Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/34
![]() | Ова страница је архива старијих разговора. Немојте да мењајте садржај или додајете нови. Ако желите да покренете нову расправу, урадите то на тренутној страници.
« Архиве 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44 |
mini-pitanje
уредиJa imam jedno kratko i konkretno pitanje, kako bi se pravilno pisala sintagma: dom saveta okruga (tog i tog)? Po meni, prva reč bi trebala veliko, e sad pošto je to naziv nekog saveta, a ujedno i naziv Okruga imam dilemu oko toga...--АЛукић (конверзација) 18:51, 2. новембар 2011. (CET)
Ипак ЏерЗи
уредиИако смо у дискусији Нови Правопис: Њу ЏерСи или ЏерЗи? закључили да П10 каже ЏерСи, испоставило се да нови правописни рјечник не садржи цијелу причу. Упоредимо ли т. 6 у П93 са т. 3 у П10, види се да је правописац исправио DŽERSI u DŽERZI, што значи да текст није усклађен с рјечником. Пошто се и Клајн и Прћић слажу да је боље ЏерЗи, предлажем да се одговарајући чланци преименују у Њу Џерзи односно Џерзи. --Појнт Дред (разговор) 17:58, 6. новембар 2011. (CET)
- Da, ne bi bila prva greška u rečniku. Rečnik je izgleda samo prepisan i nije usklađen sa novim pravilima. --Јагода испеци па реци 09:10, 7. новембар 2011. (CET)
- Кад сте код Џерзија, његов главни град се чита на француском или на енглеском? Џерзијски, такође, више вуче на француски. Тако да би Сент Хелије заправо требао да бидне Сен Хелије, или штакакогодвећ? --Pavlica talk 14:04, 7. новембар 2011. (CET)
- Ако могу да се ослоним на ову даму из САДа, наглашава се ово Р на крају. --Pavlica talk 14:07, 7. новембар 2011. (CET)
- Кад сте код Џерзија, његов главни град се чита на француском или на енглеском? Џерзијски, такође, више вуче на француски. Тако да би Сент Хелије заправо требао да бидне Сен Хелије, или штакакогодвећ? --Pavlica talk 14:04, 7. новембар 2011. (CET)
Ne valja ti original. Prćić kaže: St Helier. A transkribuje se kao Sent Helijer. Rečnik geog. imena. str. 123.--Јагода испеци па реци 22:55, 12. децембар 2011. (CET)
- На то сам и мислио. --Павлица причај 13:19, 13. децембар 2011. (CET)
Црвена река севера
уредиШта мислите о овом приједлогу као могућем рјешењу за несретни наслов Ред ривер? --Појнт Дред (разговор) 12:43, 7. новембар 2011. (CET)
- А што? Шта фали називу Црвена река? --Јагода испеци па реци 13:55, 7. новембар 2011. (CET)
Има још једна на југу (види наслове енглеских чланака). --Појнт Дред (разговор) 13:58, 7. новембар 2011. (CET)
Ствар је у томе што је та северна река међународног карактера (канадско - америчка) и у целом свету је Ред изузев у САД где јој је додат наставак "Северни" да би се разликовала од јужне. Уосталом то се може видети и на енглеском чланку. --НиколаБ (разговор) 14:02, 7. новембар 2011. (CET)
- Па онда нека буде Црвена река. Ово сад је као да смо написали Ајл ов Мен или Силикон Вали. --Појнт Дред (разговор) 14:09, 7. новембар 2011. (CET)
Да ОК, а шта да радимо са њеним бројним притокама сликовитих имена: Otter Tail, Wild Rice River, Elm River, Turtle River, Buffalo River, Red Lake River. Видрин реп ми је фаворит овде. --НиколаБ (разговор) 14:35, 7. новембар 2011. (CET)
- Превести дијелове које имају неко значење, чиста имена транскрибовати, као што ради Прћић. Ријека није добила име по г. Реду. --Појнт Дред (разговор) 14:42, 7. новембар 2011. (CET)
Слободно ми среди имена тих река које су наведене јер ћу све њих да пишем. --НиколаБ (разговор) 15:01, 7. новембар 2011. (CET)
Па ако је у целом свету Црвена река, а само у САД има и тај додатак јужна/северна, онда мислим да је боље да стоји само Црвена река као свуда у свету, а у самом тексту нек се каже да у САД има назив Јужна/Северна црвена река. Даље, ако протиче кроз Канаду и САД, онда мислим да би било боље њој доделити чист назив Црвена река а да она у Азији остане Црвена река (Азија). Ово су само неке идеје, ако вам се допадају, ок, ако не, опет ок. --Јагода испеци па реци 15:17, 7. новембар 2011. (CET)
- У реду. Слободан је наслов Црвена река, значи требало би откључати Ред ривер. --Појнт Дред (разговор) 19:26, 7. новембар 2011. (CET)
Ести
уредиЈел' постоји нека званична транскрипција естонског на српски? --Pavlica talk 17:30, 10. новембар 2011. (CET)
- Дивно. --Pavlica talk 18:15, 10. новембар 2011. (CET)
Robert Moray
уредиКако се преноси у наш језик његово презиме, односно да ли већ постоји неки устаљени облик? Историчари? Правописци? — Lampica ☎ 17:22, 12. новембар 2011. (CET)
- Ако се, као што пише, изговара као Murray, онда је Роберт Мари. --Pavlica talk 17:30, 12. новембар 2011. (CET)
Мари.
--Sly-ah (разговор) 19:59, 12. новембар 2011. (CET)
Не постоји референца за ту тврдњу на ен.вики.
- Murray је Мери (mɜri) или Мари (mʌri)
- Murrey је Мери (mɜri)
- На овом снимку мени се чини да каже Мори или Мореј.
Има ли још ко? --Награкажи/лажи 20:04, 12. новембар 2011. (CET)
- Написано је да се тако изговара. Moray (pronounced Murray), Sir Robert Moray (alternative spellings: Murrey, Murray)... --Pavlica talk 21:04, 12. новембар 2011. (CET)
Ево, имам ја.
[[1]]
--Sly-ah (разговор) 21:04, 12. новембар 2011. (CET)
Da, to sam zaboravio da postavim. :) I onda jel Morej ili Mari? Ima li šta kod Prćića?--Награкажи/лажи 21:08, 12. новембар 2011. (CET)
Moray or Murray2 (ˈmʌrɪ) —n 1st Earl of, title of James Stuart. ?1531--70, regent of Scotland (1567--70) following the abdication of Mary, Queen of Scots, his half-sister. He defeated Mary and Bothwell at Langside (1568); assassinated by a follower of Mary
Код Прћића нема, али је ваљда и ово довољно. Бдв, исто овако пише и у Лонгману, а и у CPD-у. Дакле, Мари. Не знам откуд ти идеја да је Мореј?
Чланак о Ен Болин
уредиУ Разговору је дата референца за транскрипцију Ен Болин, док супротна страна није пронашла правописне референце за транскрипцију Ана Болен. Вјероватно сматра да Штокхолм може постати Стокхолм, да Присли може постати Пресли, да Лос Анђелос може постати Лос Анђелес, али да је транскрипција Ана Болен толико безнадежно укоријењена да никако не може постати Ен Болин, како је и дан данас зову говорници енглеског језика. Не заборавимо, овдје се не ради о традиционалним именима краљева и краљица па да се понекад преводе, него о обичном имену и презимену. Чак и Шекспир мора бити Вилијам или (лошије) Вилијем, али не Виљем. --Појнт Дред (разговор) 14:59, 17. новембар 2011. (CET)
Супротној страни нису потребне референце - увек се говорило Ана Болен. --Boleyn (р) 15:05, 17. новембар 2011. (CET)
- Дакле, ти као представник супротне стране признајеш да немате референце за укоријењеност транскрипције Ана Болен, док се ја позивам на Правопис српскога језика, одобрен Матицом српском, који прописује да сви уџбеници, атласи, енциклопедије и слични извори имају да слиједе један списак транскрипција, који је за енглески језик саставио Твртко Прћић. У том списку постоји одређени број изузетака (Линколн, Исак Њутн...), али нема Ане Болен. Ја сам прочитао Клајнове и Прћићеве чланке, из којих произилази да треба истрајавати на исправним облицима као што су Стокхолм или Пресли, чак и када су се уобичајили неки други, па ми стога није чудна варијанта Ен Болин. Против Правописа можеш се борити само другим правописним изворима, никако уџбеницима и осталим подређеним изворима. --Појнт Дред (разговор) 15:19, 17. новембар 2011. (CET)
Гдје су референце? Желим референце за Ен и за Болин, са наведеним извором и бројем странице.--В и к и в и н дР 15:11, 17. новембар 2011. (CET)
Mislim da je to već navedeno, Prćićev rečnik, za En i za Bolin, kao i njegova pravila u P10. Dakle, sumnje nema da se Ann i Boleyn transkribuju kao En i kao Bolin. Pitanje je da li se ime ove kraljice može tretirati kao ukorenjeno, kao npr. Isak Njutn, ili ne. Nigde u literaturi nije navedeno da je ona izuzetak, kao što je za Njutna, ali s druge strane, Ana je živela mnogo pre Njutna. Ja neću da se mešam, jer ne mogu ni jednu stranu 100% da podržim. Vidim pro i kontra i kod jednog i kod drugog oblika. Samo se nadam da ćete rešiti problem bez vređanja, ni međusobnog ni vređanja trećih osoba koje nisu ovde da bi mogle da se brane. --Јагода испеци па реци 15:17, 17. новембар 2011. (CET)
- Цитирао сам Прћићев рјечник на страници за разговор, а ствар је у томе што Прћић и Клајн подржавају исправљање чак и дубоко уобичајених облика као што су имена ових градова. Зато тражим да супротна страна докаже да погрешно тумачим правописну норму. Ако поднесе писмо од Прћића у којем човјек изузима Ану Болен, свака част, али не може се по неком осјећају или неколицини књига ставити Ана Болен и онда тражити од мене чврст правописни доказ да није тако. Доказ морају поднијети они који иду против правописне норме. --Појнт Дред (разговор) 15:25, 17. новембар 2011. (CET)
У свим историјским књигама се помиње као Ана Болен. Сећам се једног приручника из историје, који сам читао пред такмичење, и ту сам се први пут срео са њом (као Аном Болен)(заправо је била Елизабетина биографија, ова је само поменута). У свим романима објављеним код нас, а који се баве њеним животом, зову је Ана Болен. Треба ли да набрајам: Наслеђе Боленових, Ана Болен, Дневник Ане Болен, Друга Боленова кћи (издаје Лагуна, био је бестселер у Србији). У свим филмовима о њој, емитованим код нас, зову је Ана Болен. Треба ли да набрајам: Ана од хиљаду дана (стари), Хенри Осми (ТВ-филм ако се не варам), Лудило краља Хенрија Осмог, Друга Боленова кћи (игра је Натали Портман) - филм био најпре на Пинку, потом на РТСу и сад на Авали, затим мегапопуларна серија Тјудорови, са Натали Дормер, где је такође била Ана. Опера Ана Болен у Народном позоришту итд... Једном речју: нација је зна под тим именом. Плус то што је рекла Јагода, да је она старија од Њутна, па кад је он изузетак и она је. Навалили сте бре ко мутави! Жао ми и да погледам чланак. Ен, Твртко, Клајн, Ен, Твртко, Клајн, и у круг, нема друго. --Boleyn (р) 15:37, 17. новембар 2011. (CET)
- Није то никакав доказ. Можеш пронаћи далеко више извора за транскрипције Штокхолм, Присли и Лос Анђелос, па ипак то ништа не значи. --Појнт Дред (разговор) 15:44, 17. новембар 2011. (CET)
- И? Камо боља референца? --Појнт Дред (разговор) 16:35, 17. новембар 2011. (CET)
Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li se na Vikipediji dogovoriti oko transkripcije.
— Sveto jevanđelije po Marku 10:25
"Чим пре"
уредиПриметио сам да се ова узречица све чешће употребљава. Молим вас да неко каже да ли је ово уопште узречица и да ли је ово граматични исправно. --89.216.144.120 (разговор) 16:40, 19. новембар 2011. (CET)
- Узречица може бити а и не мора, то све зависи од особе. Иначе, значи "што пре". Ја сам обично овај израз виђала у ијекавском облику (чим прије), али то опет не мора ништа да значи... --Јагода испеци па реци 20:52, 21. новембар 2011. (CET)
Квешчн
уредиЈел неко може да ми објасни шта је овај ЕАС? Нешто као Правопис, или? Хвала. --Pavlica talk 20:40, 21. новембар 2011. (CET)
- С обзиром ко га је оставио, тешко да ће бити Правопис. Пре ће бити неки атлас или евентуално енциклопедија. --Јагода испеци па реци 20:50, 21. новембар 2011. (CET)
Будући да немамо транскрипциона правила за естонски, ово је идеална прилика за географе да покажу како и за ово име постоји недвосмислен договор, који се не смије мијењати ако икада добијемо правила. Ко ће прелистати уџбенике, енциклопедије или атласе? Баш ме занима хоће ли свугдје писати исто, или ће негдје бити Јерве а негдје Јарве (а можда и Јорве?). Да ли је свугдје Кохтла или можда и Котла? --Појнт Дред (разговор) 22:27, 21. новембар 2011. (CET)
- Ово му дође као иронија јел? Поредити градић стар 50-ак година без неког већег глобалног значаја са терминима који су познати столећима. Ајд уозбиљи се.--НиколаБ (разговор) 23:27, 21. новембар 2011. (CET)
Енциклопедијски атлас света Мона и Мањане од 250 евра (ако се не варам).
--Sly-ah (разговор) 22:40, 21. новембар 2011. (CET)
- Енглези кажу да је транскрипција естонског и финског иста. У финском нема вокала õ и ü. Све у свему, по том правилу, било би Кохтла-Јерве. Бтв, ко уопште утврђује транскрипциона правила? --Pavlica talk 22:46, 21. новембар 2011. (CET)
- Pavlice, vodi računa, na vrlo si opasan teren zašao s tim pitanjem . Pa kako ko, bogo moj? Pa lingvisti, ko bi drugi? I uglavnom su to i ljudi koji su stručni i za jezik sa kog se pravi transkripcija, pa je eto Prćić koji je prof. engleskog, pravio pravila za engleski, a prof. Rajić, koji je opet prof na Skandinavistici na Bgd univerzitetu, pisao pravila za skandinavske jezike... --Јагода испеци па реци 22:51, 21. новембар 2011. (CET)
„ | Успоставе се контакти између страних језика и српског, а онда народ преузима имена како зна и умије. Лингвисти проучавају језичке контакте, те проналазе и објављују обрасце по којима се имена из страних језика преносе у српски, што олакшава народу будуће преузимање имена и често води до исправљања старих, поготову оних за које не постоји једнозначан договор. Ако се и не прихвати свако правило, објави се нова верзија и тако даље. | ” |
— Јa, у расправи о Ен Болин |
Драги лингвисти,
уреди...пишем вам у нади како би сазнао тачну транскрипцију презимена овог Арчибалда. Мингис или Мензис (хаха )? Хвала унапред. --Pavlica talk 17:31, 24. новембар 2011. (CET)
- Na dictionary.com ima drugačija IPA /ˈmɛnziz/ prema kojoj bi trebalo da bude Mensiz. Prema IPA na wikipediji, Mingis. --Јагода испеци па реци 17:42, 24. новембар 2011. (CET)
Минџис? --Болен (нек' цркну душмани) (р) 17:45, 24. новембар 2011. (CET)
- Tebi stvarno nema pomoći. Treba ti oprati tastaturu sapunom... --Јагода испеци па реци 17:46, 24. новембар 2011. (CET)
--Болен (нек' цркну душмани) (р) 17:57, 24. новембар 2011. (CET)
Рекао бих Мингис или Менгис. 0:52 и 1:10 --Награкажи/лажи 18:02, 24. новембар 2011. (CET)
Мингис (по шкотском изговору) (хахаха) или Мензиз (по енглеском) (ха-ха-ха-ха).
Извори: ТП (хаха), CEPD (хаха) и LPD (ахаха).
