Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/28

Ијекавица

Пошто се у српском језику ијекавица и екавица третирају равноправно, питам се колико је то равноправно. Наиме, пошто ми гледамо званичне наслове филмова, а не бендамо како су превели наслов неког филма у Загребу или Сарајеву (ваљда јер је то босански језик, шта ли), онда је сваки ијекавски аутор осуђен да наводи наслов у екавици, а пише текст чланка у ијекавици (или екавици). Питам се зашто је то тако, ако су ијекавица и екавица равноправне. Мислим, није то да је Так вижн или који већ званични дистрибутер назвао филм Слатка павлака, а неко хоће да га назове Кисела павлака, него је у питању:

• О, брате, где си?
• О, брате, гдје си?

Ономад је била читава фрк(иц)а кад је чланак насловљен са „Спалити послије читања“, јер је неко рекао да је званични превод из Београда, па мора „Спалити послЕ читања“. Сва срећа, па се на крају испоставило да није ни „после“ ни „послије“, него „након“, па смо дошли до брзог рјешења. Међутим, ево, већ споменути филм „О, брате, где си?“ је писан ијекавицом, али је наслов у екавици, претпостављам јер је званични београдски превод у екавици. Да ли то има смисла, ипак? Не рушимо ли тиме, ипак, правило да у једном тексту не смије бити мијешања екавице и ијекавице? Овдје није у питању различита ријеч, него само начин на који се изговара и пише једна те иста ријеч (истог поријекла, исте структуре, скоро идентичног и изговора и писања), све у свему Томејтоу и Томатоу. Имамо више могућности:

• Да ијекавци пишу екавицом, да би се текст слагао са насловом филма (у самом наслову чланка и гдје год се спомиње филм)
• Да ијекавци пишу ијекавицом, али гдје год се спомене наслов - да буде у екавици (у наслову чланка и другдје) (чини ми се да то је то била досадашња пракса, али не свуда и увијек)

Ја разумијем да не треба да кажемо „Ко то тамо пјева“, али да ли се то треба односити и на стране филмове и њихове преводе, гдје већ немамо аутентични ауторски наслов, него превод? Које је ваше мишљење? --Дарко Максимовић (разг.) 01:13, 5. новембар 2009. (CET)

Без оригиналног истраживања, дакле како дистрибутерски назив гласи, тако треба да се зове и чланак. --филип ██ 01:44, 5. новембар 2009. (CET)

Hvala, Filipe, na odgovoru, ali čini mi se da nisi obratio pažnju na suštinu mog pitanja. Može li se govoriti o originalnom istraživanju kad je u pitanju ista riječ? Dakle, ne govorim o slučaju poput „O, brate, gde si?“ i „Ko je ovde lud?“, nego o „O brate gd(j)e si?“. --Дарко Максимовић (разг.) 02:03, 5. новембар 2009. (CET)

Да може. Што се филмова тиче, по мом мишљењу и једно слово чини разлику. Мислим да то нема много везе са равноправношћу дијалеката, већ са „равноправношћу“ дистрибутерских кућа. Јасно је да неке од њих доминирају и добијају лиценце за већину филмова, па тако и преводе како њима одговара. То није наш проблем и ја не бих мешао изговор са тим. Наше је да будемо што је могуће објективнији, а не да водимо рачуна о равноправности.--Методичар зговор²а 13:46, 5. новембар 2009. (CET)

Праисторијско налазиште код Пекинга

Како се код нас правилно каже праисторијско налазиште код Пекинга у коме су нађени остаци Пекиншког човека, да ли Чоу Коу Тјен, Шукут-Јен, Џовковдјан или већ како, пошто се у свакој енциклопедији име разликује?

Хвала. Andrejvukovic

To vidi u Prćića...sigurno je ekspert i za kineski.--Zrno (разговор) 20:44, 6. новембар 2009. (CET)Zrno

---

Ево, малочас ми Прћић јави: Џукудјен. Зна човек знање, шта ћеш.

--Sly-ah (разговор) 22:01, 6. новембар 2009. (CET)

Зрно, ако не мислиш да одговориш на питање, већ ти је мотив да прозиваш људе, немој се ни јављати.--Методичар зговор²а 23:59, 6. новембар 2009. (CET)

Ja sam hteo da pomognem čoveku najiskrenije...pošto je Prćić na wikipediji neka vrsta božanstva i vrhovni sud, bolje da se ne muči oko toga, nego da preko prćićevih glasnika dobije konačan odgovor, koji je konstanta u Univerzumu.--Zrno (разговор) 00:14, 7. новембар 2009. (CET)Zrno

Овиме се расправа на ову тему завршава.--Методичар зговор²а 00:22, 7. новембар 2009. (CET)

Les Nègres et la civilisation égyptienne

Како би био коректан превод са француског: Les Nègres et la civilisation égyptienne? У питању је књига објављена 1882. године, тако да би буквалан превод данас звучао мало некоректно. Хвала! --Sanja разговорстраница 03:26, 9. новембар 2009. (CET) И још једно француско питање - како да транскрибујем Meylan у департману Изер? Sanja разговорстраница 03:29, 9. новембар 2009. (CET)

Les Nègres et la civilisation égyptienne значи „Црнци и египатска цивилизација“, јесте некоректно али не можеш сад да измишљаш неки други назив када је писац те књиге дао тај, тада се на неке ствари гледало другачије него данас.--Марко235 (razgovor) 03:35, 9. новембар 2009. (CET)

Мислим (нисам сигуран) да се имена књига не проводе, тј. да је исто „правило“ за филмове, музичке групе и нумере (песме) да уколико не постоји званични превод (или код случаја књига - издање на српском) се оставља име у оргиналном или изворном облику.--Miky|Write me 04:28, 9. новембар 2009. (CET)

Ех, Миле, па ми налепе да недостаје превод ! Хвала Марко, тако сам и ја мислила!--Sanja разговорстраница 04:37, 9. новембар 2009. (CET)

Немац

Како се име овог Немца пише на нашој њики: Dietrich Schaller?--Методичар зговор²а 13:57, 9. новембар 2009. (CET)

Дитрих Шалер. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 14:15, 9. новембар 2009. (CET)

Израелски археолог

На ен.вики је Ofer Bar-Yosef (ако значи оригинал עופר בר-יוסף), да ли би то било једноставно - Офер Бар Јозеф? И да ли треба да убацим цртицу? Хвала!--Sanja разговорстраница 19:17, 10. новембар 2009. (CET)

Изгледа да постоји цртица у оригиналу исто. Ја само знам да је тзв. Бар-Лев линија током ратова Египта и Израела исто била писана с цртицом. Па ако је воле, можда треба оставити.--Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 16. новембар 2009. (CET)

Hvala! Kad je vole - ostavićemo je! --Sanja разговорстраница 21:49, 16. новембар 2009. (CET)

Te

Da li se veznik „te“, koji je karakterističan za „hrvatski“, koristi u srpskom pravopisu. Ja sam ga namerno izbegavao da mi ne bi neko zamerio, ali vidim da ga mnogi koriste na ovoj vikipediji, za koje bih rekao da im je maternji srpski.--Zrno (разговор) 10:33, 11. новембар 2009. (CET)Zrno

Наравно да се користи и наравно да је исправан, те можеш и ти да га користиш ;-) Шалу на страну, зар ниси никад у српском говорном подручју чуо кад неко каже те ово, те оно... те хоће, те неће... те ја сам најбољи, те ја сам цар, те ја сам, ја сам, ја сам...? --Дарко Максимовић (разг.) 12:16, 11. новембар 2009. (CET)

Hvala, sad ću da ga koristim i te kako:)--Zrno (разговор) 18:14, 11. новембар 2009. (CET)Zrno

А треба напоменути и то да књижевни хрватски потиче од народног ...ТААДАА... српског језика :)--Мирослав Ћика (разговор) 04:42, 12. новембар 2009. (CET)

Nemoj sad da nastavljamo na tu temu...dosta mi je više...to je jasno svakome ko je upućen u tu problematiku :)--Zrno (разговор) 08:15, 12. новембар 2009. (CET)Zrno

Како се транскрибују...

... имена Енглеза: Glaeske и Boehlke? --Ана пиши ми 19:45, 13. новембар 2009. (CET)

---

Boehlke је Белки.

--Sly-ah (разговор) 21:34, 13. новембар 2009. (CET)

Хвала Слајо, требало је мени, али сам замолио Ану пошто јој је њикипедија била доступнија.--Методичар зговор²а 17:13, 16. новембар 2009. (CET)

То нису Енглези. Ако су и живели у Енглеској, овим (вероватно Немцима: Глеске, Белке) се не могу давати енглеска имена.--Јакша (разговор) 00:50, 19. новембар 2009. (CET)

---

А Glaeske је Глески.

