Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/4

Ћирилица / Латиница

Можда је у питању моје незнање, али:

Како да оно што у чланку напишем једним писмом (нпр. латиницом), то и остане латиница ако пребацим на нпр. ћирилица/екавица, и обрнуто, како да ћирилични текст не пређе у латинични ако користим латинициу/екавицу?

--Иван Свирчевић 00:40, 14. јун 2006. (CEST)

Око датог текста ставиш -{ }-. --Филип ツ 00:43, 14. јун 2006. (CEST)

Франсис Бејкон

Натрчао сам на чланак о Френсису Бекону. Мислим да је боље Франсис Бејкон, као што наводе неки англисти. Видим да је чланак "Френсис Бекон" преусмерен са чланка "Франсис Бекон" при чему је уочљива тенденција да се правилнији (али мање коришћен облик) имена Francis запоставља у корист мање правилног, али (можда) чешће коришћеног облика Френсис. А шта је са презименом? Бекон је , мислим, неправилније неко Бејкон и то је застарела транскрипција енглеског презимена Bacon. Ceterum censeo . . . Франсис Бејкон rules!

--делија 13:18, 21. јун 2006. (CEST)

p.s. Хтео сам преместити чланак у складу са горенаведеним, али мислим да је то посао "админа" (дивна српска реч!), па, ето, ако неко овлашћен ово прочита, нека предузме потребне кораке (наравно, уколико их сматра неопходним).

--делија 13:18, 21. јун 2006. (CEST)

Премјештено на Франсис Бејкон... И такође сматрам да је овако исправније. --Славен Косановић {разговор} 13:54, 21. јун 2006. (CEST)

Френсисово презиме се у српској и другим литературама јужнословенских народа изговара Бекон. Вероватно је Бејкон правилније, али ја мислим да није посао Википедије да успоставља језичке стандарде, јер овде у највећој мери раде језички нестручњаци који често не знају ни правопис. Друго, Славене, не треба да будеш тако брз на обарачу, тј. да одмах мењаш по своме ствар која је очигледно спорба. Сачекај мало, Бошко 14:19, 21. јун 2006. (CEST)

ОК, ако сматраш да није правилно Бејкон, а ти слободно врати на Бекон и ако можеш наведи литературу, на странци за разговор, по којој је Бекон правилније. Ја када сам учио филозофију у средњој школи, користили смо Франсис Бејкон, што не мора да значи да је то једини исправни облик, али ја сам се по томе водио када сам премјестио чланак и рекао да је тако правилније. Такође, нема потребе да називаш константно људе овдје језичким нестручњацима и неписменима (па чак и када си у праву), јер многи могу да се увриједе на то. Лакше је навести литературу и рећи, ево овдје у правопису и литератури каже тако и тако, и сходно томе сматрам то и то. Иначе, сматрам да јесам мало пренаглио са премјештањем, и стога прихватам примједбу. --Славен Косановић {разговор} 15:02, 21. јун 2006. (CEST)

У потпуности се слажем са Бошком. Тачно је да је облик Бејкон сличнији оригиналном енглеском изговору, али код нас је устаљен (а овој појави се у нашем правопису увијек даје предност) облик Бекон, јер су извјесни стручњаци много прије нас то тако транскибовали и сад се код нас каже тако. Иначе, било би смијешно кад бих ја сад почео да преусмјеравам Шекспира на Шејкспира или Велс на Вејлс. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:49, 21. јун 2006. (CEST)

Или, не дај Боже, Вејлз... :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:53, 21. јун 2006. (CEST)

Па не каже се ни на енглеском Шејкспир нити Вејлс, тако да примјери за поређење нису баш срећни. --Славен Косановић {разговор} 15:02, 21. јун 2006. (CEST)

Славене, тражиш од мене да наведем литературу, а сам је ниси навео. Удари Бејкон и Бекон у Гугл, па ћеш видети да је Бејкон далеко мање бројно и да га користе само новинари, вероватно они који нису чули за Френсиса, већ траскрибују Бацон по сопственом осећају за енглески. Друго, не знам зашто ми замераш то што сам рекао да смо језички нестручњаци. Наравно да јесмо, јер је мало Википедијанаца завршило филолошки факултет, а тешко да је ико отишао даље. Не мислиш, ваљда, да нам завршене средње школе дају право да се називамо језичким стручњацима. Из тога следи јасан закључак: да не треба да мењамо уобичајену српску траксрипцију, већ да постојећу што боље примењујемо, ако умемо, Бошко 15:16, 21. јун 2006. (CEST)

Славене, ако ћемо право, не каже се баш ни Бејкон. Прије би било нешто као Бејкн или Беикн (и то са полугласом између к и н), што је, наравно, просто немогуће написати српском ћирилицом. Поента је у томе да се енглеско а које се чита отприлике као еј или еи (као у Bacon, Shakespeare, Wales), код нас обично транскрибује као е, без обзира што је то далеко од оригиналног енглеског изговора. After all, начин на који Енглези изговарају одређене појмове не треба да буде главно мјерило за наш изговор, па чак и ако су ти појмови енглески, попут презимена и покрајина. Јер, да је то главно мјерило, онда чланак о Бекону и не би требало да постоји, усљед немогућности записивања изговора његовог презимена. Можда би требало да сачекамо да се у расправу укључи неко стручнији по овом питању. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:34, 21. јун 2006. (CEST)

Гугл је много мање релевантан, него школски уџбеници и књиге о Бејкону (ваљда су њих писали колико толико стручни људи српског језика, или су и они можда неписмени), тако да ако у њима пише Бекон онда је Бекон. Рекао сам да сам се водио по ономе што сам ја учио у средњој школи (ваљда није и мој професор филозофије био неписмен или може бит јесте). Нисам рекао у другом коментару, да моја мора да буде посљедња, признао сам да сам пренаглио са промјеном. Дакле умјесто да се наклапамо овдје, лакше је навести литературу и готова прича. Рекао сам такође, да слободно промјениш како сматраш да треба и такође, ако можеш, значи није обавезно, да наведеш литературу на страници за разговор, чиме би избјегли будуће расправе о томе. --Славен Косановић {разговор} 15:45, 21. јун 2006. (CEST)

Ђорђе, зато сам ја више пута говорио, конкретно на овом тргу (има сигурно у архиви), да не би било лоше да набавимо овај нови Правопис српског језика, у којем се каже да постоје правила транскрипције за више од 20 језика. --Славен Косановић {разговор} 15:45, 21. јун 2006. (CEST)

Слажем се са Славеном да не губимо више време, али морам још две стварчице: (1) Main Entry: ba·con (сланина) Pronunciation: 'bA-k&n (Merriam-Webster Online Dictionary) (2) There was no standardised spelling in Elizabethan England and Shakespeare's name was spelled in many different ways throughout his lifetime.

