Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/14

п.н.е. и прије Христа...

Шта каже наш нови Правопис о овој теми? Јел се нешто промјенило? Ако није онда оставите Христа за своје личне преписке и приватне публикације. Дуго времена, кад сам отишао у иностранство, прецртавао сам оловком бефоре Црист у књигама на енглеском и шпанском, једноставно ми је било толико нападно да ми се Христ мјеша у сваку чорбу, гдје му није мјесто... И данас књиге у гкојима се често користи једноставно не читам. Некако оно скраћено БЦ и могу да прогутам, али ове ”нескраћенице”... Ако баш не можете да се суздржите макар пишите ПХ, ако је уопште регулисано ово у Правопису... ---Славен Косановић- {разговор} 00:42, 6. јул 2007. (CEST)

Ако на овако нападан начин нападаш да ти се гади кад то видиш у страним књигама, мислим да ниси подесна особа за овакву расправу. А ја не мислим ни суделовати у оваквим расправама кад се користи језик мржње. --DidroRuso 00:47, 6. јул 2007. (CEST)

Па већ судјелујеш. Знао сам да нећеш моћи издржати да не одговориш зато сам и унио моје лично мишљење. :) Иначе, што се тиче енциклопедија, оне су секуларна творевина у већини језика у свијету. ---Славен Косановић- {разговор} 00:51, 6. јул 2007. (CEST)

---

Ja mislim da si ti Didro, malo pristrasan/a. Ovde niko nema ništa protiv Hrista, nego protiv nečega što nije uobičajeno u srpskom jeziku i izgleda kao kalk sa drugog jezika, konkretno, engleskog. Slavene, kako je moglo da se išta promeni kada se kod nas koristi još uvek pravopis iz 1960. godine? Onaj iz 1993 je samo preštampan onaj iz 60, i promenjen je naslov, umesto Pravopis srpskohrvatskog jezika, sad se zove pravopis srpskog jezika. Ni PH, ni BC ni pre Hrista, ni posle Hrista, nego pre nove ere ili p.n.e. To, ako je ikome uopšte stalo da piše na SRPSKOM jeziku i da piše PRAVILAN SRPSKI jezik... --Maduixa kaži 00:54, 6. јул 2007. (CEST)

ОК онда, ако нема промјена онда је п.н.е илити прије нове ере... ---Славен Косановић- {разговор} 00:56, 6. јул 2007. (CEST)

Sa tačkom iza E, takođe--Maduixa kaži 00:59, 6. јул 2007. (CEST)

hej, hej....polako. Mislim da je ispravno i jedno i drugo. Pustite coveka da pise.--Jefe Timmy 00:58, 6. јул 2007. (CEST)

Може ли икако да се скрати, као на енглеском... БЦ... Има ли наде? Хоћу рећи у већини језика гдје се користи је скраћено, тако да се не намеће толико. И прије нове ере кад се не би писало скраћено било би наметљиво. ---Славен Косановић- {разговор} 01:07, 6. јул 2007. (CEST)

Нећу да улазим у то да ли је спомињеање Христа у реду или не, јер овом приликом није потребно (о овом можемо приватно да разговарамо, не овде). У многим књигама на српском језику се спомиње пре Христа и то је сасвим регуларан израз. Исто као и п. н. е. (само се овај други чешће користи). Значи нема разлога избацивати пре Христа, то није само буквалан превод, већ се користи код и не само у црквеној литератури већ и у „световној“. Тако да нема потребе наглашавати „секуларан“ карактер већине енциклопедија (мада се и о томе може расправљати, али такође другом приликом) --Јован Вуковић (р) 22:38, 11. јул 2007. (CEST)

Сентандреја или Сент Андреја?

Молим стручњаке за правопис да утврде шта је правилно. --Ђорђе Стакић (р) 09:13, 6. јул 2007. (CEST)

U geografskom atlasu za osnovnu skolu pise Sv. Andreja sto je po meni jedan od pravilnih naziva. --Поки |разговор| 16:33, 8. јул 2007. (CEST)

Pomoć

Transkripcija prezimena Rudd, imena Riley. Kada se piše instrumental imena i prezimena npr. Tejt Donovan. Primer: Ona je bila sa: Tejt Donovanom ili Tejtom Donovanom? Hvala unapred.--Nikola Todorović 11:41, 6. јул 2007. (CEST)

За ово прво, чекај Делију. За ово друго, кроз падеже се мења и име и презиме. Значи са Тејтом Донованом. Изузетак су, мислим фр. имена, ал ту нисам сигурна.--Maduixa kaži 11:50, 6. јул 2007. (CEST)

Рад (као Пол Рад - Paul Rudd) и Рајли. И да, мењају се оба, уколико је могуће, што јесте случај са Тејтом. --филип ⁂ 11:52, 6. јул 2007. (CEST)

Јел може неко да погледа филмографију на Џенифер Анистон чланку? Да транскрибује имена ликова које је тумачила у филмовима (да их не би писао све овде). --Nikola Todorović 12:25, 6. јул 2007. (CEST)

п.н.е.

Ових дана ћу да покренем бота за премештање свих инстанци где се појављује облик пне. у п.н.е., па вас молим да од сада пишете тако. --филип ⁂ 12:42, 6. јул 2007. (CEST)

Не, осим ако се грдно не варам, исправно је једино п. н. е. - с бјелинама између. (Мислим да тако каже Правопис, а не п.н.е.) Чини ми се да смо раније (Милош нешто помиња) хтјели да упитамо Одбор за стандардизацију и Клајна да дозволе много срећније рјешење пне. али не знам докле се са тим дошло. (Исто тако је и т. д. постало итд. али п. н. е. се ријетко употребљава па се нико није сјетио да и ово упрости. Надам се да ће се сјетити у новом издању Правописа које се спрема посљедњих неколико година.) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:41, 7. јул 2007. (CEST)

Ајој, компликација ли... онда ћу премештам на п. н. е., а правићу и преусмерења за п.н.е. Иначе, шта би са речју "година"? Мора ли се и она убацити пре "пне" или не? --филип ⁂ 23:13, 7. јул 2007. (CEST)

---

Ја бих јако волела да ми Ђорђе наведе тачку Правописа где то пише, јер ја тражим и не могу да нађем. Једино што сам нашла (и на основу чега сам тврдила ово горе што сам тврдила) је Иван Клајн РЈН који на стр. 176 у одељку ТАЧКА У СКРАЋЕНИЦАМА између осталог наводи н.е. (нове ере), па сам на основу тога закључила да иде БЕЗ белина и са тачкама. За годину сам буцала по овим мојим књигама ал нисам ништа нашла. --Maduixa kaži 22:52, 11. јул 2007. (CEST)

Ок, примљено к знању! ;) Онда п.н.е. it is... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:41, 13. јул 2007. (CEST)

Мислим да реч „година“ не мора да се пише: 120. пре нове ере. А шта ћемо с тим што све године на Википедији иначе немају тачку у наслову? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:15, 13. јул 2007. (CEST)

Pošto ne pišemo *prenoveere, skraćenica nikako ne može biti p.n.e. Izuzev neke skraćenice koje imaju sasvim zaseban oblik, kao što su npr., itd. i tj., ukoliko skraćujemo višečlani izraz tako što posmatramo svaku reč zasebno, razmak se uvek piše. Prema tome, i skraćenica n. e. piše se sa razmakom, i to Pravopis napominje na dva mesta: u rečničkom delu i u tački 225a. I Klajn je čovek, te može da pogreši, najčešće upravo u primerima kada priča o jednoj stvari, a neki se na to pozivaju da bi rekli nešto o drugoj; tako i sada, sporan primer nalazi se pod odrednicom ’tačka u skraćenicama’, tu se ništa ne govori o razmaku. Štaviše, pitanje je i to je li ovo Klajnova greška ili greška neke od mnogobrojnih ruku kroz koje knjiga prolazi dok ne dođe do krajnjeg korisnika; međutim, da razvejem i poslednji tračak sumnje (ukoliko postoji, mada ne bi smelo) da u pitanju jeste greška, prilažem skeniranu spornu odrednicu poslednjeg izdanja njegovog priručnika: http://img214.imageshack.us/my.php?image=novaerarw0.jpg. Prema tome, ništa drugo osim p. n. e. ne dolazi u obzir.

Пошто нећу бити ту наредних десетак дана, ово одгађам, иако сам планирао да одрадим ових дана. Исто важи и за српска села. --филип ⁂ 23:28, 26. јул 2007. (CEST)

Има гомила имена...