--Sly-ah (разговор) 00:45, 20. новембар 2009. (CET)

Imena vrsta

Да ли се имена врста које су добиле име по неком човеку или географском појму пишу великим почетним словом....нпр. Томпсонова газела и Српски мравојед (хипотетички)--Zrno (разговор) 16:53, 17. новембар 2009. (CET)Зрно

Придеви са -ски, -чки иду малим словом.--Јакша (разговор) 00:52, 19. новембар 2009. (CET)

Clan 28d Pravopisa govori o imenima i vrstama biljaka, ali mislim da se pravilo moze primeniti i na zivotinje. U principu malim slovom. Kad se u imenu pojavljuje vlastito ime, onda to vlastito ime ide naravno velikim, ali samo ime vrste malim. Primer: zelje svete Marije. S tim u vezi, bila bi Tompsonova gazela, ali zbog Tompsona, ne zbog gazele. Sledeci pravilo, bice srpski mravojed. --Јагода испеци па реци 20:09, 29. јануар 2010. (CET)

Транскрипција

Како се транскрибују: Patrick Lachman, John Baxter, Bob Marlette (је л то Боб Марли?) и Bob Halligan, Jr?--Методичар зговор²а 16:13, 21. новембар 2009. (CET)

---

Патрик Лакман, Џон Бакстер, Боб Марлет, Боб Халиган.

--Sly-ah (разговор) 16:26, 21. новембар 2009. (CET)

Захваљујем се Слаји.--Методичар зговор²а 16:29, 21. новембар 2009. (CET)

А да ли је Bruce Dickinson Брус Дикинсон?--Методичар зговор²а 17:13, 21. новембар 2009. (CET)

Ах, јесте. Невер мајнд. :)--Методичар зговор²а 17:27, 21. новембар 2009. (CET)

Norveški dijalekti

Da li je tačna transkripcija sledećih naziva:

• Bokmål → bukmol
• Riksmål → riskmol
• Nynorsk → njorsk

Hvala. --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 22:43, 21. новембар 2009. (CET)

Треба риксмол и нинорск.

--Sly-ah (разговор) 23:41, 21. новембар 2009. (CET)

Ово друго је било штампарска грешка. Хвалча. --FriedrickMILBarbarossa (разговор) 14:48, 22. новембар 2009. (CET)

Село у Етиопији

се налази у Mille (woreda)! Како би се то транскрибовало? И да ли је добар превод woreda ако се каже да је то административна област? Хвала! --Sanja разговорстраница 15:58, 22. новембар 2009. (CET)

Француска имена и презимена

Молим вас за помоћ око транскрипције ових француских имена и презимена:

Jérôme Mouscadet - Жером Мукаде

Vincent Bonjour - Венсан Бонжур

Françoise Charpiat - Франсоаз Шарпја

Carlo De Boutiny - Карло де Бутини

Sophie Decroisette - Софи Декроазет

Jean-Rémi François Жан-Реми Франсоа

Frédéric Lenoir - Фредерик Леноар

Bruno Merle - Бруно Мерл

Ghislaine Pujol - Гислен Пижол

Bruno Regeste - Бруно Режест

Alain Serluppus - Ален Серлипис

Laurent Turner - Лоран Тирне(р)

Хвала унапред. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 23:38, 23. новембар 2009. (CET)

--Sly-ah (разговор) 00:34, 24. новембар 2009. (CET)

Хвала. Чланак се увелико ради. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 23:33, 24. новембар 2009. (CET)

Име клуба - транскрипција

шп. "Club de ajedrez Argentino" Шаховски клуб у аргентини, потребно транскрибовати. SmirnofLeary (разговор) 18:14, 26. новембар 2009. (CET)

Исто транскрипција енгл. Warriors of the Mind. SmirnofLeary (разговор) 22:13, 27. новембар 2009. (CET)

Грчки

Треба ми транскрипција нимфе Chlidanope из грчке митологије (са енглеског). Да ли итко зна?--Методичар зговор²а 20:30, 11. децембар 2009. (CET)

Ne znam sa engleskog, ali sa staro grckog bi bilo Hlidanope (Χλιδανοπη) --Sanja разговорстраница 21:30, 11. децембар 2009. (CET) (nisam sigurna da je tačno napisano na grčkom, zato što sam to našla samo ovde)

Да, то је то. Хвала Сања!--Методичар зговор²а 22:17, 11. децембар 2009. (CET)

Олењок - придев jе Олењочки?

Досад сам писао Олењокски тамо где jе на руском Оленëкский, али су га оправили на српскохрватскоj вики и већ мислим да jе само Олењочки верно. Олењокски jе збиља недопустиво на српском као придев? Bogorm (разговор) 23:26, 11. децембар 2009. (CET)

да да ољеночки !--Zrno (разговор) 23:33, 11. децембар 2009. (CET)Зрно

Немачки град

Потребан ми је транскриоција или наше име за град Böblingen. Ђурица, Ако баш мора 10:42, 15. децембар 2009. (CET)

Транскрипција гласи Беблинген. --филип ██ 20:07, 15. децембар 2009. (CET)

Hfala Ђурица, Ако баш мора 22:14, 15. децембар 2009. (CET)

Француски назив

Потребна транскрипција овог сликара Ferdo Quiquerez.--FriedrickMILBarbarossa (разговор) 21:17, 19. децембар 2009. (CET)

---

Фердо Кикерез.

--Sly-ah (разговор) 01:07, 23. децембар 2009. (CET)

Хвала. --Новак (разговор) 21:06, 28. децембар 2009. (CET)

Свакодневница или свакодневица

Замолио бих за помоћ по следећем питању: да ли је правилно рећи свакодневница или свакодневица или и једно и друго? Унапред хвала. S (разговор) 22:51, 22. децембар 2009. (CET)

Свакодневница. То је кованица од ријечи „свако“ и „дневница“, тако да то ”н” нема разлога да изостаје. --Славен Косановић {разговор} 01:56, 23. децембар 2009. (CET)

---

Свакодневица (или свакидашњица), боље него свакодневница.

Иван Клајн: Речник језичких недоумица, Чигоја штампа, Београд, 1997. стр. 169.

--Sly-ah (разговор) 14:27, 23. децембар 2009. (CET)

И шестотомни српскохрватски рјечник Матице помиње свакодневицу или свакидашњицу... Изгледа да је верзија свакодневница више присутна у хрватском стандарду тадашњег српскохрватског језика, пошто је примјер који стоји уз ову одредницу писан по хрватском стандарду („Тко позна казалишну свакодневницу...“). Дакле, моја грешка... Био сам убјеђен да би аналогији на свакодневно, свакодневан и свакодневност, требало свакодневница, међутим, није тако. --Славен Косановић {разговор} 23:23, 27. децембар 2009. (CET)

---

Реч свакодневица је сложеница од свако и дневице, при чему је дневице прилог са значењем свакодневно, из дана у дан. Додуше, постоји и прилог дневнице са истим значењем, али, судећи по великом Речнику српског језика САНУ, тај се облик данас сматра застарелим и изобичајеним.

--Sly-ah (разговор) 23:36, 27. децембар 2009. (CET)

Да, такође испада да се за најкраћи дан у години каже краткодневица (зимски солстициј), а за најдужи дугодневица (љетњи солстициј)..., барем по шестотомном... --Славен Косановић {разговор} 23:56, 27. децембар 2009. (CET)

Опа. Сад смо изгледа прешли на кордунашки правопис :) Тушловћ, Војнћ, Поповћ Брдо... Не видим зашто би гутање слова било боље од њиховог негутања. Само да би се разликовали од трулог запада ваљда. Свакодневница је савршено правилна ријеч. --Мирослав Ћика (разговор) 22:10, 29. децембар 2009. (CET)

Име фестивала

Занима ме како би се код нас превео назив фестивала Waterloo Festival for Animated Cinema? Johnny B. Goode (разговор) 12:37, 28. децембар 2009. (CET)

Можда „Фестивал анимираног филма у Ватерлоу“, или „Ватерлоов фестивал анимираног филма“... Мада, највјероватније, боље ово прво... --Славен Косановић {разговор} 00:34, 29. децембар 2009. (CET)

---

Ипак мислим да је Вотерлу, а не Ватерло. Овде се ради о Waterloo-у у Канади.

--Sly-ah (разговор) 00:49, 29. децембар 2009. (CET)

Италијански назив

Потребна транскрипција овог сликара Biagio Faggioni. --Новак (разговор) 21:08, 28. децембар 2009. (CET)

---

Бјађо Фађони.

--Sly-ah (разговор) 00:50, 29. децембар 2009. (CET)

Хвала. --Новак (разговор) 13:12, 31. децембар 2009. (CET)

soundtrack

Да ли неко зна како се код нас преводи термин soundtrack? Саундтрек или ти саундтрак је сваки аудио запис филма или серије али и из игрица. У новије време такви записи излазе и у виду засебног музичког албума. --MikyM|Write me 19:05, 30. децембар 2009. (CET)

---

Не преводи се. У српски је језик појам ушао у транскрибованој форми, као саундтрек, а одредница се може наћи у књизи Речник новијих англицизама Вере Васић, Твртка Прћића и Гордане Нојгебауер.

--Sly-ah (разговор) 18:49, 1. јануар 2010. (CET)

Звучни запис, звучни снимак, снимак звука ... --Мирослав Ћика (разговор) 17:37, 2. јануар 2010. (CET)

Da, tako sam i mislio. Hvala obojici!--MikyM|Write me 23:26, 2. јануар 2010. (CET)

Transkripcija grada Wałbrzych

Kako se transkribuje taj grad na srpski ili nadimak ostaje? Sta cu sa slovom ł?--Bukephalos (разговор) 12:44, 1. јануар 2010. (CET)

---

Валбжих.