Треће, будући да не умем да бришем странице, неко други мора да среди ово са Беконом. Поздрав, Бошко 15:59, 21. јун 2006. (CEST)

Чланак Франсис Бејкон, враћен на Френсис Бекон. --Славен Косановић {разговор} 16:14, 21. јун 2006. (CEST)

Нашао сам чланак у пдф-у, "Од психологије личности ка психологији особа", са филозофског факултета у Београду, у којем се Френсис Бекон транскрибује као Франсис Бејкон. Нећу да кажем да је транскрипција 100% исправна, али по овоме се може видјети, да се такође користи на релевантном мјесту за филозофију, а то је "Филозофски факултет у Београду". Аутор чланка је Душан Стојнов, (не пише да ли је професор, или студент), а транскрипција се налази на страници број 20 (идући по бројевима страница обиљеженим на самим страницама чланка и не оним које показује Акробат), у 11-том реду текста странице, десно. Веза на чланак је: Од психологије личности ка психологији особа. --Славен Косановић {разговор} 16:41, 21. јун 2006. (CEST)

Ја то обично решим Гугл претрагом и мислим да није лоше решење... Франсис Бекон 123, Франсис Бејкон 26, Френсис Бекон 733, Френсис Бејкон 161. Тражено ћирилицом: 88, 27, 702, 31. Према томе јасно је шта је уобичајена транскрипција (уобичајеност је овде валидан критеријум). --Dzordzm 17:59, 21. јун 2006. (CEST)

Разговор пренесен на Разговор:Френсис Бекон. Немојте овде настављати дискусију. (Како беше шаблон за ово обавештење???) --Dzordzm 18:03, 21. јун 2006. (CEST)

Немојте овде настављати дискусију

 Наставља се...   Даљи ток дискусије је на страници Разговор:Френсис Бекон. --СашаСтефановић • 20:47, 21. јун 2006. (CEST)

opisni pridevi

Kako glasi opisni pridev od imena Don Kihot? a) donkihotovski b) Donkihotov c) donkihotski — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.74.161.171 (разговор • доприноси)

Možda je u ovom slučaju bolje koristiti genitiv koji bi označavao pripadanje, jer su ovi primeri koje ste naveli zapravo prisvojni, a ne opisni pridevi. --Филип ツ 11:03, 22. јун 2006. (CEST)

Д'Анунцио

Орловић упорно тврди да се D'Anunzio треба транскрибовати као Д'АнунциЈо! И смара ме цело поподне том својом фикс-идејом. Постоји ли неки добар човек на овом свету (или бар на Википедији) који био објаснио недоказаним и тврдоглавим праву истину. Ја сам покушао свим аргументима, али никакве вајде. Молим да се неко прихвати овог тешког и незахвалног посла, имаће моју догробну захвалност!

--делија 16:11, 22. јун 2006. (CEST)

Да покушам ја уз помоћ Гугла: д'анунцијо има нула погодака d'anuncijo има нула погодака.

Давиде, јел' доста? Ти си се ухватио неког правила о неизбежном Ј, па си и другима доказивао да греше, а грешио си ти. Поздрав, Бошко 16:24, 22. јун 2006. (CEST)

Аха супер! Калифорниа исто!!!--David 16:43, 22. јун 2006. (CEST)

Ммм, постоји разлика између "и(ј)о" и "и(ј)а". Ако ниси приметио, "о" није једнако "а". --Филип ツ 16:45, 22. јун 2006. (CEST)

nema veze. u transkripciji nema zajedno 2 samoglasnika ие ио иа иу итд--David 16:51, 22. јун 2006. (CEST)

Po Vuku--David 16:52, 22. јун 2006. (CEST)

значи требамо да пишемо ијако? --Јованвб 16:55, 22. јун 2006. (CEST)

Радијо, авијон, фијока... --Филип ツ 16:58, 22. јун 2006. (CEST)

to nisu transkribovana imena--David 17:12, 22. јун 2006. (CEST)

Зашто би се правила за транскрибовање имена разликовала од правила за обичне именице? --Филип ツ 17:21, 22. јун 2006. (CEST)

Ова “Гугл аргументација” ми све више личи на оно “magister dixit”... Ово и није толико питање правописа колико је транкрипције и ту нема сумње: Д'Анунцио. --Кале 17:10, 22. јун 2006. (CEST)

---

Н. Д'Анунцио
Г. Д'Анунција
Д. Д'Анунцију
А. Д'Анунција
В. Д'Анунцио
И. Д'Анунцијом
Л. Д'Анунцију
--Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:15, 22. јун 2006. (CEST)

100%??--David 17:18, 22. јун 2006. (CEST)

Невезано за горњу тему

Када сам живио у Југославији (прије распада), наилазио сам на људе, који су већ на другој години Електротехничког факултета, тврдили да су пронашли велике грешке у математичким прорачунима Николе Тесле (у његовимм списима и биљешакама) и како наш велики научник није имао појма из математике, али нико од тих "паметњаковића" није хтио да покаже гдје су те наводне грешке на конкретном примјеру. Тако ти је то код нас. Дакле, има доста наших људи који постају интелектуалци и компетентни за неку област, тако рећи, преко једне луде ноћи...