...режисера за транскрипцију у филмографији на Џен Анистон чланку - ево линка: Џенифер Анистон#Филмографија - хвала унапред.--Nikola Todorović 15:13, 6. јул 2007. (CEST)

---

...producenata serija koje treba trasnkribovati na istom članku... Pratite линк.--Nikola Todorović 18:57, 6. јул 2007. (CEST)

Датотека

Више је логичко него правописно питање: зашто код нас, ту лево, пише Пошаљи фајл, а не Пошаљи датотеку? Реч фајл се јако често користи код нас, али реч датотека је сасвим прецизан и једнозначан синоним који је много ближи српском језику. --Matija 18:07, 6. јул 2007. (CEST)

Можда због преференце преводилаца? :) Мене, рецимо, нервира реч датотека. Обе су подједнако стране, тако да датотека није "српскија" варијанта да би се она форсирала. --филип ⁂ 18:09, 6. јул 2007. (CEST)

Ја "датотеку" не могу да смислим (а мислим и да није добар превод), а ако ништа друго, "фајл" је краћа реч. Darth Vader 18:12, 6. јул 2007. (CEST)

Превод је најпрецизнији могући: латински datum и грчки θήκη (теке), преведено: складиште података, што свака датотека и јесте. Мислим да је боље користити такву реч (изведену из латинског и грчког) него енглески синоним, макар био краћи. --Matija 19:07, 6. јул 2007. (CEST)

---

Pa verovatno zato sto je rec fajl kod nas u vecoj upotrebi nego datoteka. Verovatno da vecina obicnih korisnika kompjutera i interneta (znaci, kao ja, koji nisu nesto posebno upuceni u velike i male tajne informatike) ne bi ni znalo na sta e odnosi rec datoteka. Iskreno da ti kazem, da pise ovde posalji datoteku, za mene bi to bilo samo zbunjujuce. Zapravo, ja licno sam naucila vise na spanske izraze, al jos uvek nisam zaboravila engleske koje sam koristila pre nego sto sam otisla u Spaniju. U moje vreme nije bilo NICEGA na srpskom. Sad vidim ima i vindous, i gogl i sve i svasta vec na srpskom. Pre 15 godina, nije nista od toga bilo. Mozda neki mladji i ne bi se mnogo bunili oko reci datoteka, mada ne verujem... Eto, Filip znam da je skoro pa 20 god. mladji od mene, pa mu se ne svidja... A sto ti imas toliko protiv engleskih reci? Jednostavno informatika je takva grana da se vecina izraza mora preuyeti iz engleskog u protivnom, osudjeni smo na opisna imena stvari koja cesto sadrze ili vise reci ili jednu, al do zla boga glupavu rec (kako ono bese brauzer, tolko smo se pre`pirali, a vis da nisam uspela ni da zapamtim tu navodno srpsku rec koja je navodno bolja od reci brauzer a u stvari toliko para uvo da je to uzas)...--Maduixa kaži 19:43, 6. јул 2007. (CEST)

Хехехе, читач и прегледач за браузер, да те подсјетим... :) Занимљиво је погледати и остале језике на Википедији у вези фајла/датотеке. Има разних ријешења и не преовладава фајл. Нисмо једини који имамо проблема са терминима из информатике. Опет кажем, аргумент да је боље транскрибовати енглеску ријеч, него пронаћи неку нашу, мени никако није јасан. Не кажем да у случајевима гдје треба сковати неку нову кованицу није боље преузети енглеску, али није норамлно да се све транскрибује. Овдје се не стављам ни на једну позицију у конкретном случају, мислим да није погрешно ни једно ни друго, иако из угла оперативног система, сваки фајл/датотека је обични скуп комбинација 1 и 0 илити 0 и 1. ---Славен Косановић- {разговор} 19:54, 6. јул 2007. (CEST)

---

Па, зависи од тога како звучи та новоскована реч. Немам ништа против, и не волим да употребљавам туђице (то се види и по исправкама које уносим у разноразне чланке) и увек више волим/преферирам домаћу реч од туђице. Међутим, кад нема српске речи, а реч која се намеће као неологизам звучи грозно (или је неопходно правити опис уместо речи, сети се оне министарке чије смо титуле преводилии као и конгресе и радионице на којима је учествовала ), а плус страна реч кад се транскрибује изгледа сасвим ок и питко за говорни апарат једног Србина (читај, уста), онда се ипак одлучујем за страну реч. Наравно, то није случај са овим овде изнешеним проблемом - датотека је једна сасвим ок реч, ал има један проблем који сам већ напоменула - толико смо се навикли на ФАЈЛ, да многи и не знају шта је то датотека...--Maduixa kaži 20:01, 6. јул 2007. (CEST)

Ево кад смо већ код шпанског језика који је поменула Мадуша. Шпанци су унијели машту у превод тих термина, анализирајући сврху објекта на који се појам односи и тако су сковали своје ријечи за већину информатичких појмова. По мени је то сасвим легитиман начин стварања фонда ријечи. За браузер Шпанци кажу крстарица (navegador), за фајл/датотека кажу архива (archivo), за рачунар уређивач или сређивач (ordenador), итд... ---Славен Косановић- {разговор} 20:04, 6. јул 2007. (CEST)

Па и већина енглеских ријечи за информатику су неологизми у енглеском језику. Не размијем како размишљате да је српски језик престао да се развија и да нема потребе за стварањем нових ријечи. Неминовно како напредују науке и технологије, па и умјетности, биће потребе за стварањем нових ријечи у свим језицима па и у српском. ---Славен Косановић- {разговор} 20:12, 6. јул 2007. (CEST)

А стварање нових речи позајмљивањем устаљених туђица није непознаница у српском. Погледајте само колико турских и немачких израза имамо, па се нико не жали на њих. Истина је да су они далеко више у употреби и да су веома устаљени, али проблем је у томе што нико није нашао за сходно да преведе ове нове рачунарске термине када су се појавили, већ препустио корисницима да сами смишљају. На мом факултету неки термини су стандардизовани (нпр. форсира се датотека), на математичком су неки, по мени смешни, термини ("ниска" за стринг, што је на ЕТФ само "стринг") итд. --филип ⁂ 20:19, 6. јул 2007. (CEST)

Проблем за позајмљивањем је што како напредује савремени свијет, и ми будемо само позајмљивали неће нам остати ништа од српског језика. Дакле, не може се позајмљивати у недоглед. Ситуација је другачија у односу на прошла времена. Нико не каже да не треба позајмљивати, али морају да постоје наша стручна тијела која ће да стандардизују. Не може се стручни језик препустити вољи појединаца, још мање онима који немају везе са струком. ---Славен Косановић- {разговор} 20:25, 6. јул 2007. (CEST)

Аналитичка филозофија језика је много помогла енглеском говорном подручју за разумјевање властитог језика и његових могућности и ограничења. Зато је енглески толико развијен језик. Код нас је анализа језика на врло ниском нивоу и што је најгоре ми сами потцјењујемо наш језик неријетко што нико у свијету не ради. ---Славен Косановић- {разговор} 20:30, 6. јул 2007. (CEST)

Саме ријечи хардвер (отприлике тврда творевина) и софтвер (мека творевина) су толико глупе на енглеском да су се многи стручњаци енглеског језика јежили кад су почеле да се употребљавају, али ипак су то њихове ријечи и на крају данас нико не више не поставља питање од њихових стручњака за језик... ---Славен Косановић- {разговор} 20:37, 6. јул 2007. (CEST)

Слажем се са Филипом. Када сте последњи пут рекли "узглавље" уместо "јастук"? Сви се жале на енглеске речи, а то што имамо много турских, немачких и чијих све не речи у језику никоме не смета. Ако реч "фајл" прихватимо као ознаку за информатички термин а не као "енглеску реч за документ", онда не видим никакав проблем. Осим тога, они који су измислили фајлове су говорили енглески, и зато су им дали енглеска имена (исто важи и за германизме и турцизме које имамо: потичу из језика народа који су предмете измислили или донели код нас). Darth Vader 20:43, 6. јул 2007. (CEST)

То не значи да ми не треба да те речи преведемо на српски. Јасно је да ћемо тешко наћи нашу реч за ћетен-алву, али за шрафнцигер (да, има и н у себи) можемо рећи одвијач или одвртка. Узгред, узглавље је онај део конструкције кревета који се налази код главе (условно речено - горњи), а јастук је оно што се меће под главу... ;) --Matija 10:51, 7. јул 2007. (CEST)

"Одвијач"? А зашто не "завијач"? Колико ја знам, "то" служи и за одвијање и за завијање... чега већ, и шраф је страна реч. Darth Vader 12:02, 7. јул 2007. (CEST)

Фајл је на енглеском „кутија гдје се чувају папири поредани на одређени начин за лакшу претрагу“, до ере информатике. И данас је, осим што се користи у информатици. Када отвориш било који енглески ријечник прва дефиниција је ова прва. Многи термини из информатике имају порјекло у канцеларијским пословима који одавно постоје и код нас... Нисмо толико затуцани... :) Е сад погодите која је то канцеларијска ријеч код нас а да има исто значење... ---Славен Косановић- {разговор} 20:49, 6. јул 2007. (CEST)

---

Imaš li ti referencu za to ježenje, Slavene? Ne zaboravi da se španski ne govori samo u Španiji - u Hispanskoj Americi se ne koristi reč ordenador - zvuči im smešno. Oni koriste reč computadora - što je opet kalk iz engleskog... U kolikoj meri će neki jezik da upliva u druge putem vokabulara zavisi umnogome od oblasti o kojoj se radi - ako je neka oblast u ovom slučaju, informatika, nastala i razvila se na engl. govornom području, sasvim je normalno da drugi jezici preuzimaju reči iz oblasti informatike, ukoliko ne postoji domaća reč, a u većini slučajeva ne postoji. Što ne probaš da prevedeš tortilja? A? Aj da te vidim, ili paelja, gaspaćo ili kordopska verzija gaspaća, salmoreho? Zato što se tačno zna šta je to. Tortilja jeste neki omlet (što opet nije srpska reč) al i nije. Paelja jeste neki pirinač, a i nije. Stvari koje su tipično "nečije" ughlavnom se ne prevode. A informatika je tipično i izvorno američka. Prema tome... Ajd da ne raspredamo po sto pedeseti put na istu temu... --Maduixa kaži 20:51, 6. јул 2007. (CEST)

