ћао. МакЗоран.Д. 00:46, 27. март 2007. (CEST)

П.Ш. Ово ш и ж уместо с и з није грешка, него покушавам да личим на мога љубимца шер Шона Конерија, који је глумио и Џејмса Бонда, лик који кажу да је наштао по угледу на шер Фицроја, али и нашег шер Душка Попова, погледати Иншпирејшн фор Џејмс Бонд. Фор јорс ајж онлииии...!

Pravopis

Pravopis u srpskom jeziku je fonoloski,nefonoloski,morfofonoloski i koji je cetvrti??????

Етимолошки (коренски)? Правопис српског језика је фонетски с елементима етимолошког. „Правопис може бити етимолошки и фонетски“, каже проф. др Живојин Станојчић, а затим: „Већ од краја XIX века овај се правопис [етимолошки] ни у једном делу нашег књижевног језика не примењује. Међутим, примењују се у фонетском правопису неки од његових елемената - они који у неким изузецима обезбеђују чување значења речи.“ Али, како ти поче да набрајаш, логично је да следећи по томе реду буде морфолошки, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:16, 30. март 2007. (CEST)

Вашингтон или Вошингтон

Ево урадио сам чланак за Дензела В(о)ашингтона. Како је исправно Вашингтон или Вошингтон.--Раде Награисаловић 13:00, 30. март 2007. (CEST)

Ако је Дензел у питању, мислим да је Вошингтон. Ако је град у питању, онда је Вашингтон. Правилно је Вошингтон, међутим, град остаје Вашингтон јер је превише укорењено. С друге стране, Дензел је од релативно скора познат, тако да на његово презиме мора да се примени транскрипционо правило. Дакле - Дензел Вошингтон.--Maduixa kaži 13:10, 30. март 2007. (CEST)

Тако сам и ја мислио, ипак чудно је да исто презиме из истог језика има други изговор. Било би добро да се још неко нешто напише да будем сигуран, па да после не исправљам.--Раде Награисаловић 13:14, 30. март 2007. (CEST)

Па као што сам ти већ рекла, погрешна траскрипција града је толико одомаћена да би било глупо покушавати сада натерати људе да изговарају Вошингтон за град. То вероватно пише у Прћићу, јер су и мени тако објаснили, и то више пута, па ти преносим оно што су ми рекли. Но, ако сумњаш, сачекај да наиђе Делија, он има Прћића па нека он потврди. Многе ствари су у правопису, у најмању руку, чудне, али то нам је што нам је, и морамо га поштовати.--Maduixa kaži 13:22, 30. март 2007. (CEST)

Ја ћу написати Вошингтон, па ако не буде у реду неко ће преправити.Поздрав и хвала на одговору Maduixa.--Раде Награисаловић 13:55, 30. март 2007. (CEST)

Демографија

Видим да се овде реч демографија погрешно користи као синоним за реч становништво, па тако постоје бројне одреднице типа Демографија Бугарске, Демографија Требиња итд. Демографија у ствари значи наука о становништву, што значи да су поменуте одреднице бесмислене, пошто је нема смисла имати одредницу Наука о становништву Требиња итд. Дакле, све те одреднице треба да добију ново име у коме би, уместо речи демографија, стајала реч становништво.

Демографија може значити и опис(ивање) становништва. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:10, 30. март 2007. (CEST)

description (περιγραφή = периграфи), write (γράφω = Графо).--Бановић (разговор) 18:27, 30. март 2007. (CEST)

Хмм:

Демографија (δήμος, démos - народ; γραφή, graphé - описивати) је друштвена наука о становништву.

Demography is the statistical study of human populations. It can be a general science that can be applied to any kind of dynamic population, that is, one that changes over time or space (see population dynamics).

А подаци у тим чланцима су статистички. Тако да не видим поенту у приговору? --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:33, 31. март 2007. (CEST)

Nova verzija pisma

Malo sam sredio pismo lingvistima, izbacivši neke nepotrebne delove. Nadam se da je sada razumljivije i manje ostrašćeno.

Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom pravopisnih nedoumica sa kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpkom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što koristi dva pisma – ćirilicu i latinicu, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, već se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa muzičkim grupama. Da li u srpskom tekstu pisati Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije. Prilikom rasprava, obe strane se pozivaju na „Pravopis srpskoga jezika“, koji se tumači po sopstvenom mišljenju. Sam pravopis nam najčešće ne pomaže puno, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničnog pisma.

Zato Vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Da li je u srpskom jeziku ispravno pisati netranskirbovane oblike?

Unapred zahvalni,
urednici i dopisnici Vikipedije na srpskom jeziku

napisao Корисник:Mladifilozof na Arhivi; preneo BraneJ

Пар приговора:

Не може се рећи "слично је и са музичким групама". Није слично јер се називи музичких група транскрибују, а називи видео-игрица се преводе будући да се ту не ради о личном имену.

Затим, на питања "да ли иста правила вреде за ћирилицу и латиницу" и "да ли се и у ћириличним текстовима могу остављати оригинални називи" правопис је дао одговор и то сам неколико пута наводио у претходним дискусијама.

И на крају, мислим да би кључно питање требало формулисати много неутралније, будући да је формулација "да ли је исправно . . ." већ сугерише одговор. Можда би питање требало бити:

Шта лингвисти препоручују у вези преношења назива видео-игара и називи музичких група у српску ћирилицу и латиницу?

Делија.

Slažem se sa tvojim prigovorima. Ionako nisam puno prerađivao smisao i duh pisma, samo sam gledao da ga skratim i učinim jasnijim. --Mladifilozof 00:59, 31. март 2007. (CEST)

---

У вези са самим питањем, шта преводити, а шта не, рекла бих само још нешто. У језику не треба радити ништа НА СИЛУ, дакле, док читалац чита треба да му је јасно о чему се ради, и да је текст питак. Не треба мешати превођење с транскрипцијом. Превођење је кад од Меry направимо Мара, а транскрипција је кад напишемо онако како се изговара у дотичном језику, дакле Мери. Правопис препоручује да се транскрибује на ћирилицу у ћириличном тексту, али само ако то знамо или ако је раније нормирано у правопису или г. Прћићу на кога се људи масовно позивају, али ако је у Прћићу другачије него у Правопису, онда Правопис. Тешка је то материја, и боље је некад оставити изворно написано него лупетати, или макар поред транскрибованог имена у загради изворно, јер поента језика јесте и да се разуме...

Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Ајрон Мејдн свакако, али у ћириличном тексту ћирилицом. Незнатно се разликују правила у латиничном тексту, направићу једну страницу о тој проблематици, али увек наглашавам, сваки пример може у одређеним околностима бити за себе, и то није фалинка правописа, већ толеранција и прилагођавање одређеним ситуацијама.

Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Па да, управо се о томе ради. Сваки језичар ће вам одговорити шта би он урадио, јер се ту заита не можее бити искључив. Треба питати наравно, али не комшију, тетку, него стручњака. Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Ја бих Блинк уан ејти ту, а најрадије бих оставила у оригиналу. Пракса нас у много чему демантује, и живот треба пратити. Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Одговорила сам горе.

Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi?

Одговорила такође, али све је то иста прича.

Наравно, тако је са свим законима, тумачи како ко мисли да треба, али треба да тумачи стручњак за дотичну област, а не добар комшија ко добар брат, а ако се стручњаци сукобљавају, онда је решење неважно, око важних питања сви стручњаци се слажу. И тачно је и то да сам правопис не помаже пуно управо у питањима која су најтежа, то је живот. И на крају - каже се у вези с проблемом, а не у вези проблема (у вези је зелен), и боље је рећи неколико питања него пар јер пар је угл. папуча, рукавица итд. У сваком случају, подржавам напор свих овде да постигну што бољи језик на Википедији, и прикључујем се.--Jlna 13:51, 28. јул 2007. (CEST)

Вето

Тај вето или то вето? --Поки |разговор| 22:41, 30. март 2007. (CEST)

Moram priznati da sam se i ja sama iznenadila. Oduvek sam mislila da je TAJ veto, međutim....