„Знам ово, знам оно, ма нема области коју ја не знам...“ „Ма не треба мени литература ни нека тамо књига, ја то знам.“ „Ма шта ћеш ти мени да причаш, кад сам ја био годину дана на предавањима из те области“, (уствари је био више у оближњем кафићу него на предавањима, ал ајде. А на испиту, ако је изашао на испит, једва је извукао минималну оцјену). „Ма мене је сам професор хвалио како сам ја изнад просјека, значи ја сам супер интелигентан човјек, шта хоћеш више да ти објашњавам...“

Итд... ;-) --Славен Косановић {разговор} 17:17, 22. јун 2006. (CEST)

Ко мисли или се прави да све зна, тај уствари не зна ништа. Овде (Србија, Балкан) их има на тоне и не могу да их смислим. Шта га год питаш он крене да ти просипа неку памет, а у суштини је пиглу ко точак. --Поки |разговор| 17:58, 22. јун 2006. (CEST)

Прихватио сам Божовићев коментар--David 14:44, 23. јун 2006. (CEST)

Само да кажем да је Ђорђе Божовић у праву што се тиче падежа. Што се тиче апострофа, сматрам да је у праву, пошто је боље упућен у правописну материју од мене :) --Милош Ранчић (разговор) 18:13, 23. јун 2006. (CEST)

Ђорђе, успут, баш си ме намучио са интрументалом. Дакле, коректан облик инструментала би требало да буде 'Д'Анунцијем'? Чак и да је облик са -ијом правилан, боље је написати облик са -ијем, јер се избегава секвенца -ијо-. (Алтернација, илити превој вокала: 'меки сугласник+о=>меки сугласник+е') --Милош Ранчић (разговор) 18:28, 23. јун 2006. (CEST)

Да, и ја сам лупао главу око тога. Д'Анунцијем би био најбезбједнији облик што се тиче тога да ли треба ј или не (пошто ту свакако треба), али на крају, ипак се он не зове Д'Анунције, него Д'Анунцио. Значи требало би да се деклинира (ово правим везу да провјерим постоји ли чланак; ако не постоји направићу га) исто као радио и студио. Мислим да је инструментал радиом и студиом? Погледао сам у Станојчићевој и Поповићевој граматици, тамо пише: Именице м. р. на -о имаће у инстр. јд. наставак -ом, без обзира на то који им је осовински сугласник: стрико - стриком, Војо - Војом. Да ли се то односи и на радио - радиом, студио - студиом и Д'Анунцио - Д'Анунциом? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:05, 24. јун 2006. (CEST)

зајебант

Хвала вам свима на уложеном труду, али усуђујем се приметити да нисте уразумили неразумног и да вас лик СВЕ ЗАЈЕБАВА у здрав мозак! Ни педесеторица разумних није довољна да уразуми оног ко неће да се уразуми. И само да вам кажем да је почетак његовог разговора са мном био: Пази како преводиш (мислио је, јадник, на транскрибовање назива француских насеља). СРПСКИ ЈЕЗИК НЕ ПОЗНАЈЕ АПОСТРОФЕ И АКЦЕНТЕ (курзив мој!). Ето, сад знате с каквим "зналцем" и "лингвистом" имате посла.

Поздрав и пуно среће.

--делија 18:09, 22. јун 2006. (CEST)

Daj o'ladi malo. Nema potrebe da se ovako nerviraš sa ishitrenim i žučnim komentarima. Popričaj malo sa drugim korisnicima. Nije on ovde jedini, pobogu. --Поки |разговор| 18:13, 22. јун 2006. (CEST)

Ево, о'ладио сам!

--делија 18:17, 22. јун 2006. (CEST)

Делија, ја бих ипак више волио да смањимо тензије, па чак и ако неко упорно тврди да је нешто онако како он мисли. Умјесто затезања ситуације, било би више пожељно и конструктивније, када би од те особе тражили да нам наведе "материјалне" доказе за своју тврдњу, као и да ми наведемо наше, за нашу тврдњу. Па ко има веће и боље аргументоване доказе (поткријепљене литературом за одређену спорну тему), његова, се броји. --Славен Косановић {разговор} 18:20, 22. јун 2006. (CEST)

Такође ако нека тема потпада у домен професије неког корисника, онда је његова посљедња. Ако се појави више људи од исте струке па се они не слажу око одређене теме, онда такође треба да користе аргументе и литературу да потврде свој став. Па ко од њих има јаче аргуметне, поткријепљене "поузданијом" стручном литературом, онда његов став би требао да преовлада, па чак и ако су други у већини. --Славен Косановић {разговор} 18:28, 22. јун 2006. (CEST)

---

Дакле, није спорно да неко тврди да је сигуран у нешто, спорно је када се тврди да је нешто овако или онако, без да се наведе било какав извор, који би могао потврдити да је нешто стварно тако и не другачије. Требали би, да почнемо да уводимо праксу навођења извора за наше тврдње. Мислим да би тиме скратили беспотребне km расправе, нарочито овдје на Тргу. Било би пожељно, такође, када би се расправе одвијале на страницама за разговор чланака, којих се расправа тиче. На Тргу можемо објавити да је у току расправа на одређену тему, на тој и тој страници..., тако да више корисника може да се укључи. --Славен Косановић {разговор} 18:20, 22. јун 2006. (CEST)

Google, као source code, који често користимо када треба да потврдимо наше ставове, више пута није поуздан, нарочито када претражујемо ћирилицом, мада се може користити као почетни извор, док не успијемо да потврдимо одређени став литературом из књига, ријечника, других енциклопедија (има доста штампаних енциклопедија на нашем језику такође, па би и њих могли имати у виду), или уџбеника, или док се не појави неко стручан за област, ко би могао да нам потврди једно или друго, или нешто сасвим треће. --Славен Косановић {разговор} 18:20, 22. јун 2006. (CEST)

Ја сам водио са Орловићем дијалог на нашим страницама за разговор и навео сам му мноштво материјалних доказа за своје тврдње. Већина оних који учествују сада у овој размени мишљења није знала за то, па ни ти, Славене, па су остали ускраћени за одређене информације. Слажем се са свим твојим предлозима, али, не заборави да сам у свим својим досадашњим дискусијама наводио релевантне изворе да бих доказао своје ставове. Дакло, није проблем у мени, него у неким другим. Одмах да те похвалим (не верујем да ће ти ова похвала нешто значити, али . . .) да имаш талента за смиривање духова и "гашење пожара". То је оно што се тражи на понекад узаврелој Викици.

Поздрав.

--делија 18:32, 22. јун 2006. (CEST)

Википедија није говорница, соба за разговор, дискусиони форум или средство за пропаганду и рекламирање. Замолио бих кориснике који и даље желе да се расправљају да то раде на својим страницама за разговор, промашили сте страницу потпуно за ова ваша препуцавања па вас молим да се удостојите и првенствено прекинете са овим дечијим глупостима. Дискусија око правилног транскрибовања је одавно завршена. Хвала унапред. --СашаСтефановић • 00:10, 23. јун 2006. (CEST)

У правописном речнику стоји: радиом, студиом . . .