Паеља, тортиља и газпачо нису системи неке науке, него имена хране. Када имаш један научни систем у којем су све ријечи стране, како ћеш пренијети тај систем у твој језик људима који не знају језик из којег ти термини потичу? како правити глаголе, придјеве и остало... Мислим стварно... ---Славен Косановић- {разговор} 21:13, 6. јул 2007. (CEST)

Ma hajde da izbacimo sve strane reči, turske, engleske, nemačke... pa da vidimo šta će ostati od srpskog, i kako onda da im svima nadjemo zamenu...--Jefe Timmy 20:54, 6. јул 2007. (CEST)

Ма не може се обрађивати било која област ако су већина стране ријечи људи размислите мало. А у информатици и све више у економији јесу. Гледам неки дан неке наше еконпмисте на ТВ како се пате да објасне неке појмове јер нема наших ријечи... Није ствар ријечи, него треба те области предавати на факултетима, у школама итд. ---Славен Косановић- {разговор} 20:59, 6. јул 2007. (CEST)

---

Pa ako baš hoćeš, fajl je kod nas u kancelarijskom žargonu fascikla a fascikla sigurno nije srpska reč... Srbi su seljački narod, nismo mi nikada imali te reči, sve kancelarijske stvari su nam došle iz drugih jezika a ponajviše iz nemačkog...--Maduixa kaži 20:56, 6. јул 2007. (CEST)

Нисмо ми мање сељаци од осталих у Европи, то је глупост. Шпански на примјер је био називан вулгарним латинским од стране Црквених великодостојника. ---Славен Косановић- {разговор} 21:05, 6. јул 2007. (CEST)

Фајл, заправо, значи и досије, односно картон. Досије опет није наша реч, већ француска и значи документ или спис (колико ја знам). Картон опет има другачијих асоцијација у српском језику, те не видим да би иједна од ове две речи успешно заменила фајл, или, у крајњу руку, датотеку. --филип ⁂ 21:09, 6. јул 2007. (CEST)

Право значење код нас је архива. Имамо и глагол архивирати... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:15, 6. јул 2007. (CEST)

Али у рачунарској терминологији, архива је нешто сасвим друго. --филип ⁂ 21:21, 6. јул 2007. (CEST)

Па знам да је, моја аргументација овдје се није односила на конкретан појам нити ми је намјера била да мијењам фајл/датотека, што сам рекао у првом коментару. Моја прича има везе са, по мени погрешном логиком, да су наши неологизми глупи а страни нису. ---Славен Косановић- {разговор} 21:26, 6. јул 2007. (CEST)

Колико само има глупих неологизама у другим језицима..., али људи их цијене јер су њихови, какви год да су, док ми и кадса имамо могућност за неки наш појам понижавамо наш језик. ---Славен Косановић- {разговор} 21:29, 6. јул 2007. (CEST)

---

Ma daj Slavene sta pricas! Nije spanski nazvan vulgarnim latinskim, nego su svi romanski jezici nastrali iz vulgarnog latinskog a vulgarni latinski nije nista ruzno, to je samo latinski koji se govorio u provincijama pa je imao uticaja od varvarskih jezika. Jezik je ziva stvar i n jedan jezik nije ostao 100% cist. Onaj koji jeste, taj je umro. Kao latinski - ne vulgarni, nego onaj pravi.--Maduixa kaži 21:31, 6. јул 2007. (CEST)

---

Mislim da preterujes, Slavene. --Maduixa kaži 21:32, 6. јул 2007. (CEST) да су наши неологизми глупи а страни нису.

Ovo pogotovu niko nije rekao. NEKI neologizmi, kao u svim drugim jezicima, mogu parati uvo. Drugi pak, su ok. I to sve zavisi od slucaja do slucaja. Ne budi toliko iskljuciv, nije sve ili crno ili belo... Il su te opet uhvatile bube, pa se inatis?--Maduixa kaži 21:36, 6. јул 2007. (CEST)

Ма да ја се инатим, хајде напиши један чланак из информатике, да видим на шта ће да личи. Али обрађен како треба не површно, користећи све неопходне појмове. Тек кад дођеш до момента кад треба да направиш један глагол или придјев од неке са енглеског транскрибоване ријечи видјећеш у чему је проблем. Са латинског и грчког код нас постоји традиција прављења глагола и придјева те имају смисла у нашем језику, док са енглеског не... ---Славен Косановић- {разговор} 21:41, 6. јул 2007. (CEST)

И колико видим погрешно сте схватили све што сам причао. Мој став нема везе са пуристичким ставовима нити сам ја против свих страних ријечи које улазе у језик. Ријечи се морају адаптирати, али тај процес адаптације у различитим професијама треба да се одвија у сарадњи стручњака из професије и стручњака језика. Не може да зависи од личних преференција појединаца, поготово оних који нису од професије, па чак ни од личних преференција само стручњака за језик или само стручњака за неку професију. Сарадња стручних људи различитих профила у вези, помаже да се развија један писмен језик. ---Славен Косановић- {разговор} 21:56, 6. јул 2007. (CEST)

Ja te nisam pogrešno shvatio. Problema u praksi ima upravo zbog ovih problemajako puno. Medjutim, kako ne bi otišli stranputicom kojom su krenuli neki drugi, ne bi smeli izmišljati reči za nešto što se ne koristi od strane stručnjaka. Što se tiče informatike tu smo najtanji. A ako tu već ne postoje neka pravila onda će do dogovora o terminima biti potrebno puuuuno pregovora i dogovora, što u krajnjem slučaju pokazuje i ova diskusija o jednoj jedinoj reči "file-fajl-datoteka"--Jefe Timmy 22:17, 6. јул 2007. (CEST)

Наравно да није циљ да неко сједне сам и смишља ријечи, али ако стручњаци за неку професију сами кажу да имају проблем и признају да им је потребна помоћ и стручњака језика, то би био предуслов за добар почетак. Проблем је ако никада не дође до таквог признања и ако појмови неке струке буду препуштени људима који нису од струке, па кажу еј мени се више допада овај израз... У многим наукама обични људи немају обичај да се „петљају“, али у информатици претпоставља се да свако ко зна да упали рачунар и отвори фајерфокс или експлорер, већ може да дискутује о проблематици терминологије... И када дискусија крене дубље у порблематику, обично ти аргументују, еј немој да ме смараш шта ће ти толика објашњења и што анализираш толико дубоко... Или ја знам да користим Интернет... :) ---Славен Косановић- {разговор} 22:35, 6. јул 2007. (CEST)

A da napravimo neki spisak svih termina kakvi jesu na engleskom pa da probamo da bar za neke nadjemo rešenje--Jefe Timmy 22:56, 6. јул 2007. (CEST)

---

Има, има... Превођење је једна од професија која много трпи од стране широких народних маса. Свако ко иоле мало брбља неки страни језик налази се прозваним да критикује неког преводиоца, или, не дај боже, да сам узме па да преводи... На крају, добијемо ово што тренутно имамо у издаваштву - гомилу јако лоше преведених књига. Углавном друштвене науке трпе више од нестручног мешања него природне, јер природне су саме по себи неразумљиве обичном човеку који није студирао или проучавао исте, а друштвене су некако, ближе јер углавном говоре о видљивом свету који нас окружује. Увек ћете видети неког како паметује о историји, о географији, о језику, о књижевности, али мало кога ко то исто ради са физиком, математиком, хемијом, и др. Ал да се не удаљујем од теме... --Maduixa kaži 23:02, 6. јул 2007. (CEST)

Malo smo osetljivi... Dakle sačinimo spisak da bude kao rečnik koji će se koristiti na vikipediji za strane vezane za informatiku, ali ne forsirati prevodjenje ako nije smisleno.--Jefe Timmy 23:09, 6. јул 2007. (CEST)

Већ постоји један „пројекат на тему информатичких појмова на Википедији“ - Википедија:Појмови из Рачунарства... Такође и ријечник Микрокњиге је добар извор... ---Славен Косановић- {разговор} 23:13, 6. јул 2007. (CEST)

Него ове дискусије крену, када неко одлучи да му се не свиђа неки појам у информатици... као што сам већ рекао мислим да није погрешно ни фајл ни датотека, пошто се оба користе у стручним круговима у Србији. Дакле, на Википедији може да буде ствар договора. ---Славен Косановић- {разговор} 23:15, 6. јул 2007. (CEST)

Pa po ovome je dogovor postignut. Fajl je DATOTEKA. Za mene je to dovoljno jasno.--Jefe Timmy 23:19, 6. јул 2007. (CEST)

Хм, рецимо да дајем глас за датотеку. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:25, 7. јул 2007. (CEST)

А гледе те приче о неологизмима који парају уши, можда ћете се зачудити кад вам кажем како је Ђуро Даничић педесетих-шездесетих година деветнаестог века писао похвалу једном тадашњем писцу уџбеника физике за то што је тако лепо сковао до тада непостојеће речи, неологизме „невидљив“, „пречник“, „осетљив“ и др. А Вук Караџић када пише о свом преводу Новог завјета постиђено признаје да је понекад морао да прибегне смишљању ушопарајућих неологизама као што је, на пример, реч „сејач“! Требало би да ова причица покаже како се многи ушопарајући неологизми на крају ипак устале (макар били и страног порекла или вештачки склопљене домаће речи). Узгред, Јагода је у праву, а потпуно се слажем и са Славеном - како су информатичари, новинари, спортски коментатори и други почели да усвајају термине и, далеко било, транскрибују имена певача, глумаца и спорташа (само се сетите Прислија, Ширли и других мученика), настало је такво расуло у нашем језику да је лингвистима и преводиоцима, које се нико није лепо сетио да пита за савет на првом месту, остало једино да седну и плачу. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:25, 7. јул 2007. (CEST)

---

Смрт датотеци, живела податкотека. --Поки |разговор| 15:32, 7. јул 2007. (CEST)

Поки јеси ли то пио медовину са препеченицом на штесрце... :) ---Славен Косановић- {разговор} 17:37, 7. јул 2007. (CEST)

---

Као неко ко студира Математички факултет (у Београду) сећам се времена када су студенте плашили тиме да се пада због фајла (и на жалост знам шта "програмотека" и "податкотека" треба да значе). Срећом то је колико ја знам урбана легенда, али лепо илуструје колико далеко је ишло инсистирање на увођењу и одржавању речи "датотека" у српском језику. Зашто је баш ова реч толико одвратна? Па због тога што је једно правити нове речи од речи истог језика, а нешто сасвим друго "ковати" их од страних, поготово ако оне немају значење у дотичном језику или чак имају значење које је погрешно у контексту у коме се та кованица користи. Иначе сам процес "ковања" речи је стран за Српски језик и културу. --Tzuppy 19:57, 7. август 2007. (CEST)

Brčko d(D)istrikt BiH?