TO veto. U Vujakliji piše:

veto: (l. veto) zabranjujem ne primam, odbacujem. (...) u ustavnim državama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavništvu, pravo na neograničenO (apsolutnO) ili samo na ograničenO (suspenzivnO) veto; (...)

Dakle, ako je ograničeno, suspenzivno, apsolutno i neograničeno, onda je TO veto.--Maduixa kaži 22:57, 30. март 2007. (CEST)

Имена страних градова, музичких група, видео игрица, компјутерског софтвера, итд ...

Да ли може неко да ми каже, зашто би се правило/тражило посебно правило за транскрипцију страних муз. група, видео игрица и других страних ствари, када постоји релативно јасно протумачено правило за транскрипцију страних градова, од кога не би требало одступати.

То правило је кристално јасно (одозго на доле, ако горњи услов није испуњен):

1. Ако за страни појам у српском језику већ постоји (у ширим слојевима друштва) одомаћен српски изговор - онда се тај одомаћени изговор онда се он употребљава (нпр. Вашингтон, Њујорк, Беч, Немачка, Микрософт, итд.)
2. Оргинални изговор (фонетски) појма као у изворном језику (нпр. Бордо, Бруклин, Ашафенбург, Љермонтов, итд.)
3. Ако орг. изговор није у духу српског језика (тешко се изговара и сл.) онда слиједе прилагођавања, која су дефинисана правилима транскрипције, и то зависно од изворног језика, као нпр. Гетинген (Göttingen), Магбет (Macbeth), Софија (Софја), Шопен (Chopin), Аристотел (Aristotelēs), итд.

Тако је дакле логично, да се и нове ствари раде по истој шеми.

Споран је мислим више начин прилагођавања српском језику, него што је спорно да уопште треба прилагодити.

Што се тиче писања у ћирилици, латиници и посебно стандарда Википедије по том питању:

• Независно, да ли се радило о латиници или ћирилици, прво писати транскрибовани појам а после тога, једном у чланку у загради изворни назив. То се код прве горње групе не треба, код друге може а код треће групе мора радити. Нпр. "Познати композитор Шопен (Chopin) је био добар момак.".

Надам се да сам био јасан са овим мојим скромним и релативно лаичким мишљењем. --Kaster 23:47, 30. март 2007. (CEST)

Jedna razlika, koja mi odmah pada na pamet, je što gradovi spadaju u geografiju, a muzičke grupe u umetnost. Nazivi muzičkih sastava, kako stranih tako i domaćih, su često višesmisleni, pa se prevođenjem ili transkripcijom gube neka od značenja. Takođe, neki umetnici mnogo polažu i na redosled znakova ili zvučnost reči, što se takođe transkipcijom odnosno prevodom narušava. --Mladifilozof 01:07, 31. март 2007. (CEST)

Овдје сам писао о транскрипцији а не о преводу. Имена муз. група се транскрибују, превод назива умјетничког дјела (филм, слика, назив пјесме) као и умјетничког дјела у цјелини (преводи књиге) се обично ауторизују (дозвола преводиоцу од стране аутора, дозвола произвођача видео игре за употребу превода назива истог његовом заступнику у Србији) и та област потпада дјелимично под заштиту ауторског права. По томе је рецимо могуће, да се једна видео игра у Републици Српској продаје под једним, а у Србији под другим именом. Али то су нијансе ове проблематике и при овим анализама, тако далеко не морамо још да идемо. --Kaster 01:44, 31. март 2007. (CEST)

Властита имена: У нашем језику туђа се имена и презимена пишу двојако: изворно (махом у латиници) и фонетски (махом у ћирилици). Оставља се слободна употреба једног и другог начина писања, само - ако је реч мање позната - треба уз фонетски изговор први пут у загради додати изворно писање, а ако се она изворно пише, треба јој у загради навести фонетски изговор.

Значи Правопис не забрањује изворно писање. --Милан Тешовић (р) 04:10, 31. март 2007. (CEST)

Да ти кажем да лупеташ, не вреди - многи су покушали, али ти ниси схватио. Горња реченица је скраћена/скрпљена од две, а сви знамо да на тај начин можеш да докажеш и да је земља облика палачинке. А такође, већ је раправљено зашто не може изворно. И нема „слободе употребе једног или другог“. Милане, кратко и јасно - немаш појма о правопису: многе ствари не знаш, још више ствари си научен погрешно, књигу у шаке и бубај пре него се усудиш да давиш више са својим незнањем. Твоје брљање и смарање целе заједнице превазилази границе толеранције. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:07, 31. март 2007. (CEST)

Зар је Микрософт одомаћен? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:03, 31. март 2007. (CEST)

---

Наравно да није. Али, бојим се да је на видику нова расправа: Да ли је правилније "Микрософт" или "Мајкрософт"? И онда тако до бесвести.

--делија 13:19, 31. март 2007. (CEST)

Писмо, верзија 3

Писмо је испод. Направио сам га као посебну подстраницу овде, а овде га укључујем да може да се види. Дакле, мењајте, допуњујте, па да радимо нешто поводом тога. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:23, 31. март 2007. (CEST)

---

---

Poštovani,

Obraćamo vam se povodom pravopisnih nedoumica s kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpskom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što se može uređivati dvama pismima – ćirilicom i latinicom, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, nego se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega nešto treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime slobodno prevede, transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa nazivima muzičkih grupa. Da li u srpskom tekstu treba pisati Iron Maiden ili Ajron mejden? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se možda može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ako grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, to znači da i „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Važe li ista pravila i za ćirilicu i za latinicu? Mogu li se i u ćiriličkim tekstovima ostavljati izvorni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica s kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije na srpskom jeziku. Prilikom rasprava obe strane se pozivaju na Pravopis srpskoga jezika, koji svako tumači po svom mišljenju. Sam Pravopis nam najčešće ne pomaže mnogo, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničkog pisma.

Zato vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Šta lingvisti preporučuju u vezi s prenošenjem naziva video igara i naziva muzičkih grupa u srpsku ćirilicu i latinicu?

Unapred zahvalni,
urednici i saradnici Vikipedije na srpskom jeziku

---

---

А тшо закључасте писамце!? Мислим, имам ја још тога. --делија 12:38, 31. март 2007. (CEST)

Сада је откључано. Вјероватно су на дјелу били вандали па је било закључано.

Фурмулације које немају консензус је пожељно прво поткријепити аргументима на разговору (писма) и покушати наћи најмањи заједнички чинилац. Поз, --Kaster 12:50, 31. март 2007. (CEST)

Опет закључано!? --делија 14:01, 31. март 2007. (CEST)

Ово постаје смешно! --делија 14:36, 31. март 2007. (CEST)

Није смешно него забрињавајуће. Софтвер се нешто убаговао. Неће да се откључа страница. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 14:44, 31. март 2007. (CEST)

Adrien Brody

Како је исправно написати за глумца Adrien Brody, Адријен Броди или Адриен Броди. Раде Награисаловић (не ради ауто потпис)

Фонетски изговор (Адриен) се прилагођава српском језику: Адријен. --Kaster 12:20, 31. март 2007. (CEST)

---

Иако би приближније изворном изговору било Ејдријен. Али, добро, овде се ради о случају "укорењене" транскрипције.

--делија 12:34, 31. март 2007. (CEST)

Сад видим да је човјек јеврејског поријекла. Да ли то мијења ствар при фонетском изговору и да ли је, као у случају Jonathan, различит изговор од "Чистог" енглеског имена које се свакако изговара као "Ејдријен"? --Kaster 17:05, 31. март 2007. (CEST)

Значи да напишем Адријен.

---

Da, da. Svakako.

--делија 14:29, 31. март 2007. (CEST)

Питање

Имам још питања у вези глумаца како се изговарају, а то су:Al Pacino, Charlize Theron, Roberto Benigni.

Да додам овде је већ написано у чланку Оскар за најбољег глумца за Al Pacino(Ал Пачино ) и за Roberto Benigni (Роберто Бенињи), па ме заниима колико је то тачно, јер ја тако не изговарм те глумце .--Раде Награисаловић 21:06, 1. април 2007. (CEST)

---

Иван Клајн каже на стр. 28 свој Речника језичких недоумица: У италијанском и шпанском, треба увек писати Ч а не Ћ. Дакле, Ал Пачино.