--Sly-ah (разговор) 18:54, 1. јануар 2010. (CET)

Master road

Како се зове ова врста пута (по важности) код нас? --Новак (разговор) 12:10, 2. јануар 2010. (CET)

Ово није географски него језички пројекат, и због тога се поставља питање гдје код нас? У Србији, Канади, Републици Српској, Аустрији, Њемачкој или негдје другдје? --Kašter (разговор) 14:04, 2. јануар 2010. (CET)

Мислио сам у српском језику, односно у Србији који назив устаљен. --Новак (разговор) 21:43, 2. јануар 2010. (CET)

Можда „главна магистрала“, или „главни пут“...--Славен Косановић {разговор} 14:23, 2. јануар 2010. (CET)

„Главни пут“ баш не иде, можда „магистрални“ или „регионални пут“. --Новак (разговор) 21:43, 2. јануар 2010. (CET)

Ја сам ти дао неку идеју, а ти сад види контекст и шта више одговара... :) Поз. --Славен Косановић {разговор} 12:49, 3. јануар 2010. (CET)

Urziceni

Како се транскрибује овај румунски град на српски - Urziceni[1]. Питам пошто сам видео да га бугари и руси транскрибују као Урзичени па не знам да ли треба ч или ц у средини.

Мислим да је Урзичен. "i" се у највећем броју случајева не чита у румунском језику када је последње слово у речи. --филип ██ 17:55, 2. јануар 2010. (CET)

---

По Правопису би ипак било Урзичени.

--Sly-ah (разговор) 19:49, 2. јануар 2010. (CET)

Јапанска имена

Потребна је транскрипција: Shōwa, Yoshihito, Taishō, Teimei. Johnny B. Goode (разговор) 17:54, 2. јануар 2010. (CET)

---

Шова, Јошихито, Таишо, Теимеј.

--Sly-ah (разговор) 19:51, 2. јануар 2010. (CET)

Транскрипција

Занима ме како се транскрибује име Ivan Reitman, америчко-канадски режисер, рођен у Чехословачкој, а родитељи су му мађарско-јеврејског порекла. И Geneviève Robert. Је ли ово Женевив Робер? Johnny B. Goode (разговор) 10:55, 3. јануар 2010. (CET)

Мислим да је Иван Рајтман (бар сам ту варијанту сретао до сада), мада ако је већ американизован, не би ме чудило да је Ајван. Она је Женевјев Робер (ако је Францускиња). --филип ██ 11:11, 3. јануар 2010. (CET)

---

Ајван Рајтман. И Женевјев Робер (а можда и Џеневив Роберт, ако је англофон).

За Ајван имаш потврду овде [2] (одмах на почетку клипа), а и код Прћића (ако ти то нешто значи). За Robert-ову нисам успео да нађим да ли је англофон или франкфон, а само од тога зависи правилна транскрипција њеног имена.

--Sly-ah (разговор) 11:20, 3. јануар 2010. (CET)

• Такође је потребна транскрипција имена Cheryl Pistono. Johnny B. Goode (разговор) 11:11, 5. јануар 2010. (CET)

Као и:

• Aksel Sandemose (Данац)
• Karel Konrád (Чех)
• François Maynard (Француз)
• Johann Nestroy (Аустријанац)
• Hjalmar Christensen (Норвежанин)
• Marie von Ebner-Eschenbach (госпођа је била Аустријанка)
• Karol Irzykowski (Пољак)

Унапред захвалан.--Методичар зговор²а 15:49, 5. јануар 2010. (CET)

---

• Aksel Sandemose (Данац) - Аксел Сандемосе
• Karel Konrád (Чех) - Карел Конрад
• François Maynard (Француз) - Франсоа Менар
• Johann Nestroy (Аустријанац) - Јохан Нестрој
• Hjalmar Christensen (Норвежанин) - Хјалмар Кристенсен
• Marie von Ebner-Eschenbach (госпођа је била Аустријанка) - Мари фон Ебнер-Ешенбах
• Karol Irzykowski (Пољак) - Карол Ижиковски

--Sly-ah (разговор) 16:52, 5. јануар 2010. (CET)

Хвала много.--Методичар зговор²а 17:15, 5. јануар 2010. (CET)

---

Имамо малу недоумицу око овог аустријског шахисте, потребна нам је транкрипција: Ernst Falkbeer. Kvant (разговор) 00:48, 7. јануар 2010. (CET)

Ернст Фалкбер. --филип ██ 01:26, 7. јануар 2010. (CET)

da li mi neko moze trankriptovat Sima Qian?

Водич за изговор

Ево једног интересантног линка, који би могао бити користан, а не знам где да га ставим да се до њега може лако доћи. Па, ако неко има идеју, нека га премести негде... —Lampica ☎ 20:44, 7. јануар 2010. (CET)

Превод

• Cityscape (kako se ovo prevodi a da nije gradski pejzas)
• en:Non-Partisan Association
• Christ Church Cathedral

-- Bojan  Razgovor  05:42, 8. јануар 2010. (CET)

• Fizionomija grada
• ...
• Katedrala Kristove crkve ili Katedrala Crkve Kristove --XZ (разговор) 16:06, 8. јануар 2010. (CET)

Non-Partisan Association je grupa gradjana ili gradjansko (vanpartijsko) udruzenje--Јакша (разговор) 18:48, 8. јануар 2010. (CET)

нестраначко удружење -- JustUser  d[-_-]b  21:41, 20. јануар 2010. (CET)

Followers

Како да ово преведем? "Пријатељ", "обожавалац" (Термин се користи на Твитеру)? Johnny B. Goode (разговор) 15:21, 8. јануар 2010. (CET)

Sljedbenik. :-) --XZ (разговор) 16:02, 8. јануар 2010. (CET)

Пратилац или пратиоци. На Твитеру људи прате шта раде њихови пријатељи, или људи који су им интересантни, не слиједе их тј., не опонашају оне које прате, јер то није смисао Твитера. Сљедбеник опонаша некога кога обожава или слиједи његове кораке... --Славен Косановић {разговор} 16:38, 8. јануар 2010. (CET)

To je bila šala. :-) --XZ (разговор) 16:39, 8. јануар 2010. (CET)

Моделирање или моделовање?

Да ли је исправан термин моделирање или моделовање? --Ђорђе Стакић (р) 22:17, 13. јануар 2010. (CET)

Лично мислим оба. Наш језик је богат, мада га неки стално набијају у конзерву. --Мирослав Ћика (разговор) 17:47, 20. јануар 2010. (CET)

Е то и мене одавно интересује. И ја мислим да су оба правилна, али 'ајде да видимо. :) --Ана пиши ми 21:08, 20. јануар 2010. (CET)

Исто мислим да могу оба, али дајем глас за моделовање . Скоро сам полагао испит, анализа и моделовање ... -- SmirnofLeary (разговор) 21:32, 20. јануар 2010. (CET)

---

Одговор на питање "шта је исправно - моделирање или моделовање" би био: исправно је и једно и друго, али одговор на питање "шта се више користи у српском језику" би био: моделовање.

--Sly-ah (разговор) 22:09, 20. јануар 2010. (CET)

Г. Г.

Шта значи скраћеница Г. Г. у титули патријарха? Г. је господин, а друго Г.?--Жељко Тодоровић (разговор) 22:41, 22. јануар 2010. (CET) с.р.

g. kao gospodin, a g.g. kao gospodin gospodnji. --79.101.149.20 (разговор) 00:17, 23. јануар 2010. (CET)

Је л' то 100% тако? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:28, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Није тако. И није Г. Г. него гг. и значи господа. Код нас је уобичајено да се за значајне личности, поглаваре и сл. користи множина величанства тј. pluralis maiestatis, кад се ради о архаичном црквеном стилу и старијој државној преписци. --Јагода испеци па реци 16:00, 23. јануар 2010. (CET)

Хвала на помоћи! Мени је било баш оно чудно Г. Г. и значење господин господњи. Ово већ има смисла. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:18, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Како да пишемо на википедији, г. г. или гг.? Према рјечнику је гг. за господу, али црквена титула је г. г. Значи ли то да само можемо писати облик г. г. пошто је то службена титула? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:31, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Hm, gde to piše da je službena titula g. g.? Prema pravopisu, treba gg. A sad, šta ćete vi staviti ovde na njiki, to je samo vaš problem.--Јагода испеци па реци 16:48, 23. јануар 2010. (CET)