--Sly-ah (разговор) 19:39, 24. новембар 2011. (CET)
- Slajo, vidi Prćića, tabela suglasnika napomena 3. Kaže: Iaza samoglasnika na kraju i unutar reči... kao /z/, ali iya suglasnika nakraju reči.. te položaji iza suglasnika unutar reči, kada se prenosi kao /s/. Dakle, NE Menziz, nego Mensiz, jer ovde /z/ dolazi iza /n/.--Јагода испеци па реци 21:20, 24. новембар 2011. (CET)
Не, тако се прилагођава само S, а ово је MENZIES. --Појнт Дред (разговор) 21:54, 24. новембар 2011. (CET)
Умешавање латинице у ћирилицу од стране једног драгог лингвиста, неумор(љ)ивог правопизджије (хахахаха) "по изговору" (ахем)
--СлободанKovačevićбиблброKS 21:09, 24. новембар 2011. (CET)
Јагодо, у Транскрипционом речнику у одредници Menzies пише: Мензиз ИЛИ Мингис (по шкотском изговору).
--Sly-ah (разговор) 22:09, 24. новембар 2011. (CET)
- Dobro ako piše, ja imam samo onaj za geografska imena. Dred, ne kapiram šta hoćeš da kažeš. Napomena 3 pripada glasu /z/, ne /s/. Imaš i primere, Golsvorti, Kingsli.--Јагода испеци па реци 22:15, 24. новембар 2011. (CET)
Прочитај напомену још једном: „Иза самогласника на крају и унутар речи, представљен словом S“. Ово име се пише са Z. Не можеш транскрибовати само према IPA, већ мораш припазити и на писање у енглеском. --Појнт Дред (разговор) 23:31, 24. новембар 2011. (CET)
- Аха. То ми је промакло. Заиста сам гледала само ИПА. Фала на објашњењу! --Јагода испеци па реци 09:11, 25. новембар 2011. (CET)
"Замољавање"
уредиДа ли могу приликом службене преписке да напишем реченицу која почиње са "Замољавам вас"? Да ли се писмена молба може написати тако или не, или је пожељнији неки други облик. Ако јесте, молим да нам то неко појасни. Хвала. Поздрав. --80.93.227.138 (разговор) 13:25, 19. октобар 2011. (CEST)
Šta misliš? --Јагода испеци па реци 21:56, 26. октобар 2011. (CEST)
Молим вас да неко одговори! --89.216.144.120 (разговор) 16:39, 19. новембар 2011. (CET)
Хвала још једном. --Поки |разговор| 17:21, 27. новембар 2011. (CET)
- Pokrajac, jesi li to ti? Pa sto ne kazes! Ne, ne mozes da napises "zamoljavanje". To se zove "molba", a molbu pocinjes sa Molim Vas... --Јагода испеци па реци 17:29, 27. новембар 2011. (CET)
- Е, па хвала и други пут! :) --Поки |разговор| 10:29, 1. децембар 2011. (CET)
Rotten Tomatoes
уредиПишем чланак о овоме, али не знам да ли да назив оставим у оригиналу или да га транскрибујем? Слично питање и за Box Office Mojo, издавачку кућу Alyson Publications и филмског дистрибутера TLA Releasing?--В и к и в и н дР 17:25, 6. децембар 2011. (CET)
- Нема јасног правила, али ништа од тога не бих транскрибовао. --Појнт Дред (разговор) 12:18, 7. децембар 2011. (CET)
Ца-пуффффф
уредиХелоу. Приметих да је презиме Владе Георгиева преименовано у Георгијев, по П и Клајну као изворима. Ваљда човек зна како се презива, није на нама да убацујемо самогласничко Ј где му није место, чак иако је правилније.--Павлица причај 22:46, 12. децембар 2011. (CET)
- Онда није Биатлон него бијатлон? --Павлица причај 21:10, 13. децембар 2011. (CET)
- Не, добро је биатлон, јер се ради о саставу вишесложне речи. Овде би Ј дошло на спој речи, што се никад не ради. Исто је ии са медиевиста, на пример...--Јагода испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
- Zar je prefiks reč? Spoj reči je genitiv množine - pretpostavka. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:10, 13. децембар 2011. (CET)
- Не, добро је биатлон, јер се ради о саставу вишесложне речи. Овде би Ј дошло на спој речи, што се никад не ради. Исто је ии са медиевиста, на пример...--Јагода испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
Pa morace da menja prezime sto pre ! Valjda Klajn i Prcic bolje znaju kako se preziva. Ipak su oni Bogovi, koji salju izaslanike na vikipediju. --Zrno (разговор) 21:31, 13. децембар 2011. (CET)
- ОК, нема потребе за циничним/саркастичним тоном. --филип @ 21:39, 13. децембар 2011. (CET)
- Imaš li ref za to? --СлободанKovačevićбиблброKS 21:45, 13. децембар 2011. (CET)
- Ца-пуффффф! --Павлица причај 21:50, 13. децембар 2011. (CET)
- Ето, нашао си, прочитај пажљиво :)--Јагода испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
- Ааааа! Сад ми је јасно. --Павлица причај 21:57, 13. децембар 2011. (CET)
- Mišljah na ref za to da nema potrebe za ciničnim/sarkastičnim tonom, no ne mari. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:12, 13. децембар 2011. (CET)
- Грохотно се насмејах. --Павлица причај 18:05, 14. децембар 2011. (CET)
- Nasmejaste se tome što ne mari? --СлободанKovačevićбиблброKS 20:19, 14. децембар 2011. (CET)
- Грохотно се насмејах. --Павлица причај 18:05, 14. децембар 2011. (CET)
- Mišljah na ref za to da nema potrebe za ciničnim/sarkastičnim tonom, no ne mari. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:12, 13. децембар 2011. (CET)
- Ааааа! Сад ми је јасно. --Павлица причај 21:57, 13. децембар 2011. (CET)
- Ето, нашао си, прочитај пажљиво :)--Јагода испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
- Ца-пуффффф! --Павлица причај 21:50, 13. децембар 2011. (CET)
- Imaš li ref za to? --СлободанKovačevićбиблброKS 21:45, 13. децембар 2011. (CET)
Lana Del Rey
уредиХелоу. Јел би се ово транскрибовало као Лана Дел Реј, или Лана дел Реј? Пошто је Дел Реј тип Фордовог аутомобила. --Павлица причај 20:40, 15. децембар 2011. (CET)
- Лана дел Реј. Помоћне ријечи пишу се малим словом, осим када се нађу на почетку (Роберт де Ниро, али глумац Де Ниро). --Појнт Дред (разговор) 21:02, 15. децембар 2011. (CET)
Исто. Наводе баш то презиме у тачки 58, која уређује писање помоћних ријечи. --Појнт Дред (разговор) 22:32, 15. децембар 2011. (CET)
Myron Scholes
уредиДругари, да ли би презиме овог научника требало да гласи Шолз, Шоулз или Шоулс како је неко већ ставио у овом чланку, или је нешто четврто исправно? Двоумим се (или троумим ), због изговора какав је наведен овде. —Lampica ☎ 17:42, 17. децембар 2011. (CET)
- EPD каже Скоулз. --Јагода испеци па реци 17:48, 17. децембар 2011. (CET)
Скоулс, не Скоулз, али може бити и Шоулс. На Јутјубу га зову двојако, што значи да морамо сазнати Мајронов лични изговор. --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)
- А овде кажу Шолз? То да ли је на почетку ш или ск ми личи на ону могућност да се schedule чита са ш или ск? —Lampica ☎ 21:54, 17. децембар 2011. (CET)
Ни у којем случају не иде з на крају, због транскрипционог правила, а /ō/ се изговара /ou/. Мораш утврдити да ли је Скоулс или Шоулс. --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)
- Sori, a što nije Z, kad je IPA /z/? A da li je Skoulz ili Šoulz, pa vidi se da ima različitih izgovora. Marriam Webster nudi sa Š, a EPD sa SK. Možda treba potražiti i videti kako se izgovara baš njegovo prezime, tj. kako drugi anglofoni izgovaraju ili kako on sam izgovara. --Јагода испеци па реци 22:26, 17. децембар 2011. (CET)
- Скоулс --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)
- због транскрипционог правила --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)
- На Јутјубу га зову двојако, што значи да морамо сазнати Мајронов лични изговор. --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)
- утврдити да ли је Скоулс или Шоулс. --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)
- --Појнт Дред (разговор) 13:44, 18. децембар 2011. (CET)
- Pa predstavljeno je sa S. Ne razumem. --Јагода испеци па реци 13:52, 18. децембар 2011. (CET)
Јесте. Зашто онда пишеш СкоулЗ или ШоулЗ? --Појнт Дред (разговор) 14:13, 18. децембар 2011. (CET)
- OK. Shvatila . --Јагода испеци па реци 14:53, 18. децембар 2011. (CET)
Да ли бисмо могли на основу овог видеа да претпоставимо да је ипак Шоулс? Мајрон не изговара своје презиме лично, али га прво модератор најављује са Ш (14:07), а касније и први говорник, Стјуарт Мајерс, каже са Ш када спомиње формулу (16:22) по којој је познат наш субјект . Рачунам да, као дугогодишње колеге, и уз њега присутног, не би изговорили његово презиме другачије него што би то он сам то учинио. Шта мислите? Шоулс? —Lampica ☎ 19:29, 20. децембар 2011. (CET)
- Питај Мајрона. --Појнт Дред (разговор) 21:20, 20. децембар 2011. (CET)
- Ala si vickast, Point. :) Lampice, piši Šouls, pa ako nađemo nešto konkretnije, lako je promeniti. :)--Јагода испеци па реци 22:01, 20. децембар 2011. (CET)
- Овде свуда пише Мајрону али се он презива Сколс. --Бојан (разговор) 18:22, 21. децембар 2011. (CET)
Lingwa Maltija
уредиДражета ме је замолио да му транскрибујем ова имена, али пошто су ми на неодређеном језику (вероватно малтешки, јел, а то је као италијански+енглески). Нека неко покуша, јер немамо званична транскрипциона за малопре поменути језик. --Павлица причај 21:52, 19. децембар 2011. (CET)
Malteški jezik je iz semitske grupe, srodan arapskom i hebrejskom, mada ne liči po imenima. --Zrno (разговор) 21:56, 19. децембар 2011. (CET)
Може ли неко да погледа чланке из ове категорије, и да помогне да се поједине речи транскрибују. Можда би чак и бот могао да извуче списак термина које је потребно транскрибовати, па да се тако лакше разреше и склоне са списка. --Ђорђе Стакић (р) 13:12, 21. децембар 2011. (CET)
- То уопште није лоша идеја. Много је лакше само урадити транскрипцију имена, него читати цео чланак и јурити их по тексту. --Јагода испеци па реци 11:23, 24. децембар 2011. (CET)
- На пример: Фердинанд Георг Валдмилер: Gyulaya, Hinterbrühl --Ђорђе Стакић (р) 08:38, 25. децембар 2011. (CET)
- Da, mislim da bi tako bilo dobro, jer je bitno znati i koji je jezik u pitanju, a ponekad to nije moguće zaključiti na osnovu samog imena, pa bi link do članka gde se nalazi bio od velike pomoći. --Јагода испеци па реци 09:45, 25. децембар 2011. (CET)
- На пример: Фердинанд Георг Валдмилер: Gyulaya, Hinterbrühl --Ђорђе Стакић (р) 08:38, 25. децембар 2011. (CET)
Alexander
уредиДа ли се ово германско име преноси као Александар или Алелсандер? --109.92.7.3 (разговор) 23:35, 23. децембар 2011. (CET)
- Александер --Појнт Дред (разговор) 11:20, 24. децембар 2011. (CET)
Седећи Бик или Бик који Седи?
уредиХајде да чујемо мишљења и других корисника. Као што сам написао у чланку:
- Важећи Правопис српскога језика (2010) у тачки 42 наводи пример Бик који Седи, с напоменом да је „боље, у духу срп. јез. Седећи Бик“. Речник уз Правопис потврђује одредницом Седећи Бик да се ради о решењу које је „боље него ‘Бик који Седи’“. Исту препоруку даје претходни Правопис (1993) у тачки 19e: „С(ј)едећи Бик (боље тако него ‘Бик Који Седи’)“, наравно уз речничку одредницу. Иван Клајн у Речнику језичких недоумица такође спомиње да је „боље Седећи Бик, према П [93]“.
На основу ових података, шта би требало да буде наслов а шта преусмјерење, и зашто? --Појнт Дред (разговор) 18:09, 26. децембар 2011. (CET)
- Izvini, ali ja nigde ne vidim dilemu? --В. Бургић (реци...) 23:38, 26. децембар 2011. (CET)
Седећи Бизон или Бизон који седи, свеједно, само да је бизон ! Татанка је бизон на индијанском. Хоћу бизона уместо бика ! --Zrno (разговор) 00:10, 27. децембар 2011. (CET)
Ja sam već rekla. Ja to vidim kao stvar prevoda i uobičajenosti, a ne pravopisa. Bik koji Sedi je sasvim ispravno s pravopisne tačke gledišta, jer ima velika slova tamo gde treba. Pravopis ne bi trebalo dalje da ulazi u taj problem, jer se radi pre svega o prevodu, a ne o pravopisu. Stoji u P10 Sedeći Bik? Dobro, stoji. Ali to je samo jedno razmišljanje pravopisca, nikako definitivna instrukcija. Ni ne može biti, jer izlazi van okvira pravopisa, pošto se radi o varijanti prevoda koji je kod nas više nego ustaljen. A šta P kaže o ustaljenim imenim, već svi znamo. --Јагода испеци па реци 18:17, 27. децембар 2011. (CET)
ПортугеШ
уредиБом дија! Како стално чепракам по СЈА, приметих да се португалско-бразилско С не транскрибује као Ж или Ш, према правилима преношења португалских графија. Онда би било Вашко де Гама, јел? Соу, јел' онда правилно Гонсалвеш, Гашпар и Гашпар, Јанеш, Ваш, Фернандеш, Гомеш, Лукаш, итд? --Павлица причај 18:10, 27. децембар 2011. (CET)
- Naravno da ne. Gaspar, Janes, Vas, Fernandes, Gomes, Lukas, itd... Nego, što bi se transkribovalo kao Ž? To S se izgovara kao Š u portugalskom portugalskom... Ž bi bilo slovo J..., kao Joao (Žaoao)... --Јагода испеци па реци 18:14, 27. децембар 2011. (CET)
- Јаоо, био сам у праву! --Павлица причај 18:17, 27. децембар 2011. (CET)
Peter Minuit
уредиКако се транскрибује на српски ово презиме? —Lampica ☎ 15:30, 3. јануар 2012. (CET)
- Овде кажу Мињуит, (бар ја тако чујем ) да ли је то ок? —Lampica ☎ 18:53, 5. јануар 2012. (CET)
- E, nisam znala da ima IPA. Ne, ono je Minjuit. Ali, ne nj, nego n-j. Минјуит--Јагода испеци па реци 18:56, 5. јануар 2012. (CET)
- Међутим, човек хе 'Оланђанин, тако да би требало погледати заправо транскрипцију са холандског... --Јагода испеци па реци 18:57, 5. јануар 2012. (CET)
Ух, где то да нађем? —Lampica ☎ 19:06, 5. јануар 2012. (CET) Ево овде. Мени се чини да је Минејт или Минојт, мада је препоручена ова друга. Види UI.--Јагода испеци па реци 19:10, 5. јануар 2012. (CET)
- Значи да је Петер Минојт? —Lampica ☎ 19:22, 5. јануар 2012. (CET)
- Према овом што тамо пише (а тако пише и у П), боље Минојт.--Јагода испеци па реци 19:25, 5. јануар 2012. (CET)
Ок, хвала! —Lampica ☎ 22:06, 5. јануар 2012. (CET)
НБ Опера
уредиВидим да се не слажете.