Kako se piše pravilno: Brčko distrikt BiH ili Brčko Distrikt BiH? (http://www.bdcentral.net/ http://www.skupstinabd.ba/). Na ovim stranicama su različiti nazivi. Poznavaoci jezika pomozite. --Поки |разговор| 12:23, 16. јул 2007. (CEST)

---

Ja bih rekla da su i jedno i drugo malo "poengleženi", prvi rasporedom reči, a drugi i rasporedom reči i velikim slovima. Ja bih rekla:

• distrikt BiH Brčko. (Veliko D u distrikt samo ako je početak rečenice, naravno)
• Brčko, distrikt BiH (Ako ime ide prvo, onda obavezno zarez iza imena)

Ne vidim zašto bi se "distrikt" pisalo velikim slovom.--Maduixa kaži 12:38, 16. јул 2007. (CEST)

---

А твој коначни предлог за назив чланка, узимајући у обзир службене називе на сајтовима какви год да су, је? :) --Поки |разговор| 12:41, 16. јул 2007. (CEST)

---

Могло би да буде:

• Брчко (дистрикт у БиХ)
• Дистрикт Брчко (БиХ)
• Босанскохерцеговачки дистрикт Брчко

Мада ја бих из наслова избацила БиХ, јер Брчко је једно и само у БиХ. Нема као нпр. Хиљаду и једна Кордоба, или Толедо или Севиља, па да мора да се наглашава која Севиља из које земље. Даклем, ако постоји Брчко град и Брчко дистрикт, онда ставити Брчко (дистрикт), ако има само један појам Брчко (значи само тај дистрикт), онда наслов чланка треба да буде једноставно само Брчко. У тексту чланка на самом почетку ће се већ дефинисати да је то дистрикт у БиХ.--Maduixa kaži 16:27, 16. јул 2007. (CEST)

Врло су поенглежени. Ја бих рекао Дистрикт (Босне и Херцеговине) Брчко, али нисам сигуран за велико слово. Ипак мислим да би се могло упоредити са Аутономном покрајином Војводином, Републиком Српском и слично, где је велико почетно слово. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:12, 16. јул 2007. (CEST)

---

Еј, екипа, питао сам лекторе овде у "Гласу Српске". Службени назив је Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине (они сваки дан у Гласу објављују покоји оглас па имамо прилику видети како изгледа њихов оригинални меморандум). Међутим, лекторска служба Гласа иде са варијантом Брчко дистрикт Босне и Херцеговине (дакле са малим "д") сматрајући да дистрикт није држава да се пише великим почетним словом. Али јест "држава у држави", по мом мишљењу . . . И ту се круг затвара. Наравно, најправилнија би била Ђорђева варијанта, али сада са поставља питање: да ли ићи са службеном, али правописно сумњивом варијантом, или са неслужбеном али усклађеном с правописом?

--делија 16:40, 16. јул 2007. (CEST)

По мени, овде се водимо по службеним, тј. званичним документима и онда би се чланак требало звати Брчко дистрикт БиХ. Хоће ли неко да закључи случај? --Поки |разговор| 18:55, 20. јул 2007. (CEST)

---

Ево ја ћу. Водимо се службеним. Ако је службено име Брчко Дистрикт БиХ, онда тако треба да пише и овде. А сад, што су они што су давали име том месту/округу били пијани или су се завитлавали кад су радили свој посао, то није наша ствар (мени цело име пре личи на зајебанцију него на нешто озбиљно, ал ајд...)--Maduixa kaži 20:26, 20. јул 2007. (CEST)

---

Поки, велико Д...--Maduixa kaži 20:28, 20. јул 2007. (CEST)

Телевизијска серија

Како је правилно (правилније): име серије (Тв серија) или име серије (тв серија)? --Поки |разговор| 18:53, 20. јул 2007. (CEST)

Mislim da oba idu velikim, znaci TV.--Раде Награисаловић 18:56, 20. јул 2007. (CEST)

---

Цитат из Клајновог РЈН:

TV. Ova skraćenica uvek se piše velikim slovima, bez tačke, a ako sledi neka imenica pravopis daje prednost odvojenom pisanju: TV dnevnik, TV program, TV gledaoci. Dopušteno je i pisanje s crticom.

Dakle TV serija ili TV-serija.

--делија 20:51, 20. јул 2007. (CEST)

Pisanje diplomskog rada iz tehnickih nauka - dilema

Dakle, Softver se zove MATLAB r2007a. Pise se cirilicom (lepse mi je). Da li se pise: "Реализација у МАТЛАБ-у ..." ili se pise: "Реализација у MATLAB-у ..." ????????????????????

Hvala.

Чини ми се да је правилно "Реализација у MATLAB" --филип ⁂ 16:12, 24. јул 2007. (CEST)

---

Прво, ћирилица и латиница се не могу мешати. Друго, Ја бих рекла да је сасвим ок рећи реализација у МАТЛАБ-у.--Maduixa kaži 16:44, 24. јул 2007. (CEST)

Моја је задња;)

Драги моји Википедијанци и Википедијанке, један од администратора ме је замолио да напишем своје мишљење у вези с питањима на Тргу, тачније на Правопису. Не желим да се правим најпаментнија, само хоћу да дам свој допринос, а посао сам озбиљно схватила и зато овај одговор има 8 страна! Прво повлачим реч у вези с Прћићем и његовом компетенцијом за транскрипцију, те све што прочитате за Прћића не важи:)

Идем неким каквим-таквим редом:

Што се тиче било чега у вези с компјутерским речником, експерт за то је Владо Ђукановић, који је и радио лектуру превода на српски за Мајкрософт. Кад нађем његов сајт, објавићу га, мада се може наћи и преко Гугла.

Овде се, видим највише места посвећује транскрипцији, која и јесте најтежа за разумевање, за реализацију итд. и најмање је заправо питање српског правописа. Наравно, то не значи да питање треба прескакати већ да треба питати стручњаке, ако не постоји део у правопису. Правопис се бави том проблематиком, али не може обрадити сваки пример понаособ, и наравно да је некад потребно тумачење, АЛИ неког језичког ауторитета (већ поменутог Ђукановића, популарног Клајна, врхунски је стручњак и Егон Фекете...) Ми долазимо у велике дилеме и када је наш рођени језик у питању, вокатив многих именица не постоји (некад давно ми је исти Вл. Ђукановић, на моје питање како да кажем у вокативу једно мушко презиме које није било на -ић, заборавила сам које, било је проблематично, одговорио Замислите себе како кажете свом монитору: О, монитору/е, мој... те тако у складу с тим, човек се мора довијати у новонасталим ситуацијама, па је лако рећи г. Ђукановићу, али не и г.Клајне јер то није у духу српског језика. Пошто је тако с нама, како је тек са странцима. Ми бисмо морали да деклинирамо мушко име и презиме и кад је страно, са Харијем Потером, са Џоном Вејном... а шта ћемо са Ал Паћином/Ал Пачином да не кажем с Алом Паћином/Алом Пачином? Овај пример је управо дао др Иван Клајн у једној рецензији. Наравно, да ћемо избећи конструкцију, како чак саветује и сам правопис – направити конструкцију која је у складу са духом језика и мирна бачка (шта ћемо сад, велико или мало бачка... ја сам се одлучила за мало, јер је у питању израз, а не географски појам, то се зове тумачење). Све ово ради вечног проблема транскрипције. Свет је све мањи, утицаји страних језика све већи, и неке се ствари не могу избећи. Оно што ми можемо у очувању српског језика јесте да пишемо ћирилицом кад год је то могуће, али не да правимо комедију од језика. Грешке у транскрипцији су наша реалност – тешко је научити, а још теже одучити – такав је био пример лоше транскрипције Лос Анђелос. Годинама се тако говорило, и неки времешнији људи и сада тако кажу, једва се правопис изборио за исправно Лос Анђелес. То се дешавало и дешаваће се, али свакако треба радити на култивисању. Наравно, неће се увек двоје сложити око тога где престаје правилност и почиње комедија, али ја бих то оставила аутору текста 1. ако има осећај за језик 2. ако не тражи помоћ 3. ако неко није сигуран (пише у важећем правопису и сл.) да треба да гласи другачије 4. ако лектор није исправио:)

Бања Лука

Такође је питање да ли изворно, транскрибовано, преведено... предмет дугогодишњих расправа наших највећих лингвиста. Правопис је производ њиховог договора око свега тога. Бања Лука/ Бањалука – тачно је то што је написала Maduixa, мада и ту има нешто коментара, али да не збуњујем народне масе, добро је написала Maduixa, и не треба бити цепидлака те треба оставити аутору текста да напише било који од дозвољених облика – на крају крајева, то је богатство језика (може се рећи и којег и ког, па у складу с тим треба допуштати оба облика, све више се овај први губи, па многи језикословци покушавају да га поврате, инсистирајући да се више користи баш тај пуни облик којег(а). Битно је да један аутор у једном тексту користи само изабрани ради лепоте самог текста, а и то није обавеза, али лепше је. Има много места на којима у правопису пише боље је, што не искључује употребу другог облика, али особа с осећајем за језик радије ће употребити облик испред кога пише боље је.