Група gn у италијанском се изговара као Њ, као на пример у Болоња (Bologna), па самим тим је Бенињи правилна транскрипција.

Charlize Theron - нисам сигурна. Требало би дас буде Чарлиз Терон (ако је по енглеском изговору), али с обзиром да јој је отац потомак Француских хугенота, мајка Немица, и да је рођена у Јужној Африци а да је њен матерњи језик африкански, врло је могуће да је и Шарлиз Терон. Ту ипак сачекај Делију, да погледа у ћитап.--Maduixa kaži 21:25, 1. април 2007. (CEST)

---

Uf, uf uf... Ala je Čarliza imala detinjstvo... Otac alkoholičar, maltretiro majku pa ga ova usmrtila... Slušaj, u engleskom članku sam naišla na sl. podatak:

"Theron" is a French surname pronounced in Afrikaans as "Tronn," although she has said that she prefers the pronunciation "Thrown."[1] The pronunciation commonly used in the United States involves two syllables, with stress on the first.

Znači, ja bih rekla da je Troun. Sad nisam sigurna šta je kod nas više prihvaćeno - originalan, afrikanski izgovor njenog prezimena ili engleska deformacija istog. --Maduixa kaži 21:31, 1. април 2007. (CEST)

Е, баш зато ја волим писати о глумцима као што је Роберт Де Ниро.--Раде Награисаловић 21:41, 1. април 2007. (CEST)

---

Шарлиз Терон.

• Овде: [4]

• Овај аудио фајл: (обратити пажњу на 25 секунду од почетка).[5]. Мора бити инсталиран RealPlayer. И обратити пажњу на временске тачке 1 мин. 30 сек. од почетка и 1 мин. 38 сек. када спикер разговетно изговара презиме Muni као МјУни (са наглашеним дугим "у"). Код Прћића пише да је правилно "Муни", али нисам сигуран да је овај пут у праву. А овај глумац се помиње у оним првим годинама доделе Оскара.

• И овај: [6] (тачно 3 мин. од почетка репродукције).

--делија 22:12, 1. април 2007. (CEST)

Делијо, ћему ово са Мунијем? Осим тога, у овој другој ја на минуту 1.38 не чујем ништа што би личило ни издалека на Муни/Мјуни... О којој персони је реч?--Maduixa kaži 23:03, 1. април 2007. (CEST) BTW, Čarliza se preziva Teron po engleskom izgovoru, ali podsećam da ona NIJE Amerikanka i da voli da joj se prezime izgovara po afrikanski - Tron ili Troun. Link koji si ti dao je engleski. To je kao kad su našeg Panića Ameri prekrstili u Mr. Panic - Mister Panik, što, priznaćeš, nema veze sa originalnim izgovorom. Kaže li Prćić ili Pavopis nešto o tome?--Maduixa kaži 23:05, 1. април 2007. (CEST)

Најбоље је онда написати на енглеском, африканском и француском језику, она сигурно не било грешке. Ха,ха,ха. Поздрав--Раде Награисаловић 23:10, 1. април 2007. (CEST)

Зар стварно транскрипција мора да буде толико компликована? Мислим, зар стварно човек мора, кад нечије име покушава да транскрибује, да гледа ко је тој особи био отац, а ко мајка, где је рођен(а), где живи, како он(а) сам(а) каже, како други кажу, како би се то иначе изговарало у језику који се тамо најчешће користи, а како у неком другом, итд...? Шта ако преводимо неки текст у коме се помиње нечије име само на моменат и ми га тек тад први пут чујемо - зар тад морамо да проверимо читав педигре те особе како бисмо транскрибовали то име? И како, рецимо, транскрибовати презиме неког америчког Србина чији се предак који је емигрирао у Америку презивао нпр. Божовић, а тај човек данас, као и сви око њега, говори нпр. Бозовик или Бозович? (или, пак, Бозоуич!) Шта онда? ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:16, 1. април 2007. (CEST)

Ти си у праву што се мене тиче, али овде владају друга правила и ја их се држим. За ова српска презимена, ја лично имам рођаке у америци који се презивају Брборовић, а уписани су тамо као Брборович.--Раде Награисаловић 23:22, 1. април 2007. (CEST)

---

Ко је Ђорђе, икада рекао да је траскрипција и уопште било која наука о језику ( поготову о српском!) лака? Да само знаш како ови Шпанци изговарају моје име, умро би од смеха. А све Снежане које познајем, једноставно су одустале од покушаја да их натерају да барем колико толико избговоре њихова имена, и масовно су прешле да се зову Бланка! То да ли же неки Божовић да буде Божовик Бозовик или Божовић, зависи од много фактора - да ли је прва генерација имаиграната, да ли је рођен или није, како он сам изговара своје презиме и како на крају крајева, он воли да му се изговара презиме. Панић ће за нас увек бити Милан Панић, али већ његов унук би био Мајлан Пеник, јер вероватно тај не би ни српски говорио, а камоли да своје име изговара како му га је деда изговарао.

Надам се да ће, читајући ове наше мале расправе о транскрипцији (а биће их још, јер фала богу Раде је разумна особа и ако у нешто није сигуран, ПИТА (Браво, Раде!)) они који подцењују "језичаре" и мисле да ако им је српски језик матерњи да већ знају све и немају ништа више ново да науче, полети да мењају мишљење. --Maduixa kaži 23:26, 1. април 2007. (CEST)

Da li bi neko mogao da mi pomogne da transkribujem imena iz sledećeg teksta:

Kada je Joel Siegel prvi put pravio prikaz filma Karate Kid, on je izgovarao njegovo ime "MA-Key-O" umesto "Ma-chee-o". Ovaj drugi izgovor je način na koji je sam Ralph Macchio izgovarao svoje ime, a prva varijanta predstavlja ispravan italijanski izgovor. Siegel je primio poziv u 4 ujutro na dan kada je njegova reportaža trebala da izađe u javnost sa zahtevom da koriguje svoje pronaunciranje (izgovor). Kasnije je objasnio ovo dosađivanje u 4 ujutru time što Macchio "nije znao kako treba da izgovara sopstveno prezime".

Ovo je moj slobodan prevod sa sajta [7], podnaslov Trivia.Pozdrav.

--Roberto Beninji.23:49, 1. април 2007. (CEST)

APRILILILIIIIII!--Зоран.Д. 23:52, 1. април 2007. (CEST)Hahaha.Valjda još uvek važi prvoaprilska šala (još desetak minuta po mome proračunu).

---

У мом издању Транскрипционог речника (из 1998.) не помиње се Шарлиз Терон ни по имену ни по презимену, па сам зато навео изворе са интернета који су, по мом мишљењу, прилично поуздани.

Затим, сви Јагодини наводи о пореклу Шарлиз Терон су тачни, вероватно је тачно да она воли да се њено презиме изговара као Троун, али је и чињеница да је она, упркос свом пореклу, холивудска (односно америчка) глумица и да је изговор њеног презимена прилагођен духу енглеског језика па више није Троун, већ Терон, са разговетно изговореним гласом "е" (уместо муклог "е" у оригиналном изговору тог презимена). Осим тога, и српској транскрипцији "дражи" је овај други облик будући да се његовим усвајањем скоро у потпуности задржава оригинална графија презимена, односно оригинално презиме је много мање изобличено него у оној првој верзији изговора. Само да напоменем да у енглеском језику имамо мноштво сличних примера у којима се оригинални изговор неког неенглеског презимена прилагођава правилима изговора у енглеском језику, па је Штајнбек постао Стајнбек, Вајнштајн Вајнстин или чак Вејнстајн, презиме Лихтенштајн постало је презиме Ликтенстин или Ликтенстајн, Франкенштајн је постао Франкенстин (погледајте филм Млади Франкенштајн. Ем ћете се добро насмејати, ем ћете научити нешто о овом правописном проблему), Петар је постао Питер, Ђорђе је постао Џорџ, Марчано је постао Марсијано итд.