Разрешите то најбоље овде, да не бисмо дошли до тога да се чланак пинг-понгује с једног на други назив у распонима од по два месеца. 本 Михајло [ talk ] 06:39, 4. јануар 2012. (CET)
- А гдје је то писмо од њих што је најављено на страници за разговор? У принципу могу истрајавати на Мадленианум, као што се неки диџеј намјерно може звати кООЛз и то ћирилицом, али зашто би Опери и театру ово било у интересу? Циљају ли они на публику која зна да писање без Ј дјелује неписмено у ћирилици или на публику која не зна? У писму би требало подробно образложити колико је лоше писање без Ј, па ако ипак инсистирају на томе, оставити Мадленианум (али додати напомену у чланак, да би читаоцима било јасно зашто одступамо од уобичајеног правописа). --Појнт Дред (разговор) 06:00, 5. јануар 2012. (CET)
- To pismo treba da se stavi kao ona pisma za davanje licence, dakle, da bude svima vidljivo, sa linkom iz članka ka njemu. Ukoliko ga nema, nema niti jednog jedinog razloga da ostane bez J. Jedino izričita potvrda samih vlasnika pozorišta koji su mu dali ime može da bude dovoljan argument da se ide protiv pravopisa. Ali, za tako nešto nije dovoljna reč urednika (ništa lično, isto se radi i sa licencama). Mora biti napismeno i upućeno Vikipeidji. Kao i dozvole za objavljivanje.--Јагода испеци па реци 08:47, 5. јануар 2012. (CET)
Укратко, писање ћирилицом без Ј шкоди њиховом угледу и угледу Википедије, тако да морамо бити стварно сигурни да ли они то желе. Лично не схватам зашто би то хтјели. --Појнт Дред (разговор) 09:01, 5. јануар 2012. (CET)
- Како то шкоди угледима? Њихово је дискреционо право да ли ће поштовати Правопис или помодарство (или шта ли их је већ натерало на неписмену варијанту). Нама је апсолутно све једно која је опција — ми наводимо чињенично стање, а не истину (тј. не исправљамо криве Дрине). --Ф± 09:08, 5. јануар 2012. (CET)
Њихово јесте право ако им је свеједно, али хоћу да видим доказ да то желе и зашто. Тај доказ онда можемо референцирати, да не би читалац помислио да имамо грешку у наслову чланка. --Појнт Дред (разговор) 09:15, 5. јануар 2012. (CET)
Naravno da je njihovo pravo da se nazivaju kako hoće, ali Vikipedijino pravo jeste da skine odgovornost za nepismenost sa sebe, a to će postići samo jednim takvim pismom javnosti. Jer, kad neko otvori taj članak i vidi da naslov stoji bez J u ćirilici, prvo što će pomisliti jeste da smo MI pogrešili i da mo MI nepismeni, jer je fakat da to odstupa od pravila srpskog pravopisa. Zato jedna ref na pismo u kom sami vlasnici pozorišta potpisuju da je BAŠ TO ime pozorište skida apsolutno svaku odgovornost sa nas, i mi postajemo upravo to što si rekao, Filipe: enciklopedija koja se ograničava da isključivo prenosi TAČNU informaciju, bez obzira da li je ona pravopsno ili nekako drukčije ispravna ili nije.--Јагода испеци па реци 09:26, 5. јануар 2012. (CET)
- А која је референца за садашњни наслов чланка? --Појнт Дред (разговор) 16:46, 5. јануар 2012. (CET)
- Ево ти референца. Не треба да даје неко референце зашто се они тако зову. Ако су се тако назвали њихово је право. Ако хоће могу да се зову и Опера кој-ој незнамо име. То није по правопису, али је њихово право да је тако зову, а ми би морали то да испоштујемо. --Јован Вуковић (р) 23:30, 5. јануар 2012. (CET)
- То није референца. То је сајт на енглеском, дакле, и име је енглеско. Чак и сајт на српском је латиничан, тако да се име оправдано може сматрати да је написано на другом језику с обзиром да НИЈЕ у складу са српским правописом, што нам даје потпуно право да га транскрибујемо у ћирилицу према правилима транскрипције са енгл. језика, а то је са Ј. Једина референца да је на српском име те опере заиста без Ј јесте тврдња њеног власника који је одабрао име. Бели Писац каже да има такву потврду. Не видим у чему је проблем да се то писмо пренесе на Википедију и да се њиме референцира неправилност у имену и тиме скине сва одговорност за неписменост са Википедије као пројекта. Да, они имају право да назову своје позориште како год хоће, али ми још увек са сигурношћу не можемо тврдити да је име које су дали свом позоришту на српском или није. Друга опција јесте да се име позоришта остави у латиници. Ћирилица без Ј не долази у обзир без потврде власника да је БАШ то име на српском. --Јагода испеци па реци 00:07, 6. јануар 2012. (CET)
- Оставите га у латиници и ријешен проблем. --Славен Косановић {разговор} 00:10, 6. јануар 2012. (CET)
Уствари у праву си. Ево референце (predstava Teatra Madlenijanum i...) да треба са Ј. Стоји на њиховом званичном сајту. --Јован Вуковић (р) 00:18, 6. јануар 2012. (CET)
- Није ни то референца, јер ово име сигурно збуњује писмене људе који су навикли на Ј. Као што рекох, писмо упућено Опери и театру мора објаснити да се по правилу умеће Ј између И и А, са неколико изузетака попут шавова сложеница. Ако сматрају ово име страним, онда оно мора добити Ј када се транскрибује, без обзира на изворни језик. Ако истрајавају на томе да се ради о нашем имену, те да оно треба остати управо Мадленианум и у тексту написаном ћирилицом, онда морају бити обавијештени да такво писање оставља неписмен утисак, мада им нико не брани да истрајавају на томе. --Појнт Дред (разговор) 09:52, 6. јануар 2012. (CET)
За сада сам вратио Ј у чланак, али није то коначна одлука, већ само заштита угледа позоришта и Википедије, с обзиром да немамо потврду за одступање од правописа. Додао сам и напомену о типичном латиничком облику. Немам разлога да не вјерујем Белом Писцу, али не знам у којој је мјери објаснио театру зашто је лоше писање без Ј, ко му је тачно одговорио и да ли је свима јасно у чему је проблем. --Појнт Дред (разговор) 13:14, 6. јануар 2012. (CET)
- Па једино остаје да нам Бели проследи то писмо, па да видимо ко како и зашто... --Јагода испеци па реци 13:17, 6. јануар 2012. (CET)
- Другари, ја уопште нисам видео ову дискусију. Да, ништа више, ја ћу све урадити што се писма тиче, чим прођу празници. И када га добијем, биће овде послат, не брините, све је јасно... --БелиПисац има реч 23:44, 6. јануар 2012. (CET)
- Ја сам схватила да већ имаш писмо. Ако ћеш им тек писати, обавезно им предочи да је без Ј правописно неправилно на српском и да тиме доводе свој углед у питање.--Јагода испеци па реци 23:46, 6. јануар 2012. (CET)
- Ма нисам ја добро објаснио теби ономад, то је договарано са њима, само треба да се пошаље њихов званични одговор, да би све било пуноважно... Биће све после празника... :) Христос се роди! --БелиПисац има реч 09:49, 7. јануар 2012. (CET)
- Vaistinu se rodi! Ok, čekamo te s pismom. --Јагода испеци па реци 10:01, 7. јануар 2012. (CET)
- Ма нисам ја добро објаснио теби ономад, то је договарано са њима, само треба да се пошаље њихов званични одговор, да би све било пуноважно... Биће све после празника... :) Христос се роди! --БелиПисац има реч 09:49, 7. јануар 2012. (CET)
- Ја сам схватила да већ имаш писмо. Ако ћеш им тек писати, обавезно им предочи да је без Ј правописно неправилно на српском и да тиме доводе свој углед у питање.--Јагода испеци па реци 23:46, 6. јануар 2012. (CET)
- Другари, ја уопште нисам видео ову дискусију. Да, ништа више, ја ћу све урадити што се писма тиче, чим прођу празници. И када га добијем, биће овде послат, не брините, све је јасно... --БелиПисац има реч 23:44, 6. јануар 2012. (CET)
коцки - коцака
уредикоцка: генитив множине је коцака, као цигала, мачака— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Voja milovanovic (разговор • доприноси)
- Јесте, тако је. А што то помињеш? --Јагода испеци па реци 23:49, 6. јануар 2012. (CET)
Стадиони
уредиДа ли неко може да ми каже како да преведемо четири стадиона на којима се ига Афрички куп Нација 2012.
--Sima90 (разговор) 19:00, 13. јануар 2012. (CET)
Хоће неко да ми помогне???--Sima90 (разговор) 01:47, 23. јануар 2012. (CET)
Последња два су Нови стадион у Малабу[4]. Претпоследњи би требао бити Стадион у Бати[5], ако преводимо, а можемо и транскрибовати. Чекај неког ко се разумије у те ствари.--В и к и в и н дР 02:08, 23. јануар 2012. (CET)
Dilema
уредиPoštovani, zanima me da li pri navođenju imena pesama, filmova, stranih naziva koji se ne prevode itd. treba da koristim italik font, odnosno pojam ili da ih stavljam pod obične navodnike, odnosno „pojam“. Viđao sam primere za oba slučaja, pa nisam siguran kakao je pravilno? Hvala, --Veljko89 (разговор) 16:53, 15. јануар 2012. (CET)
- Боље је да се оригинални називи стављају у италик. Није добро комбиновати стране речи и српске наводнике. --Јагода испеци па реци 17:19, 15. јануар 2012. (CET)
A nazive na srpskom? Npr. on je glumeo u „Dobrim Momcima“, ili bi bilo u Dobrim Momcima? Hvala --Veljko89 (разговор) 17:31, 15. јануар 2012. (CET)
- Svejedno je. Samo nemoj koristiti oba istovremeno. Štaviše, nije ni obavezno, ukoliko je jasno o čemu se radi. Samo jedna mala ispravka: Dobri momci, NE Dobri Momci. U srpskom se višečlana imena filmova, serija, knjiga itd. i mnogo toga drugog pišu velikim slovom samo u prvoj reči. Ostale reči se pišu malim slovom, osim ako se ne radi o vlastitom imenu. --Јагода испеци па реци 17:33, 15. јануар 2012. (CET)
Транскрипција
уредиМолим за транскрипцију имена ових олимпијаца Тонге:
- Ana Po'uhila - Ана Поухила
- Ma'afu Hawke - Мафу Хавке - ја бих ишао на Douglas Ma'afu Hawke
- Ana Siulolo Liku - Ана Сијулоло Лико
- Paea Wolfgramm - Паеа Волфграм - можда Пајеа, руси су транскрибовали као Паэа
- Sifa Taumoepeau - Сифа Таумоепеау
- Fine Sani Vea - Фине Сани Веа - Фајн Сани Веа (Файн Сани Веа)
Хвала--Drazetad (разговор) 19:27, 28. јануар 2012. (CET)
- То је неко моје виђење. Где их само нађе Дражета? Самарџија (разговор) 20:31, 30. јануар 2012. (CET)
- И ја сам прошао. --Алекс (разговор) 00:23, 31. јануар 2012. (CET)
Izvinjenje korisniku BasCelik
уредиKoristim ovu priliku da se javno izvinim korisniku BasCelik zbog grijesaka prilikom urijedjivanja njegovog teksta "Saša Božović". Slažem se da mora postojati pravopisna doslijednost u primjeni narečja.Takođe ga molim da sve unesene izmjene sa moje strane u potpunosti izbriše ali i da takođe ostane doslijedan i da ako želi da koristi "srpski jezik ijekavskog izgovora" koji mi je u potpunosti poznat, jer sam porijeklom srbin iz istočne bosne - Republika Srpska isto primjeni kroz ceo tekst u cijelosti a ne samo djelimično na određenim riječima prema ličnim simpatijama.
Zahvaljujem na razumijevanju --Istoričar11 (разговор) 10:48, 1. фебруар 2012. (CET)
Житељи
уредиПравим категорије за становнике по местима, па би ме занимало како се називају становници следећих насеља:
Хвала. --Новак (разговор) 17:15, 1. фебруар 2012. (CET)
- По мени су Бајчани, Будимпештанци и Кањижани. Било би добро да се још неко изјасни. --Павлица причај 17:31, 1. фебруар 2012. (CET)
- Budimpeštanci i Kanjižani skoro sigurno, a ne bih smeo da se kladim da ovi prvi nisu nekakvi Bajani. --В. Бургић (реци...) 18:41, 1. фебруар 2012. (CET)
- Вероватније Бајани него Бајчани. --Павлица причај 19:22, 1. фебруар 2012. (CET)
- Budimpeštanci i Kanjižani skoro sigurno, a ne bih smeo da se kladim da ovi prvi nisu nekakvi Bajani. --В. Бургић (реци...) 18:41, 1. фебруар 2012. (CET)
Употреба великог слова
уредиДа ли се Операција с(С)трела пише великим или малим словом? Примера ради, у већини медија је Операција Потковица [6] писана малим словом за разлику од нашег чланка. Мислим да већи медији имају боље лекторе па њима више верујем. Да ли постоји неко јасно правило с обзиром да постоји већи број чланака у којој може да се јави ова недоумица? --Алекс (разговор) 15:16, 6. фебруар 2012. (CET)
- Не сумњам да би Слаја или Јагода дали бољи одговор, али колико се ја разумем у писање великог и малог слова, нема логике да оба буду велика. Дакле питање је да ли се зове „Операција потковица“ или је то операција „Потковица“. Нпр, реченица може да гласи „Тврдње о постојању 'Операције потковица' послужиле су...“ или „Тврдње о постојању операције 'Потковица' послужиле су...“ Можда би било занимљиво погледати и како су у Просветиној енциклопедији или Војној енциклопедији дати називи неких познатих операција („Пустињска олуја“, „Вајс“, „Шварц“...) --В. Бургић (реци...) 16:35, 6. фебруар 2012. (CET)
- Име и догађаја и чланка је »Операција потковица«.-- Сахараразговор 17:00, 6. фебруар 2012. (CET)
- Шта ћемо онда са Операција Олуја, Операција Бакља, Операција Бљесак, Операција Опера, Операција Гром, Операција Свемир, Операција Незамисливо, Операција Морски лав, Операција Спајалица, Операција Јужни потез, Операција Катапулт, Операција Ваздушни мост, Операција Орлова канџа, итд? Потковица и Стрела требају великим словом, ако грешим нека ме неко исправи.--Павлица причај 21:50, 9. фебруар 2012. (CET)
- Наравно да не грешиш, Павлице, али овде изгледа има већих католика од папе с којима не вреди расправљати, јер је очигледно да им није у интересу решење проблема, него њихово стварање. --Јагода испеци па реци 23:24, 9. фебруар 2012. (CET)
- Побогу. Контај која телепатија. 23:24 23:25 --Павлица причај 23:27, 9. фебруар 2012. (CET)
- Наравно да не грешиш, Павлице, али овде изгледа има већих католика од папе с којима не вреди расправљати, јер је очигледно да им није у интересу решење проблема, него њихово стварање. --Јагода испеци па реци 23:24, 9. фебруар 2012. (CET)
- Шта ћемо онда са Операција Олуја, Операција Бакља, Операција Бљесак, Операција Опера, Операција Гром, Операција Свемир, Операција Незамисливо, Операција Морски лав, Операција Спајалица, Операција Јужни потез, Операција Катапулт, Операција Ваздушни мост, Операција Орлова канџа, итд? Потковица и Стрела требају великим словом, ако грешим нека ме неко исправи.--Павлица причај 21:50, 9. фебруар 2012. (CET)
- Име и догађаја и чланка је »Операција потковица«.-- Сахараразговор 17:00, 6. фебруар 2012. (CET)
Тражио сам мишљење званичног лектора из војске и једног часописа и добио сам одговор:
„ | U vezi sa pitanjem pravopisa pri pisanju naziva raznih operacija, odgovaram Vam sledece - ispravno je pisati Operacija "Strela", jer je samo Strela naziv operacije, tako da pod navodne znake stavljamo samo sam naziv, a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela", a veliko slovo i dalje ostaje jer je to upravo naziv operacije....a ako bi se bez reci operacija pisala strela, ona ostaje napisana malim slovom jer je to obicna opsta imenica.