Elizabeth Hurley

И овде се опет морам сложити с Maduixa, али такође – "предлагати да се инсталира програм преко кога ћемо чути како је правилан изговор", неће да може. Кад би то било тако лако, транскрипција не би била проблем. Овакво презиме се дефинише у правопису, али немам га сад поред себе:) И наравно да транскрипција не може 100% пратити изговор као што је већ горе неко написао. Мора се прилагодити нашим знацима/словима и нашем говорном апарату. Не знам чиме се бави Раде Награисаловић, али мислим да не језиком? Осим аматерски. Без жеље да неког увредим, много тога је понекад чудно у језику, али сетите се увек да је Нишлији до скоро било нормално (некима и сада) да каже Био сам у Ниш, па то не значи да је то исправно. Отвореност за правилан говор је прва степеница до правилног говора/и писања наравно/, ако се стално чудимо и исмевамо, никад се нећемо описменити. А да, по Прћићу. У неким случајевима се Прћић и Правопис не слажу, тада се предност даје важећем правопису без дилеме. Кад се слажу - супер, кад у правопису нема, може Прћић итд. Јако је значајно знати редослед радњи, и појешћу се што сад поред себе немам правопис, али за месец дана кад га будем имала, погледаћу неке од случајева. Повлачим реч:) о Прћићу! И опет, и за Лос Анђелес, Анџелину Џоли и сл. одајем признање Maduixa

Зоран.Д

Што каже човек јесте/није Меклејн итд. – опет види горе – неке ствари је касно изменити јер би ТО било смешно.

Вашингтон или Вошингтон

Опет + за Maduixa

Демографија

Није језичко питање

Nova verzija pisma

Коментар сам написала под тим поднасловом, али ево пренећу га у целини: У вези са самим питањем, шта преводити, а шта не, рекла бих само још нешто. У језику не треба радити ништа НА СИЛУ, дакле, док читалац чита треба да му је јасно о чему се ради, и да је текст питак. Не треба мешати превођење с транскрипцијом. Превођење је кад од Меry направимо Мара, а транскрипција је кад напишемо онако како се изговара у дотичном језику, дакле Мери. Правопис препоручује да се транскрибује на ћирилицу у ћириличном тексту, али само ако то знамо или ако је раније нормирано у правопису или г. Прћићу на кога се људи масовно позивају, али ако је у Прћићу другачије него у Правопису, онда Правопис. Тешка је то материја, и боље је некад оставити изворно написано него лупетати, или макар поред транскрибованог имена у загради изворно, јер поента језика јесте и да се разуме... Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Ајрон Мејдн свакако, али у ћириличном тексту ћирилицом. Незнатно се разликују правила у латиничном тексту, направићу једну страницу о тој проблематици, али увек наглашавам, сваки пример може у одређеним околностима бити за себе, и то није фалинка правописа, већ толеранција и прилагођавање одређеним ситуацијама. Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Па да, управо се о томе ради. Сваки језичар ће вам одговорити шта би он урадио, јер се ту заита не можее бити искључив. Треба питати наравно, али не комшију, тетку, него стручњака. Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Ја бих Блинк уан ејти ту, а најрадије бих оставила у оригиналу. Пракса нас у много чему демантује, и живот треба пратити. Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Одговорила сам горе. Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi? Одговорила такође, али све је то иста прича.

Наравно, тако је са свим законима, тумачи како ко мисли да треба, али треба да тумачи стручњак за дотичну област, а не добар комшија ко добар брат, а ако се стручњаци сукобљавају, онда је решење неважно, око важних питања сви стручњаци се слажу. И тачно је и то да сам правопис не помаже пуно управо у питањима која су најтежа, то је живот. И на крају - каже се у вези с проблемом, а не у вези проблема (у вези је зелен), и боље је рећи неколико питања него пар јер пар је угл. папуча, рукавица итд. У сваком случају, подржавам напор свих овде да постигну што бољи језик на Википедији, и прикључујем се.

Вето

Овог пута се не бих сложила с Maduixa, али ипак нисам сигурна, немам поред себе ни једну књигу која се темељито бави језиком па не могу да проверим, на одмору сам. Ја мислим да је вето као лото – тај лото, тај вето. Проверићу у септембру. И још нешто, Вујаклија је последња оаза. Много грешака, нема потребе цитирати Вујаклију, ако постоји у правопису, а сигурно постоји. Реч је страног порекла и не добија аутоматски род као наша реч која се завршава на о. Е, да. То ми је као ресторан у Београду који се зове Мало корзо, уместо Мали корзо, то је скоро сам сигурна аналогија за случај вето.

Имена страних градова, музичких група, видео игрица, компјутерског софтвера, итд ...

Овде бих се скоро без примедаба сложила с лаиком Kaster за разлику од Mladifilozof чија логика није добра бар не по питању језика. Цитат из правописа није добар, или је цитиран неважећи правопис, или нека од варијаната постојећег, или црногорски//босански итд. што не говори да је тај предлог лош него да СИГУРНО није из важећег српског правописа, и то ћу проверити кад се вратим. А па да, већ му је одговорио Бране Јовановић, ДГзС <~>

Сва питања у вези с Мајкрософтом – Влади Ђукановићу, експерту за српски Мајкрософт:)

Adrien Brody

Опет Kaster зна, свака част. Никако без Ј. Ретки су такви случајеви, мада има и њих.

Питање

Не знам које издање имаш Клајнових недоумица, али чини ми се, опет нисам сигурна, да се језик помирио с изговором Паћино, ал' док се не докаже супротно, нека буде Пачино:) Чини ми се да Клајн каже да би требало Пачино, али да је то готова ствар, глупо би било мењати... Мислим.

"Ђорђе Д. Божовић (разговор) – већину тих дилема регулише правопис", али он не даје пример по пример, већ нпр. енглеско то и то, транскрибује се тако и тако, па човек мора да се помучи да нађе свој пример у правопису. И овде, браво за Maduixa (успут, како се транскрибује ово име?) Ево сличног одговора, с којим се слажем: "За Ђорђа: па транскрипција и не мора бити тако компликована. Постоји компетентна и релевантна литература на српском језику које се треба придржавати, а уколико у тој литератури нема одговора на нека питања, Богу хвала, имамо интернет који може бити прави мали "рудник злата" уколико га правилно и с мером користимо."

Зоран Д.

Не може да се каже назвао ме је телефоном – то значи да ти је дао надимак Телефон, а ако те је позвао, онда Телефонирао ми је, Позвао ме је телефоном... то су изрази за оно значење које си ту хтео да даш.

Застава и некретнине

Сва питања тешка, а одговора ниоткуда. Нема правописа при руци. И једно и друго је нормирано у правопису, сигурно, ја читала:). У оба случаја бих рекла може и једно и друго, међутим лично ја бих рекла „Заставин“ камион (ако је на почетку реченице или „заставин“ камион ако није на почетку, а ако баш мора та лоша конструкција „камион марке застава“, оставила бих без наводника јер реч „марке“ сугерише о каквој се застави ради. Ту се сад опет поставља питање, да ли аутор мисли на фабрику Застава из Крагујевца, онда иде велико З. Као Форд – фабрика или човек, и форд – ауто. С наводницима или без њих, али о томе ћу другом приликом, кад неко приупита:) А „промет некретнина/некретнинама“ је такође могуће користити на оба начина, и о овоме је писао Клајн. „Промет некретнинама“ је као „трговина оружјем“ – оружјем тј. некретнинама се тргује, а промет некретнина значи да њих промичемо:), шалим се да њих купујемо и продајемо, значи може и једно и друго, али уобичајено је „промет некретнина“. И ово не треба схватити као да ми заправо и немамо правила, „изем ти језик у коме може како хоћеш“, то су само многобројне могућности коришћења језика, то је његово богатство. П.С. И нико не користи синтагму „промет“ уз ексере тако да то и није неко поређење. Бога ми и Делија је одличан с транскрипцијом, ту мени нема места без књиге зване Правопис.

"Примери и перспектива овог чланка"

Ни једно ни друго не ваља, треба наћи оригинал, ништа се не разуме. Веома важно јесте и да текст буде јасан сваком писменом читаоцу. Ја не разумем ни једно ни друго.

Fleur de sel

Како си решио, нико ти не одговори, ја не знам? Све транскрипције сам прескочила, не вреди без литературе.

Иван Клајн by himself

Нажалост нисам била, али свакако дотични речник треба уврстити у личну библиотеку.

Governorate

И мени губернија звучи најприродније, посебно што смо их имали и ми некад, али мисли ли се на САВРЕМЕНУ територијалну или какву год поделу, или на неку из руске прошлости, ако је на савремену, онда треба реч која је у оптицају код нас.

Cameo

Зашто се ова питања појављују под правописним питањима? Мислим да за то треба да постоји нека друга страница Превођење и сл.