Српска православна црква увијек користи Г. Г. што би значило да је тако правилно у црквеном писању. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:50, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Pa ne znam šta da ti kažem. Ako misliš da ono direktno navođenje titule patrijarha Pavla u članku o njemu, pa onda ostavi G. G. zato što postoji određena tolerancija kad su u pitanju crkveni tekstovi, pa se dozvoljava u istima upotreba velikih slova itd. iako po pravopisu nije dobro. U svakom slučaju, ja bih rekla, prema pravoslavnoj crkvi, njegova potpuna titula je... "... ", a ako se slučajno u tekstu negde pomene to gg. onda ga pisati prema pravopisu, jer se u tom slučaju ne radi o crkvenom nego o enciklopedijskom tekstu. Slično bi bilo i za upotrebu velikih slova. U crkvenom tekstu svuda ćeš pisati, npr. Patrijah Pavle, ali u jednom enciklopedijskom, nikako, već to može biti samo patrijarh Pavle. Slično je i sa rasporedom reči: Partijah srpski Pavle, ali u enciklopediji biće srpski patrijarh Pavle. Nadam se da sam bila od pomoći.--Јагода испеци па реци 16:56, 23. јануар 2010. (CET)

Ја бих ипак наставио писати титулу са великим Г. Г. да не био противрјечио црквеним текстовима, а и уобичајено је да се пише Г. Г. Мало људи зна да је исправна скраћеница гг. за господа, а уосталом дозвољени су правописни изузеци када се ради о варијантама црквенословенског језика. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:06, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Хех, опет ти исто, као и за оне горње и доње домове у енглеском парламенту. Ја бих ово ја бих оно... Па што који ђаво питаш, ако већ знаш одговор на своје питање, па макар он био и погрешан? Стварно, Жељко, нема смисла да трошиш и своје и туђе време овде понашањем: Дошао сам да питам па да буде како ја кажем. Лепо сам ти рекла, ако баш мора и ако је јасно наведено да се ради о цитату из неког црквеног текста, онда можеш оставити Г. Г. У свим осталим случајима, мора да иде гг. јер се овде ради пре свега о енциклопедијском тексту, а не о црквеном, и предност има ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ, а не црквени стил. То што "мало људи зна да је исправна скраћеница гг." није изговор да се она пише погрешно и то само зато што си ти тако одлучио. Даље, изузетак је дозвољен У ЦРКВЕНОМ ТЕКСТУ, а чланак на Википедији то свакако није. --Јагода испеци па реци 19:07, 23. јануар 2010. (CET)

Не знам гдје се разилазимо у мишљењима, и ја то исто сматрам, тј. да се у тексту пише гг. како је правилно а у именовању титуле према црквеном говору Г. Г. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:25, 23. јануар 2010. (CET) с.р.

Ne znam, iz tvog prethodnog komentara ne deluje da si to mislio--Јагода испеци па реци 19:17, 29. јануар 2010. (CET)

Нисте у праву ни један ни други Г. Г. не значи "господин господњи" а ни "господа" већ "господин господин"[3]. По томе би га, претпостављам, и требало писати Г. Г. Никола (разговор) 09:01, 25. јануар 2010. (CET)

ја и даље мислим да то не треба писати у световној енциклопедији попут наше. Волео бих да грешим, али мислим да и у Православној енциклопедији чланци о патријарсима немају свјатјејшиј или Г.Г. Никола, вероватно имаш присутп овој енциклопедији, погледни де'р молим те... --Wlodzimierz (разговор) 20:41, 25. јануар 2010. (CET)

Sta god da znaci, ne treba ga koristiti u enciklopedijskom clanku van bukvalnog navodjenja titule, koja stoji na samom pocetku clanka. Osim toga, zar ne bib ilo bolje izbeci to i pisati lepo "godpodin", kad vec ni sama SPC ne ume da se dogovori oko toga... Na njihovom sajtu novog patrijarha zovu cas gospodin, cas G. cas G. G. ... --Јагода испеци па реци 19:17, 29. јануар 2010. (CET)

Takodje bih podsetila da Gugl nije nikakvo merilo niti referenca za bilo sta osim za ucestalost neke reci. Osim toga, takodje bih ukazala da su svi ti pogoci ka ruskim a ne srpskim stranicama... Tako da... --Јагода испеци па реци 19:34, 29. јануар 2010. (CET)

Велика/мала слова у латинским називима врста

Дакле, имам ситуацију у којој се врста зове Gazella subgutturosa, а одговарајућег српског имена врсте нема (или га ја не знам, небитно). Да ли се то име пише великим почетним словом? Примјер: Више врста газела, попут индијске газеле, затим врсте Gazella subgutturosa (или gazella subgutturosa?). Хвала --Дарко Максимовић (разг.) 00:05, 23. јануар 2010. (CET)

Великим. :)--Методичар зговор²а 00:13, 23. јануар 2010. (CET)

Хвала! --Дарко Максимовић (разг.) 00:24, 23. јануар 2010. (CET)

Нема нашта. Ето и ја нешто да знам на ову тему. :)--Методичар зговор²а 13:34, 23. јануар 2010. (CET)

Награда

Да ли је правилно писати да је неко добио ФИПРЕСЦИ награду или FIPRESCI награду? Johnny B. Goode (разговор) 15:47, 26. јануар 2010. (CET)

Kako god da je, prvo ide reč nagrada, a onda ta skraćenica. Taj fazon da nagrada ide iza skraćenice je kalk iz engleskog i ne treba se povoditi za istim. Dakle, dobio je nagradu XCVGFSEE. --Јагода испеци па реци 18:50, 26. јануар 2010. (CET)

Нисмо се разумели. Питао сам да ли скраћеницу пишем ћирилицом или латиницом. Конкретно за чланак Емир Кустурица. Johnny B. Goode (разговор) 18:55, 26. јануар 2010. (CET)

Razumela sam te ja odlicno, ali ti mene nisi. Mozes i latinicom i cirilicom, mozda ipak bolje latinicom, ali rec "nagrada" svakako ide PRE imena iste. Ne nakon njega. --Јагода испеци па реци 19:11, 29. јануар 2010. (CET)

Ево неких награда: Prix Lumières, Boston Society of Film Critics, Kinema Junpo Awards. Да ли их треба транскрибовати или пак превести? Johnny B. Goode (разговор) 18:44, 2. фебруар 2010. (CET)

Nagrada Limijer, Bostonsko društvo filmskih kritičara, Nagrada časopisa Kinema Junpo (ovo je časopis, kako piše ovde).--Јагода испеци па реци 15:21, 10. фебруар 2010. (CET)

Кинески фудбалери

Да ли неко може да ми транскрибује ова кинеска имена?--Марко235 (razgovor) 15:19, 29. јануар 2010. (CET)

Li Ming, Jia Xiuquan, Fan Zhiyi, Xie Yuxin, Li Fusheng, Hao Haidong, Lin Lefeng, Ou Chuliang, Li Weifeng.

и

Liu Haiguang, Li Hui, Su Maozhen, Li Jinyu, Zuo Shusheng, Zhao Dayu, Mai Chao, Gu Guangming.

Мој покушај прве половине:

• Ли Минг,
• Ђа Сјихуен,
• Фан Џији
• Сје Јусјин
• Ли Фушенг
• Хао Хајдонг
• Лин Лефенг
• Оу Чулијанг
• Ли Вајфенг

--Kašter (разговор) 16:22, 29. јануар 2010. (CET)

Хвала на покушају али ти је транскрипција погрешна, успео сам да транскрибујем имена помоћу овог чланка 1.--Марко235 (razgovor) 19:15, 29. јануар 2010. (CET)

---

Транскрипција ти је добра будући да је рађена на основу Правописа који неки не признају па упорно траже заобилазне начине да протуре неке своје норме и правила.

--Sly-ah (разговор) 14:52, 2. фебруар 2010. (CET)

Nije fudbaler al jest kinez :D Sima Qian ako neko moze da to prebaci na nas.

Чланак већ постоји: Сима Ћен.

--Sly-ah (разговор) 10:02, 6. фебруар 2010. (CET)

Питање

• Роберт Де Ниро
• Шарл де Гол

• Мартин Ван Бјурен
• Марко ван Бастен

Шта је правилно од овог ? Немојте ми само речи да се код Американаца то између пише великим словом а код осталих малим. --Zrno (разговор) 12:56, 30. јануар 2010. (CET)Зрно

Како се транскрибује име овог немачког града - Sinsheim.--Марко235 (razgovor) 14:25, 2. фебруар 2010. (CET)

Зинсхајм--ИванМ. (разговор) 14:38, 2. фебруар 2010. (CET)

Da li je pravilno...

...da stoje navodnici u naslovima clanaka? Ja ih obicno izbacujem jer iz dva razloga: 1. cini mi se da je lepse bez navodnia u naslovu; 2. sigurna sam da je veca sansa da korisnik pronadje clanak bez navodnika nego sa njima. Ipak, nisma siguran da li je uopste pravopisno ispravno da se stavljaju navodnici u naslove (verovatno postoje slucajevi gde se to tolerise). Ako su obe verzije ravnopravne ja sam za to da se dogovorimo da stalno koristimo jedan nacin. (btw nema mnogo clanaka koji imaju navodnike u naslovima mozda nekoliko desetina). Izvinjavam se zbog osisane latinice, nije mi cirilica pri ruci --Војвода разговор 18:03, 3. фебруар 2010. (CET)

Mogu da stoje navodnici, nije pogrešno, ali mislim da je ovde već neko nepisano pravilo da se ne pišu u naslovima. Navodnici za naslove kniga, filmova, i sl., inače, treba da se koriste samo onda kad je moguće neko dvostruko tumačenje, s obzirom da nepotrebno opterećuju rečencu.--Јагода испеци па реци 15:12, 10. фебруар 2010. (CET)

Renvoi

Renvoi je napisano Renvoa, sto je pogresno.Renvoi se prevodi kao sukob vezivanja.