Srdacan pozdrav |
” |
Значи, треће решење. -- Сахараразговор 08:48, 13. фебруар 2012. (CET)
- Ne, nije to treće rešenje, nego verzija onog što sam ja rekla. Sve vreme sam tvrdila da se operacije ne zovu Operacija nešto, nego samo Nešto. Navodnici nisu obavezni, po pravopisu, ukoliko je ime dovoljno jasno da ne može doći do zabune, ali ne smetaju. Uostalom, to taj vojni lektor i kaže: „a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela"“. S tim, naravno, što treba koristiti srpske navodnike, a ne ove engleske. Nadam se da ste sad zadovoljni i da neće više biti ovakvih inaćenja bez ikakve potrebe. --Јагода испеци па реци 14:31, 13. фебруар 2012. (CET)
„Ми смо увек задовољни“, увек када си нам ти задовољна. Ипак прочитај мало боље ко је шта твдрдио и шта је речено и барем у себи признај да ниси баш то тврдила. Ипак она каже да се пише операција „Стрела“ са нашим наводницима (на мејлу су други). То ниси ниикад тврдила само велико слово (С)трела. Увери се како сте преправили. Уосталом није ни битно.-- Сахараразговор 17:21, 13. фебруар 2012. (CET)
- Nisam pominjala navodnike, jer se ovde na Vikipediji oni izbegavaju u naslovima,te zbog toga nisam smatrala da je potebno pominjati ih. Ja sam tvrdila da se piše Strela velikim slovom, ti i Aleks malim, dakle, ja sam bila u pravu (kao da je drugalčije pa moglo da bude ), a vi niste (tako vam i treba kad se mešate u stvari koje ne razumete ). Navodnici, kao što rekoh, mogu, a i ne moraju da se koriste, tj. koriste se samo onda kad postoji mogućnost da se stvori konfuzija, kao što smo to već radili kod imena aviona („galeb“ i Galeb). Tako da bi bilo bolje da ti pročitaš malo bolje ko je šta tvrdio. Ja savršeno znam. --Јагода испеци па реци 17:39, 13. фебруар 2012. (CET)
Зна се правило бр.1, ти си увек у праву и када има доказа да ниси.-- Сахараразговор 17:51, 13. фебруар 2012. (CET)
- Samo što sad ipak ima dokaza da jesam. Ne vidi samo onaj ko neće. --Јагода испеци па реци 23:42, 13. фебруар 2012. (CET)
Сергей Васильевич Бакулин
уредиЗна ли неко како се на српском пише ово име. Ради се о руском имену. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:40, 8. фебруар 2012. (CET)
Сергеј Васиљевич Бакулин --НиколаБ (разговор) 17:42, 8. фебруар 2012. (CET)
Чланак о Ненаду Грујичићу
уредиМолим администратора који је одобрио чланак о књижевнику Ненаду Грујичићу да промени редослед имена и презимена изнад књижевникове фотографије,уместо Грујичић Ненад треба да стоји Ненад Грујичић, како се иначе исписују имена и презимена књижевника и јавних личности. Хвала! Миленагру
- Сређено је. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:53, 9. фебруар 2012. (CET)
Анђа
уредиХелоу, имам једно питање, пошто нас стално нападају. Да ли је решен „статус“ Анђиног имена и презимена јој? Анџелина Џоли, Анђелина Џоли, Анџелина Жоли или Анђелина Жоли? Мерси д'аванс. --Павлица причај 17:47, 13. фебруар 2012. (CET)
- Koliko se ja sećam, ona je Andželina Žoli. Ne znam odakle to sad Džoli, kad joj je ime francusko. Čini mi se da je Slaja jednom prilikom našao neki video gde ona sama izgovara tj. ispravlja novinara koji je izgovorio njeno prezime kao Džoli.--Јагода испеци па реци 23:35, 13. фебруар 2012. (CET)
- Ovo smo rešili i na kraju je ipak Džoli. Videti razgovor na tom članku. --Јагода испеци па реци 12:00, 19. фебруар 2012. (CET)
Саманта Стосер/Стоузер
уредиОвдје коментатор каже Саманта Стоузер, а овдје (на 3:26) госпођа која је интервјуише такође каже Стоузер. IPA запис је: /'stoʊsɚ/.
Исто важи и за Angelique Kerber. Тенисерка је из Пољске, али њемачки коментатор је назива Анџелик (14:23).
Да ли се онда ове тенисерке зову Анџелик Кербер и Саманта Стоузер или Ангелик Кербер и Саманта Стосер? --Helios13 (разговор) 19:08, 13. фебруар 2012. (CET)
- То ти код нас ни Бог драги не може одредити хехе. Мени за ову другу логичније делује Анжелик Кербер, а пошто је Пољакиња ваљда би требало да буде по Пољски Ангелик. --НиколаБ (разговор) 22:45, 13. фебруар 2012. (CET)
Prema IPA zapisu, prva je Stoser. Druga, ako je prava Poljakinja, a ne samo poreklom, onda ide po poljski. --Јагода испеци па реци 23:36, 13. фебруар 2012. (CET)
- Ова друга има само пољске корене од оца. Рођена је у Немачкој, где и живи и игра за репрезентацију исте државе. --ノワック・ウォッチメン 23:51, 13. фебруар 2012. (CET)
- Онда према немачком изговору. Мислим да би била исто Ангелик Кербер (као госпоџа Ангела Меркел, јел ). Анџелик би било према енглеском, а пошто нема везе с енглеским, онда не може бити Анџелик. --Јагода испеци па реци 00:08, 14. фебруар 2012. (CET)
I ja sam tipovao na Angelik, a ne Andželik. Ali onda mi je predočeno i uverio sam se da nemački komentator kaže Andželik. --Zrno (разговор) 02:32, 14. фебруар 2012. (CET)
- Ако ћемо по немачким правилима, онда постоји објашњење за то. Њено име није типично немачко, односно вероватно је страног порекла. А називи (имена, презимена, и сл) страног порекла се изговарају изворно. Нпр, John ће да буде изговорено као „Џон“ а не као „Јон“. --ノワック・ウォッチメン 05:31, 14. фебруар 2012. (CET)
Steven Van Zandt
уредиAmerički glumac italijanskog porekla. Kako bi se pisalo njegovo prezime na srpskom? Ime je Stiven, očigledno --Veljko89 (разговор) 18:15, 17. фебруар 2012. (CET)
- Da li će me neko udostoji odgovora? --Veljko89 (разговор) 09:48, 19. фебруар 2012. (CET)
- Malo je teško, jer kažeš da je italijanskog porekla, a ime mu lični na holandsko. Treba videti kako on to izgovara na engleskom, ili barem kako drugi izgovaraju na engleskom, pa da se transkribuje. Mnogo bi pomogao neki snimak gde se čuje izgovor njegovog imena. --Јагода испеци па реци 11:59, 19. фебруар 2012. (CET)
Да ли правилно писати са наводницима
уредиДа ли је правилно имена основних школа или касарни написати са наводницима? Нпр. да ли је правилно написати: Касарна „Ратко Митровић“ или Основна школа „Петар Петровић Његош“? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:29, 19. фебруар 2012. (CET)
- Da, jeste. --Јагода испеци па реци 11:58, 19. фебруар 2012. (CET)
- Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:01, 19. фебруар 2012. (CET)
- Molim, i drugi put. --Јагода испеци па реци 12:06, 19. фебруар 2012. (CET)
- Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:01, 19. фебруар 2012. (CET)
Steven Van Zandt (opet)
уредиTreba mi pomoć da prelomom oko izgovaranja prezimena ovog muzičara i glumca. Negde sam pronašao da je Van Sent, međutim na ovim klipovima ne zvuči tako.
Odslušajte samo prvih nekoliko sekundi, pa mi recite šta čujete. Ne bih da napšem pogrešno...Hvala --Veljko89 (разговор) 12:23, 20. фебруар 2012. (CET)
- У првом каже: „Стиви Ван Зан(дт)“, у другом каже: „мали Стивен, Стив Ван Зант“, а у трећем: „Стиви Ван Зант“. Ово „Стиви“ је од милоште за Стивен или Стив. Ово је како сам ја чуо, а како је правилно не знам. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:32, 20. фебруар 2012. (CET)
- Misteriju rešila Jagoda - jeste Stiven van Zant --Veljko89 (разговор) 15:09, 20. фебруар 2012. (CET)
руска имена
уредиНаши чланци масовно крше правила Правописа за руска имена, а све због наметнуте конвенције да се по сваку цену копира ИПА запис.
Й као ј: Андреј, Бајкал (изоставља се на крају придев ских имена на -ый, -ИЙ: ЖУКОВСКИЙ - Жуковскu, за женске особе ЖУКОВСКАЯ - Жуковска).
д. Наша придевска промена обавезна је и у мушким презименима (или надимцима) на -ый и женским на -ая, било како да се наш аутор или преводилац одлучио да их пише у номинативу. Дакле: ЧОРНОГ(а), Крупске (ген. према Черный, Крупская) - било да је у номинативу Чорни, Крупска или Чорниј, Крупскаја.
Напомена: Овим се предлогом допуњује и донекле модификује одредба П (т. 183), чија примена изазива многе тешкоће. Наиме, врло је јака тежња да се у номинативу преноси аутентични облик, и кад би се могао граматички прилагодити. На пример, наши спортски коментатори по правилу ће пренети име онако како пише на семафорима и у програмима (у изворном писму или у каквој латиничкој транскрипцији): Белевскаја, БОГУнскаја; али такво читање не треба да их обавеже да и у косим падежима употребљавају неприродне облике ("Белевскаје", "Белевскаји"), уместо нормалног прилагођавања нашој придевској промени (Белевске, Белевској). --80.149.174.198 (разговор) 20:58, 22. фебруар 2012. (CET)
- Неки пример да чланци о Русима или руским именима Википедије на српском језику нису исправни? Ако се покаже да јесу, радо ћемо исправити, јер је правопис нешто до чега нам је стало.--Павлица причај 23:22, 23. фебруар 2012. (CET)
- Пар примера: Јевгениј Пљушченко, Ирина Слуцкаја, Дмитриј Шостакович, Валериј Леонтјев, Јуриј Гагарин, Василиј Кандински, Василиј Поленов, Анатолиј Фоменко, Анатолиј Карпов, Милиј Балакирјев, Ина Ласовскаја, Маја Плисецкаја.80.149.174.198 (разговор)
mesanci
уредиKada sam ukucala ,,psi mesanci wikipedija", nista mi nije prikazalo od toga, ZASTO????? :)
Модели аутомобила
уредиДа ли другу реч треба писати малим или великим словом, тј да ли је правилно Опел астра и Опел корса, Југо флорида или Опел Астра и Опел Корса, Pagani Zonda, Шевролет Корвета, Југо Флорида. --Јован Вуковић (р) 14:55, 24. фебруар 2012. (CET)
- Малим слово модели аутомобила. Великим имена фабрике. Ја у тим именима не знам шта је име фабрике и да ли се уопште именује фабрика, так да не умем да напишем. Знам нпр. да југо флориду прави Застава, тако да ће то бити малим словима. Такође треба ставити имена аутомобила под наводнике, кад год постоји могућност да дође до забуне с неким другим појмом. --Јагода испеци па реци 15:10, 24. фебруар 2012. (CET)
- Ок, значи Опел као произвођач треба великим остало малим. Хвала :). --Јован Вуковић (р) 15:12, 24. фебруар 2012. (CET)
- Да, али ако је опел такође и име марке, онда малим. Нпр. твој друг је купио опела врло јефтино, али је Опел отпустио 3000 радника. Зато ти кажем, не знам да ли у опел корса то "опел" се односи на фабрику или је такође марка, као југо, па како имаш југо флорида тако имаш и опел корсу, зато нисам ни писала конкретно име. Нпр. Фолксваген има голфа и фолксвагена бубу... --Јагода испеци па реци 15:23, 24. фебруар 2012. (CET)
- Па како да знамо да ли се то у називу односи на фабрику или на марку. Мислим да се то опел увек користи због Фабрике, а када се зна да се говори о Опелу, често се користи назив само нпр. Кадет. Види на ен вики нпр. ово: en:Opel Kadett. Мени је ово било важно због назива чланака о маркама, а у сваком случају је друго слово мало, тако да што се тиче наслова то смо решили. Једини проблем је писање речи Опел кадет или опел кадет у самом тексту. Мада и то се може избећи, ако почињемо реченице са називом Опел кадет, пошто ће после тачке прво слово у сваком случају ићи велико :). У сваком случају хвала --Јован Вуковић (р) 15:54, 24. фебруар 2012. (CET)
- Па лепо ћемо да знамо: да ли је марка тог аутомобила само „кадет“ или „опел кадет“? Да ли Опел производи „опел кадете“ и „опел астре“, или „кадете“ и „астре“? Ако је „опел кадет“ и „опел астра“, онда све малим. Ја се у аутомобиле не разумем, зато не сечем и не дајем једнозначан одговор. Али, ви мушки би ваљда требало да знате мало боље од мене о тим стварима... --Јагода испеци па реци 16:01, 24. фебруар 2012. (CET)
- Кадет је назив за више различитих модела аутомобила: en:Opel Kadett, en:Chevrolet Kadett, en:Opel Kadett Combo. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:13, 24. фебруар 2012. (CET)
- Onda je Opel kadet. Kad govorite o automobilu i skraćeno ga zovete opel, onda malim slovom. Ako je puno ime, onda velikim, Opel kadet, a kad govorite o fabrici, onda velikim, Opel. Eto. --Јагода испеци па реци 17:32, 24. фебруар 2012. (CET)
- Кадет је назив за више различитих модела аутомобила: en:Opel Kadett, en:Chevrolet Kadett, en:Opel Kadett Combo. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:13, 24. фебруар 2012. (CET)
Hvala što ste ovom pitanju posvetili ovoliko pažnje i hteo bih i ja nešto da dodam. Prema pravopisu, i pravilu o pisanju velikog slova, tačka 71, imamo da se nazivi vrsta robe i serijskih proizvoda pišu malim početnim slovom. I navedeni su primeri: mercedes, fića, stojadin itd. Prema tome naziv automobila kao serijskog proizvoda, kadet, astra, korsa, bi trebalo pisati malim početnim slovom. Ali, imam nedoumicu oko sledeće stvari, a to je sledeća tačka u pravopisu, tačka 72, koja kaže da se zaštitni znak proizvoda ili patent pišu velikim početnim slovom. Primer na koji sam naišao je Askona, namerno sam napisao velikim slovom, jer je to ime zaštićeno od strane Opela, brand name. Opel je taj naziv koristio još 50-ih godina za jednu varijantu Opel Rekorda P1, a kasnije za varijantu Opel Kadeta B koja je prodavana u Švajcarskoj, da bi od 1970-ih proizvodili model pod tim imenom. Naravno, ime je zaštićeno i drugi nemaju pravo na njega, izuzev Voksola, Ševrolea i Holdena i dr, kako je naveo Čelik, jer su svi zajedno sa Opelom u vlasništvu Dženeral Motorsa. Zbog toga bih zamolio gospođicu (ili gospođu) Jagodu, da još jednom ispita šta je ispravno, pre nego što se posegne za izmenom naziva automobila. --Ranko Simeunovic (разговор) 23:47, 25. фебруар 2012. (CET)
- Pa lepo je objašnjeno: ako pišeš o Askoni kao patentu, onda velikim, ako pišeš o samom automobilu, onda malim, jer sami automobili jesu serijski proizvodi. Da budem iskrena, mislim da to nije do kraja objašnjeno kako treba.
Preneću ovo pitanje na SJA, pa da vidimo šta oni tamo kažu.(BTW, preferiram gospođa, pošto gospođica odavno nisam, mada ovde na netu nije uobičajeno tako se obraćati drugima...)--Јагода испеци па реци 11:09, 26. фебруар 2012. (CET) - Neću u stvari ništa da prenosim na SJA, jer sam sad pogledala Pravopis, nema nigde tog primera Askona. Gde si ti to našao? To je samo i isključivo malim slovom, jer je ime modela, kao što rekoh malopre gore. --Јагода испеци па реци 11:14, 26. фебруар 2012. (CET)
Nismo se razumeli. Naravno da u pravopisu nisam našao primer za Opel Askonu, nego sam našao podatak da je Askona zaštićeno ime od strane Opela. Pretpostavljam da isto važi i za Kadet. Takođe nigde nisam pomenuo da je u pitanju patent. Askona je „zaštićeno ime“ (zaštitni znak proizvoda) i kao takvo treba da se piše velikim slovom. Nažalost, naš pravopis nije potkrepljen odgovarajućim primerima. Za automobile je navedeno u tački 71 da se piše malim slovom kada je u pitanju: serijski proizvod imenovan prema nazivima fabrika ford, mercedes, fijat i folsvagen, i serijski proizvod imenovan osobenim narodnim imenovanima, stojadin, fića i kec. Dakle, mislim da trebamo da postupimo na sledeći način, ako za „Opel Kadet E“ kažemo imam opela ili imam suzu („suza“ je popularan naziv za Opel Kadet E), piše se upravo ovako, malim slovom, ali ako navodim konkretan model i tip npr. imam Opel Kadet E ili imam model Kadet E, onda bi trebalo, prema tački 72, naziv pisati velikim početnim slovom. --Ranko Simeunovic (разговор) 13:09, 26. фебруар 2012. (CET)
Velika nedoumica
уредиKako pročitati- sa 1,1 milijardom? Sa jednom zarez jednom milijardom ili sa jedan zarez jednom milijardom?
- - 2,3 milijarde? Dve zarez tri milijarde ili dva zarez tri milijarde?
I da li je : u naredna tri do šest meseci ili u narednih tri do šest meseci???