За Ђорђа: па транскрипција и не мора бити тако компликована. Постоји компетентна и релевантна литература на српском језику које се треба придржавати, а уколико у тој литератури нема одговора на нека питања, Богу хвала, имамо интернет који може бити прави мали "рудник злата" уколико га правилно и с мером користимо.

За Јагоду: Заборави Мјунија, он није баш толико важан у овој причи.

--делија 00:10, 2. април 2007. (CEST)

Opa bato! Za sve po nešto, jedino za Robertina ništa. To samo može da znači dve stvari: Ili ga izbegavaš, ili ti je postavio koska pitanje.Hahaha. Ajd, pozdrav i za Deliju, a ja odoh opet da tražim zemlju Dembeliju!--Зоран.Д. 00:21, 2. април 2007. (CEST)

Ја.... Исто као што су сад почели да зову Пенелопе Круз Пенелопи Круз.... Надам се да кад се буде писао чланак о Пенелопе, да ћемо ипак задржати изговор из језика Пенелопине родне груде, а не места где тренутно ради...--Maduixa kaži 09:27, 2. април 2007. (CEST)

Зоко, овде све бре неки озбиљни људи, нико се није ни сетио да је јуче био 1. април... Е, кад нађеш ту земљу Дембелију, јави где је, па да идемо сви, а не само ти... Знаш да је све лепше у друштву...--Maduixa kaži 09:27, 2. април 2007. (CEST)

Hehehe, Mašo, eto i ja tek u zadnjim minutama uspeh nekako da iskoristim prvoaprilsku šalu. A za “zemlju Dembeliju”, ništa se ne brini, ako je ja ne pronađem, niko drugi neće, budi sigurna. Pa kad je pronađem, prvu tebe zovem na godišnji odmor jer si to zaslužila posle ovolikog napora i truda. Elem, ovaj gore Delija, pošto sa mnom izgleda više ne komunicira, prenesi mu moje čestitke na objavljenom transkripcionom rečniku, jer evo gore je napisao

У мом издању Транскрипционог речника (из 1998.)

. I usput mu prenesi da još uvek čekam njegov odgovor na pitanje kako treba da se transkribuje ime glumca Ralph Macchio, kao Ralf Mačio ili kao Ralf Makio. Razmišljam da napišem članak o ovome mome ljubimcu pa ne bih da me neko naknadno ispravlja. Ćao Maduiša, do sledećeg pisanja !--Зоран.Д. 16:20, 2. април 2007. (CEST)

---

Медуиша, ваљда би он свог унука именавао Millan, то би било много паметније него му име Милан писати "по српски" (Milan) а да се чита амерички. Иначе Millan је Милан, a Milan је Милеен (дуго е), није Мајлан. Добро, шалим се. То је био само примјер. Али тај проблем стварно постоји. Имена се, наравно локализују, али презимена не. Ето рецимо, Шарлиз се презива Tronn/Thron али име и даље не пише на енглеском.

Без обзира шта лингвисти рекли мени ће Ал бити Паћино, а онај италијанчић (ово је комплимент) Бенини, не Бенињи. Није ово никаква тврдоглавост, већ је једноставно тако - Ала нико, али нико, не зове Пачино.

Да ли треба знати гдје неко рођен и које су му националности родитељи да би се причитало име? Не. Само треба знати језик на којем је име написано, а на енгл. википед. је у већини случајева када име није на енгл. читање написано у загради.

Овакве ствари знам и по себи - колико сам пута када сам се негдје регистровао на интернету или попунио неки формулар за нешто друго, а чак и на нашем интернету гдје софтвер није у UTF8 него на Wester European, написао своје име као Milan Tesovic (ангинизовано би било Millan Teshovic или горе). Обратите, рецимо, пажњу на Хоровиц, врло често презиме у САДу - пољско је и чита се како се пише, а не Хоровик. --Милан Тешовић (р) 12:15, 2. април 2007. (CEST)

Je li bre ti Milane, Millane, Mileene ili Majlane. Ajd što nisi siguran ni svoje ime kako treba da potpisuješ, ali odakle ti pravo da moje ime prepravljaš i menjaš. Lepo sam ti se sinoć potpisao gore iznad kao Roberto Beninji.23:49, 1. април 2007. (CEST), a ti me očas posla prekrsti u Benini. Pa, majku mu, valjda ja znam bolje od tebe kako se prezivam. Drugo, kada bih ja bio Benini onda bi se i bivša prijateljica od mama mia zvala se Ana Manani, a ne Ana Manjani, (Anna Magnani), kao što je ceo svet pod tim imenom poznaje. Treće, i mog prijatelja i kolegu Al Pačina prekrstio si takođe u Al Paćina i još trabunjaš nešto kao „Imena se lokalizuju, a prezimena ne“. Pa znaš li ti bre da i Pačino može kod nas Italijana da bude ime kao Pacino koje je varijacija imena Pace što ujedno na italijanskom znači mir. A tako se inače kod nas zove i onaj znak koji se kod vas zove po engleski „Pis“, što potvrđuje i ovaj poslednji link koji sam postavio u ovoj rečenici. Takođe, mio bon amiko Eros Ramazzotti imao je skoro jedan veliki hit koji se zove „Un attimo di pace“ i ceo svet ga je pevao kao „Atimo di pače“, a ne „Atimo di paće“. E sad, jedino ako si totalni antisluhista ti to pevaj kao „Atimo di paće“ i Pačina zovi i dalje Paćino, a mene Beninjija kao Benini šta ću ti ja. Ja na to stvarno mogu samo da uzviknem „Mama mia, ke stupi...?!?!!?!“. I još nešto na kraju, nazvao si me gore „italijančićem“, što je uvreda, ne samo na ličnom planu, nego i na nacionalnoj osnovi. Ali, preći ću preko toga, jer sam po zanimanju komičar, pa nisam prek čovek, nego sam navikao uvek da zasmejavam ljude. Međutim, tebi skidam kapu i svaka ti čast, jer svojim komentarima ovde toliko zasmejavaš ljude da si prevazišao čak i mene, velikog komičara Robera Beninjija. Arivederči.—Roberto Beninji, alijas,--Зоран.Д. 16:25, 2. април 2007. (CEST)

П.С. Ево малопре ме је назвао телефоном мио амико Ал Пачино да ми каже да, у складу са претходно наведеним аргументима у српском постоји име Мирко, које је еквивалентно са Паче, или Пачино, па тако и са његовим презименом које би на српском онда могло да гласи и Мирковић или Мирић. Пис, паче, или на српском, мир свима.--Зоран.Д. 18:20, 2. април 2007. (CEST)

---

Српски лингвисти су се договорили (и тај договор је верификован у Правопису у одељку о транскрипцији) да се италијанско CI i CCI транскрибује као "ч" а ја бих додао - без обзира како тај глас изговарао оригинални говорник. Наиме, чињеница је да је код појединих говорника изговор тог гласа ближи гласу "ч", код неких је између "ћ" и "ч" (најчешћа варијанта), а код неких је до краја "умекшан" па је сличан гласу "ћ" (као када Ал Пачино изговара презиме Stracci у Куму, што је неоспорно). Али, за сва три случаја вреди - транскрипција као "ч"! Сличних случајева имамо и у неким нашим крајевима где се говори ћути, ћекати, ћовек, али је правилан запис тих речи чути, чекати и човек (без обзира на неправилан изговор).

А ако пођемо од енглеског изговора, треба само напоменути да се тај "умекшани" глас у IPA-транскрипцији бележи само као "tʃ", a to "tʃ" је само "ч" у српској редакцији.

Да закључим, у српској транскрипцији може бити само Ричи, Пачино или Страчи, без обзира како оригинални говорници изговарали спорни глас.

--делија 07:40, 3. април 2007. (CEST)

Застава и некретнине

Молим за помоћ:

1. Да ли је "камион марке застава", или "камион марке 'застава'"? Засигурно знам само да је мало "з", логично би било да је са наводницима.