Транскрипција

• Jan Cibula, чехословачки, швајцарац ромског порекла рођен у ЧС
• Pokutyńka, пољски, место у Пољској

--Новак (разговор) 10:52, 8. фебруар 2010. (CET)

Правописне грешке у обавештењима.

Кад се кликне на Направи ПДФ, појави се следећи текст:

Молим сачекајте док се документ ствара.

Напредак: 33% Стање: layouting (вики страница: Историја Срба пре Немањића)

Ова страница би требало да се сама освежава сваких пар секунди. Ако ово не ради, притисните дугме за освежавање свог бровзера.

Ово бровзера треба да се промени у браузера.

Кад се ПДФ направи, појави ти се друго обавештење:

Фајл са документом је направљен. Преузмите фајл на свој компјутер.

Напомена:

• Незадовољни сте излазом? Погледајте страну помоћи о књигама за могућности да га побољшате.
• Шаблони у категорији су искључени.

Назад на Историја Срба пре Немањића

Незадовољни излазом? Каквим излазом? Треба да стоји резулататом.

Кад неко буде могао, нека ово исправи. Јест да се те странице не рабе тако често, али нема смисла да стоји погрешно. --Јагода испеци па реци 13:47, 10. фебруар 2010. (CET)

Нешто гледам,цела та реченица је калк са енглеског. Врло ружан. Боље би било: Нисте задовољни резултатом? Погледајте страну помоћи о књигама где ћете наћи објашњење како да га побољшате.--Јагода испеци па реци 13:50, 10. фебруар 2010. (CET)

Браузер=Прегледач. Фајл=Датотека. --Мирослав Ћика (разговор) 00:11, 15. фебруар 2010. (CET)

Хелп тран. на ср.

en:Paige O'Hara
Richard White
en:Jerry Orbach
en:David Ogden Stiers en:Howard Ashman
en:John Carnochan
en:Gary Trousdale
en:Kirk Wise
en:Terry Porter,
en:Mel Metcalfe,
en:David J. Hudson
en:Doc Kane

---

--MikyM|Write me 16:33, 16. фебруар 2010. (CET)

Пејџ О'Хара
Ричард Вајт
Џери Орбак
Дејвид Огден Стирс Хауард Ешман
Џон Карнокан
Дејвид Огден Стирс
Гари Трусдејл
Кирк Вајз

Тери Портер,
Мел Меткалф,
Дејвид Џ. Хадсон
Док Кејн

--Sly-ah (разговор) 18:02, 16. фебруар 2010. (CET)

Хвала Sly-ah!!!--MikyM|Write me 02:55, 17. фебруар 2010. (CET)

Инструментал једнине мушког рода

Занима ме да ли постоји неко правило за наставак у инструменталу једнине мушког рода, тј. кад је -ем, а кад -ом. Капирам да код меких сугласника њ, ђ, љ, ... иде -ем (премда има ли ту изузетака?), а на тврде иде -ом. Е, сад, понајвећи проблем обично ми причињавају именице мушког рода са завршетком -р : абердаром или абердарем? Авијатичарем - то сигурно. Морнар? Морнаром? Морнарем? Или на -р увијек иде -ем, без обзира? Хвала унапријед ако неко зна које правило се примјењује... (и да ли га има, или зависи и од нагласка?) --93.87.146.51 (разговор) 15:47, 17. фебруар 2010. (CET)

Хелп тран. на ср.

Транскрипција са француског. Термини су везани за чланак о француском математичару Жан ле Рон д'Аламберу.

• Marquise de Tencin, Claudine-Alexandrine Guerin - име његове мајке
• Chevalier Louis-Camus Destouches-Canon - име оца (већ има транкрипција презимена, само Официр Детуш)
• secretaire perpetuelle - место у академији наука, академија је Француска академија (Académie française)
• Remeau - презиме композитора.

SmirnofLeary (разговор) 15:59, 22. фебруар 2010. (CET)

---

Маркиза де Тенсен, Клодин-Александрин Герен

Шевалије Луј-Ками Детуш-Канон

Ремо

--Sly-ah (разговор) 16:03, 22. фебруар 2010. (CET)

Тенк ју вери мач мистер Слаја. SmirnofLeary (разговор) 16:07, 22. фебруар 2010. (CET)

secretaire perpetuelle - ovo bi prevedeno bilo stalni sekretar. Ne znam da li postoji neki poseban i vec ustaljen naziv za ovu funkciju. --Јагода испеци па реци 16:30, 22. фебруар 2010. (CET)

Хвала, тако сам и превео. И ја сам мислио да можда постоји устаљен назив или можда нека слична функција у нашој академији. SmirnofLeary (разговор) 16:39, 22. фебруар 2010. (CET)

Kako prevesti Einsatzgruppen?

Da li postoji srpska rec sa tu paravojnu formaciju, koja je tokom Drugog svetskog rata ubijala Jevreje iza nemacko-ruskog fronta? Ako ne postoji rec, kako biste je transkripovali? --Bukephalos (разговор) 18:06, 23. фебруар 2010. (CET)

Можда интервентна група, барем су је тако превели на француској Википедији на почетку чланка, мада има и других, не буквалних превода на другим викијима. --Славен Косановић {разговор} 18:26, 23. фебруар 2010. (CET)

Ako bi je transkribovao, onda Ajnzacgrupen. Da li se ta reč pojavljuje kao ime te grupe, ili se pojavljuje kao zajednička imenica? Ukoliko se pojavljuje kao ime, onda transkribovati, ako je zajednička imenica, onda prevesti. Ako je bilo više grupa sa tim imenom, očigledno je da je zajednička imenica. Ako je postojala samo jedna grupa, vrlo je verovatno da je to bilo ime te grupacije. --Јагода испеци па реци 18:57, 23. фебруар 2010. (CET)

Pa to je im bio nadimak i ime. Bilo je razlicitih grupa, koje su ubijali po razlicitim podrucjima. Ali su grupe nosili isti nadimak odnosno ime, samo su se razlikovali po abecedi. Znaci: Einsatzgruppe A, Einsatzgruppe B i tako dalje do D. --Bukephalos (разговор) 19:18, 23. фебруар 2010. (CET)

Јединице за посебне задатке, специјалне јединице. --Мирослав Ћика (разговор) 19:12, 23. фебруар 2010. (CET)

Jedinice u stanju pripravnosti- jedinice za brze intervencije- specijalne jedinice koje su delovale u zaposednutim zemljama za vreme nacizma - --Vcesnak (разговор) 19:45, 23. фебруар 2010. (CET)

Не знам, ја бих то транскрибовала. Ипак је специјална јединица превише уопштено, а кад се каже Ајнзацгрупе зна се одмах на шта се мисли. У загради или напомени може да се објасни шта је (специјалне јединице за тамањење Јевреја). Не знам за шта ти је то, јел чланак о њима, или се помињу у неком другом чланку? Такође, ако се не варам, Ајнзацгруп(е) је једнина, а Ајнзацгрупен би била множина. --Јагода испеци па реци 20:12, 23. фебруар 2010. (CET)

Ајнзацгрупен (нем. групe специјалног одређења) били су нацистичке специјалне војне јединице које су оперисале у запоседнутим земљама чија је улога била да тероризирају месно становништво, ликвидирају нежељене личности, расно прогоњене и потенцијалну опозицију. Са административног гледишта спадале су под водство РСХА (Реихсзихерхајтзамта) у Берлину под вођством Р. Хеидриха а касније Е. Калтербрунера--Vcesnak (разговор) 21:01, 23. фебруар 2010. (CET)

Ето, ако је Рајхсзихерхајтзамт (правилна транскрипција), онда може и Ајнзацгруп. Исто тако кажемо и Трећи Рајх, дакле не преводимо Рајх... Ја сам за транскрипцију, пре него за превод. --Јагода испеци па реци 21:31, 23. фебруар 2010. (CET)

...reč einsetsen znači otprilike staviti u smislu poslati a gruppen su grupe jedinice tu je važno naglasiti da su to aktivne grupe koje su poslate u neku zemlju i imaju razene zadatke ukoliko se ovo ne odnosi na jedinice za vreme nacizma jer je nemački kovanica od više reči ali je važno da se misli na aktivne grupe sa zadatcima ...--Vcesnak (разговор) 21:33, 23. фебруар 2010. (CET)

Већ постоји чланак Ајнзацгрупен суђење, тако да је највјероватније најбоље урадити транскрипцију као што је урађено у овом чланку. --Славен Косановић {разговор} 21:38, 23. фебруар 2010. (CET)

Ove grupe za vreme nemačke bile su pod vodstvom Reichs- sicherheits- amt :rajh- sigurnost i ured Reichssicherheitsamt inače mogle su biti i SS, NS Ajnzаscgrupe kao aktivne grupe ali to mogu biti i drugačije aktivne grupe koje imaju neke uloge npr danas u Avganistanu--Vcesnak (разговор) 21:40, 23. фебруар 2010. (CET)