HVALAAAAA — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.65.125 (разговор • доприноси)
Heh. Vrlo zanimljivo, pošto su oba pitanja juče stigla i na SJA. [7], [8]. --Јагода испеци па реци 11:03, 26. фебруар 2012. (CET)
Наредних три до шест плус две запета три милијарде. Ваљда. --Ф± 14:08, 26. фебруар 2012. (CET)
Џејмс Ван Дер Бик
уредиМислим да је овом разговору најбоље место овде:
Исправите ме ако грешим, али зар није правилно да Ван дер иде малим словима?--Павлица причај 22:30, 24. фебруар 2012. (CET)
- Сигурно не иде малим. --Бојан (разговор) 22:34, 24. фебруар 2012. (CET)
- Неко објашњење да не иде малим, пошто референцу наћи нећеш? Ја имам референцу да иде малим. --Павлица причај 22:40, 24. фебруар 2012. (CET)
Такође мислим да иде великим. --Болен (Уђи слободно!) 23:06, 24. фебруар 2012. (CET)
Код Жан Клода пише малим ван. --Бојан (разговор) 23:08, 24. фебруар 2012. (CET)
- О чему ја причам? --Павлица причај 23:13, 24. фебруар 2012. (CET)
Ja gledam kako je napisano na imdb i ostalim sajtovima koji se bave filmom. Max von Sydow / Maks fon Sidou - Dita Von Teese / Dita Fon Tiz. Zar to nije logično? --Болен (Уђи слободно!) 23:13, 24. фебруар 2012. (CET)
- Негде великим, негде малим. --Бојан (разговор) 23:21, 24. фебруар 2012. (CET)
- Јесте логично, али не знам да ли је правилно. Код Макса јесте правилно, јер се везници пишу великим словом само на почетку речи, а у другим положајима малим. На пример: Макс фон Сидоу је номинован за два Златна глобуса. Такође, Фон Сидоу је номинован за Оскар за најбољег главног глумца. Бојане, било би ми драго ако би ми као Болен нашао пример.--Павлица причај 23:27, 24. фебруар 2012. (CET)
Bolejn, IMDb je na engleskom, te stoga sledi engleski pravopis. Ova enciklopedija je na srpskom koja treba da sledi srpski pravopis. Dakle, malim. --Јагода испеци па реци 11:33, 26. фебруар 2012. (CET)
- PS:Maks fon Sidov -- V, ne U. --Јагода испеци па реци 11:35, 26. фебруар 2012. (CET)
- Хвала. --Павлица причај 11:48, 26. фебруар 2012. (CET)
Ипак сачекај мало с мењањем. Нисам баш толико сигурна да се баш УВЕК то пише малим. Знам да је Леонардо Ди Каприо, а не Леонардо ди Каприо, јер му је то Ди део презимена, а не везник. Вероватно је то исто и случај са том Дитом и Жан Клодом, на пример. Код Макса и у оригиналу стоји мало слово јер је човек Немац пореклом, те му је име немачко и то фон није део презимена него је везник. Сачекни мало, да добијем потврду са СЈА. --Јагода испеци па реци 11:53, 26. фебруар 2012. (CET)
Сигурно код овог иде мало ЛИ? --Бојан (разговор) 11:57, 26. фебруар 2012. (CET)
- Ne, to mu je ime. Tomi Li. Ovo van, fon, der. de, di i sl. su veznici koji bi trebalo da znače "od". Ja sam pogrešila kod Dikaprija, jer nije Di Kaprio, nego zajedno, Dikaprio. Dakle, definitivno, tii veznici uvek idu malim slovom u srpskom jeziku u transkripciji. --Јагода испеци па реци 19:24, 26. фебруар 2012. (CET)
- Jagoda, pitaj na tom forumu baš za ime Џејмс Ван Дер Бик šta kažu. --БелиПисац има реч 19:44, 26. фебруар 2012. (CET)
Pise se Vinsent van Gog, ali kad se pise bez imena, pise se Van Gog.--80.149.174.198 (разговор) 13:02, 29. фебруар 2012. (CET)
- То смо одавно закључили. Било би лепо да се пријавиш, па као корисник да учествујеш у расправама. --Павлица причај 13:24, 29. фебруар 2012. (CET)
Ролан Гарос
уредиЗанима ме да ли чланци о тениском турниру Ролан Гаросу треба да се зову Ролан Гарос године те и те - мушкарци појединачно или Отворено првенство Француске у тенису године те и те - мушкарци појединачно? Ово ми је важно јер сам припремио чланке о комплетној опен ери овога турнира за мушкарце. Самарџија (разговор) 19:02, 1. март 2012. (CET)
- Ovo nije pravopisno ni gramaticko pitanje. To bi bilo bolje da vidis sa onima koji pisu o tome, Drazeta na prvom mestu, a ima jos korisnika koji pisu o sportu...--Јагода испеци па реци 08:59, 2. март 2012. (CET)
„Отворено првенство Француске у тенису“ је трајан термин, а Ролан Гарос је назив терена на којима се турнир игра, и по њему отворено првенство зову Ролан Гарос. Да ли би се тако звао да турнир преместе на неке друге терене. Вероватно не. Као доказ да сам у праву говоре и називи овог турнира иу осталим земљама (чак га ни Французи не зову Ролан Гарос кад пишу текстове о њему) фр. Internationaux de France de tennis 2011. енгл. French Open, рус. Открытый чемпионат Франции по теннису 2011, Ролан Гарос га зове десетак земаља, међу којима смо и ми. Мислим да се текстови о турниру зову „Отворено превенство Француске у тенису“, као и сви остали опен турнири.--Drazetad (разговор) 18:29, 2. март 2012. (CET)
Контретно, одговор на постављено питање Отворено првенство Француске у тенису године те и те — мушкарци појединачно--Drazetad (разговор) 18:31, 2. март 2012. (CET)
- Важи Дражета. Ускоро следи масован унос. :) Самарџија (разговор) 20:00, 2. март 2012. (CET)
Ако погледате лого, видјећете да пише Ролан Гарос. А ако бисмо гледали према стадиону, онда би Вимблдон требало да преименујемо у Свјетско првенство у тенису, јер је турнир заправо The Championships, Wimbledon, а тако се не би звао да се не одржава у Вимблдону. --Helios13 (разговор) 09:35, 4. март 2012. (CET)
Немогуће је упоређивати турнир на Ролан Гаросу и Вимблдону осим што су турнири исте категорије. Турнир у Ролан Гаросу се зове French Open односно Отворено првенство Француске. Турнир у Вимблдону се неможе преименовати у светско првенство у тенису, па ми није јасна таква примедба (Championships је првенство, а не Светско првенство). Први турнир у Вимблодону одигран је 1877 и звао се првенство, касније Првенство у Вимблдону што се види из логоа. Због традиције име му није мењано и никад није додато опен па неможе бити Отворено превенство. Ако се пресели из Вимблдона сигурно би изгубио реч Вимблдонн из имена, и вероватно би се звао Отворено првенство Енглеске, али о томе кад се деси, мада верујем да се то неће десити. Код Ролан Гароса је премештање, покретано крајем 2009, због немогућности проширења и повећања капацитета, јер то на садашњој локацији није могуће. Судбину тог захтева нисам пратио. Имена три гренд слема која имају опен у називу требају бити Отворено првенство..., а Вимблдон оставити као што је данас.--Drazetad (разговор) 11:55, 4. март 2012. (CET)
- Званични сајт, сајт АТП-а и сајт ВТА – сви зову овај турнир Ролан Гарос. Шта пише на енглеској, француској, и не знам којој википедији, није наша брига. Премјештање овог турнира је планирано, али не можемо се водити тиме, јер не знамо како ће се звати турнир ако се то уопште и деси. --Helios13 (разговор) 20:09, 4. март 2012. (CET)
Dilema
уредиŠta je ispravno: braće Jerković ili braće Jerkovića? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.148.142.198 (разговор • доприноси) | 21:43, 1. март 2012.
Транскрипција са пољског
уредиТреба ми помоћ око имена Łukasz Fabiański и града Kostrzyn nad Odrą.-- Marko Dic, amice 14:33, 2. март 2012. (CET)
- Лукаш Фабијањски је сигурно, а што се тиче овог места може да буде Костшин над Одрон (буквално) тј. Костшин на Одри. Ја бих се определио за другу варијанту, иначе град се до 2003. звао Костшин, без прецизирања реке. Самарџија (разговор) 14:58, 2. март 2012. (CET)
Питајте Јована Вуковића он говори пољски--Drazetad (разговор) 18:37, 2. март 2012. (CET)
Gledam sad P10, Samardžija je to dobro transkribovao. Da polomiš jezik s ovim Kostšinom... :) I da, bolje na Odri... --Јагода испеци па реци 21:26, 2. март 2012. (CET)
- Да, тако је :). Иначе слажем се да је боље на Одри. --Јован Вуковић (р) 23:11, 2. март 2012. (CET)
Још један Пољак и опет голман: Wojciech Szczęsny. -- Marko Dic, amice 18:51, 3. март 2012. (CET)
- Војћех Шченсни --Јован Вуковић (р) 20:32, 3. март 2012. (CET)
- Јесу ли два Н или си погрешно откуцао? -- Marko Dic, amice 20:41, 3. март 2012. (CET)
- Није грешка, пољско слово ę се и изговара, а и по правопису преноси као ен (понекад ем, када је испред одговарајучих сугласника) --Јован Вуковић (р) 20:46, 3. март 2012. (CET)
- Јесу ли два Н или си погрешно откуцао? -- Marko Dic, amice 20:41, 3. март 2012. (CET)
Prevod iz Slovačkog i Češkog "Hrad"= Grad
уреди...ovaj pojam je nepravilno preveden kao grad. Ja sam to svojevremeno ispravio i sada se opet našao neko pametan i sve tvrđave i zamkove u Slovačkoj pretvorio u Gradiove kao npr. Devinski grad, Spiški grad i tako sve ovo što je u Kategorija: Tvrđave u Slovačkoj.
...Kao razlog naveden je podsatak da se radi o prevodu koji je bliži izvornom imenu a u stvari se radi o netačnom prevodu karakterističnom za srbe sa nepoznavanjem slovačkog jezika kao i češkog jezika jer je ovo zajednički termin za oba, bez poznavanja problema i bez respektovanja razlika u sadržini ovih termina i nestručno i ofrlje izražavanje i upotrebu ovih pojmova u arhitekturi i građevinarstvu i bez pregleda stranica za razgovor uz članke i upozorenja o neispravnim prevodima koji su već jedan put ispravljani bez toga da se sebi objasne pojmovi zamak i grad i ako imamo o tome članke i na srpskom jeziku od strane jednog administrativca sa iskustvom...
...kako nikom ne pada na pamet da prevede Versajski dvorac kao versajski grad ili Dioklecijanovu palatu a da za slične zamkove u češkoj i slovačkoj koji su nastajali od 12. veka i dalje kao sedišta vladara a kasnije i plemstva i koji su vremenom gubili karakter vojnih utvrda nastajalih na vrhovima planina i uzvišenja tvrdi da su to gradovi a da to ni nekada ni danas nisu bili.Taj neko mora da nema pojma šta je zamak i šta je grad i najmanje što može je da se informiše jer imamo te članke na našoj vikipediji...
Hrad jeste (Rečnik:„PSN ČS Akademia vied „Prag 1963) , utvrdjeno sedište feudalnog vlastelina u širem smislu utvrđeno mesto uopšte. Bili su to utvrde na obično uzvišenim mestima i opasani su vodenim preprekama, utvrde su stvarali utvdđeni zidovi. U sredini zdanja se nalazila glavna kula tzv. donžon. U našim zemljama (prim. Čehoslovačkim zemljama znači u Češkoj i Slovačkoj) gradili su se do polovine 12 veka uglavnom od strane vladara. Kasnije su se ovakova zdanja gradila i od strane drugih plemića i valastele. Mnogo ovakovih zdanja su bila uništena od strane husita u 15. i 16. veku. Kasnije su ova zdanja izgubila vojnički značaj.
...mislim da se na osnovu ovoga što je opisano kao "hrad" vidi da se radi o tvrđavi i zamku i da se ne radi o niokakvom gradu.Smatram da ovaj administrator Korisnik :Jovaneb koji je sve ovo pogrešno preveo i sve tvrđeve i zamkove imenovao u gradove treba da vrati svoje izmene...
... u slovačkom jeziku se tamo gde je "h" u srpskom obično nalazi "g" tako se "hlava" prevodi kao "glava" , "hovno" kao "govno" ali ima i iznimaka pa tako "had" nije "gad" već "zmija" a "hrad" nije "grad" več *zamak" u slovačkom je grad=mesto...
Ja sam svojevremeno sve ovo pisao na člancima na kojima je došlo do ovih iskrivljenih prevoda ali kako se vidi to niko ne čita a naročito ne oni koji su zaslužni za ovakove ispravke u vikipediji i koji su još i administratori.
--Vcesnak (разговор) 23:02, 2. март 2012. (CET)
Вратите све како је било. Колико видим, тај који је премештао није се потрудио да промени реч у тексту, тако да сад стоји наслов град, а у тексту замак. Вратите све како је било, јер је очигледно да се ради о тврђавама и замковима, а не о градовима. --Јагода испеци па реци 23:07, 2. март 2012. (CET)
- Ја стварно не знам да сам ја неке чланке премештао. Можда јесам пре неку годину, али се не сећам. Сада сам погледао пар чланака, њих је углавном писао црни, са називом град, а касније су исправљени. Предпостављам да мислиш на мене кад наводиш администратора Јованеб, па ако сам нешто мењао, кажи на ком чланку тачно, да вратим своје измене... --Јован Вуковић (р) 23:18, 2. март 2012. (CET)
... neću je da vraćam i menjam ko je zabrljao neka popravi ja sam to jedan put već ispravljao i pre toga se svađao sa onim koji je to sve pisao izgubio mnogo energije i ne želim da prolazim kroz sve to a to je i veliki posao samo vratiti sve te članke pa ako je neko imao volje i obraza da to sve menja neka menja sada kako je bilo a koliko sam video menjao je dvoumeći se po nekoliko puta svaki članak kojih ima tamo desetak... evo ješ jedan link u prilog: http://slovnik.juls.savba.sk/?w=Hrad&s=exact&c=J47c&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 -to je pored češkog i za slovački jezik iz online slovačkih rešnika --Vcesnak (разговор) 23:16, 2. март 2012. (CET)
- Термин град у српском језику може да значи и тврђава,као што сам већ овде појаснио цитирајући Речник српско-хрватског језика и Речник српског језика,оба у издању Матице српске.Такође,у стручној литератури (на српско(хрватско)м језику) се термин град користи да означи тврђаву,а у истој се прави јасна разлика између тврђаве и замка.Сваки замак јесте тврђава,али свака тврђава није замак.Уколико је заиста неопходно,могу поново да рекапитулирам аргументe због чега је боље и тачније утврђења која се на словачком језику означавају термином hrad на српском означити термином град или тврђава,а никако замак. Црни Бомбардер!!! (†) 23:18, 2. март 2012. (CET)
... Očito ne znaš šta je zamak pa vidi šta je na vikipediji napisano za zamak i pogledaj kako je taj prevod na slovački i češki i sve bi trebalo da bude jasno. Ako i može da se kaže da su neke utvrde gradovi u srpskom jeziku to nije slučaj za slovačke zamkove i tvrđeve koji nikada nisu bili gradovi i pojam hrad se tako ne prevodi naveo sam rečnike sa opisima pojma hrad koji se prevodi kao zamak a analogija da se neke tvrđave zovu gradovi ali nisu gradovi spada u samostalno istraživanje i ovakovo tumačenje se ne može nigde u literaturi pronaći ako neka tvrđava u Srbiji ima u imenu grad kao Ljubičin grad to nije dovoljno da se za zamak tvrdi da je to grad a pogotovo što je to strano za Češki i Slovački jezik u kome se takovi gradovi navodno nalaze u kategoriji zamkovi i tvrđeve u Češkoj i Slovačkoj. Inače ima kategorija Gradovi u Slovačkoj i naravno tamo se ne navode tvrđave a ako bi se prevelo na Slovački Ljubičin grad prevelo bi se "Ljubičin grad" i naglasilo da se radi o " o hrad-e" odnosno o zamku koji nosi naziv grad. Po tebi nikako ne može da se hrad preveda kao zamak ali to jeste to je sadrŽina toga pojma u slovačkom i češkom jeziku a sadržinu pojma grad taj pojam nema ni u trunkama.--Vcesnak (разговор) 23:39, 2. март 2012. (CET)
- Па зна се шта је тврђава, а шта замак. Ако храд у чехословачком може да се преводи и као тврђава и као замак, треба преводити онако како је чињенично стање. Не можемо преводити замак уколико је нешто тврђава. Треба видети који се од тих чланака односе на замкове, а који на тврђаве и у складу са тим их преводити. --Јован Вуковић (р) 23:51, 2. март 2012. (CET)
... Izvinjavam se Jovanebu jer je izmene napravio Korisnik Nikola Smoljenski pa sam se izvinuo i na strani Jovanovoj--Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)
Izgleda da bi se uvek našao neko da ovo ispravi i unakazi prevod pa se ni ja neću truditi da to bolje pojasnim neću ja to ponovo ispravljati i našast vam prevod ovaj nakaradni --Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)
...Zamak je utvrda koja obično ima i tvrđavu i zidine ali se ne radi o tome dali je tvrđava ili zamak već o tome da to nije grad jer je u ovom nakaradnom prevodu prevedeno da su ti zamkovi gradovi a samo na osnovu toga da u Srbiji postoje utvrde koji imaju u imenu grad pa onda može i u svetu da se to prenosi i na osnovu toga da se izmišlja prevod iz slovačkog i češkog...
o zamku literatura na srpskom: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 646 i tu ne stoji da se za zamak može reći da je grad već šta se podrazumeva za zamak...