--делија 14:48, 24. јун 2006. (CEST)

Понављам: Прихватио сам Божовићев коментар (горе)--David 15:11, 24. јун 2006. (CEST)

У том случају вјероватно и Д'Анунциом. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:39, 24. јун 2006. (CEST)

Ђорђе, у Клајновом "Речнку језичких недоумица" има одредница Д'Анунцио, па каже 'вако:

с Д'Анунциом, Д'Анунциов (не Д'Анунцијем, Д'Анунцијев);

придев: данунцијански или данунциовски.

Успут, у одредници Дон Кихот стоји: донкихотски.

Поздрав.

--делија 18:02, 24. јун 2006. (CEST)

Faroese people

Како то да преведем? Становници Фарских Острва, Фарани, ... ??? Како би било најбоље решење? --Göran Smith 14:32, 5. јул 2006. (CEST)

Фарско становништво--David 15:01, 5. јул 2006. (CEST)

bolje, Farski narod--David 15:02, 5. јул 2006. (CEST)

Становници/становништво Фарских острва. Нека посебна ријеч у нашем језику не постоји. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:11, 5. јул 2006. (CEST)

Па, може Фарани. --Милош Ранчић (разговор) 21:25, 5. јул 2006. (CEST)

То можда граматички дјелује коректно, али ко би те разумио кад кажеш Фарани? ;) Наши преци заиста јесу прешли невјероватно путешествије док нису населили западни и средишњи Балкан, али преко Фарских острва ипак нису прешли, тако да Фаране не познају. :) Не вјерујем да би се ико сјетио да се чланак насловљен са Фарани односи на становништво Фарског острвља. Мада ни Фарци није лоше... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:28, 6. јул 2006. (CEST)

Мени Фарани звучи сасвим добро. Некако се обично задеси да наша репрезентација у квалификацијама игра са Фарским Острвима, и коментатори без неке дилеме, увек фудбалере са Фарских острва називају Фаранима. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:38, 6. јул 2006. (CEST)

Ја сам написао Фарски народ, по мени све што сте навели је ок... па ако треба направите преусмерење :) --Göran Smith 05:02, 6. јул 2006. (CEST)

Па могли би направити и преусмерења за сваки случај. Можда је ипак неко од предака прошао кроз Фарска Острва :) --СашаСтефановић • 15:09, 6. јул 2006. (CEST)

Преусмерења сам направио још јутрос :). И за фаране и за фарце, ако има још нека могућност слободно додајте --Јованвб 16:14, 6. јул 2006. (CEST)

Француска села

Поред свих осталих, код ових села се појављује још један проблем: неко (наши, Пољаци...?) једноставно мења имена многих села тако што из оргиналног француског назива својевољно избацује чланове Ла, Ле, Лес... На пример, Французи кажу Les Angles и La Charme, док на нашој Википедији стоји Англ (транскрибовано) и Charme (још нетранскрибовано). Има ли краја мукама и глупостима са овим селима? Бошко 16:44, 6. јул 2006. (CEST)

Ако тоге нема БАШ много, онда се не треба превише ждерати због тога. Могуће је да се у транскрибовању ненамерно погреши (не искључујем могућност да сам и ја у брзини погрешио), али ако се може на брзину проверити колико тих погрешака има - не би било лоше. Онда би се видело да ли се ради о систематској грешци или напросто о омашци. У случају да су у питању изоловани случајеви - пар преусмеравања и проблем решен.

Поздрав.

--делија 16:57, 6. јул 2006. (CEST)

На жалост, ствар је масовна. Погледао сам рад бота на тражењу ИВ веза од јутрос и ево резултата: за осам минута (од 10:46 до 10:54) бот је нашао 12 ИВ веза француских села код којих је негде успут изгубљен члан. И све су то сада погрешна имена села у српској Википедији. Бошко 17:18, 6. јул 2006. (CEST)

За Калета и Делију: не замерите што се јављам поводом француских села, а ја вама свакако не замерам на одговорима. Мени је основни проблем овај који сам навео горе, а касније је дискусија отишла у мање важном правцу. Наиме, бројна имена француских места су погрешна пошто су негде током рада из оргиналних имена испали чланови Ла, Ле, Лес... Погледао сам историје промена код пар случајева и показује се да нико од нас или вас није учестовао, већ да су очигледно или наш или пољски бот осакатили имена села. Дакле, ви свакако нисте криви, већ бот(ови). Али, овде се не ради о питању кривице, већ о томе да су бројна имена села погрешна, па је, верујем, питање да ли има смисла настављати даље пре него што се ова ствар не рашчисти и не среди. Јер, не бих рекао да је ОК да транскрибујете погрешна, осакаћена имена и повећавате број погрешних ћирилизованих имена. Поздрав, Бошко 15:10, 7. јул 2006. (CEST)

Енглески полугласник

Дакле, по ономе што ја знам (а што не мора бити извесно тачно), енглески полугласник се увек транскрибује са "е". Е, сад. Молио бих оне који имају одговарајућу литературу да то потврде/оповргну одговарајућим референцама. --Милош Ранчић (разговор) 17:15, 6. јул 2006. (CEST)

Да ли под појмом "полугласник" мислиш, заправо на ненаглашене самогласнике у енглеском? Ако је тако, онда их има три: ɘ, ɚ, и ː. По Прћићу, ɘ се транскрибује на чак четири начина:

као /е/ (Elaine, Carpenter, Derek, Bradbury, Madeleine . . .)

као /а/ (Astaire, Vanessa, Montague, MacDonald, William, Wyatt . . .

као /о/ (Tobias, Christopher, Mason . . .)

као /у/ (Angus, Edmund, Ferguson, Aldous . . .).

ɚ се транскрибује на ПЕТ начина:

као /ир/ (Virginia, Hampshire)

као /ер/ (Emerson, Hester, Collier . . .)

као /ар/ (Richard, Hayward . ..)

као /ор/ (Pickford, Major, Taylor . . .)

као /ур/ (Turturro, Arthur, Wilbur . . .)