2. Да ли је "промет некретнина" или "промет некретнинама" (нпр. у контексту "предузеће за промет некретнина(ма))"? Што више га мотам по устима, све ми је мање јасно, и на крају се слудим... --Sale 23:19, 2. април 2007. (CEST)

---

1. Malo slovo i sa navodnicima. Tako kaže čika Klajn. 2. Promet nekretnina, rekla bih ja...--Maduixa kaži 23:46, 2. април 2007. (CEST)

---

Да, али по тој аналогији је и "промет ексера", уместо "промет ексерима" (мени логичније), и тако сам ја ишао аналогију по аналогију и на крају ми тек ништа није било јасно :) --Sale 09:12, 3. април 2007. (CEST)

---

У Речнику Матице српске под одредницом промет наведена је синтагма промет хране и материја (у телу), а у осталим случајевима наведено је како следи: новчани промет, чековни промет, робни промет итд.

Тај промет некретнина/некретнинама мени звучи баш ружно. Зар није лепше "купопродаја некретнина", односно "предуѕеће за купопродају некретнина"?

--делија 09:26, 3. април 2007. (CEST)

---

Ма на крају ћу ја ставити "трговина некретнинама", али ме је интересовало конкретно за "промет" --Sale 09:59, 3. април 2007. (CEST)

---

Па може и тако.

--делија 10:28, 3. април 2007. (CEST)

Catherine Zeta-Jones

Како да напишем Кетрин Зита-Џонс или Кетрин Зита Џоунс.--Раде Награисаловић 15:31, 6. април 2007. (CEST)

---

Требало би Џоунс. Наиме, презиме Jones се транскрибује као Џоунс, а Johnes као Џонс!

--делија 19:30, 18. април 2007. (CEST)

"Примери и перспектива овог чланка"

"Примери и перспектива овог чланка или одељка вероватно не представљају свељудске погледе везане за предмет." treba da glasi "Primeri i gledišta/stavovi u ovom tekstu ne predstavljaju opšteljudske poglede na temu o kojoj se ovde govori/u vezi sa temom..." ili slično. Gdje se ovo može ispraviti i kako glasi originalna rečenica na engl?--Majmun 14:01, 12. април 2007. (CEST)

Fleur de sel

Потребна ми је транкрипција француске ријечи Fleur de sel. У питању је врста морске соли. Можда би се могао убацити и превод (цвијет соли?). --Милан Тешовић (р) 19:23, 18. април 2007. (CEST)

Још једна транскрипција. Име Marry L'Abbe. --Милан Тешовић (р) 19:46, 18. април 2007. (CEST)

енглеско u

Да ли енглеско u танскрибујемо као у или као ју? Рецимо Kaputar - Капјутар или Капутар?Авала 16:24, 20. април 2007. (CEST)

Пошто енглески језик нема правила читања, транскрибује се према изговору. Ако се та реч изговара са ју онда са ју, ако се изговара само са у, онда у. Шта је то? Име?--Maduixa kaži 23:02, 21. април 2007. (CEST)

---

Енглеско слово може се транскрибовати као "ју", као "у", као "а" и као "е" у ѕависност од изговора у одређеној речи, а изговор, опет, зависи од "контекста" у ком се налази то слово односно глас. Такође, да ли је "у" или "ју" зависи и од тога да ли се ради о британском енглеском или америчком. Наиме, једно лабаво правило каже да у британском енглеском преовлађује варијанта са "ју", а у америчком са "у", али и то правило има изузетке. Колико је мени познато, канадски и аустралијски енглески у изговору се наслањају на британски енглески, али за наш конкретан случај (Капутар или Капјутар) најбоље је погледати шта каже службени сајт тог националног парка: [8].

А тамо лепо пише: The Mt. Kaputar (pronounced cap you tar).

--делија 09:56, 25. април 2007. (CEST)

Транскрипција са енглеског

Како се транскрибује Charles Babbage пре свега његово презиме, Бебиџ или Бабиџ? --Ђорђе Стакић (р) 08:53, 25. април 2007. (CEST)

Bebidž. Analogija sa cabbage - izgovara se kebidž a ne kabidž. --Maduixa kaži 09:18, 25. април 2007. (CEST)

---

Ја ћу само мало. Бебиџ je традиционална (односно, укорењена) транскрипција презимена Babbage, док би исправније било Бабиџ будући да се ту ради о двогласу æ (bæb ɪdʒ) за који наш лингвисти препоручују транскрипцију са "а" (осим у укорењеним случајевима као што је и овај).

--делија 10:03, 25. април 2007. (CEST)

---

Имам проблеме (велике) са транскрипцијом:

• Имена телевизија - Јел их пишем како се у оригиналу пишу (на енглеском) или их транскрибујем? (конкретно: "FX Networkс", јел пишем овако или пишем Еф Екс Нетворкс!?)

• имена школа - "Highlands Day School"

• Како сеизговара реч "mountain"

• Нека серија се зове "Seinfeld"? јел зна неко о чему је реч (како се изговара; да није код нас можда преведено другачије (уколико је уопште и било код нас).

• Филмови (конкретно: Ace Ventura - јел пишем на латиници овако како се и пише или пишем Ејс Вентура?) Јел он беше детектив за кућне љубимце или ... (треба ми за чланак)

• Филм се зове Runner. Ја први пут чујем... јел зна неко шта је то? (није ми јасно: ако филм није био приказиван код нас; значи нема српски превод; јел га преводимо или га транскрибујемо?)

• Cherry се изговара шери или чери?

• Спомињу се неки филмови: цртани филм "Barnyard" (јел зна неко превод код нас; ако не зна нико онда како иде транскрипција?); филм "The Longest Yard" (То је оно са Адамом Снедлером; онај рагби у неком затвору ја мислим... Како су га преводили код нас?)

ууууууууууууффффффффффффф.......... "то је то" --Nikola Todorović 00:46, 2. јул 2007. (CEST)

Телевизија пинк92 (која је емитовала серију "Seinfeld") ју је емитовала као „Сајнфилд“, колико се ја сећам. А овај детектив је дефинитивно Ејс Вентура. --Милан Динић 13:41, 3. јул 2007. (CEST)

Пинк92? Хех, то би вредело видети... :) Елем, чини ми се да је превод био "Сајнфелд", не "Сајнфилд". --филип ⁂ 14:01, 3. јул 2007. (CEST)

---

Kako se transkribuje reč "Guide"? (Vodič)--Nikola Todorović 12:36, 4. јул 2007. (CEST)

---

Гајд. Ѕа свако ново питање, боље отвори нови наслов. Овако је непрегледно.--Maduixa kaži 12:44, 4. јул 2007. (CEST)

И то ради на дну странице, а не на средини, где се налазе одавно завршени разговори. Најбоље је да користиш језичак означен са "+" који се налази на врху ове странице. Иначе, "гајд" је водич, али питање је за шта ти треба транскрипција, а не превод. --филип ⁂ 12:46, 4. јул 2007. (CEST)

А што се не отвори нова страница са само овим питањима? То се, чини ми се спомињало негде. --Милан Динић 12:54, 4. јул 2007. (CEST)

Треба ми за име награде "TV Guide". То се транскрибује колико ја знам (тако ме је Madiuxa упутила). Још једно питање: "Golden Globe" se prevodi, a "Golden Apple"? Jel TV Guide pišemo TV Vodič ili Ti-Vi Gajd? --Nikola Todorović 13:05, 4. јул 2007. (CEST)

Ажаксио (Ајачо)

Шта са овим. Како треба да се зове. Овако не може сигурно.

Ajaccio (Latin: Ajax; French: Ajaccio; Corsican: Aiacciu), pronounced "ah-YAH-cho". Мислим да је Ајачо и код нас уобичајеније. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:36, 30. април 2007. (CEST)

---

Ипак ...

The capital city is Ajaccio to the French, who pronounce it ah-ZAHK-see-oh, but for the natives it's Aiacciu, pronounced ay-ACH-oo.