Dragi moj Crni ako imaš ime bombarder još uvek to ne znači da si avijon već samo da ti je takovo ime a pogotovo ne znači da je svaki čovek avijon zato što si Ti Crni bombarder... --Vcesnak (разговор) 00:06, 3. март 2012. (CET)
O pojmu grada u srpskoj literaturi: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 437 se kaže da u srednjem veku u Evropi nije bilo gradova već su "gradovi" bili u stvari zamkovi vladara utvrde kako se kazuje u daljem tekstu i ove se tvorevine imenuju kao zamkovi a nikako kao gradovi... Smatram da ovo što se tu pod znacima navodnika naziva "gradovima" ne daje nikome za pravo da svrstava češke i slovačke zamkove u i nazive zamkova prevede na srpski i obeleži ih kao gradove naravno bez znakova navoda. Ako nekoga više interesuje šta je grad i šta nije grad u prošlosti i šta će biti grad u budućnosti, zašto u srpskom jeziku pojmom grada obeležavamo najstariji grad uopđte, Jeriho a i današnje velike aglomeracije kao Tokijo, preporučio bih knjigu Bogdan Bogdanovića "Ugbs & Logos, Gradina 1976. --Vcesnak (разговор) 03:29, 3. март 2012. (CET) Hrvatska literatura: Likovne umjetnosti Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Zagreb 1963. razlikuje pojam burg (iz nemačkog) pod kojim se podrazumeva za razliku kako se navodi od grada zdanje od objekata koje služe za stanovanje sa centrom i njegovim sadržajem samo objekte koje služe stanovanju i zadovoljstvima feudalaca sa utvrdama i fortifikacijama kao i donžonom koji se kasnije menjaju i gube svoj vojni značaj i grade se kao palate i dvorci koji samo izgledom i fortifikacijama u vidu atrapa podsećaju na burgove odnosno zamkove i ovakovih objekata ima na prostoru SFRJ okolo 700 ili očuvanih ili kao ruševina. --Vcesnak (разговор) 05:02, 3. март 2012. (CET)
Поновићу,још једном,аргументе на којима темељим изнад наведене твдње.
Пошто се ради о њикипедији на српском језику,ред је да се консултују Речници српско(-хрватског) језика:
Речник српско-хрватског језика (издала Матица српска 1967.године):
- град
- а)тврђава,утврђење,замак у облику тврђаве
- велико насељено место,административни,културни,трговачки и
индустријски центар једног краја,области
- замак
- а)утврђен феудални дворац
- б)летњиковац,вила
Речник српског језика (издала Матица српска 2007.године):
- град
- веће насељено место,привредни,административни и културни центар,једног ширег подручја,краја;варош
- тврђава,утврђење,замак,кула у облику тврђаве
- замак
- утврђени феудални дворац где је живео властелин; уопште леп дворац,вила.
- тврђава
- одбрамбрено утврђење ограђено бедемима
Пошто се ради о тврђава,ред би био да се консултују (домаћи) стручњаци који су се бавили том темом.
Сами наслови јасно сведоче о употреби термина град,као синонима за тврђаву:
- Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023.
- Здравковић, Иван (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд.
- Шаблон:ИЗ-ТВД
- Шаблон:ПЂ-ТУС
Дероко,у предговору своје књиге каже следеће (италици и „наводници“ су његови):
- Под именом град некада се није подразумевало,као данас,једно велико уређено насеље,већ утврђење које је служило за одбрану једног насељеног места,обично управног центра једног краја - „жупе“,каквог трга или рудника,стана владара или властелина,какве комуникације или најзад целог једног краја земље. (стр. 5)
- Из ових излагања и приказа већ се јасно види шта је уствари означавао средњовековни назив „град“.То је управо била зидана заштита,неопходна у доба муњевитих изненађења и великих опасности каквих је било често у Средњем веку (и Пољаци употребљавају реч „грод“ а Руси реч „город“ у истоме смислу)...Све што се градило као заштита,заједно са местом које се штитило,био је „град“.При томе је ипак град у смислу тврђаве био главно,а град је могао имати своје подграђе.Најчешће и најопштије,дакле,узето реч се односи на утврђење. (стр. 17)
Марко Поповић,аутор,између осталог,обимних радова о Београдској тврђави и Старом Расу (тј. једној од потенцијалних локација),човек који је,ако добрано несам у криву,више година обављао функцију директора Градског завода за заштиту споменика културе Београда,у свом раду „Замак у српским земљама позног средњег века“ (ЗРВИ XLVIII, 2006),каже следеће (јопет су италици и „наводници“ његови):
- У раду се разматра тип утврђења са примарним резиденцијалним функцијама владарског или властеоског двора,који би се на подручју српских земаља средњег века,слично европским примерима,могао означити термином замак.Изложене структуралне одлике замка које га издвајају од утврђења,код нас обично означаваних општим термином „средњовековни град“.
- У терминолошком смислу,ова некадашња упоришта одбране,готово без изузетка,означавана су појмом средњовековни град.Ако пођемо од некадашњег значења те речи,као одреднице која се превасходно односи на утврђено место,не би требало да буде забуне.Реч град,у старосрпском,као и у другим словенским језицима изворно се односила на ограђени,брањени односно фортифицирани простор,без обзира на његову величину или сложеност структура.
- ...овом приликом покушаћемо да одредимо,у просторном и функционалном смислу,тип утврђења,то јест,дела утврђења који би се могао одредити појмом замак.У питању је термин,познат и у другим словенским језицима,који је код нас до сада ретко био у употреби.Одговара енглеском Castle; француском chateau; немачком Schloss, али и Burg; италијанском и шпанском castello; руском zamok,у значењу фортифициране резиденције,односно утврђеног владарског или власеоског двора.
Даклем,речи град,тврђава и утврђење су у српском језику синоними,док је замак подврста града/тврђаве/утврђења коју карактерише њена примарна резиденцијална улога.Због тога је погрешно употребљавати термин замак за сваку утврђену целину.Од мене тол`ко,јер су овде ствари врло јасне биле још претходни пут кад је начета ова дискусија,која последица неспоразума. Црни Бомбардер!!! (†) 05:51, 3. март 2012. (CET)
_________________________________________________________________________ Neznam koliko je pravilno osloniti se na rečnik gde se pojam definiše sa dve reči.
Inače navodiš mi mog profesora Deroka i po Tebi on nije znao šta je grad ili Ti nisi sve to razumeo ali on je pored grad pričao i o srednjovekovnom gradu kao "gradu" u znacima navodnika i raznim vrstama gradova koji nisu bili gradovi u pravom smislu reči, U gradu pored stanovanja i zgrada za stanovanje mora da postoji centar sa određenim sadržajima i istorijom kako to u isto već spominjanoj knjizi našeg velikog arhitekte Urbs i Logos Bogdan Bogdanovića koji mi je predavao predmet "razvoj naselja" na IV godini studija u kojoj i on govori da se pod pojmom grada u srpskom razume i Jerihon i Tokijo i da imamo samo jedan pojam za grad od najstarijih gradova do gradskih aglomeracija. Već je i Car Dušan razlikovao šta je grad a šta su tvrđave i zamkovi. Pa šta uopšte misliš zašto postoje termini zamak, tvrđava, utvrda, donžon, kula kada bi sve to bili sinonimi kako ti to kažeš u srpskom jeziku. Po tebi se može da kaže da pored toga što je grad Tokijo za Tokijo može da se kaže da je tvrđava jer ako je sinonim sve to trebalo bi i to da važi. Kako Ti nije zapelo za oko da je opisujući gradove u srednjem veku profesor Deroko opisao i koji su vlastelini i velikodostojnici stanovali u gradovima a koji su stanovali u manastirima i zamkovima ili tvrđavama znači da on ipak pravi razliku između grada i raznih kako on to kazuje u knjizi vrsta srednjovekovnih gradova u kojim razlikuje pored utvrda, tvrđava, donžona, palata, dvorova u kojima su nastanjeni velikodostojnici ili zanatlije pišući uglavnom u gradovima a pominjući i druge vrsta "gradova" u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da gradovi u srednjem veku u stvari i nisu postojali. No postojali su neki gradovi i kod nas ali bilo je više od 700 očuvanih zamkova u bivšoj SFRJ a Deroko pominje i prave gradove u Srbiji naprimer Beograd, Golubac ali za one druge kaže da cu prvo utvrde i zamkovi a kasnije dvorci i palate za velikodostojnike i određuje ih kao vrste različitih gradova jer liče na dradove. Bogdan Bogdanović pominje da je u doba renesanse bilo zamkova koji su po svemu ličili i bili opremljeni svime i svačim sa mogućnošću različitih zabava i igara za veleposednike i kraljeve sa simbolima gradova. On istina ne pominje srednjovekovne vrste gradova i bavi se njihovom simbolikom, mitologijom, semantikom, toponimima, i dr. Ja neznam zašto se studira arhitektura i zašto postoje srručnjaci urbanisti kada se može pogledati u srpski rečnik i saznati šta su gradovi i da su grad i zamak sinonimi. Neznam odakle Ti ideja da u drugim jezicima zamak i grad nisu možda i sinonimi a u srpskom jeziku su sinonimi. Zar Dioklecianova palata ne liči na grad pa se i ona može u srpskom znati gradom. I u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da su srdnjoevropski "gradovi" bili u stvari zamkovi ali se termin grada navodi u navodnicima a tako je i Deroko mislio o vrstama gradova kroz istoriju. Polisi su bili grčki gradovi. a Deroko navodi i gradove pre Slovena koji su bili drveni i sastojali su se uglavnom od tvrđeva. Kao što vidiš ipak se pojmovi zamkovi, tvrđave, burgovi, palate, dvorovi upotrebljavaju u arhitekturi pa tako i trebaju da se razlikuju i u enciklopedijama i ni jedni od naučnika ih ne smatraju sinonimima i skoro o svakom ovom pojmu postoji članak i u ovoj vikipediji a to znači da postoje različiti sadržaji tih termina. Zar se ne pitaš zašto postoji članak o gradu i zamku ako je to isto. Pod pojmom grada razumemo sve vrste gradova kroz istoriju ali to je opštiji pojam od zamka ili dvorca koji mogu biti sadržaji grada a u zamku ili dvorcu ne postoji gradski sadržaj kako onda ovi pojmovi mogu biti sinonimi? 1.Grad je opštiji pojam od srednjovekovnbog grada i može da ga sadrži...
2.Deroka Ti uopšte nisi razumeo i shvatio u samom naslovu se kazuje da se radi o srednjovekovnom gradu o vrsti grada pojam grada je opštiji i odnosi se na sve vrste gradova kroz istoriju....
3.Grad i tvrđava nisu sinonimi... ma koliko Ti mahao rečnikom Matice srpske na koji bi ensiklopedija trebala po Tebi da se osloni izostavio si i da se grad odnosi i na metteorološki sadržaj ovog termina na pojavu grada u meteorologiji u srpskom...
4.Rečnik treba u najmanju ruku znati koristiti
5.Pogledaj malo kako su drugi preveli npr. Karlštajn i dali su upotrebljavani termin grad u prevodu...
6.Termin burg takođe je zamak pa zašto se ne koristi termin grad ako si Ti kojim slučajem u pravu za prevod zamkova u Nemačkoj...
7. Nisi Ti kriv zbog ove izmene, drugi ju je napravio a kada bih to ispravio našao bi se neko treći koji bi smatrao da je ovakov predlog bolji i pravilniji jer hrad slovački ima značenje grad u srpskom a cela suština stvari je da nema i ako Ti navodiš slovenske jezike u kojima se po tebi to tako shvata što je apsurdno.To nevaži ni za jedan jezik pa tako ni srpski koji Ti samo misliš da znaš da upotrebiš i u stručnim stvarima u korištenju pojmova iz arhitekture i umetnosti koji su Ti strani i koje si izučavanje iskoristio Srpski rečnik Matice srpske...
8.Zamkovi su samo na početku imali odbrambene i vojne funkcije u njhih su se sklanjali deo stanovništva koje jetrebalo da osigura bolju odbranu vlastelina prilikom ratova no vremenoim se ova funkcija izgubila i zamkovi su postali i namenjeni su bili samo stanovanju vlastele i kao atrape izvođeni su ciboriji i druge vrete odbrambenih elemenata iz prošlosti iz čiste dekoracije a i radi zabave vlastelina. Odakle ti ideja da sve zamkove svrstaš pod pojam srednjovekovnih gradova odnosno onog tipa srednjovekovnog grada koji je imao prvobitne funkcije zamka koji služi za odbranu okolnog stanovništva odnosno njegovog dela i koji se po nekim pravilima kako to taže Deroko može smatrati vrstom grada srednjeg veka iz koga se eventualno razvio grad sa gradskim jezgrom oko zamka? Kasnije grad dobija na drugim funkcijama i ovakovi "gradovi" za koje je uvek ispravnije reći da su zamkovi gube pravo da se zovu gradovima jer ne služe isključivo vlastelinima i njihovom luksuznom stanovanju.
9.Gradovi su nastajali oko zamkova ili manastira, te saobraćajnica itd.ali ne oko onih koji su građeni na liticama kao što su zamkovi u Slovačkoj obično i takovi gradovi sada imaju u sebi zamkove vlastelina takav je npr. Bratislavski zamak koji se za razliku od Bratislave koja je grad još uvek naziva i jeste zamak jer sam zamak nema karakter koji karakteriše grad a to je u prvom redu mnogofunkcionalnost kulturni istorijski i privredni centar...
10. Tebi se samo pričinjava da se stručni jezici raznih nacija razlikuju i da se u srpskom jeziku dozvoljava upotreba pojmova koji su po nečemu posebni i ako ima posebnosti u gradovima u Srbiji. Neznam kako bi samo objasnio da su zamkovima dodeljivane slobode, prava i razne druge beneficije gradova od strane vladara srednjeg veka a da samo ni ne govorim da je pojam grada sadržan u istoriji i starog veka a i u istoriji novog i u savremeno vreme dok su zamkovi postojali samo u srednjem veku a naročito su poznati i cenjeni i brojni zamkovi u Slovačkoj i Češkoj koji nisu bili i nikad neće biti nikakovi gradovi jer to jednostavno nisu postali nemajući za ovo uslova...
--Vcesnak (разговор) 07:52, 3. март 2012. (CET)
Postavka recenice
уредиPozdrav, Primjer: Darko je opisao rijeku. Pod pretpostavkom da naslov tog teksta ili price moze biti: Rijeka, opisana Darkom, pitam vas: kako da stavim naslov u istom takvom formatu (ponavljam, ako je- Rijeka, opisana Darkom, uopste pravilno) o recimo njoj, koju sam opisao ja.
- Dakle, moze li se desiti da je ispravan, ovaj meni tesko svarljiv naslov: Ona, opisana samnom?