ː се транскрибује као "и" (Hamilton, Edison, Colin . . .).

Наравно, има ту и неких фуснота са изузецима, али то је прилично обимно и узело би ми пуно времена да то прекуцавам. Биће ми драго ако ово помогне.

--делија 17:42, 6. јул 2006. (CEST)

ОК. Кад будеш имао времена, воље и осталог могао би да препричаш једну по једну ствар из тог приручника у неки посебан чланак... нпр. Правила транскрипције са енглеског на српски. Било би добро да то не буде једино дело на које се позивамо. Такође, можда би било добро прво скупити која се све литература бави тиме... --Милош Ранчић (разговор) 23:15, 6. јул 2006. (CEST)

Колико је мени познато, на српском језику и нема баш нешто пуно литературе која обрађује транскрипциону проблематику. Уз нареченог Прћића и тај његов "Нови транскрипциони речник енглеских личних имена", постоји још једна Прћићева књижица "Енглеско-српски речник географских имена", затим ту је Правопис са чак шест страница транскрипционих правила, затим у "Речнику језичких недоумица" Ивана Клајна поједине дате су конкретне одреднице (нпр. Бејсингер, Бејси, Бермингем . . .), а имамо и нешто чланака у часопису Наш језик (тако ли се зове?) углавном од наведених аутора . . . и то би било то. Прћићев приступ је много бољи од Правописног, пошто је његова транскрипција на основу IPA - транскрипције, док Правопис даје транскрипциона правила за слова и групе слова у енглеском називу. Сву ту литературу ја имам, па се можемо договорити.

Има ту и неколико енглеско-енглеских речника изговора (што у облику књига, што на мрежи), а доста материјала има и у Вебстеровим речницима и неким ЦД-енциклопедијама.

--делија 00:12, 7. јул 2006. (CEST)

Енглеска транскрипција

Било би згодно да се расправа на ову тему не отегне превише, треба ми за шаблон :))

• Harrow → ?
• Southwark → ?
• Chelsea → Челси/Челзи

Изговор се може чути, ако то уопште помаже, мислим да не, овде. Хвала унапред. --Кале 03:12, 7. јул 2006. (CEST)

Вече

Да ли се каже "то вече" или "та вече"? --Поки |разговор| 20:05, 7. јул 2006. (CEST)

Па ваљда то. Мислим што би неко рекао та вече ;). --Јованвб 20:16, 7. јул 2006. (CEST)

Ова вечер, али ово вече.

--делија 20:36, 7. јул 2006. (CEST)

Аланд

Планирам да пишем текст о Аландским острвима, тј да скинем клицу са текста. Пре него што би почео то, хоћу само да ми нетко потврди (да касније не морам преправљати текст)...

Оригинални назив за острва је Åland, што значи да би на српском требало да звучи Оланд, а не Аландска острва, како сам на почетку написао. en:Å

Да ли да текст буде под називом Аланд, Аландска Острва, Оланд или Оландска Острва ??? (Острва се пишу велико, то знам.. пошто је то "држава у држави", скоро) --Göran Smith 20:25, 7. јул 2006. (CEST)

Оланд.

--делија 20:34, 7. јул 2006. (CEST)

Или Оландска Острва. Сад сам се сетио да сам на шаблону оставио мало "о"! А можда и јесу Оландска острва?!

--делија 20:46, 7. јул 2006. (CEST)

Јат ервејз

или Јат Ервејз? --Dzordzm 04:05, 10. јул 2006. (CEST)

Пошто је ранији назив био Југословенски Аеротранспорт [1], Јат Ервејз је званичан назив. Други разлог, не постоји реч ервејз у српском језику, односно део је назива авиокомпаније, па се пише великим словом. -- Борис  Малагурски   ^бре! 04:12, 10. јул 2006. (CEST)

Не разумем твој одговор уопште. Прво и основно њихов званични назив је Jat Airways. То је тако логично за српску националну компанију. То што се ервејз пише великим словом на енглеском језику не видим како обавезује српску транскрипцију (мож' да буде, ал' не мора да значи). Мислим да се пише Даунинг стрит а не Даунинг Стрит на пример. --Dzordzm 04:27, 10. јул 2006. (CEST)

Митологија

Имам проблем код превођења. Medb би требало да се прочита као Мев, али је реч о вилинској краљици која се у преводу Шекспирових дела и на другим местима јавља као КРАЉИЦА МАБ. Да ли да је пишем Мев или Маб?

Пошто је Маб устаљено, онда Маб. А ако правиш чланак о њој, направи и преусмјерење са Мев. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:06, 14. јул 2006. (CEST)

Француске речи :)

Треба ми превод неких француских речи, тј. како да их напишем на српском језику:

• Minquiers and Ecréhous
• Brecqhou
• Burhou
• Casquets
• Jethou
• Lihou

хвала --Göran Smith 21:15, 7. август 2006. (CEST)

италијанска транскрипција

Дакле, питање се поново појавило овде: Разговор:Бенвенуто Целини, а својевремено смо Бошко и ја водили аметерски Разговор:Италијански бојни брод Ђулио Ћезаре. Колико је мени познато, званична норма у српском језику прописује да се ове речи транскрибују као Челини и Чезаре, али то није онако како већина људи у Србији чита. Дакле, језикољупци, ч или ћ? И кад смо већ ту, ђ или можда џ? --Dzordzm 21:17, 12. август 2006. (CEST)

---

А како би било да се једна озбиљна енциклопедија (као што је, мислим, Википедија) покуша придржавати званичне норме прописане у Правопису од стране (што мрзим овај пасив) групе лингвиста на челу са Иваном Клајном, водећим експертом за СРПСКИ и ИТАЛИЈАНСКИ језик. Дакле, нема грешке - Челини и Чезаре.

--делија 21:37, 12. август 2006. (CEST)

Кад сам ја то рекао дочекан сам спрдњом, али теби ће ваљда више веровати. Хвала --Dzordzm 21:44, 12. август 2006. (CEST)

Е да, шта је са оним другим: Ђулио, Ђулијо, Џулио, Џулијо? --Dzordzm 21:46, 12. август 2006. (CEST)

---

Ах, да: ". . . традицијом је створено, а у (П)равопису кодификовано комбиновано транскрипционо решење, тј. ч - ђ, Да Винчи, Пучини - Микеланђело, Ђенова." (Правопис, стр. 210). Дакле, ђ!