Молекуларно или молекулско

Тако је, оба појма, зависи на шта се мисли – молекуларна биологија, али молекулско језгро (ако тако нешто постоји?)

-ovi ili -evi?

Г. Симић није аутор важећег правописа, већ тзв. црногорског као један од групе аутора, али је г. Симић свакако већи ауторитет од свих нас заједно. Зар кејом и кељом звучи лепше од спрејом. Једноставно, када се реч завршава на -еј, да се не би понављало више „е“ заредом, користи се наставак -ом, уместо –ем. Ја бих лично изабрала конструкцију у којој не бих употребила уопште инструментал!

Имена умјетника, научника, филозофа и осталих

То је то, нова страница за такве проблеме!

ХИТНО – епархије

Ја бих урадила оно што је Maduixa предложила, променила редослед. А иначе, православној цркви је понуђено да сарађује на деловима правописа који се тичу црквених појмова, али та сарадња није остварена. Црква има своја правила, тамо је СВЕ ЖИВО велико из поштовања. По правилима нашег правописа требало би – ако баш мора тај редослед – мало „б“, са чиме се црква сигурно не би сложила. Зависи за шта је текст...

п.н.е. и прије Христа

Овде се НЕ БИХ сложила с Maduixa, правопис није само копиран стари правопис, при том ни он није нов – 1993. је била пре 14 година, а правопис сваког језика требало би да се мења сваких педесетак година да би пратио развој језика. Суштинске ствари су остале исте, јер их нема ни потребе мењати, али има доста измена. Што се тиче самог питања „пре Христа“ или како год. У свакодневном говору може се рећи пре христа/пре Христа, јер је то израз у језику, и значи „ко зна кад“, али у уџбенику, енциклопедији, наравно - п. н. е. званичну скраћеницу. Најбоље би било пре нове ере, а ако се понавља много пута – скраћено. Ја исто мислим да је без белина, али заиста не знам, ако се човек позива на правопис, Клајна и слично, нека буде, мораћу и то да проверим, уф! Мада логика да се не каже преновеере није исправна, јер се не каже ни постскриптум местопечата... па се пише без белина, или и то можда грешим, уф, проверићемо. Оно што ме брине, нико се не позива на тачке из самог правописа, који мора бити број 1.

Сентандреја или Сент Андреја

Уф, уф, ништа не знам напамет да одговорим. Пише у правопису или у српском језичком приручнику сигурно, али мислим да је Сентандреја - по новом:)

Датотека

Зна Филип очигледно много. Међутим, Владо Ђукановић јесте преводио компјутерске изразе, неки ће се запатити у народу, неки неће, то ће време да покаже – тако се језик развија и мења... То нам је што нам је. Покојни професор др Владета Кошутић сигурно је говорио „узглавље“, нема сумње – он је говорио и „усамосебљен“ уместо „интровертан“, али ни тако никуда нећемо стићи, мера у свему, то је права формула.

Brčko d(D)istrikt BiH

Опет се слажем с Maduixa и извините лектори у Гласу, али то што се у Гласу стално тако пише, не гарантује исправност. Ако му је то ЗВАНИЧНО име све велико осим И, а ако није мало. Како пише име државе у босанском уставу, да се види да ли је званично.

Pisanje diplomskog rada iz tehnickih nauka – dilema

реализација у МАТЛАБ-у, наравно

Извињење

свима што сам угушила, само сам радила домаћи. Шалим се за наслов, не мислим да моја мора бити задња, али макар предзадња;)--Jlna 17:28, 28. јул 2007. (CEST)

Maduixa => Мадуша

Кад већ причамо о транскрипцијама, maduixa се на каталонском изговара мадуша, тако да слободно можете да транскрибујете тако када пишете ћирилицом... ---Славен Косановић- {разговор} 22:14, 28. јул 2007. (CEST)

Изговара се Мадуиша у валенсијанском, зар не? Сама Мадуиша се определила за валенсијански изговор, не каталонски, па је с обзиром на то оваква транскрипција ипак оправданија. ;) — Bbasic 20:26, 31. јул 2007. (CEST)

П. С. + Мадуша

Хвала за одговор у вези с транскрипцијом:) Eво, драги моји, проверила сам преко посредника што сам могла: вето – деф. мушког рода; н. е. – деф. као што сте ви рекли, с белинама, мада се редовно у литератури пише спојено, најчешће из практичних и естетских разлога: кад се пише белина дешава се да н. остане у горњем реду, а е. пређе у доњи, да би се то избегло, а задржала се белина, треба сређивати преношење речи у нови ред, а то захтева додатни посао; Сентандреја – деф. спојено; Ал Пачино/Ал Паћино – у правопису нема, али постоји читав одељак о транскрипцији дотичног гласа – некад је Ћ, а некад Ч – од случаја до случаја, цитираћу део правописа кад се вратим кући. Али, још о транскрипцији: постоји нешто што се дешава задњих година много озбиљније од проблема Пачино и сл. Највише се преводи с енглеског и дешава се да се имена чешког, немачког и других порекла, прво преведу на енглески где им се да искривљен изговор, а онда неко наш преводи с енглеског, и не зна за особу (најгоре је кад су научници у питању) о којој је реч, па дотично презиме транскрибује с енглеског, уместо да га напише онако како се изговара код нас – један од примера које сам ја срела јесте транскрипција презимена Рубинштајн као Рубинстејн – образложење преводиоца било је да се тако изговара на енглеском. Дакле могла је написати и Артур Рубинстејн уместо Артур Рубинштајн, тако се наопако наново транскрибују већ давно транскрибована имена познатих научника. На то треба веома пазити, а ситнице попут Ал Паћино/Пачино, неће унаказити језик. Такође мислим да већина питања постављених на Тргу није од виталног значаја за правопис, није трагедија ако се дотичне ствари и погреше, опасније су грешке које људи масовно праве, а нису тога свесни, и стилске грешке – кад се не зна шта је неко уопште намерио да каже, док год се то зна, језички зналац ће умети све да исправи:). Питање – Не знам зашто је споран одељак Правописне дилеме на Википедији, површно сам прегледала, али ми се учинило да има одличних ствари?--Jlna 13:48, 31. јул 2007. (CEST)

---

Мислим да тај шаблон може да се уклони јер та страница је сасвим ок. Иначе је пре неког времена постављено питање на стр. за разговор - зашто је садржај споран и одговора није било. Према томе... --Maduixa kaži 14:02, 31. јул 2007. (CEST)

Према шеми, дотични италијански глас се увек преноси као Ч, никад као Ћ; нема никаквог разматрања случаја̂. Ни сироти Пачино, који никако да добије своје име, није никакав изузетак, што јасно стоји у Клајновом РЈН, а и у Српском језичком приручнику, тачка 64б. Што се тиче Рубинштајна/Рубинстајна и сличних примера, није довољно обратити пажњу само на порекло презимена, већ се мора проверити да ли га носилац и даље изворно изговара или је и сам прешао на енглески облик (што се често дешава); уколико је ово друго посреди, једина исправна транскрипција је управо с енглеског. — Bbasic 20:26, 31. јул 2007. (CEST)

---

Да и ја нешто додам: постоји мноштво случајева у којима се ради о презимену чешког, пољског или немачког порекла које је, међутим, временом постало енглеско и чији носилац има енглеско или америчко (или аустралијско) држављанство. У већини ТАКВИХ случајева то презиме се изговара по правилима изговора у енглеском језику и самим тим је сасвим нормално (и једино је исправно) да се то презиме у српском језику транскрибује по енглеском изговору. Нпр, немачко презиме Wilder, које се у немачком изговарало,а у српском транскрибовало као Вилдер, постало је америчко презиме Wilder (филмски редитељ Billy Wilder), и временом се почело изговарати и транскрибовати као Вајлдер! Или, презиме Lichtenstein (вероватно немачког порекла), оригинално се изговарало и транскрибовало као Лихтенштајн, али, поуздано је утврђено да га његов носилац, амерички поп арт уметник Roy Lichtenstein, САМ изговара (па смо ми Срби дужни да га тако и транскрибујемо) као Ликтенстин! Све ово, вероватно, звучи помало чудно, али је то једини исправан приступ транскрибовању страних (углавном енглеских) личних имена.

--делија 20:59, 31. јул 2007. (CEST)

енклитика у мејлу за потврђивање налога

Драги Википедијанци, према правопису српског језика енклитика не може да стоји иза зареза, тачке итд. Прва реченица у мејлу за потврђивање налога гласи: "Неко, вероватно ви, је са ИП адресе..." а треба "Неко је, вероватно ви, са ИП адресе..." Поздрав свима, Јакси --Jaksi 23:35, 31. јул 2007. (CEST)

Формати, кодеци итд...

Дакле пошто планирам да ускоро убацим један број формата записа фајлова а преусмерења нису никакво решење за погрешно назване категорије, реших да се консултујем са другима око нових назива. Дакле за почетак ћемо имати једну генералну категорију за формате фајлова, као што су *.doc, *.rtf итд. но у њој би требало да се нађу и три поткатегорије за формате записа звука, слике и видеа. Ево како би то нпр. изгледало:

• Формати фајлова
  • Формати за запис слике
  • Формати за запис звука
  • Формати за запис видеа

Претпостављам да постоје боља решења за ове називе. Конкретно ми смета то што други степен назива уопште не имплицира да се ради о фајловима или рачунарима а и овакав је предугачак. Намеће ми се реч „кодек“ али не знам колико је прихваћена.