Hvala. Od mene :)
Ona, opisana mnome... Ona, koju opisah... --В. Бургић (реци...) 07:28, 5. март 2012. (CET)
Prevod iz Slovačkog Zamok=Zamak
уреди... Prevod zámok kao zamak ne odgovara tačnosti jer se zamak prevodi kao hrad a slovački zámok je u stvari palata te je Бојнички замак pravilno u stvari Bojniôka palata ili možda dvorac. Ovo je još jedna zabluda vikipedijaca koji govore srpski jezik i na osnovu neznanja i pogrešnih primena nekih od pravila prevoda i odnosa slovaôkog i srpskog jezika koje obesmišljavaju prevode u nekim člancima vikipedije ne srpskom jeziku. Ovi članci samo povećevaju i pothranjuju zablude i uvek će se naći neki vrli vikipejac poznavalac pravopisa i nakaradnih transkripcija za slovači i češki da ove "greške" ispravi pa se ja neću ni truditi da se upustim u promene članka i navodim ovo samo da bi se evidentiralo kao karakteristiku za vikipediju na srpskom jeziku--Vcesnak (разговор) 04:25, 3. март 2012. (CET)
rečnik:http://slovnik.juls.savba.sk/?w=zamok&s=exact&c=2fb5&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 prevod pod 1 "lokot ili brava, katanac" prevod pod 2 "Veća umetnički cenjena zgrada reprezentativnog karaktera i sedište feudala ili vlastelina"... --Vcesnak (разговор) 04:36, 3. март 2012. (CET) ________________________________________________________________________ "Crni Bombarder" prevodi sl. zamok kao sr. katanac jer misli da se u rečnicima pod 1. i pod 2. obavezno nalaze nalaze jednoznačni sinonimi a ne različita značenje istog termina. Tako vrli vikipedijac slov. "Versaisky zamok" prevodi kao srpski "Versajski katanac". Promenljivo magnetno polje on bi preveo kao magnetne livade koje trče. Tako je to kada se prevodi bez poznavanja jezika samo na osnovu rečnika bez kontrole zdravog razuma... u slovačkoj vikipediji ima za ovaj pojam višeznačna odrednica. A u vikipediji se bliskoznačni sinonomi navode u delu "vidi još" a termin "tvrđave" može se samu u prenesenom značenju zamenjuje terminom "grad" i ako se ovaj termin koristio od srpskih srednjevekovnih hroničara u opisima srednjovekovnih vojničkih objekta tvrđava i upotrbljali su u svojim opisima termine "grad" ili "kula" pod kojim su razumeli kompletne gradske tvorevine svoga doba znači tvrđavu i njeno podgrađe sa građanima ili župljanima kako zovu stanovnike tih podgrađa prvobitnih vrsta gradova srednjeg veka ...
Ovi termini se smatraju anahroni i danas se ne upotrebljavaju a Crni kao kalimero viče nepravda to je kao da se neprihvata upotreba ijekavice ovo je staroslovenski izraz i to je moja kul ideja i moje genijalno otkriće mogućnostima izraza u srpskom jeziku. Svojevremeno sam imao priliku da se sretnem sa opisima ovih starih hroničara kako pišu:
..."da se na oko gradskih šanaca od cigli na 400 koraka stoji varoš iz Savo u Dunavo" itd...- da bi opisao "kalimegdan (gradsko mesto) drugi šanac sa udarenim palisatama puškarnicama na svakih 50 koraka, gradskim kapijama na kojima stoje table sa topovima" ..."i da su one ozidane kao i kod Varadinske ili Bečke i kako se preko njih ulazi u hrišćansku varoš Biograd-kako je šanac bio i oko cele varoši i to pokvarili Turci 1739. godine i da je tu živelo oko 30.000 duša"... --Vcesnak (разговор) 19:32, 11. март 2012. (CET)
Preporučujem litaraturu
уреди- Uprava varoši Beograda 18201812, B. Perunišić Beograd 1990.
- Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja naselje srpskih zamalja, Dr. J Cvijić Beograd 1940.
- Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja, R.T. Nikolić, Beograd 1903.
- U potrazi za likom Beograda, O. Minić, Beograd 1955.
- Beogradski sud 1819- 1939, Dr. B. Perunišić Beograd 1970.
- Politika 1970/71 serija članaka "Od sokaka do bulevara.
--Vcesnak (разговор) 19:03, 7. март 2012. (CET)
Šta je grad u srpskom jeziku
уреди... pošto se pojavljuje mišlenje da su grad, tvrđava, zamak sinonimi na osnovu Rečnika matice srpske:
u srpskom jeziku se pod pojmom grada u toku razvoja i nastanka gradova u srednjem veku podrazumevaju i zamkovi u kojima stanuju velikodostojnici a koji imaju odbrambene i vojne funkcije u vreme kada su ovi zamkovi imali ove funkcije i kada su služili da se u njih skloni deo stanovništva koji su se nastanjivali i koncentrisali se okolo ovih zamkova, tako da ovaj pojam može da se koristi u srpskom za zamkove koji su nastajali na područiju Jugoslavije i imali su vojne funkcije kao početci razvoja odnosno vrste gradova u srednjem veku.
Postepeno su gradovi dobijali nove funkcije i srednjovekovni gradovi u Srbiji su dobijali zvanja gradova od vladara i dobijali na kompleksnosti funkcija kao privredni i kulturni centri a zamkovi su gubili značaj fortifikacijskog i vojnog značaja i služili su isključivo za stanovanje plemića i feudalaca. Ovakovih zamkova na ovim teritorijama ima više stotina i ne nazivaju se svi gradovima već se pod gradovima podrazumevaju samo naselja sa određenim karakteristikama. Ove karakteristike su u razna vremena i u raznim drževama drugačiji i nisu jedinstveni. Gradovi su se formirali okolo zamkova, raskršća puteva, na ušću reka, okolo manastira i svugde tamo gde su se skupljali ljudi. Neki zamkovi ili manastiri su postali gradovi, neki zamkovi su takođe postali gradovi a neki zamkovi su izgubili ime i prestali su da budu gradovi.
Iz iznesenog se vidi da pojmovi zamka, tvrđave i grada nisu sinonimi i da pojam zamka nikako ne može u svim slučajevima da se zameni pojmom grada i ako pojam grada sadrži gradsko jezgro gde može a ne mora da se nađe zamak ili ostatci tvrđave pa čak i manastir. U stvari samo u određenom vremenu i uz uslove se pojam zamka može u srpskom jeziku za zamak koji je nastao na područiju Jugoslavije smatrati za jednu vrstu srednjovekovnog grada. Tako su neki feudalci i vlastelini pa i vladari živeli u srpskim gradovima a neki u zamkovima ili pak i manastirima... U srpskom jeziku su ovi pojmovi definisani te i ako imamo pojam grada i za Jeriho i za Tokijo te i za jedno i drugo govorimo kao o gradu ipak postoje u stručnoj literaturi razgraničeni pojmovi i ne radi se o sinonimima...
ovo objašnjenje je dato zbog tvrdnje da se vikipedija drži Rečnika srpskog jezika i da je pod jedan navedeno pojam grad a pod dva pojam tvrđeve i zamka i da to znači da su to sinonimi i da se pojam zamka uvek može zameniti pojmom grada jer je to na osnovu ovog rečnika koga se vikipedija mora pridržavati... Između ostalog se citira i prof. Deroko koji je pisao o ovome a da se ne razume suština odnosno da se zamo za neke zamkove u toku istorije teorije razvoja naselje i gradova može ali ne i da je bolje upotrebiti termin grad kao jedne vrste grada u srednjem veku za razliku od upotrebe ovog pojma u skladu sa istorijom razvoja teorije gradova u vremenu i prostoru od najranijih starovekovnih gradova do savremenih gradskih aglomeracija...
Pitanje šta je to grad je jako kompleksno i šta ga čini a šta nije grad koji elementi ga čine nije toliko jednostavno da se može odjasniti na osnovu jednog rečnika... --Vcesnak (разговор) 12:57, 3. март 2012. (CET)
Ne vidim u čemu je problem sa Vcesnakovim stanovištem. On se bez sumnje razume u duh jezika (koji mu je maternji pored srpskog) i tu struku (koju je studirao). Protivurečenje tog korisnika van svakog je smisla. Zamislite situaciju u kojoj ja zameram Metodičaru ili Geologičarki na nečemu u vezi sa biologijom odnosno geologijom. Apsurd, zar ne? Najbolje je držati se svoje struke (u ovom slučaju ETF-a), a u slučaju da nešto nije jasno u vezi sa arhitekturom i slovačkim potrebno je konsultovati s onim koji se u to razume.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:19, 3. март 2012. (CET)
- Уколико се на некој страници за разговор будем позивао на своје лично мишљење,као стручни аргумент,онда се слободно јави да оспориш моју стручнос` око истог.Када у разговору о некој теми,изнесем аргументе стручњака из те области,онда се јави и оспори их контра-аргументима других стручњака из исте области или се мојне оглашаваш уопће,јер је све друго чисто троловање.Уколико ти је досадно,прекрати време читањем овог.Тол`ко, Црни Бомбардер!!! (†) 16:58, 3. март 2012. (CET)
- Ne vidim šta te je podstaklo da me optužiš za trolovanje. Da sam kojim slučajem rekao "Vrlo sam upoznat sa tvojom navikom da izvrćeš stvari i ljude ruglu, dok svoje mišljenje uzimaš kao konačno, neporecivo. Pozivaš se na nešto u šta se razumeš površno... itd. itd.", onda bi tvoja reakcija bila opravdana.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:36, 3. март 2012. (CET)
Zašto Kulpinski "dvorac" nije grad ni u srpskom jeziku
уреди... i u mom selu postoji sedište plemića Stratimirovića. Ovaj zamak koji je još uvek imao moćnu i maltene monumentalnu kulu na krovu ali već kao atrapu koja je služila za ukras gde bilo je sedište plemićke Kulpinske porodise Stratimirović. Ova zgrada koja je u stvari dvorac i nastao je kasnije posle srednjovekovnoh zamkova koji su imali vojni karakter a opasana je i zidom u kojem se nalaze kule isto kao atrape i dekoracije bez vojnog znaćaja i nikada nije služio za odbranu stanovnika okolo njega te i nije imao ni trunke od neke vrsta grada i niti je grad ikada bio niti se tako zove ni u srpskom jeziku i nepravilno bi ga bilo nazivati čak ni vrstom grada zovemo ga dvorac Laze Dunđerskog jer je prodat od Stratimirovića ovom posedniku i izgubio je svoju kulu i renoviran je kao veleposednički dvorac Dunđerski u stilu neoklasicizma a u njemu se danas nalazi poljoprivredni muzej ali ni najednom jeziku pa ni srpskom ovao zdanje se ne može zvati grad jer jednostavno rečeno to nikada nije bio niti je oko njega grad nastao...
To je primer kada se pojam grad ne može upotrebljavati za zamak, koji se može nazvati i castel i dvorac kako se sve zovu razne vrste plemićkih sedišta odnosno stambenih luksuznih velikih građevina. Slovaci ga zovu "Zámok" a Srbi "Dvorac" neki kažu Stratimirovićev a neko Dunđerskog po njegovim vlasnicima a niko u stvari nekaže da je to grad. U našem selu svi Srbi znaju slovački i to neretko književni slovački jezik a svi slovaci govore srpski i imaju pravilan naglasak ne takav kako ga u drugim naseljima Slovaci govore...
--Vcesnak (разговор) 15:22, 3. март 2012. (CET)
То поигравање са језиком ме подсјећа на ону причу о античким Србима који су мало пловили око Африке, да би се искрцали на територији данашњег Зимбабвеа. Са њима је било много жена, дјеце, па и баба, између осталих. Недуго након искрцавања, једна баба је почела кукати да јој је зима. Њено кукање су сви запазили, те су, као у трансу, сви почели викати "зима баби!", "баби је зима!". Тако је настао назив Зимбабве.--В и к и в и н д 16:40, 3. март 2012. (CET)
Ma to su samo deretićevske gluposti. Stvar je jednostavno u osobenosti jezika, kao i u evoluciji istog. Uzgred, imao sam prilike da se upoznam s dvema devojkama (jedna iz B. Petrovca, druga iz S. Pazove) koje govore slovačkim. Naizgled deluje razumljivo srpskom govorniku, ali pojedine reči zajedničke srpskom i slovačkom nemaju isto značenje.
U vezi sa rečju grad:
U arhajsko vreme Grci su utvrđena naselja zvali polisima. Tek docnije, u klasično doba sa pojavom demokratskog uređenja reč polis dobija značenje "grada" (u tadašnjem smislu te reči) sa svojom bližom okolinom. A u vizantijsko doba reč polis se koristi isključivo u značenju Carigrad. Otuda današnje ime grada.
Ista stvar je i sa rimskim brdima na kojima počiva danas Rim. Nekada su se tamo nalazila utvrđena naselja koje su latinski pisci (Varon, Katul i dr.) zvali oppidum, a po osnivanju Rima ona su okvirena bedemom i na taj način izgubila svoju nekadašnju odbrambenu funkciju. Inače, u latinskom jeziku u upotrebi su bili i reči castrum i castellum. Mančester je nekada bio samo rimski logor, a danas je grad. Pa ipak, zadržao je u svom imenu latinsku pozajmljenicu koja je, doduše, izgubila svoje prvobitno značenje.
Neosporno je da jezici evoluiraju. Ne tako davno u srpskom jeziku reč varoš je bila u upotrebi sa značenjem grada u današnjem smislu te reči. Istina, postojalo je i onih lingvista koji su osporavali korišćenje te tuđice; ja sam čitao u časopisu Srbadiji jednu raspravu u vezi s tim. Danas pak nisam siguran da li je ispravno korisiti reč varoš u smislu grad.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 18:24, 3. март 2012. (CET)
- Јесте, што не би било. Варош је обично мањи град. --Јагода испеци па реци 20:08, 3. март 2012. (CET)
- Да, мада полако изумире. Углавном је користе у том смислу старији људи. Типа Београд = варош. Данас је много чешћа употреба у смислу градић, тј. термин варошица је замењен термином варош. Иначе и даље не видим поенту целе ове приче горе. Небитно од словачког назива, ми можемо видети по самом чланку да ли се односи на замак (дворац, палату, летњиковац итд) или на тврђаву (типа калемегдан, петроварадинска тврђава и сл). Уколико се чланак односи на тврђаву, ваљда је у српском исправно назвати је и град. Имамо и горњи град на калемегдану нпр, јеринин град (не јеринина тврђава) итд. У сваком случају све што је уствари замак, а ми смо га превели као град је нетачно, и мислим да то нико не оспорава. Али је нетачно и нешто што је тврђава назвати замак. Не може да постоји чланак петроварадински замак, пошто је то тврђава. --Јован Вуковић (р) 20:42, 3. март 2012. (CET)
Читам целу ову расправу, и чини ми се да људи покушавају да закомпликују веома просту ствар: реч "град" у српском језику може да означава и насељено место[1] (град), и утврђење[2] (Соко град, Јеринин град). Нико није изнео ни један аргумент због чега је не би требало користити у овом случају. Никола (разговор) 20:46, 3. март 2012. (CET)
Слажем се са овим што је написао Јован: "Али је нетачно и нешто што је тврђава назвати замак". Нешто што је тврђава, назваћемо тврђавом, јер је то општеприхваћени назив у српском језику за такву врсту објеката. Они који се залажу за употребу ријечи "град", морали би објаснити зашто дају предност том појму над појмом "тврђава". Немојте само рећи да је то због сличности ријечи (храд вс. град). Такво објашњење је комично у најмању руку. --В и к и в и н д 21:12, 3. март 2012. (CET)
- Не због сличности, већ због истости. То је једна те иста словенска реч, која има исто значење у оба језика. У српском језику је попримила и додатно значење које у словачком није, али то не значи да је не можемо користити и у изворном значењу. Никола (разговор) 07:13, 4. март 2012. (CET)
Никола, а јел онда и Калемегдан - град? Смедеревска тврђава? Да је преименујемо у Смедеревски град? Петроварадинска тврђава -- Петроварадински град? Лично мислим да је то инсистирање на речи "град" у преводу имена страних тврђава неаргументовано претеривање на основу погрешног тумачења одреднице из речника. Реч „град“ у значењу „тврђава“ је архаичан, и не треба га тако користити. То што стоји у имену неких тврђава не значи да би требало да се користи и у преводима страних тврђава. --Јагода испеци па реци 21:23, 3. март 2012. (CET)
- Овај аргумент нема ама баш никаквог смисла. Пошто Смедеревску тврђаву не зовемо Смедеревски град, онда ни Девински град не треба да зовемо Девински град?
- Коришћење речи "град" у преводу имена страних градова је савршено исправно и једино логично.
- Реч "град" у значењу "тврђава" није ни најмање архаична. Јуче сам био на горњем граду Калемегданске тврђаве и свако је разумео шта сам написао.
- То што стоји у имену неких тврђава управо значи да би требало да се користи и у преводима страних тврђава које се тако зову. Никола (разговор) 07:13, 4. март 2012. (CET)
- Pa ni meni tvoj argument nema nikakvog smisla. Štaviše, nisi ni dao nikakav argument, nego svoje mišljenje bez ikakvog objašnjenja, nego: to treba tako i tačka. Kažeš, moj argument nema smisla. A tvoj ima? "Pošto Soko Grad ima reč "grad" u imenu, onda i sve strane tvrđave moramo da prevodimo kao gradove, a ne tvrđave?" Sori, ali meni to uopšte ne izgleda logično.