--делија 21:52, 12. август 2006. (CEST)

---

И, без "ј", забога!

--делија 21:55, 12. август 2006. (CEST)

јекавица и још понешто

Занима ме зашто на заиста пуно чланака видим мало по мало па неки текст написан делом или у потпуности ијекавицом, иако сам ја на приказу екавице? Ту и тамо видим да се провуче и понека хрватска реч. Не, нисам националиста, али мислим да српска Википедија заслужује да буде заиста српска, и да и овај мали фонд речи нашег језика треба чувати. Без икакве намере да увредим било кога, али читајући понеке чланке стичем утисак да их пишу људи који немају везе са правописним правилима - има доста примера које сам видео први пут управо овде, на Википедији. Опет, не кажем, има чланака који су заиста сјајни у сваком погледу. Оно што ме такође помало иритира су подвучени линкови у чланцима. Мислим да то ремети укупан типографски утисак који текст оставља на читаоца; на већем делу страних Википедија линкови нису подвучени. Е да, претпостављам да је било већ расправа на ову тему - али зашто се на пример поред транскрипција са страних језика не би у загради ставио оригинални назив. Ћирилица јесте национално писмо, али мислим да не треба све транскрибовати, јер је неке стране гласове скоро немогуће исправно транскрибовати. Занимљиво је да рецимо Руси иако имају строга правописна правила, допуштају да при транскрипцији буду као у оригиналу два иста слова једна поред другог (рецимо Аполон на руском би био "Аполлон", јер то није њихова реч/име). Мислим да би могли да будемо мало флексибилнији при транскрипцији. Надам се да схватате мој пост као добронамерну сугестију.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Marko (разговор • доприноси)

Овако:

1. конвертор екавица-ијекавица не функционише, тај део посла није урађен за сада; зато ефекта (прњбацивања из екавице у ијекавицу и контра) не постоји.
2. Подвучени линкови - типографски можда, али о каквој типографији може бити речи на интернету - ХТМЛ носи врло мало типографских информација и није намењен за верно приказивање штампаног материјала; за те ствари се користи ПДФ или неки други формат; такође, има много браузера који не поштују стандарде или их поштују селективно, и некада просто није могуће „угодити свима“. А ту је и питање функционалности - ако укинеш основну карактеристику линка (подвучен текст) ризикујеш да збуниш многе људе; будући да је основни циљ Википедије пре свега да буде информативна, „шминка“ мора пре свега да води рачуна да не нарушава функционалност, иначе постаје у најмању руку бесмислена, а у најгорем случају чак и контрапродуктивна. Дакле, у отој причи има много фактора које треба узети у обзир, а изглед стране није најважнији.
3. транскрипција - двострука слова у правопису не постоје, сем пар изузетака („најјачи“ и братија); ако желиш да промениш правопис, обраћаш се погрешним људима, јер нисмо ми они који га прописују. Сврха ове стране је да се разреше недоумице или уобичајене грешке, не да се доносе нова правила.
4. наравно да овде има људи који су мало слабији са правописом; неки су чак и пријављени тј. имају кориснички налог, али исто тако било ко може да измени скоро било коју страну, и не може се увек гарантовати леп и правилан стил, потпуна тачност података, па чак ни поштовање правописних норми, а такође има и текстова који су пренети са других језички сродних Википедија.

Сви смо овде добровољци и трудимо се колико и како ко може. Ситуација није идеална, али не треба одустајати. Толико од мене. Надам се да те оволико писаније с моје стране није обесхрабрило ;-). Још бих те замолио да поруке и питања која остављаш на тргу и странама за разговор потпишеш, да би лакше пратили дискусије. Хвала. --Бране Јовановић <~> 00:13, 16. август 2006. (CEST)

Хорда

Златна Хорда или Златна хорда? -- Обрадовић Горан (разговор) 16:32, 17. август 2006. (CEST)

---

Пошто је реч о држави, онда Златна Хорда. Тако стоји и у енциклопедијама под одредницом "Бату".

--делија 17:59, 17. август 2006. (CEST)

Redni brojevi

Zamolio bih sve one koji pišu redne bojeve arapskim brojkama da ne vrše hiperkorekciju i da ne dodaju crticu i nastavak ti.

Molim sve one koji pišu redne brojeve da obrate pažnju na sledeće:

Tačka kao pomoćni pravopisni znak upotrebljava se iza arapskih brojki koje znače redne brojeve:

Sloveni su u 9. veku dobili pismenost. Stigla je 23. na cilj. Rođen je 14.11.1932. godine. Na 32. listu stoji.

d) crtica se kao pravopisni znak piše:

• između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
• pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
• u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima:

150-godišnjica, 15-godišnjak; 48-časovni.

Kada se redni brojevi zapisuju arapskim ciframa, pišu se sa tačkom - 40. Prema tome, oblik 40-ti je nepravilan. Oblik 40-ih nije zabeležen u Pravopisu.

--Ford Prefekt 00:01, 22. август 2006. (CEST)

A i da jeste, zapravo bi trebalo 40-tih, a ne 40-ih (kao i 40-te, a ne 40-e ni 40e kako je na našoj Vikipediji). Ja sam sam, priznajem, često pisao 1-vi, 123-ći, 12-ti (ali sam bar znao da je, iako je izgleda ovako nepravilno, ipak pravilnije od 1-i, 123-i, 12-i :)). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:20, 22. август 2006. (CEST)

Женски облици занимања: докторка, директорка, боркиња ...

Пошто је интернет енциклопедија елитна културна институција једног језика наравно да се у њој огледају и најновија превирања у правопису тог језика. Наиме, поставило се питање како аутори чланака да се опходе према додуше исправним, али у народу још нераспрострањеним називима женских занимања типа: докторка, директорка или боркиња, као и њихових изведеница докторица, директорица или "борица" ;-). Хајде, стручњаци да чујемо вашу експертизу па да гласамо, шта и како ћемо даље. :-) --Kaster 22:15, 27. август 2006. (CEST)

Ево мало додатних информација --Kaster 22:15, 27. август 2006. (CEST)

---

Чланак иѕ НИН-а. [2].