Чланак има име које није у духу српског језика. Треба Суђење Ајнзацгрупен.--Јагода испеци па реци 21:45, 23. фебруар 2010. (CET)

Вчеснак, у чланку о суђењу члановима групе пише да се ради о СС групама. Иначе мислим да су ове далеко познатије, нажалост, и битније за историју, од неких нових које се данас могу исто, или слично звати. --Славен Косановић {разговор} 21:47, 23. фебруар 2010. (CET)

nemačka Vikipedija ima članak "Einsatzgruppen der Sicherheitspolizei und des SD" dok sve druge Vikipedije imaju članak "Einsetzgrupen" i misli se na isto jer nemci kao što mi nećemo shvatiti prevod specijalne grupe ne shvataju kad se kaže samo Einsatzgruppen o čemu se radi pa sam hteo da kažem da oni pod tim podrazumevaju aktivne jedinice samo radi prevoda a kada se kaže SS Eisatzgruppen onda i Nemci znaju o čemu se radi--Vcesnak (разговор) 22:06, 23. фебруар 2010. (CET)

Па Немци морају ближе да одреде ту реч, јер код њих та реч значи још нешто. У сваком другом језику ако се каже Ајнзацгрупен зна се одмах на шта се мисли. Нема потребе додавати све то што стоји на немачкој њики.--Јагода испеци па реци 22:10, 23. фебруар 2010. (CET)

slažem se nema problema ja sam samo želeo da pojasnim jer je postavljeno pitanje o prevodu nemačke reči- ja ne vidim problem u pravu ste--Vcesnak (разговор) 22:17, 23. фебруар 2010. (CET)

Службено или званично

Како треба да се пише у одјељку Спољашње везе када имамо интернет страницу: званична страница, службена страница или официјална страница?

Да ли постоји правило које се јасно од наведених може користити, а ако нема, може ли ко рећи које од њих има првенство у коришћењу?

И још нешто. Да ли је у српском језику правилно за функционера рећи да је званичник, будући да сам читао да је то неправилно (мислим да се радило о радовима бањолучког лингвисте Милорада Телебака). Поуздано знам да је у Краљевини Југославији званичник био мањи степен од намјештеника у органима државне управе (постојали су чиновници, намјештеници, служитељи и званичници), а данас се тако углавном називају прва лица државе. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:13, 24. фебруар 2010. (CET) с. р.

"Службена страница" ми делује превише... службено. :) Лично, преферирам "званична". "Официјална", "официјелна", "официјал", "официел", нити било каква друга варијанта не долазе у обзир. --филип ██ 00:18, 24. фебруар 2010. (CET)

Званично или не, реч званична је најбоља за ту прилику. Официјал.. и сличне варијанте је барбаризам. Имамо српску реч која се активно и сасвим лепо користи и данас у српском и нема потребе користити неке сурогате страних речи. Службена такође може, уколико не постоји никакав договор да се користи само једна реч. Ал што јес'јес': много је "службена" та реч.... --Јагода испеци па реци 00:24, 24. фебруар 2010. (CET)

Званичник је сасвим легитимна реч за државног функционера. --Јагода испеци па реци 00:27, 24. фебруар 2010. (CET)

Ево цитата који ме доводи у сумњу око тог званичника.

Lingvista iz Banjaluke Milorad Telebak smatra da su od srpskog jezika proizašli hrvatski, bošnjački, nažalost i crnogorski, a nije isključeno da će ih još biti, kao i da su to su jezici u političkom, a nikako u lingvističkom smislu. Telebak je večeras u Zvorniku na tribini pod nazivom „Ljepota srpskog jezika, kako ga njegovati, čuvati, pravilno govoriti i pisati“ istakao da je „srpski jezik priznat u našoj lingvistici i srbistici, a tako ga gledaju i svjetski lingvisti“.

Telebak je rekao da se drugi na ovim prostorima trude da svoje nove „jezike i jezičiće urazliče od srpskog jezika“ i da ih standardizuju na svoj način, na šta imaju pravo.

„Oni se trude da taj jezik nauče, jer oni ga čine drugačijim, nego što je do juče bio. Moraju da ga uče, ali se ispravljaju kada pogriješe, jer ne smiju reći nijednu riječ koja nije u duhu njihove leksičke norme“, ocijenio je Telebak.

On je izrazio žaljenje što i naši političari, sudije, tužioci i drugi na nekim funkcijama, naročito u zajedničkim organima, upotrebljavaju nesrpske riječi kao što su - provedba, zvaničnici, uposlenici, opstojnost, općina...

„Dakle, sve su to riječi koje Hrvati i Bošnjaci guraju u svoje jezike, samo da bi se razlikovali od srpskog, dok je kod nas, kad je riječ o upotrebi čistog srpskog jezika, prisutna opuštenost i improvizacija“, rekao je Telebak.

Govoreći o značaju jezika za narod i za pojedinca, Telebak je rekao da je dobrim dijelom ugrožena srpska jezička kultura.

„Zanemaruje se izučavanje srpskog jezika, pogotovo u srednjoj školi, potkopavaju se temelji srpskog jezika na sve moguće načine falsifikovanjem istorije i kulture, a, nažalost, i mi u tome pomažemo, jer dovoljno ne izučavamo jezik, nemarni smo i smatramo da je bolje učiti tuđi jezik“, objasnio je Telebak.

Tribinu je organizovalo Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta" iz Zvornika.

--Жељко Тодоровић (разговор) 00:40, 24. фебруар 2010. (CET) с. р.

Hm... Ne bih da komentarišem, jer imamo ovde jednog ličnog prijatelja g. Telebaka, pa neću da se svađam, ali moram da primetim, da ne znam odakle g. Telebaku ideja da je zvaničnik "hrvatska" reč. I odakle mu uopšte ideja da deli reči na srpske i hrvatske... RMS jednotomnik ga uredno beleži na strani 427. i definiše ga; zvanični predstavnik, službenik činovnik... --Јагода испеци па реци 00:48, 24. фебруар 2010. (CET)

А ко је тај лични пријатељ, ако није тајна? Могао би га он упитати за објашњење. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:55, 24. фебруар 2010. (CET) с. р.

E, ne mogu da ti kažem. Ako bude ta osoba htela da se otkrije, otkriće se. Ako ne bude htela, nije moje da je otkrivam. Uostalom, ceo taj citat nema mnogo veze s jezikom, nego uglavnom s politikom, tako da i nije mnogo važno šta kaže Telebak. To, naravno, samo u slučaju da te isključivo jezik zanima. Ako imaš i politička interesovanja, onda ti ja tu ne mogu pomoći.--Јагода испеци па реци 01:00, 24. фебруар 2010. (CET)

---

I odakle mu uopšte ideja da deli reči na srpske i hrvatske...

???!!!

--Sly-ah (разговор) 07:24, 24. фебруар 2010. (CET)

Еклиш Ехеин

Данас jе корисник Sly-ah променио шкотски назив шкотског села Еклиш Ехеин и jе додао транслитерациjу са енглеског. Сем тога, он ми упоређује то мало село са великим градовима као Единбург, коjи имаjу традициjу у правопису српског jезика, али мала села немаjу и би било добро да се чланци називаjу према званичног jезика Шкотске. Зато бих хтео видети и ставови других корисника на Разговору о Еклиш Ехеину. Хвала унапред. Bogorm (разговор) 19:10, 3. март 2010. (CET)

Adriano Celentano

Како се транскрибује име овог италијанског певача и глумца - Adriano Celentano[4].--Марко235 (razgovor) 13:11, 5. март 2010. (CET)

Adrijano Čelentano. --Јагода испеци па реци 13:41, 5. март 2010. (CET)

Транскрипција и географија.

Како треба извршити правилну транскрипцију имена и надимка Isa Boletini где је Иса име а Болетини надимак човека који је рођен у месту Бољетин у близини Косовске Митровице?