- Meni nije. Dokaži da je ispravno i logično. Sve naše tvrđave koje imaju u sebi reč "grad" imaju ga jer im je to ime dato u srednjem veku, a ne sada. Zato se i zovu tako kako se zovu. Ja poštujem tvoj jezički osećaj, ali on je ipak samo tvoje subjektivno osećanje, tako da bi bilo lepo kad bi i ti poštovao moj i drugih ljudi ovde.
- Donji i gornji grad su delovi tvrđave, ne sama tvrđava i opet, to su imena koja potiču iz srednjeg veka, nisu data sada, u modernom dobu.
- Zašto bi to značilo da treba tako da prevodimo? Zato što ti i Crni tako kažete? I ko kaže da se strane tvrđave "tako zovu"? Koliko sam ja shvatila Vcesnaka, "hrad" na slovačkom NE ZNAČI "grad", stoga ne vidim zašto bi se insistiralo na tome, kad te tvrđave koje ti uporno želiš da imenuješ gradovima nemaju reč "grad" u imenu. --Јагода испеци па реци 12:24, 4. март 2012. (CET)
- Не мислим да је потребан неки посебан аргумент да бих неку реч превео истом том речју истог значења. Са друге стране, теби је потребан подобар аргумент да би доказала да ту реч треба преводити неком сасвим другом речју.
- Нико никада нигде није рекао да све тврђаве треба преводити као градове, већ само оне тврђаве које се зову градови.
- Наравно да све наше тврђаве које у свом имену имају реч "град" имају је јер им је то име дато у средњем веку, кад су и саме тврђаве изграђене у средњем веку. Али кад бисмо данас изградили нову тврђаву, нпр. у сврху туризма, и њу бисмо такође могли назвати град.
- Ако реч "hrad" на словачком не значи "град", шта она уствари значи? Вероватно ћеш рећи "тврђава". Али и српска реч "град" такође значи "тврђава". Дакле "hrad" значи исто што и "град". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Никола Смоленски (разговор • доприноси)
- Никола, језик није математика, и није увек "ако је А=Б и Б=Ц онда је Б=Ц". Аргумент за превођење сам већ дала. Немам намеру да понављам.--Јагода испеци па реци 13:50, 7. март 2012. (CET)
- Релација "значи" није баш транзитивна, а није ни рефлексивна. А овде су иначе употребљене релације "значи" и "такође значи" које су различите - ако се оне уопште и могу посматрати релацијама. --СлободанKovačevićбиблброKS 09:53, 5. март 2012. (CET)
Bas htedok juce da se javnem ovim povodom da pomenem gornji grad/Gornji grad na Kalemegdanu. I da kazem da ako postoji gornji i donji grad Kalemegdana i ako su oni jedini njegovi delovi onda bi i Kalemegdan mogao da se zamisli kao neki grad. Ne znam pak da li je u pitanju Gornji grad ili gornji grad, cini mi se da je ipak samo prvo. Danas neko da sklepa pesmu sa stihom "Kalemegdane, grade moj" ona bi, ako ne bi imala nikakvu drugu vrednost, najverovatnije postala kuriozitet makar zbog toga sto bi mnogi pogresno tumacili znacenje reci grad u ovom slucaju. Tako da tvrdnja da su grad i tvrdjava sinonimi meni uopste nije ubedljiva. Ako posmatramo lipak i ljepilo oni su valjda sinonimi i prevod su za engleski glue. Tutkalo recimo nije sinonim sa njima... AFAICT. Kosa i vlasi pak cini mi se nisu sinonimi, jer kosa ima jos dva znacenja razlicita od vlasi (ako uzmemo u obzir samo izgovor tj. razlikjemo akcente) a vlasi su recimo i dlake na perici dok kosa cini mi se da to nije. E sad grad ima osim onog "naseljeno mesto" jos jedno, koliko ja razumem, nekakvo hiponimozno znacenje: "tvrdjava". Zato pokusaj ekvivalentiranja termina tvrdjava i grad mislim da ne moze imati istu zasnovanost koliko i poksuaj ekvivalentiranja ljepak, lipilo i lepak. Nisam siguran za termin "sucelje" da li se koristi i za hardverski interfejs i softverski interfejs. Ako se ne koristi za bar jedno od ta dva onda bi mozda mogli da kazemo da su "interfejs" i "sucelje" u sinonimoznom odnosu, a ne i sinonimnom. I ako usvojimo termine hiponimozno i sinonimnozno (ako li oni ne postoje vec) onda su i "grad" i "tvrdjava" takodje u sinonimoznom odnosu: termin tvrdjava u hiponimoznom prema terminu grad, kao i termin sucelje prema terminu interfejs. Termin grad bi onda valjda bio u nekakvom hipernimoznom odnosu prema terminu tvrdjava, jel? --СлободанKovačevićбиблброKS 10:01, 4. март 2012. (CET)
Мало се губимо овјде. Неки покушавају да искористе имена појединих тврђава на нашим просторима како би нам показали да се ријеч „град“ још увијек широко користи у значењу „тврђава“. Узмимо рецимо овај Јеринин Град код Трстеника. Лијепо у уводу пише да је „Јеринин град“ назив тврђаве. Не можемо ми мијењати назив неке тврђаве у Србији. Нема потребе ни да га преводимо ни да транскрибујемо. Дакле, да се Јеринин град зове „Јеринин замак“, „Јеринин чардак“, или „Јеринин џакузи“, то би опет био назив тврђаве а не чардака, замка или џакузија. Е сад, главни аргумент је да су некада у прошлости српска ријеч „град“ и словачка „храд“ имале потпуно исто значење, па се „храд“ преводило као „град“. Српска ријеч је током времена добила друго примарно значење, а словачка је задржала исто значење. Наравно то није ничим референцирано, али вјероваћемо да је тако јер изгледа логично. Колико знам, називе страних локалитета можемо транскрибовати или превести. Ако транскрибујемо, онда ће бити „храд“, а ако преводимо, онда тражимо најбољи превод у савременом српском језику за словачку ријеч „храд“. Немам појма да ли је то замак или тврђава, али извјесно је да није „град“ и никако не може бити „град“. Немамо никакву обавезу да назив те тврђаве у српском буде сличан називу у словачком, а и да желимо то да постигнемо, онда би користили транскрипцију а не „креативни“ превод.--В и к и в и н д 12:55, 4. март 2012. (CET)
- `ајде да подвучем црту још једно.Према Речнику српског језика из 2007.године,термини град,тврђава и утврђење су синоними и то је неоспорна чињеница.Предлог да се један термин (град),који се у датом контексту потпуно равноправно користи са друга термина (тврђава и утврђење),замени једним од њих или чак нетачним термином (замак),само зато што неко није чуо да се то користи (у том значењу и/или том контексту) или се ређе користи,равно је,по мени,инсистирању на пребацивању чланака писаних ијекавицом у екавицу,јер забога,неко није чуо ијекавицу или ју је чуо врло ретко да се користи у српском језику.Осим чињенице,да су иницијални облици исправни,и са становишта српског језика и са становишта струке,термин град је у духу српског језика у датом контексту. Црни Бомбардер!!! (†) 17:26, 4. март 2012. (CET)
- "ако преводимо, онда тражимо најбољи превод у савременом српском језику за словачку ријеч „храд“. Немам појма да ли је то замак или тврђава, али извјесно је да није „град“ и никако не може бити „град“." - напротив, извесно је да јесте град и да не може бити ништа сем град.
- "Немамо никакву обавезу да назив те тврђаве у српском буде сличан називу у словачком" - није сличан, већ исти.
- "а и да желимо то да постигнемо, онда би користили транскрипцију а не „креативни“ превод." - Ни по чем није креативан, та реч једноставно то значи. Никола (разговор) 03:26, 5. март 2012. (CET)
- Izgleda da nekima nije jasno šta je razlika između zamka i tvrđave. Zamak je sedište vladara ili drugog feudalca obično ili premiđa i on je utvrđen i izgleda kao tvrđava ali u stvari ima svog stanovnika. Zamak je vremenom izgubio vojni značaj te i ako još uvek ima izgled tvrđava one su samo dekoracije. Međutim tvrđave su vojne tvorevine one služe da spreče neprijatelje naprimer i bunker je tvrđava tvrđave spadaju pod pojam fortifikacijskih vojnih objekata. Tvrđava je utvrđeno mesto. Tvrđavu u Petrovaradinu projektovao je vojni inžinjer i tu nije stanovao nikakvi vladar.
Slovačka vikipedija nema članak o tvrđavama a češka ima jedan vrlo mali članak. Slovačka vikipedija ima članke o zamkovima i dvorcima jer su zamkovi koji su izgubili vojni značaj postali dvorci i jedni i drugi su u stvari objekti koji su služili za stanovanje vladara i plemstva i ovakovi objekti svrstani su u kategoriju zamkova i dvoraca.Inače izraz utvrđenje postoji i u slovačkom i u češkom jeziku u slovačkom to je pevnosť a u čeđkom pevnost ili i tvrz ali i ako postoji mali članak u češkoj u slovačkoj vikipediji niko se za tve vrste objekata ne interesuje jer u Slovačkoj postoje velelepni zamkovi i dvorci vladara i plemstva.
Ovi zamkovi su građeni obično na vrhovima uzvišenja i okolo njih nema nikakvih drugih objekata. Na prvi se pogled vidi da to nisu gradovi. Oni su sedišta vladara. Vladari jasno nisu samo tu stanovali. Zamkovi imaju svoje osnivače prvo vladare a kasnije su ove zamkove osnivali i drugi plemići.
Zamkovi su utvrđeni dvorci su nastali u srednjem veku u Evropi. U prvo vreme su bili utvrđeni a kasnije su promenili izgled. To su zdanja koja su karakteristična za Evropu i srednji vek očito da taj koji je pisao članke o zamkovima i dvorcima u Slovačkoj nezna ni to najosnovnije na šta se odnose članci i da to nisu tvrđave. Veliki zamkovi nalaze se u istoriskim centrima i Praga i Bratislave ovi imaju svoje tvrđave i zidine ali imaju svoje osnivače gradili su za vladare i time se razlikuju od tvrđava. Srednjovekovna Evropa ima mnogo zamkova a Slovačka ima interesantnu arhitekturu zamkova na koju su Slovaci ponosni...
--Vcesnak (разговор) 20:45, 4. март 2012. (CET)
Kako jedna turistička organizacija reklamira slovačke zamkove
Uprkos maloj površini, Slovačka se može pohvaliti obiljem prirodnih lepota i velikim mogućnostima za aktivan odmor. Celoj Evropi su poznati planinski venci Karpata i Tatre sa prostranim šumskim područjima, pećinama i toplim izvorima. Preko 1400 mineralnih izvora omogućava medicinske tretmane u bilo koje doba godine. Širom Slovačke nalazi se 180 srednjovekovnih zamkova od kojih su najpoznatiji Spiški zamak (Spišský hrad) i Orava.
--Vcesnak (разговор) 21:24, 4. март 2012. (CET)
Kako je to u Srbiji Широм Србије има око 200 локалитета са остацима старих тврђава и утврђених градова, још од античких времена. Међутим, после много векова ратова и разарања, остале су очуване само тврђаве које су своју војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Турака. Већина ових утврђења дограђивана је и прилагођавана развоју ратне технике, при чему су губиле изворне средњовековне облике. Неке од њих су биле претече савремених српских градова, које и данас красе делови старих бедема и кула.
Тврђаве су биле искључиво војна упоришта, а замкови мања утврђења у којима се налазио владарски или властелински двор. Најпространији су били утврђени градови са више посебно брањених делова, у којима је, осим замка, бедемима било опасано и цивилно насеље.
--Vcesnak (разговор) 21:35, 4. март 2012. (CET)
- Разлика између тврђаве и замка (у српском језику) није спорна,као што није спорна ни разлика између термина hrad и zamok (у словачком језику).Спорна је искључиво одлука да Матица српска нема благог појма са српским језиком и да је Речник српског језика који је иста издала 2007.године чиста будалаштина. Црни Бомбардер!!! (†) 21:49, 4. март 2012. (CET)
Ne vredi ubeđivati nekoga kome očigledno nije stalo do tuđeg i to argumentovanog mišljenja. Ako toliki kilobajti nisu do sada pomogli, mislim da ni neće uopšte. Iz ličnog iskustva sam se uverio u to. Rasprava se, sve što idemo dalje, pretvara u nečije lično šegačenje sa zdravom pameću. Čas čujem jedno, čas drugo. Blago onom ko rano poludi, što bi rekli moji ortaci. Najbolje je ostaviti raspravu na miru i usredsrediti se na izvesne članke. Što se mene tiče, imate zeleno svetlo da menjate kako mislite da treba. Jer, neko ko sklapa ovakve rečenice '
Константина Драгаша је чињеница да је био последњи византијски цар, као и његово држање током опсаде Царице свих Градова претворило у митску личност односно у Бесмртног Цара, како га назива Никол.
baš i ne odaje neki utisak poznavanja duha srpskog jezika, a kamoli slovačkog ili staroslovenskog. Žaleći se večito se na tvrdoglavost ostalih, taj isti gubi iz vida koliko je on teška osoba za komunikaciju. S njim se ne može normalno komunicirati.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:54, 4. март 2012. (CET)
__________________________________________________________________________
- Ja nisam rekao da je rečnik čista budalaština i objasnio sam da u srpskom jeziku može da se upotrebi izraz grad za tvrđave koje su imale cilj sa sklone i odbrane stanovništvo (ili njegov deo) u slučaju napada neprijatelja i u ovom smislu i Deroko u svojoj knjizi Srednjovekovni gradovi govori o srednjovekovnim tvrđavama kao "gradovima" u znacima navoda takav navod se može videti i u Prosvtinoj enciklopediji, ili o vrstama gradova kada naselja dobijaju prve funkcije gradova i kada gradovi takoreći nisu postojali i ovo su prvobitni gradovi srednjeg veka.
To nije slučaj sa Evropskim zamkovima, velikim i velelepnim zdanjima Evrope koji uveliko liče po svemu na gradove i tvrdave svojim izgledom.
U Srbiji takovi kao u Evropi zamkovi takoreći ne postoje. U Srbiji postoje srednjovekovni utvrđeni gradovi i tvrđave. U Srbiji vladari su gradili konake a ne zamkove dok su u Evropi nastajali zamkovi u Srbiji su nikle tvrđave oko kojih su bili naseljeni delovi i oko kojih su se kao u Beogradu naprimer Laudanov šanac formirale fortifikacije u koje se ubrajala i tvrđava, dok u Pragu postoji u jezgru grada Hradčani što je zamak kao i Krlštajn koji je isto zamak u češkoj u Srbiji ne postoje takova zdanja kao Hradčani i Karlštajn ili Spišski zamak. U Srbiji se zamkovima nazivaju samo male tvrđave u kojima su stanovali mali feudalci a ja verujem da u Srbiji nema ni jedan značajniji zamak ali tu se ne radi o Srbiji već o Slovačkoj u kojoj nasuprot tome ne postoje značajnije tvrđave i sve su to zamkovi koji imaju svoje osnivače i vlasnike.
Jasno je da neko ko nije makao iz Srbije i ko nije video zamkove misli da su zamkovi tvrđave a ako su veliki da su to gradovi. Znači izraz grad može da se odnosi i na neke od tvrđava u Srbiji kada se govori o srednjem veku nalazi se i u srpskim pesmama i očito da predstavlja arhaizam i nikako ne može da se nalzi u naslovu članka o zamkovima pa čak ni u uvodu jer se jednostavno ne radi o gradu i o predstavama o tome šta su gradovi i šta se pod njima podrazumeva uopšte ni od strane laika ni od strane stručnjaka pa bili ti stručnjaci za jezik ili arhitekturu.
--Vcesnak (разговор) 23:01, 4. март 2012. (CET)
- ... izraz grad se upotrebljava za tvrđave po teoriji o razvoju gradova iz "tvrđava gradova" i "teoriji zaštite stanovništva" kao i nenaučnim teorijama o "teoriji geografskog determinizma" u toku oformljavanja gradova u srednjem veku.
--Vcesnak (разговор) 23:20, 4. март 2012. (CET)
- Све је то лепо и корисно знати, али не мења чињеницу да ако се тврђава, замак, кула или шта друго зове град, онда и превод њеног имена такође треба да буде град. Можда је она у оригиналу неправилно названа, али ми то не треба да мењамо. Никола (разговор) 03:26, 5. март 2012. (CET)