--делија 22:22, 27. август 2006. (CEST)

Значи ли то да се и боркиња може употребљавати ? --Kaster 17:13, 6. септембар 2006. (CEST)

---

Мислим да би такве речи свако требао употребљавати на основу свог осећаја за језик. Лично, мој осећај за језик ми за сада упорно говори: боркиња - неееееееееееее, судиница - нееееееееее . . . . Мислим да, у овом случају, Википедија не би требала бити полигон за језичке експерименте, али, боже мој . . . на крају крајева постоји и институција гласања, а могао би се консултовати и покоји лингвиста.

--делија 17:29, 6. септембар 2006. (CEST)

Санкционисање речи није најпожељније. Обогаћивање јесте. Језик мора да се развија сам од себе, а до нових речи се долази спонтано. Сви примери који су наведени искоришћени су доста пута до сад у нас. Укидање одређених речи на овој енциклопедији из не знам ког разлога није добра идеја, јер се тиме гуши легитиман стил писања, а писац тих речи тера одавде што даље (ПМ). --Поки |разговор| 23:43, 6. септембар 2006. (CEST)

Множинска промена именица на -ска

Конкретно се ради о државама (типа Пољска, Хрватска, Енглеска...). Да, знам да начелно лична имена није правилно мењати у множини, али множински облици се јављају (углавном у пежоративном значењу, нпр. "тамо неки Таџикистани"). Елем, треба ми множинска промена земаља које се завршавају на -ска. Углавном, у једнини се мењају као придеви женског рода, али сам потпуно збуњен множином. Ај нека неко погледа/исконструише како би најбоље могло. Посебно су незгодни генитив и датив/инструментал/локатив множине: --Милош Ранчић (разговор) 04:47, 28. август 2006. (CEST)

• генитив мн.: Енглеска или Енглески или Енглеских
• д/и/л мн.: Енглескама, Енглескима или Енглеским

Фала унапред. --Милош Ранчић (разговор) 04:47, 28. август 2006. (CEST)

---

Називи земаља као што су Енглеска, Мађарска, Пољска и сл. настали су од првобитних синтагми енглеска земља, пољска ѕемља, мађарска земља, где се временом "земља" изгубило, а придеви "енглеска", "пољска", "мађарска" постали лична имена која се пишу великим почетним словом и означавају земље односно државе. Дакле, те именице би се по падежима требале мењати као све именице женског рода које завршавају на -ска (маска - маски, гуска - гуски (али и гусака!), повеска - повески, свеска - свески . . .). Дакле, ген. мн. Енглески (или Енглесака?!), а д/и /л мн. Енглескама.

Придев "енглеска" мења се као и сви придеви који завршавају на -ска: енглеске (траве), енглеској (трави), енглеску (траву), енглеским (травама) . . .

Исто тако мислим, уз дужно поштовање МИлошеве иницијативе, да на Википедији има пуно важнијих а нерешених правописних и граматичких питања него што је питање генитива множине од назива Енглеска.

--делија 08:28, 28. август 2006. (CEST)

Хммм... Не кажеш да си био у Енглески него да си био у Енглеској, што је придевска промена; а што назначује да би и у множини (која се ретко употребљава) могла да се користи придевска промена. --Милош Ранчић (разговор) 23:01, 28. август 2006. (CEST)

Што се залудности тиче, баци поглед на WiktionaryZ, потом на meta:Mass content adding, а сутра-прексутра, чим уклоним багове, шаљем код који генерише са поприличним бројем изузетака именичке и придевске деклинације. Мислим да ћеш после тога схватити смисао питања :) --Милош Ранчић (разговор) 23:01, 28. август 2006. (CEST)

---

Јест, факат ми је промакло оно "био сам у Енглеској". Тја, изгледа да моје теорија и није баш нешто.

--делија 23:20, 28. август 2006. (CEST)

Стара ера

Тренутно, хронолошки чланци за године и векове пре нове ере имају називе који се завршавају са пне. Да ли је то правилно? Ако није, шта је правилно? Ја мислим да је ту најбоље имати п.н.е. С друге стране, пре нове ере је предугачко, али "најправилније". Бот би могао да испремешта ове чланке, само би било лепо утврдити стандард и њега се придржавати. --филип ツ 03:11, 29. август 2006. (CEST)

"пне." дефинитивно није правилан облик (правилан је "п. н. е." -- са све размација), али кад сам додавао године намерно сам урадио један познат процес у норми српског језика ("и т. д." -> "итд.") јер имамо толико година пре нове ере (узмимо, стара Грчка плус историја уметности), да нам је дефинитивно потребан краћи облик. А мислим да се ти мали захвати у норми Википедији могу. --Милош Ранчић (разговор) 07:30, 29. август 2006. (CEST)

С друге стране, стоји да би требало имати бар преусмерења са "п.н.е." и "п. н. е.". --Милош Ранчић (разговор) 07:30, 29. август 2006. (CEST)

Слажем се. --филип ツ 12:36, 29. август 2006. (CEST)

Бот је покренут да прави по два од Милоша споменута преусмерења. Ако још неко има предлоге, нека "набаци" :) --филип ツ 13:26, 29. август 2006. (CEST)

Преводи

Здраво свима, видим да сви овде радимо добар посао и из најбољих побуда. Наравно, притом и грешимо, што је сасвим нормално, али се и исправљамо. Још је пуно посла пред нама, јер још пуно елементарних ствари није унето, нпр. немамо ништа о Оливери Јевтић. Но, то ћу ја узети на себе, као њен земљак и познаник, и за пар дана имаћемо бар 5 реченица о њој. Бах, све ме ово подсећа на пројекат "Енциклопедија Галактика" описан у серијалу "Задужбина" Исака Асимова :) Скроз сам скренуо са теме. Хтео сам да приметим да можда није паметно да баш сваки енглески израз преведемо. Мени лично је много засметало кад сам први пут дошао на српске стране Википедије, што добар део појмова уопште не капирам - нпр. "Спољашње везе". Верујте да ми је требало пар секунди да сконтам да су у питању линкови. Мислим да нема потребе баш толико ићи у детаље, јер сваки корисник Интернета ваљда зна шта је линк. Ако га треба преводити, онда хајде да преводимо и појам Интернет. И сам назив овог дела "Трг" много ми је смешан и уопште не доводим у везу његово значење са овим што се овде ради. Исто тако појам "клице" - то још нисам одгонетнуо шта би могло бити. Или "песак", страница за тестирање. Све у свему, много лакше се сналазим на енглеском делу Википедије, некако ми је тамо све јасно. Осим тога, убија ме и ћирилица, ово куцање на ћирилици ми је тако напорно, да сам за време док сам све ово исфилозофирао, могао превести пола књиге "Логанов бег" :) Но, то је већ мој проблем...