Моје мишљење: Пошто је дотични био Албанац, он је своје име и надимак изговарао као Иса Бољетини. У литератури се могу пронаћи текстови у којима се његов надимак на српски преводи као Бољетини али и као Бољетинац. Ипак су бројнији текстови, чини се, који његов надимак пишу као Бољетинац. Не разумем се нарочито у лингвистику али ми се чини да се приликом транскрипције страних имена на српски узима у обзир како се на српском изговара место по којем је неко добио надимак. Можда је поређење неумесно, али покушаћу да се на брзину сетим неколико примера: Еразмо Ротердамски, Вилхелм од Рубрука, .... независно од тога како то исто место изговарају дотични.--Antidiskriminator (разговор) 01:43, 7. март 2010. (CET)

Isa iz Boljetina ili Isa Boljetinac. To Boljetini nije njegovo prezime pa da se transkribuje, već odrednica odakle je, a to se ne transkribuje, nego se prevodi. Poređenje sa Erazmom je odličan primer, a takvih primera srednjovekovnih i starovekovnih ličnosti ima na pretek. --Јагода испеци па реци 10:24, 7. март 2010. (CET)

Veznik "od" se koristi za plemstvo, ne za jednostavno određivanje odakle je neko. Erazmo je Roterdamski zato što je bio iz Roterdama, da je posedovao Roterdam, bio bi Erazmo od Roterdama. --Јагода испеци па реци 10:26, 7. март 2010. (CET)

Милић од Мачве, Змај од Ноћаја, Рига од Фере, од Добоја Мујо? Од се у српском језику користи као одредница за нечије порекло.--Јакша (разговор) 16:55, 7. март 2010. (CET)

Ti svi koje si nabrojao su wanna-be plemstvo. Baš iz želje da se stekne utisak da su plamstvo sami su sebi (kao Milić) ili su im drugi dodelili to "od". U istoriji je obično onako kako sam ja rekla.--Јагода испеци па реци 08:28, 13. март 2010. (CET)

Хвала Јагода.--Antidiskriminator (разговор) 00:15, 8. март 2010. (CET)

Tu je posebno pitanje transkripcija. Ako transkribujemo ovo ime, po Pravopisu će to biti Boletini, sa L a ne sa Lj, bez obzira na ime sela na srpskohrvatskom. (Koje bi, opet, transkribovano s albanskog trebalo da se zove Boletin(i), a ne Bolje-.) Ja lično ne mislim da je to pravilo transkripcije sa albanskog dobro, ali prosto takvo je u Pravopisu, i transkribovani oblik jeste Isa Boletini bez sumnje. Drugo je pitanje — transkripcija ili (kvazi)prevod. Po mome, transkripcija svakako bolje nego prevod, po tvome kako sâm odlučiš. :)

Wieliczka

Cao treba mi transkripcija ovog poljskog grada. Hvala unapred! --Bukephalos (разговор) 23:34, 9. март 2010. (CET)

---

Вјеличка.

--Sly-ah (разговор) 23:50, 9. март 2010. (CET)

A kako se zove salt mine na srpskom? Kopaona soli? --Bukephalos (разговор) 23:55, 9. март 2010. (CET)

Не, правилно би било копаоница соли. А уобичајено је (и у речницима записано) рудник соли.

--Sly-ah (разговор) 00:09, 10. март 2010. (CET)

Есад-паша Топтани, са цртицом или без ње?

--Antidiskriminator (разговор) 00:13, 12. март 2010. (CET)

Po Pravopisu s crticom između imena i orijentalne titule, upravo tako. :)

Транскрипција William of Wied немачког принца у Албанији.

--Antidiskriminator (разговор) 00:14, 12. март 2010. (CET)

Šestomesečni knez Albanije Vilhelm od Vida, Vilhelm cu Vid, ili Vilhelm fon Vid [5]. Orginalno ime mu je Wilhelm a ne William. --212.200.192.245 (разговор) 00:20, 12. март 2010. (CET)

Wilhelm Friedrich Heinrich Prinz zu Wied--Јакша (разговор) 00:58, 12. март 2010. (CET)

Сао Пауло

Може ли неко да уради транскрипцију са португалског? -- Bojan  Razgovor  05:09, 13. март 2010. (CET)

Sao Paolo. I. Klajn. RJN. 157 --Јагода испеци па реци 08:23, 13. март 2010. (CET)

Pardon, sad otvorih pravopis, i piše Sao Paulo. Pravopis ide pre Klajna. --Јагода испеци па реци 09:28, 13. март 2010. (CET)

Ceo clanak. -- Bojan  Razgovor  08:43, 13. март 2010. (CET)

A šta ti treba? Napiši ovde imena koja treba da se transkribuju, pa ćemo uraditi.--Јагода испеци па реци 09:11, 13. март 2010. (CET)

• Anhangabaú -- Anjangabau
• Tamanduateí -- Tamanduatei
• Aricanduva -- Arikanduva
• Butantã -- Butanta
• Campo Limpo -- Kampo Limpo
• Capela do Socorro -- Kapela do Sokoro
• Casa Verde -- Kaza Verdе
• Cidade Ademar -- Sidadе Ademar (ovo Sidade znači grad, ne znam da li je deo imena.)
• Cidade Tiradentes --Sidadе Tiradentes (ovo Sidade znači grad, ne znam da li je deo imena.)
• Ermelino Matarazzo -- Ermelino Matarazo
• Freguesia do Ó -- Fregezija do O
• Guaianases -- Gvajanazes
• Ipiranga -- Ipiranga
• Itaim Paulista -- Itaim Paulista
• Itaquera -- Itakera
• Jabaquara -- Žabakvara
• Jaçanã --- Žasana
• Lapa -- Lapa
• M'Boi Mirim -- M'Boi Mirim
• Mooca -- Moka
• Parelheiros - Pareljeiros
• Penha -- Penja
• Perus -- Perus
• Pinheiros -- Pinjeiros

Nek Slaja proveri, ipak. --Јагода испеци па реци 09:28, 13. март 2010. (CET)

---

Јагода, јеси ли ти сигурна да си добро прочитала? У мом РЈН, (четврто, прерађено и допуњено издање), управо на стр. 157. стоји Сао Пауло, не Сао Паоло. То исто стоји и у Правописном речнику.

--Sly-ah (разговор) 09:18, 13. март 2010. (CET)

U pravu si. Nije mi dobro, ne vidim ništa. Učinilo mi se od onog NE Sao Paolo, da je u stvari DA Sao Paolo. Izvinjavam se. Aj proveri i ovo gore što sam uradila da nisam negde zabrljala...--Јагода испеци па реци 09:34, 13. март 2010. (CET)

Hvala na ispravkama. Sve mi jasno, samo mi nije jasno uklanjanje krajnjeg e u Verde i Cidade... Nigde u Pravopisu ne vidim da piše da se e u tom položaju ne čita/transkribuje...--Јагода испеци па реци 09:40, 13. март 2010. (CET)

Тачно је да тога нема у Правопису, али сам се руководио једним искуством од пре неколико година када је на Википедији било постављено питање како се транскрибује име португалског фудбалера Manichea. Ја сам био уверен (слушајући хрватске коментаторе) да је правилно Манише, али сам негде нашао да је то крајње "е" мукло и да се не изговара, али само у португалском португалском [[6]] У бразилском португалском се, изгледа, изговара [[7]], при чему мало баца на "и" (то сам тек малопре установио), па сад ни ја не знам. Чињеница је да постоје разлике у изговору неких речи између португалског португалског и бразилског португалског, али се намеће питање да ли бразилске топониме транскрибовати према службеном португалском (како то сугерише Правопис) или према бразилском изговору? Ево, и овде [[8]] се чује то е/и (у питању су говорници бразилског португалског), иако је оно једва чујно, скоро па мукло.

--Sly-ah (разговор) 10:06, 13. март 2010. (CET)

Hm, ja sam mislila da se za osnovu transkripcije sa portugalskog uzima brazilski izgovor, jer kako piše u Pravopisu, "zato što je bliži pismu". --Јагода испеци па реци 10:50, 13. март 2010. (CET)

Osim toga, pošto u Pravopisu ništa ne piše oko toga (ne piše "e na kraju se ne prenosi"), a vidimo da ima različitih izgovora, ja bih se ipak držala onoga što piše u Pravopisu, tj. "E kao E osim u diftonzima AE, OE (i AE sa onim A sa talasom gore, nemam to slovo na tastaturi)."--Јагода испеци па реци 10:55, 13. март 2010. (CET)

Hm, ja sam mislila da se za osnovu transkripcije sa portugalskog uzima brazilski izgovor, jer kako piše u Pravopisu, "zato što je bliži pismu".

Добро си мислила. Ја сам нешто побркао, по аналогији са енглеским и америчким енглеским. У сваком случају, немам ништа против да се врате она слова "е" која сам неоправдано отфикарио.

--Sly-ah (разговор) 12:09, 13. март 2010. (CET)

Ма нема везе. Битно је да смо установили како ке тачно. --Јагода испеци па реци 12:16, 13. март 2010. (CET)

Повијест

Хтио бих да ми неко, ако може, разјасни тачно разграничење између ријечи повијест и историја у данашњем српском језику. Ја сам нешто претраживао по Гуглу и нашао сам коментаре како ријеч повијест има другачије значење од ријечи историја у српском језику, а ево су неке од могућих значења које сам пронашао:

• Повест је све што се догодило од настанка света па до данас, а историја је само рефлексија повести, тј. забележени и документовани догађаји.
• Повест је неко предање, прича која се преноси, а не историјска наука.

А ево шта каже шестотомни Речник Матице српске.

• Повест - целокупан ток развитка природе, људског друштва, историја. (РМС)
• Повест - наука која истражује и проучава прошлост; наука о развитку људског друштва, о развитку појединих области природе и културе, историја. (РМС)
• Повест - скуп чињеница или догађаја повезаних с ким или чим. (РМС)
• Повест - прича, приповетка. (РМС)

Шта је од овога тачно, и има ли неко можда прецизније одређење ријечи повијест у односу на ријеч историја у садашњем српском језику? Да ли постоји дефиниција повијести у једнотомном Речнику Матице српске, пошто га ја тренутно немам код себе? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:43, 15. март 2010. (CET) с. р.