--делија 13:55, 30. април 2007. (CEST)

• Значи да премештам на Ајачо? --Јован Вуковић (р) 15:11, 30. април 2007. (CEST)

Иван Клајн by himself

За све које би ово могло да занима ево нешто што ће их сигурно занимати:

Четвртак 3. мај u 19:00

Мала сала Дома културе Студентски град

Српски језик данас

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА ИВАНА КЛАЈНА И МИЛАНА ШИПКЕ

Учествују студенти српског језика

Гост вечери издавачка кућа Прометеј

аеробик, атачмент, бизнисмен, билборд, бранч, веб, воркшоп, дринкер, дилер, омаж, фајл, ...

Хоћемо ли организовано посетити дотично представљање? -- JustUser  JustTalk 15:34, 1. мај 2007. (CEST)

Обавезно да неко оде. Камо среће да сам сад у Бгд!--Maduixa kaži 16:09, 1. мај 2007. (CEST)

Governorate

Како на српски да преведемо ову јединицу територијалне поделе? -- Обрадовић Горан (разговор) 20:47, 30. април 2007. (CEST)

Ja bih kao 'guvernat'. --Поки |разговор| 20:53, 30. април 2007. (CEST)

Руси говоре губернија, може и гувернатура, али гувернат звучи ок.--Велимир85 20:58, 30. април 2007. (CEST)

Meni gubernija najprirodnije zvuci. --Maduixa kaži 21:37, 30. април 2007. (CEST)

И мени звучи губернија најбоље. А чини ми се да је тако превођено у нашој литератури --Јован Вуковић (р) 08:48, 1. мај 2007. (CEST)

Јесте тако ако се ради о губернијама у царској Русији. Иначе мислим да је гувернатура (или, пак, гувернија?) „општији“ облик. Исто тако и губернатор (руски) и гувернер. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:33, 1. мај 2007. (CEST)

Односно гувернадур и гувернадурство када се ради о Црној Гори. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:39, 3. мај 2007. (CEST)

Web = веб

Да ли је ово исправно?

jeste. Potpiši se sledeći put.--Maduixa kaži 18:24, 9. мај 2007. (CEST)

Више једнаких назива. Који употребити?

Који назив је најкоректније користити за аустријску авиокомпанију:

• Остријан ерлајнс - пуна транскрипција са енглеског
• Аустријан ерлајнс - половична транскрипција са енглеског
• Остерајхише Луфтферкерс - оригинални назив - транскрипција са немачког
• Аустријске авиолиније - српски назив
• Аустрија ерлајнс - половична транскрипција са енглеског

?

--Авала 18:47, 12. мај 2007. (CEST)

Onako kako je zvanično ime te kompanije, a meni se čini da je zvanično ime Austrian Airlines. Prema tome, Ostrijan Erlajns.--Maduixa kaži 23:35, 12. мај 2007. (CEST)

Шта употребити?

Пишем чланке везане за Песму Евровизије. Написо сам око петнестак. Настао је проблем око именовања чланка. Летонија је само једна од држава. Ја користи верзију под А, неко Б, а неко В. Пошто има пуно чланака (око 50), требали би да усагласимо само један назив, да се неби сва три начина користила. Молим што пре одгово, да бих почео да исправљам грешке и пишем нове чланке.Milens2 12:36, 27. мај 2007. (CEST)

а)Летонија на избору за Песму Евровизије
б)Летонија на изборима за Песму Евровизије
в)Летонија на Песми Евровизије

Ако планираш да се бавиш овом тематиком онда се одлучи сам за један назив (ја мислим да је трећи најбољи) и све чланке премести да буду именовани на исти начин. --Јован Вуковић (р) 12:41, 27. мај 2007. (CEST)

---

A i V su ok, ali B ne jer je nelogican, jer nema vise izbora, vec samo jedno takmicenje.

Prevod

Kako tačno prevest 'Sub-provincial city'? Milens2

Možeš li da daš čitavu rečenicu, da vidimo u kom je kontekstu? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:21, 28. мај 2007. (CEST)

Pogledaj na en:Sub-provincial city--Milens2 17:41, 28. мај 2007. (CEST)

Cameo

Како превести (ако уопште) термин "cameo appearance"? У филмској терминологији, то (ваљда) значи кад се неки познати глумац, редитељ, или нека позната личност појави на филму у неком кадру као статиста или нека мала споредна улога. Darth Vader 18:10, 28. мај 2007. (CEST)

Ја сам то преводио као "појављивање".--Раде Награисаловић 15:41, 13. јун 2007. (CEST)

Молекуларно или молекулско

Шта је правилно? -- Bojan  Razgovor  07:24, 1. јун 2007. (CEST)

---

молекуларно--Maduixa kaži 15:55, 13. јун 2007. (CEST)

дискутабилно — али заиста дискутабилно =) молекулски ниво, молекулске методе у хемији — то бих ја користио... молекуларан постоји као придев само у молекуларна билогија (ироније ли... биологија проучава живот, зар су молекули живи?). додуше, ово је моје мишљење, мора се додатно проверити =) --Wlodzimierz 18:12, 13. јун 2007. (CEST)

Баш сам скоро спремао за пријемни тај део биологије. И стварно се често спомиње молекуларно, а чини ми се да је молекуларни ниво био и у хемији --Јован Вуковић (р) 19:07, 13. јун 2007. (CEST)

Mislim da se oba pojma mogu koristiti.--Раде Награисаловић 22:54, 13. јун 2007. (CEST)

-ovi ili -evi?

Da li je množina od sprej sprejevi? ili sprejovi? Ja sam naviknuta na oblik sa E, ali maločas sam u jednom od udžbenika koji obiluje greškama naišla na oblik sa O pa sam u velikoj nedoumici.

---

По аналогији са бој-бојеви, број-бројеви, ној-нојеви, крај-крајеви, змај-змајеви . . . требало би бити спреј-спрејеви.

--делија 16:05, 13. јун 2007. (CEST)

---

Hm, ne bih baš rekla. Tvoji primeri se završavaju na -Oj i -Aj ali ne na -Ej. Evo šta sam našla kod Radoja Simića (Srpski pravopis, Jasen, Bgd, 2006, str.97), u delu "Glasovi E i O iz a J, LJ i NJ:

U izvesnog broja jednosložnih imenica ... vrste sa nekim od navedenih suglasnika na kraju osnove, ako mu prethodi E, izgovor je kolebljiv: u primerima koji slede preporučljivije je O nego E...

Zatim navodi primere: kelj - keljom; kej - kejom/kejem - kejovi/kejevi.

Ja vidim ovaj KEJ isto što i SPREJ. Dakle, može i jedno i drugo, ali je bolje O - sprejOvi.--Maduixa kaži 09:31, 14. јун 2007. (CEST)

Без да се упуштам у расправу о исправости (ја могу само да судим ухом) - признаћеш да "спрејови" звучи веома накарадно. Не знам одакле господин Симић себи узима за право да пара моје уши? ;-) --Kaster 10:05, 14. јун 2007. (CEST)

Будући да твоје уши нису једине међу „српским матерњим уветима“, господин Симић, који се ослања на правила српске граматике и правописну традицију, сасвим је у праву када каже како је исправно и спрејови и спрејеви, али је спрејови макар малчице исправније... ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:21, 14. јун 2007. (CEST)

--Maduixa kaži 23:39, 14. јун 2007. (CEST)

Исправно или не. Накарадно остаје накарадно -> "Шетајући кејовима, сликао сам спрејовима!" Пих. :-) --Kaster 13:25, 16. јун 2007. (CEST)

Имена умјетника, научника, филозофа и осталих

Хајде да отворимо једну страницу гдје ћемо пописивати "спорна имена и презимена", умјетника, научника и осталих, па да онда то провјеравамо у нашој литератури, рецимо неко оде до неке наше библиотеке (кад се стигне), провјери, забиљежи и каже ево у нашој литертури тој и тој овај се води као тај и тај. Пошто овако је хаос. Пол Кле је сада Паул Кле, а зашто онда није и Кли умјесто Кле, кад се већ иде по транскрипцији са њемачког. Васиљ Кандински, је неки пут Василиј, други Васиљ, научници мјењају имена и презимена, како се код нас не препознају, итд. Мислим, ја не спорим да су неке транскрипције, кад су рађене, неправилно урађене (или су код нас стигле преко других језика и не матичног језика), али најпознатије људе из разних професија, не можемо сад „прекрштавати“ због тога. ---Славен Косановић- {разговор} 12:52, 16. јун 2007. (CEST)

---

Славене, одакле ти идеја да се немачко "ee" транскрибује као "е"?