Има ли предлога?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 13:37, 2. август 2007. (CEST)

хехехе... Што се мене тиче, као кинески да причаш... Радо бих ти помогла, али очигледно је да уопште не разумем о чему је реч... --Maduixa kaži 13:40, 2. август 2007. (CEST)

codec - скраћеница за coder-decoder. Ако ми кажемо "кодер-декодер", онда скраћеница кодек може да прође. Ако кажемо нешто друго, онда немам појма. Мени лично реч "кодек" уопште не смета (као ни фајл, фолдер и ОК) Darth Vader 13:48, 2. август 2007. (CEST)

---

Ни мени. Мислим да у области информатике, многе енглеске речи су се баш лепо прилагодиле нашем језику, и нема сврхе силити и бунарити неке наводно наше речи које нико не разуме, као онај читач учитавач или како већ, не могу да се навикнем. Једноставно кажем браусер и готово.--Maduixa kaži 13:55, 2. август 2007. (CEST)

---

Пошто смо недавно водили дискусију на овим страницама, око појма фајл/датотека и по свему судећи закључили да оба израза у нашем језику могу да се користе, ја бих то ријешио овако:

• Формати фајла слике
• Формати фајла звука
• Формати фајла видеа

или у замјену за „фајл“ => датотека... Мислим да користећи један или други нећеш погријешити. ---Славен Косановић- {разговор} 14:09, 2. август 2007. (CEST)

---

ХА! А значи "запис" је у ствари "фајл"? Па ја биох онда рекла:

• формати ........
• формати звучних фајлова
• формати видео фајлова

Једино не знам како да укоцкам овај први, нисам сигурна, формати сликовних фајлова... неее.. Не знам, нека остане онда фајлова за слике. Ова друга два су врло уобичајени изрази. Како се звоу програми у којима се обрађују слике? Нпр. Фотошоп и сл.?

---

Што се мене тиче, не смета ми кодек, али бих више волео датотека него фајл. То ми дође као познавање језика и своје струке (рецимо код аутомеханичара). Сви говоре шрафцигер, а мисли се на одвртку. Постоји појам и реч, али људи који су учили погрешно или их је мрзило да уче, па не познају довољно свој језик, немају потребе да раде на свом образовању. Питање је да ли остатак нације мора да буде подвргнут таквом "језичком" третману. Не треба претеривати у језичком пуританизму, слажем се, али ако постоје изрази који се користе у стручној или популарној литератури, а прилагођени су нашем језику, не треба их избегавати. У том смислу бих уместо "формати фајлова" пре употребио "формати мултимедијалних датотека" пошто се наведени формати односе искључиво на мултимедијални садржај. Наравно да се примећује да ја датотеку преферирам. Фајл ми је потпуно непотребна реч. Свестан сам да остале речи (па и сама датотека има прву половину латинску) немају корен у српском језику али су већ одомаћене а нису се појавиле одговарајуће да их замене. Посебно би било занимљиво за мултимедијално пробати са вишеносилачко, .... ;) -- JustUser  JustTalk 14:37, 2. август 2007. (CEST)

И још једна ситница. Формат за запис звука, па чак и Формати звучних фајлова ми је много боље решење од Формат фајла звука. -- JustUser  JustTalk 14:37, 2. август 2007. (CEST)

---

Па може и датотека, ајде. Али ако ћемо следити ту линију звучна датотека, видео датотека, како би онда било за слике? Зато сам питала како се зову програми за обраду слика. Не зато што сам радознала.--Maduixa kaži 14:44, 2. август 2007. (CEST)

Последњи јагодин предлог ми изгледа сасвим пристојно. Што се мене тиче, сад се треба одлучити између „фајла“ и „датотеке“. Мени лично више лежи „фајл“, јер сам „датотеку“ чуо само на факсу, а и тамо је често била замењивана са речју „фајл“. Но нећу форсирати.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 14:49, 2. август 2007. (CEST)

Морам да будем мало досадан. Кад си последњи пут рекао одвијач (или одвртач)? Колико често си употребио реч шрафцигер? Погледај на википедији како се зове тај алат! -- JustUser  JustTalk 14:54, 2. август 2007. (CEST)

Штета, баш си убоо пример који не лежи ситуацији, пошто сам јако често користио и шрафцигер и одвртка (претпостављам хрватско-словенска верзија речи, но уклапа се у шаблон одвртача/одвијача). Но када погледам овако саму реч, имплицира одвртање, док се шрафцигером такође и заврће - и то по дифолту, прво нешто мора да буде заврнуто да би се одврнуло. Е сад види, на свету има јако јако пуно заврнутих шрафова који нису никада одврнути. Не свиђа ми се назив, генерално. Није логичан.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:08, 2. август 2007. (CEST)

---

Да будем искрена, и мени више лежи фајл. Јузеру, ако ми нађеш неког мајстора који каже одвртка, свака ти част. Аутомеханичар мог оца говори куплунг а не квачило, ако ћемо већ да се гађамо с термини. Ако нам овде на менију пише "Пошаљи фајл" зашто бисмо онда имали категорију у којој пише датотека? Осим тога, треба бити доследан. Ако је већ одлучено да се овде користи реч фајл, онда ће се свуда униформно користити та реч, јер је то једно логично решеније, како би рекао Радован Трећи. И на крају, хоће ли ми неко рећи како се зову ти програми за обраду слика? Тражим реч, помозите ми.--Maduixa kaži 14:55, 2. август 2007. (CEST)

Па програм за обраду слика! Ал си навалила. Да ли си мислила на неки кратак назив, једну реч? Нисам сигуран да постоји. -- JustUser  JustTalk 15:03, 2. август 2007. (CEST)

---

Па да... неки придев да се уклопи као звучни и видео фајл... Сликовни фајл?--Maduixa kaži 15:04, 2. август 2007. (CEST)

• Формати фајлова слика ? --Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:11, 2. август 2007. (CEST)

---

Па на крају ће морати да остане тако, јер изгледа нема придева од "слика" који би могао да се уклопи као код друга два случаја.--Maduixa kaži 15:17, 2. август 2007. (CEST)

---

Формати за запис слика може и као Формати сликовних датотека и Формати датотека слика, мада овај други облик боље одговара, посебно ако иза тога следи Формати датотека цртежа. За оне који не разумеју шта пише следи превод Формати фајлова битмапираних пикчера и Формати фајлова векторских пикчера :) (не вреди, било је јаче од мене) -- JustUser  JustTalk 15:18, 2. август 2007. (CEST)

(а можеш да пробаш и са формати сличних фајлова или формати сликовитих фајлова !) -- JustUser  JustTalk 15:21, 2. август 2007. (CEST)

---

хехе. нешто смо данас сви вицкасти... Па јел може да се каже сликовних? јер се користи тај израз? Мислим, не бих баш да сад ми овде нешто измишљамо... Слике могу да буду и фотографије и цртежи тако да мислим да нема потребе да се сад иде у појединости. Иначе ми је пало на памет фотографски фајлови, ал одустах од намере да и то напишем, јер схјватих да тиме онда ограничавам избор само на фотографије. Реч слика и све што произилази из ње је генералнији и свеобухватнији појам свега што се "не миче" (за разлику од видеа) и свега што се "не чује" (за разлику од аудио фајлова, илити звучних фајлова). Живео Фајл! Доле Датотека!--Maduixa kaži 15:24, 2. август 2007. (CEST)

Е мени сте сад пробудили симпатију за датотеку. Сачекаћемо да се више њих изјасни, јер је категорисање најмањи део посла. (значи договорите се сви скупа, ја постадох неутралан) Први на реду су сами формати.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 15:43, 2. август 2007. (CEST)

---

Или би то ти, Микајло, само да мени контрираш?

Шалим се. Мени је сасвим свеједно, али ако почнете да користите реч датотека, онда треба у целом интерфејсу википедије да користите истиназив, што значи да треба и овде да пише пошаљи датотеку а не пошаљи фајл. Фајл или датотека? Питање је сад...--Maduixa kaži 15:47, 2. август 2007. (CEST)

---

Пошто се чека да се више људи изјасни, ево и ја ћу. Заправо, не бих да се изјасним, већ да прокоментаришем. Ово је живи пример како се језик развија и мења. Неком лежи фајл, неком датотека. Ово је једна од речи за коју ће тек време показати шта је победило. Обе су релативно нове у српском језику и мислим да за сад још увек нема смисло насилно уједначавање, нек' људи користе шта им више лежи, а ко зна можда опсану обе, можда им се смисао за мрвицу промени...--Jlna 17:37, 2. август 2007. (CEST)

---

Око приче датотека/фајл/запис постоји мноштво језичких заврзлама, више него што би неко наоко примијетио. Не видим рјешење, али ево да мало разрадим проблематику:

• фајл је потекло од енглеског file које значи фасцикла, документ, итд. Добили смо је обичном транскрипцијом.
• датотека је настало од двије ријечи: дата+тека
  • дата је од енглеског data, што значи подаци, а има коријене и у старијим језицима, не знам одакле смо је преузели.
  • тека је синоним за свеска, с тим што код нас више то малтене нико не користи, користи се још у мојој Босни и Хрватској. Свима је у Србији смијешно кад неко каже "тека" за свеску.
• Запис је ријеч врло општог значења. Користи се за:
  • физички запис (оловком, итд.)
  • запис у обичном фајлу
  • запис у бази података
  • ... итд.