Пре две године сам поставио горње питање и одговорено ми је да се обе користе у српском језику и да су синоними.--Drazetad (разговор) 20:52, 15. март 2010. (CET)

Tako je. Istorija ili pov(ij)est, jedno je te isto. S tim sto mozda povest ima sire znacenje a to je ovo poslednje koje je zeljko naveo. - prica, pripovetka.--Јагода испеци па реци 20:57, 15. март 2010. (CET)

А да ли ове двије тврдње отпадају: „Повест је све што се догодило од настанка света па до данас, а историја је само рефлексија повести, тј. забележени и документовани догађаји“ и „Повест је неко предање, прича која се преноси, а не историјска наука“? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:01, 15. март 2010. (CET) с. р.

• Istorija, je grčka reč грч. historia, koja se uvražila u našem jeziku, a po Vujakliji to bi u našem jeziku bila reč POVEST (Vujaklija; Leksikon stranih reči i izraza, str. 368)--mile (разговор) 21:09, 15. март 2010. (CET)

Ne otpada nista. Jedna rec moze imati vise znacenja. Povest i istorija imaju jedno te isto znacenje ali to ne znaci da jedna od tih reci ili obe nemaju jos neka znacenja koja se ne odnose obavezno i na onu drugu rec. Kao na primer, povest moze znaciti i prica, pripovetka, ali istorija to ne znaci. Moze se reci: seo deda pa ispricao svom unuku jednu interesantnut povest, ali ne moze reci da mu jeispricao jednu interesantnu istoriju. Na drugim jezicima to moze, zapravo, oni nemaju dve reci za istoriju nego samo jednu, pa je koriste i za propovetku, pricu, ali mi ne. Istorija ili povest su i prva i druga definicija: sve sto se dogodilo od nastandka sveta pa do danas, kao i zabelezeni i dokumentovani dogadjaji. Stavise, mozda je ovo drugo pre definicija istoriografije, ne znam. Ajde, kad me teras da ustanem da uzmem RMS, pa cu da ti kazem tacno. Jedno je sigurno: prva definicija se odnosi i na povest i na istoriju. To su sinonimi, kad je to znacenje u pitanju.--Јагода испеци па реци 21:10, 15. март 2010. (CET)

Пов(иј)ест је ријеч славенског поријекла. Користе је и Руси рецимо (Повест времмених лет). Зашто наша „изображена“ елита воли туђе ријечи више од својих, никад ми није било јасно. Дакле да повест и повијест, а историја хм, хм. Шта највише желим да кажем: никако не забрањивати ријеч пов(иј)ест и проглашавати је хрватском. М2ц. --Мирослав Ћика (разговор) 21:15, 15. март 2010. (CET)

Мислим да и код Руса ријеч повест има сличан статус као и код Срба. И код њих се уобичајено каже „история“ али се употребљава и повест, више као архаична, стара ријеч али равноправна са „история“. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:22, 15. март 2010. (CET) с. р.

• Istorija, je grčka reč грч. historia, koja je ušla u srpski jezik u svakodnevnu upotrebu, Hrvati su u svakodnevnu upotrebu uveli reč POVJEST, i na taj način izbacili stranu reč, dok mi u srpskom jeziku više koristimo grčku reč ISTORIJA, umesto naše reči POVEST (Vujaklija LSR)--mile (разговор) 21:31, 15. март 2010. (CET)

А ко је уопште помињао да је та реч хрватска? Ајде Ћико не лудуј ;)

Оћемо анкету :)? Али без да људи гледају на ову страну :) --Мирослав Ћика (разговор) 15:53, 16. март 2010. (CET)

Сећам се да је својевремено неко писао Забавнику, оштро критикујући овај лист што употребљава „хрватску реч повест“, па су му објаснили како и зашто је та реч српска. Тако да мислим да би анкета била прилично неизвесна. А замисли тек анкету за реч повесничар. :) -- Loshmi (razgovor) 17:07, 16. март 2010. (CET)

Ма ја сам схватила да Ћика то овде неком замера. Извини, Ћико. Што се анкете тиче, Лошми је свакако у праву, сигурна сам да вби резултати били поражавајући. А не само за ту реч, има их на тоне и тоне других које просечан Србин ето сматра хрватским, а нема појма да су речи у ствари српске... --Јагода испеци па реци 17:13, 16. март 2010. (CET)

(БТЊ, да ли је презиме Ћика с кратиким или дугим И? Да знам како да ти се обраћам у вокативу)--Јагода испеци па реци 17:13, 16. март 2010. (CET)

ИСТОРИЈА:

1. наука о развитку људског друштва; догађаји везани за целокупни ток прошлости поједниних народа
2. развитак поједине научне, културне и друге области, појаве и сл.
3. ток догађаја збивања везаних за прошлост, живот некога или нечега; спис о томе, биографија.

ПОВ(ИЈ)ЕСТ:

1. а) целокупан ток развоја природе, људског друштва, историја. б) наука о развоју људског друштвапојединих области природе и културе, историја. в) школски предмет, уџбеник за тај предмет, историја.
2. скуп чињеница, догађаја повезаних с нечим с неким

Болдови су моји. РМС једнотомни. --Јагода испеци па реци 21:34, 15. март 2010. (CET)

Добро појашњење. Ја мислим да и код нас те 2 ријечи треба да буду равноправне. Иначе ћемо ускоро да идемо у бејзмонт и бацамо гарбиђ ван, као неки овдје код мене. И наравно да драјвамо Јамесом :) --Мирослав Ћика (разговор) 21:37, 15. март 2010. (CET)

Где то код нас? Па зар ти ниси један од наших? Који су то ваши?--Јагода испеци па реци 21:47, 15. март 2010. (CET)

Живим у Канади. Језик наших људи се често толико брзо квари, да се питам да ли су икада и говорили српски. --Мирослав Ћика (разговор) 03:05, 16. март 2010. (CET)

Добио сам објашњење које сам желио, тј. како је наведено у једнотомном Речнику Матице српске и другим приручницима, будући да тренутно немам литературу код себе. Будући да су то приручници искључиво српског стандарда, значи да савремени лингвисти не избацују ту ријеч и сматрају је равноправном са ријечи историја. Ја немам ништа против да се те двије ријечи користе равноправно на Википедији, али треба избјегавати да се у једном чланку јављају два облика. Значи, у чланку само или повијест или историја, не обоје. Слично као ијекавица и екавица. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:49, 15. март 2010. (CET) с. р.

Па то смо ти Дражета и ја рекли на самом почетку. Те две речи су обе речи спског језика. Истина је да историја преовлађује у обичном говору, а пов(иј)ест је више везана за неки песничко књижевни стил, али у принципу, могу се користити у подједнакој мери. Штавише, не мислим чак да је битно држати се само једне у једном тексту. Ипак се ту ради о две речи, а не о два дијалекта или два писма... Наизменично коришћење једне и друге може да разбије и једноличност текста дакле, добро је и за сам стил...--Јагода испеци па реци 21:54, 15. март 2010. (CET)

Па, кад боље размислим, могло би се употребљавати обје ријечи у чланцима пошто се и други синоними употребљавају у истим чланцима. Али, сматрам да ће та ријеч бити веома ријетко коришћена, као што је то и данас. Евентуално ће се можда употребљавати у чланцима о средњевјековним дјелима и у некој тематици која припада пјесничко-књижевном стилу како је претходно већ речено. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:21, 15. март 2010. (CET) с. р.

Мој лични утисак је да повијест много лепше лежи ијекавици, тако да бих је ја користила у ијекавским чланцима... Додуше, то је само мој лични утисак, не значи ни да је добар ни да је исправан...--Јагода испеци па реци 22:34, 15. март 2010. (CET)

Повијест — у ијекавици, повест — у екавици. Једино се тако може писати. Не може повијест да се пише у екавици. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:53, 15. март 2010. (CET) с. р.

Svasta od tebe, pa znam da je ijekavica povijest a ekavica povest. Govorim o samoj toj reci u odnosu na rec istorija. Lepse mi je videti je kao povijest i u ijekavskom tekstu nego kao povest u ekavskom tekstu. U ekavskom tekstu mi nekako vise lezi istorija. Nadam se da sam sad bila jasnija.--Јагода испеци па реци 22:57, 15. март 2010. (CET)

Јасније је, ионако ми је било чудно шта си мислила оном претходном реченицом. Па мени је свеједно како се гдје пише. Обадвије верзије су добре. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:06, 15. март 2010. (CET) с. р.

Инвазија на Швајцарску

Хоћу да напишем чланак о планираној немачкој инвазији на Швајцарску[9], али не знам како да именујем чланак. Изворно име операције је „Tannenbaum“, па ме занима да ли да транскриптујем име - Таненбаум (као Операција Вајс I) или да га преведем- Јел(к)а (као Операција Морски лав). --Новак (разговор) 23:10, 23. март 2010. (CET)

To sve zavisi od toga kako je poznata našim istoričarima. Pregledaj malo naše istorijske knjige pa vidi šta se pojavljuje. Ja lično ne bih prevodila nego bih ostavila Tanenbaum. --Јагода испеци па реци 09:42, 24. март 2010. (CET)