И, ево, ја отварам:

"Паул Кле - швајцарски сликар немачког порекла" (Мала Енц. Просвета) (оригинална графија Paul Klee).

Само ми није јасно шта је ту спорно. Човек је швајцарски Немац, а немачко име Paul се транскрибује као Паул, a презиме Klee као Кле. Дакле, Паул Кле, а не Пол Кли, или Пол Кле. То су факта.

Даље:

Кандински, Василиј Васиљевич - сликар руског порекла (МЕП).

руски: Василий Кандинский

Дакле, име није спорно, и мора бити ВасилиЈ (будући да се руско й преноси као "ј" у овом случају). Проблем је са презименом: судећи по оригиналној руској графији, требао би бити КандинскиЈ, али је ипак остао Кандински. Дакле, оно преусмерење са Василиј Кандински на Васиљ Кандински не пије воду и није правилно.

Судећи по Мепу и Новој енциклопедији у боји Вук Караџић-Ларус, ипак је Василиј (Кандински).

Славенова идеја је добра, али морам нешто и додати: Прво да се консултује правописна литература и лингвисти, а тек онда уско стручна. Мислим да је то природан след решавања правописних проблема. Када се буду решавали музички или сликарски или физикални проблеми, онда ће се консултовати музичари, сликари и физичари, а лингвисти ће бити консултовани по потреби.

--делија 13:30, 16. јун 2007. (CEST)

Не знам као је у енциклопедији просвете, али је када сам учио историју уметности, био познат као Пол и не Паул (двије збирке његових дјела на нашем језику, преведене са италијанског, Јансенова историја уметности на нашем језику (тада српскохрватски), то су књиге које имам, још из осамдесетих). Е, сад. Ако литература на српском каже да је Паул онда је Паул. За Кли сам погријешио, у праву си... :) Што се тиче Кандинског, код нас је био познат као Васиљ од Васиљевич, дакле не од имена Василиј. Зашто није вршена транскрипција имена, и зашто само Васиљ, (скраћено, можда надимак? од Васиљевич) појма немам. Ево сад видим да је промјенио у Василиј [9], али је нестало Васиљевич... Дакле пуно име и презиме Кандинског је „Василиј Васиљевич Кандински“ (Василий Васильевич Кандинский)... ---Славен Косановић- {разговор} 13:46, 16. јун 2007. (CEST)

---

Па ја то говорим цело време.

--делија 13:50, 16. јун 2007. (CEST)

Prevod

Kako tačno prevest 'Sub-provincial city?

Pogledaj na en:Sub-provincial city--Milens2)

ХИТНО - епархије

Како се правилно пишу имена епархија СПЦ? Да ли је то нпр. Епархија Бихаћко-петровачка или Епархија бихаћко-петровачка? На званичкој презентацији `б` је велико. Ја мислим да се то `б` пише велико. --Поки |разговор| 23:32, 24. јун 2007. (CEST)

---

Видех да си премешт'о. Ја уопште не знам да ли је апсолутно неопходан тај ред речи - зар није логичније Бихаћко-петровачка епархија? Знам да тако зову у СПЦ, али ово је ипак енциклопедија, а не нека верска књига, па би требало да одбацимо и тај архаични начин говора. Што се слова тиче, иде велико Б. Ако стоји како сам ја рекла. Бихаћко-петровачка епархија. Ако мора да стоји изтумбано, онда не знам. Мислим исто велико, ал нисам сигурна.--Maduixa kaži 23:36, 24. јун 2007. (CEST)

---

Знам и ја да је `б` велико ако се пише Бихаћко-петровачка епархија. Ипак, није лоше да се држимо оног званичнијег имена потеклог директно из институције о којој се говори. Баш зато што сам толико несигуран ставио сам ознаку ,,хитно". --Поки |разговор| 23:46, 24. јун 2007. (CEST)

---

Па добро, а како онда пише на СПЦ страници? Напиши како је тамо написано.--Maduixa kaži 23:58, 24. јун 2007. (CEST)

А зашто не оставити/преузети онако како их сама СПЦ назива. Преусмјерења могу да показују са "правописних верзија", али бих чланке назвао као и СПЦ. То нема никакве везе са вјерским изражавањем него само цитира референцу тј. саму СПЦ. Поз, --Kaster 23:50, 24. јун 2007. (CEST)

Ma да та имена преузети како су званично позната у СПЦ, да не компликујемо и са тим још. Доста су нам транскрипције, за сада. ---Славен Косановић- {разговор} 00:05, 25. јун 2007. (CEST)

---

Негде је исписано малим, а негде великим словом, зато сам дошао у забуну. --Поки |разговор| 00:06, 25. јун 2007. (CEST)

Е па онда, не знам... Има ли нека „званична“ листа епархија? Ако има по њој се водити. ---Славен Косановић- {разговор} 00:09, 25. јун 2007. (CEST)

---

Значи, ни СПЦ не познаје Правопис? Е, свашта... Овако. Да не буде забуне. Правопис из '60. год, тачке 20 а и б: Малим словом се пишу имена административних јединица: ваљевски срез, загребачки котар... итд. Међутим, кад се то исто име административне јединице користи као име установе, онда се пише велким словом. Пример:

Отишао сам у Загребачки котар.

али

У загребачком котару добро успева кромпир.

Даклем, ако се мисли на установу, великим словом, ако се мисли на административну јединицу, малим словом.--Maduixa kaži 00:17, 25. јун 2007. (CEST)

Треба: Епархија бихаћко-петровачка или Бихаћко-петровачка епархија (исто као „Улица косовска“ и „Косовска улица“). Значи, ако се одлучите да прво иде реч епархија па онда назив епархије, Е је велико а ово друго мало; а ако хоћете да прво иде назив епархије па онда реч епархија, назив је с великим словом, а епархија с малим Е. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:07, 25. јун 2007. (CEST)

---

Па да. Логично. Лепо у Правопису пише "Само прва реч се пише великим словом". Шта год да је прва реч, та реч се пише великим словом. Какав сам слепац код очију... Свака част Ђорђе!--Maduixa kaži 16:35, 25. јун 2007. (CEST)

Хвала. ;) То што пише је тачно, осим ако се међу оним другим речима после прве не налази и нека властита именица; јер онда ће се и она писати с великим словом, а иначе је тако као што Јагода рече. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:57, 25. јун 2007. (CEST)

---

Е, да, такав је наш Дјоле: не јавља се често, али кад се јави - свака му буде на месту. Свака част.

--делија 19:39, 25. јун 2007. (CEST)

Џенифер Анистон

Ево их све моје недоумице око превода/транскрипције/и još po nečeg на овом чланку:

• Sherman Oaks - transkripcija: Шерман Оукс

• Kada hoću da napišem koje je nekome pravo ime (konkretno: Džon Aniston, otac Dženifer Aniston je koristio ovaj pseudonim iako se njegovo grčko ime na engleskom transkribuje "Ioannis Anastasakis"; e sad ja sam pored imena Džon Aniston napisao u zagradi (eng. John Aniston; __. Ioannis Anastasakis). Šta da napišem na one crtice? Nešto što je skraćenica za originalno, izvorno, prvobitno, pravilno, ili šta već...

• Transkripcija prezimena Dow: DAU (NE DOU)

• Transkripcioja prezimena McLean: MAKLIN ILI MAKLEJN (MEKLEJN)

• Transkripcija "Louise Grieco": LUIZA GRIKO

• Transkripcija "Telly Savalas": TELI SAVALAS

• Sapunice "Love Of Life" и "Search For Tomorrow" - jel zna neko originalni prevod (mada sumnjam pošto ovo sigurno nije bilo kod nas; ja mislim da se može prevesti kao "Ljubav života" i "Potraga za sutra"?): JA BIH REKLA POTRAGA ZA SUTRASNJICOM.