Дарко Максимовић 19:17, 2. август 2007. (CEST)

Е сад, закључујемо да ни фајл ни датотека нису ништа "српскије" једна од друге, али да видимо предности једне и друге:

• фајл је увелико прихваћено, и већина ће прије рећи фајл него датотека (+ за фајл)
• са ријечју фајл имамо проблеме код сложеница. Нпр. како ћемо превести енглеску ријеч "File system"? Ако је преведемо са фајлсистем, мени то личи на ружно буџење, а ако је преведемо са систем фајлова онда се прилично губи значење. Датотечни систем, међутим, (по мени) много боље звучи. (+ за датотека)
• датотека ипак у једном свом дијелу има словенски коријен (тека), фајл је груба транскрипција (+ за датотека)Дарко Максимовић

Што се тиче формата, мислим да овде има бркања појмова. Постоје формати записа, и формати датотека. Формат датотеке подразумијева формат комплетне датотеке, дакле у смислу: датотека почиње са записом енкодинга, што заузима 2 бајта, затим слиједи дужина материјала представљеног у датотеци, што заузима 4 бајта, а затим слиједи тачно толико бајтова садржаја. Након њега слиједи додатан опис дотичног материјала, као нпр. у мп3 фајловима "id3 tag", у којем се налази име пјевача, пјесме, албума, година издања, жанр итд. То је један примјер формата фајла. Сви ови посебни дијелови унутра су некакви записи, и можемо говорити о формату записа id3 тага, формату записа првог броја у датотеци (big endian/little endian, бинарни/ascii, ...), као и наравно о формату материјала који се налази у мом примјеру, а то је формат дотичног видео/аудио/слика-формата.Дарко Максимовић 19:17, 2. август 2007. (CEST)

Да резимирам, фајл је јединица фајл-(датотечног )система и различити типови имају своје формате. Они у себи могу имати више записа, од којих сваки може имати свој формат, а постоје, наравно, и фајлови који у себи имају само по један запис, и онда се формат фајла и формат записа практично изједначавају, али ипак остају логички одвојене цјелине. Надам се да сам нешто помогао. Дарко Максимовић 19:17, 2. август 2007. (CEST)

---

Ma totalno ste omasili temu i jedno i drugo.... Ovde covek pita kako da imenuje kategorije u koje ce da razvrsta slike, video i zvuk. Slike mogu imati ekstenzije jpg, svg. tif itd. Video i zvuk takodje mogu imati razlicite ekstenzije. E, pa na primer, u kategoriji "slikovni fajlovi" bi bile podkategorije jpg, svg, tif itd. sto znaci da sve slike sa ekstenzijom jpg trpas u podkategoriju jpg, sve slike sa ekstenzijuom svg trpas u podkategoriju svg itd. I kategoriji zvucni zapisi bi bile podkategorije avi, mpeg itd, i isto bi se razvrstavali filmici sa ekstenzijama avi isli bi u kategoriju avi, mpeg u mpeg itd.... Jel Mikajlo jesam li dobro razumela? --Maduixa kaži 19:43, 2. август 2007. (CEST)

Ма не контрирам икоме уопште! Само сам хтео да вас пустим да се договорите. Пошто баш и не иде, лепо ћу сам да преузмем иницијативу (бирам „фајл“) па ако се заједници не свиди, неки бот ће лако да мења. Е сад, Јагода, то што си поменула није баш оно што хоћу да радим. Види нпр. ову категорију.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:16, 2. август 2007. (CEST)

---

---

Ево, погледајте сад, док је ствар још увек релативно мала. Обратите пажњу на називе свих категорија у интервикију.

• Категорија:Формати фајлова

--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 21:41, 2. август 2007. (CEST)

---

Па и јесте и није. Ја сам мислила да хоћеш да складиштиш саме фајлове, међутим ради се о чланцима о тим екстензијама. Мени се чини ок.--Maduixa kaži 21:49, 2. август 2007. (CEST)

Добро, овако може. Ја не бих чак имао ништа ни против "екстензије" али нека, не треба претеривати. Једино што ми се не свиђа је "формати архива фајлова". Мало чудно звучи (барем мени), као да архиве нису фајлови, него су фајлови у архивама, па те архиве имају формате... надам се да ме разумете. Darth Vader 13:13, 3. август 2007. (CEST)

И мени је то упало у очи. Било би логично само "Формати архива" или барем "Формати архивских фајлова", што је уствари можда и боље.Дарко Максимовић 13:46, 3. август 2007. (CEST)

Потпуно се слажем. Још једна идеја је "формати архивираних фајлова", мада мени просто "формати архива" најбоље звучи. Tzuppy 01:39, 11. август 2007. (CEST)

Transkripcija imena francuskih departmana

i drugih toponima. Kao prosecnog francuza-srbina, transkripcija imena departmana me ne zadovoljava u potpunosti, pored nevaznih aproksimacija u prepisu zbog netacnosti u izgovoru (Yvelines koji postaje Ivlen umesto Ivlin itd...) postoji i veci problem u vezi direktnog prevoda : da li po pravopisu i pravilima SANU treba prevesti na primer Côtes d'Armor u Kot darmor", "Obale Armora" kao sto sam sebi proizvoljno dozvolijo ili nesto trece, Hauts de Seine u O d Sen" ili Senski Visovi (a nikako Gornju Senu, kao sto je bilo) itd... Da li postoji neka zvanicna (drzavna, akademska i sl.) lista za transkripciju stranih toponima ? Unapred hvala. Lxtc 15:28, 5. август 2007. (CEST)

Правопис српскога језика садржи опширно поглавље посвећено транскрипцији с најчешћих страних језика, а ту су и приручници које издају угледни језикословци који се баве транскрипцијом (какав је, на пример, Твртко Прћић за транскрипцију с енглеског, неретко помињан на овој страници). Њима се треба водити приликом транскрипције са страних језика на српски, осим када је неки назив устаљен у погрешном или неком другом облику (рецимо Лос Анђелес, а требало би Лос Анџелес по правилима транскрипције с енглеског), па се не преправља него се због устаљености оставља. Неки други називи, такође због устаљености у нашем језику, не транскрибују се него преводе (као што су Стеновите планине или Тихи океан, поред прилагођеног Пацифик). Да ли нешто треба транскрибовати или превести на Википедији обично одређује досадашња литература (јер Википедија није место за оригинално истраживање, тј. за прво помињање нечега); дакле ако се Сенски висови већ помињу под тим именом, и тако је устаљено, онда тако треба и преводити Hauts de Seine. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:01, 5. август 2007. (CEST)

---

Мало сам проверио и сарадник са загонетним ником је сасвим у праву: Hauts de Seine се не би смело преводити као Горња Сена, јер се уопште не ради о области око горњег тока реке Сене, већ о брдовитој области низводно од Париза. Сенски висови (или можда Сенска брда или Сенско побрђе) би могли бити одговарајући преводи назива департмана, али се бојим да ћемо тада ући упасти у клопку "оригиналног истраживања". Ја сам уверен да у Малој енц. просвета постоји преведен списак назива француских департмана, али да ме убијете не могу то пронаћи.

Ђорђе, на твоју (и моју жалост), преводи имена департмана су изгледа, ипак, оригинално истраживање, будући да није постојао преведен списак департмана у компетентној литератури (односно, нико то није успео да пронађе), а осим тога, морала се некако разрешити трилема да ли то оставити непреведено у латиници, транскрибовати у ћирилицу или напросто превести (како сугерише Правопис).

Сарадника са нечитљивим ником бих замолио да пажљиво провери српске називе француских департана али да, по могућности, ништа не мења док заједнички не ускладимо француски изговор са правилима транскрипције са француског у српски. Мислим да нам је недостајао управо такав сарадник: који је рођен (и вероватно живи) у Француској, а српски говори довољно добро да се може споразумевати са нама, слабијим говорницима француског и да нам успут може давати корисне савете и сугестије у вези са транскрипцијом француских личних имена и уопште у вези са превођењем са француског. Али, још једном молим новог сарадника да не жури са изменама, будући да се овде ради о транскрипцији, а транскрипција се не заснива САМО на изговору.

--делија 18:29, 5. август 2007. (CEST)

---

^^ Kao prvo zahvaljujem Gdinu Bozovicu, znaci uglavnom preovladjuje fonetska transkripcija tipa O d Sen a nikakvi manje-vise mastoviti prevodi kao moji Senski Visovi :D. @Delija, nema problema, dogovor kucu gradi, dostavicu listu mog vida transkripcije na tvoju stranicu pa ti vidi s'ostalima kako cemo dalje. Lxtc 18:42, 5. август 2007. (CEST)

Не знам да ли преовлађује. Мислим да је ипак уобичајеније преводити називе покрајина, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:58, 6. август 2007. (CEST)

Главна страна

На главној страни стоји линк X-зрак. Мени овако као лаику ово X смета. Вама поткованијима?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 12:53, 6. август 2007. (CEST)

Транскрипција за Leonard Adleman

Леонард Макс Едлмен има два преусмерења која се користе и то Леонард Адлеман и Леонард Ејдлман. Шта је исправно од ове три понуђене транскрипције презимена (ако је нека исправна)? Треба се определити за једну варијанту и њу доследно свугде користити. --Ђорђе Стакић (р) 23:26, 8. август 2007. (CEST)

---

Треба Леонард Ејдлман.

--делија 21:38, 9. август 2007. (CEST)

Хвала. --Ђорђе Стакић (р) 22:15, 9. август 2007. (CEST)

---

Леонард Ејдлман (без Макс). Тако барем стоји на свим осталим Википедијама.

--делија 22:24, 9. август 2007. (CEST)