• Prezime Kiriakis - transkripcija: KIRIJAKIS

• Naziv škole - "LaGuardia High School of Music & Art and Performing Arts" (jel se prevodi ili šta?!): VISA MUZICKA I DRAMSKA SKOLA LA GVARDIJA

• "For Dear Life" и "Dancing On Checker's Grave" - imena predstava (jel zna neko prevod?): NEMAM POJMA. Ovo bi trebalo potraziti, videti ko je autor, pa videti dal se to kod nas prevodilo/prikayivalo i ako jeste, pod kojim imenom

• Koja su to zanimanja: "telemarketer", i "bike messenger"? TELEMARKETER JE ZENSKA KOJA RADI NA TELEFONU I PRODAJE ROBU PREKO TELEFONA BAJK MESINDZER JE KURIR KOJI KORISTI BICIKL KAO PREVOZ. JA NE ZNAM DA LI KOD NAS POSTOJE NEKA POSEBNA IMENA ZA OVA ZANIMANJA.

--Nikola Todorović 13:50, 4. јул 2007. (CEST)

---

Trasnkripcija sledećeg: Justine Last, Meyers. DZASTIN LAST MAJERS--Nikola Todorović 14:08, 4. јул 2007. (CEST)

Ја ти могу помоћи око шкотског презимена: McLean је на српском Маклин. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:31, 4. јул 2007. (CEST)

---

McLean може бити и Маклин и Маклејн (нпр. Фицрој Маклејн).

--делија 18:41, 4. јул 2007. (CEST)

Evo, napisala sam ti sve velikim slovima (ne vicem, nego to samo da bi se razlikovalo od tvog pisanija), mada sam ti vec mnoge od tih pitanja resila u samom clanku.--Maduixa kaži 17:03, 4. јул 2007. (CEST)

---

Ево још мало транскрипције за професионалце.... :-) :-)  :

• "The Howard Stern Radio Show"? - jel se prevodi ili transkribuje? Радио-шоу Хауарда Стерна

• Molloy (ime neke serije; jel znači nešto na engleskom ili je ime? ako je ime kako se transkribuje? Презиме: Молој

• Ferris Bueller - ime serije (ja mislim da je neko ime) transkripcija? Лик из филма. Ферис Бјулер.

• Kako bi glasio prevod imena serije "Muddling Through"?

• "The edge" je ime neke serije i osećam se slobodnim da ga prevedem kao ivica (iako nemam pojam o čemu se radi). Jel ima neko neki razlog zašto ne bi bilo ovako? :-)

• Quantum Leap - ime serije - prevod?

Превод би био "Квантни скок". Не знам у каквој је вези то са радњом серије... Darth Vader 13:39, 5. јул 2007. (CEST)

• ima neki film leprechaun (jel mogu da prevedem kao leprikon?) ili ima neko drugo ime (vilenjak ili tako nešto?)

"Леприкон" и вилењак су ваљда једно исто...

---

en:Leprechaun је посебна врста вилењака из ирских легенди. Ја бих га превела као вилењак, али пошто видим да на свим осталим језицима га не преводе него га остављају у оригиналу, онда га остави и ти. Леприкон је мали покварени преварант. Мораш њега прво да превариш како би успео да се дочепаш ћупа са златом који он чува а који се налази на крају дуге... Мало је оних који су то успели...--Maduixa kaži 13:46, 5. јул 2007. (CEST)

---

• DeGeneres - prezime za koje mi treba transkripcija....... Деџенерес

• kako se transkribuje Windows? Виндоуз.

--Nikola Todorović 19:02, 4. јул 2007. (CEST)

---

треба ми помоћ: шта су "theatrical films"? Затим: наши преводи филмова "Derailed" i "Rumor Has It" su......koji? Zatim, treba mi transkripcija imena piva "Heineken"...... i jel može neko da mi sredi onaj unutrašnji link (kod UEFA lige šampiona) (na Dženifer Aniston članku, pošto ne znam pod kojim je nazivom taj članak, a hoću da ih povežem.--Nikola Todorović 21:19, 4. јул 2007. (CEST)

"Derailed" је „Избачен из колосека“ а "Rumor Has It" је „Шушка се“ --Милан Динић 09:16, 5. јул 2007. (CEST)

Проблем..........

На различитим чланцима, иста имена се различито транскрибују, и по мени то представља веееелики проблем: унутрашње повезивање је лоше, људи ће се збуњивати итд. Име ime Kathleen je na članku Kortni Koks prevedeno kao Katlin, a na članku o Dž.K. Rouling kao Ketlin. Zatim ime Brad, koje se na Bred Pit članku transkribuje kao Bred, na članku o Kortni Koks se prezime Bradley transkribuje kao Bradli. I već dve greške na samo jednom članku..... Kada bi tražili, na hiljade bi ih našli. Jel ima neko ideju kako bi to moglo da se reši? (Jako kratko sam ovde, ali mislim da imam pravo da barem pitam da li je moguće da se pokrene neka akcija ili tako nešto?) Pozdrav...--Nikola Todorović 19:16, 5. јул 2007. (CEST)

---

Mozes, kako da ne mozes... Bas nam taki i trebaju kao ti. Da ispravljaju greske Ne zaboravi da Vikipediju pisu amateri, tako da sigurno ima puno clanaka sa pogresnom transkripcijom. Slobodno ispravi ako naidjes na nesto sto znas da nije tako. --Maduixa kaži 19:59, 5. јул 2007. (CEST)

Još o Dženifer Aniston.....

Nije mi jasno zašto se "osamdesetih" piše kao 80-tih a ne kao 80-ih? Zato što je neko ispravio ovo drugo i zamenio ga ovim prvim... Koliko ja znam, kaže se "osamdesetih" a ne "osamdesettih". (Ispravite me ako grešim, i objasnite mi zašto se piše 80-tih, a ne 80-ih.)

Treba mi pomoć oko transkripcije:

• Reč "south", kao "jug" (Jel saut ili sout?):
• Imena Robin Wright Penn i Kris Kristofferson:
• Ime Chris McMillan:
• Kako se transkribuje "Glacéau":

Nevezano za trasnkripciju, ali vezano za članak: neki kratki film se zove "Room 10". Jel se to prevodi kao "Soba 10" ili kao "Deseta soba"? I još ovo: kako bi se moglo prevesti "smartwater" (to je neka voda obogaćena mineralima, proteinima, vitaminima itd. Ja sam mislio da probamo sa nečim kao što je "vitaminska voda". Jel OK to? Hvala unapred i po mogućstvu, ko zna ovo što sam pitao, neka odmah unese izmene u članak. ----Nikola Todorović 23:53, 5. јул 2007. (CEST)

---

Ti si ga pisao, ti znaš gde su sve te sitinice... elem, ne znam za to -tih. Onaj ko je ispravio neka objašnjava. Ja bih isto napisala -tih, al ne znam zašto.

• Saut
• Robin Rajt Pen i Kris Kristoferson
• Kris Makmilan (ovo nisam sigurna jer nikad nisam čula kako se izgovara ovo ime)
• Glaso (rekla bih ja...)

• Soba 10 (da je Deseta soba, bilo bi Tenth room, međutim, nikad se ne zna, trebalo bi videti o čemu se radi u filmu...
• Smart Water bi bilo ime marke neke mineralne vode, tako da se to ne prevodi, nego transkribuje: Smartvoter--Maduixa kaži 00:10, 6. јул 2007. (CEST)

---

Smartwater nije marka vode, zato što piše da je Glacéau marka smartwater. Napisao sam da je vitaminska voda, pošto kada se prati link na engleskoj wiki, onda piše da je to voda obogaćena nekim vitaminima itd. Soba 10 ću ostaviti u originalu, a za osamdeseti itd. ćemo videti, mada se i meni sada čini da je -tih, zato što kada se npr. piše osamdesete piše se 80-te a ne 80-e. Ipak je taj neko bio u pravu. Brži mi jezik od pameti. A Kris Makmilan jeste tako sigurno, ne vidim što ne bi bilo. Hvala...... --Nikola Todorović 00:40, 6. јул 2007. (CEST)