Evo ti nekih odgovora: --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)

1. Ne moraš pisati ćirilicom, pogotovu ne moraš pisati na stranama za razgovor. Tu možeš koristiti i ASCII. Jedini politički uslov koji se postavlja po pitanju pisama jeste da članak napisan jednim pismom mora ostati u tom pismu. To podrazumeva i da članci napisani latinicom ne smeju biti menjani u ćirilicu. Imamo i neke tehničke uslove vezane za upotrebu pisama, ali ti su uslovi privremene prirode. Na primer, kategorije članaka za sada moraju biti pisane ćirilicom, jer (po mojim poslednjim informacijama, koje ne moraju biti ispravne) nemamo još uvek valjano preslovljavanje imena kategorija. --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)
2. Postoji niz termina vezanih za funkcionisanje Vikipedije, a koji se donose isključivo političkom odlukom, tj. pravljenjem predloga, pa onda glasanjem. Tako smo dobili i ime Trga (koji je na engleskom "Village pump", što na srpskom ne znači ništa), ali i druge termine. Mislim da se nekom vrstom konsultacija stiglo i do "spoljašnjih veza" (lično sam za "spoljne linkove", ali je preovladalo mišljenje da je bolje "spoljašnje veze"). --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)
3. Kao neko ko učestvuje u radu na Vikipediji i ti sam možeš da pokreneš inicijative za promenu različitih stvari ovde. Naravno, trebaš imati na umu da neke stvari mogu spadati u domen našeg odlučivanja (npr. termin mesto "external links" na engleskom); da one koje nisu baš najsrećnije definisane u standardu (npr. gore pomenuta skraćenica za "pre nove/naše ere" -- p. n. e. [mi koristimo "pne."]; ili nepisanje crtice latinicom između stranog imena i padežnog nastavka [nama pravopisi za ćirilicu i latinicu moraju biti jednaki, pa se ovde piše crtica na tom mestu, jer je bolje pisati crticu latinicom nego ne pisati crticu ćirilicom]) mogu biti ovde ingorisane, tj. izmenjene; ali da postoje, naravno, i one reči za koje Vikipedija, jednostavno, nije relevantno mesto za odlučivanje (kao što je Internet). --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)

Нека имена

Како превести (лат.) HLX? Ха-еЛ-Икс? ејч-ел-екс? или аш-ел-екс? То је име једне авиокомпаније. За WizzAir - ВизЕр и за Easyjet - Изиџет? --Vl 23:07, 9. септембар 2006. (CEST)

За HLX Ха-Ел-Икс, пошто се ради о њемачкој компанији - отуд њемачки изговор слова (као Би-Би-Си, што је по узору на енглеске називе). Иначе, много ми се свиђа боја њихових авиона. :) А ово друго треба Визер, Виз Ер или Виз-Ер (али не ВизЕр) и Изиџет. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:27, 10. септембар 2006. (CEST)

Та боја је Њујорк такси стил. Вероватно зато кад звизнеш, авион слети и укрцаш се, као у неком таксију негде између Пете авеније и Вол стрита. ;-) Хвала на помоћи. --Vl 02:33, 10. септембар 2006. (CEST)

Проблеми рогобатних израза

На чланку о брому, имамо проблем да једни тврде да су у реду речи у следећој реченици "Наиме, алкени/алкини ће обезбојити раствор брома у води јер се бром адира на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се предпоставља да садржи фенол, у раствору се гради бео талог који доказује присуство истог.

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BC" Подвучене речи су дискутабилне. Ја сам то преправио у следеће " Наиме у случају присуства алкена/алкина раствор брома у води ће губити боју, јер се бром веже адиционом реакцијом на незасићене везе, а новонастало једињење је безбојно. Уколико се бромна вода дода неком раствору за који се предпоставља да садржи фенол, у раствору се ствара бео талог који доказује присуство истог.

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BC" Шта је тачно, ако има нетко коме је језик струка.--РадованК 03:18, 10. септембар 2006. (CEST)

Бром не може да се веже адиционом реакцијом на незасићене везе, јер када споменуто једињење изреагује са бромом, те везе се раскидају, и формирају нове којима се бром веже за угљеникове атоме. Како је ова верзија рогобатна, у хемији се то једноставно каже да се бром адира на двоструке/троструке везе. То је могуће наћи у сваком уџбенику. Дакле, та твоја верзија је нонсенс. --Кале 03:30, 10. септембар 2006. (CEST)

Обезбојавање раствора је чест термин који је могуће наћи у сваком хемијском практикуму. --Кале 03:30, 10. септембар 2006. (CEST)

Створити је могућа верзија, међутим гради је правилније зато што је талог производ реакције у којој настаје ново, нерастворно једињење. Дакле, оно бива изграђено из постојећих супстанци, а не магичним штапићем створено --Кале 03:30, 10. септембар 2006. (CEST)

Извињавам се. Направио си много других грешака, па сам сматрао да је и то грешка. Иако се мени нису извинили због лажи.--РадованК 03:40, 10. септембар 2006. (CEST)

У том духу, извињење прихватам, а ти, у интересу енциклопедије, чланак Бром врати на исправну верзију. Хвала --Кале 03:42, 10. септембар 2006. (CEST)

Дакле, Радоване, да се и ја убацима накратко у комуниакцију - ниједна од твојих подвучених речи није дискутабилна! У хемијској комуникацији све три се свакодневно користе - ПОСТОЈИ глагол обезбојити, ПОСТОЈИ глагол адирати (од именице адиција, што је тип хем. реакције)... и наравно - таложи се, гради се талог, ствара се талог, појављује се талог, како год... скоро да је свеједно. Препорука - провери пре него што промениш или нападнеш некога, и велики поздрав, --Wlodzimierz 03:45, 10. септембар 2006. (CEST)

А сметнимо на кратко са ума да је мене нападао због те измене и тражио извињење за исту. Сада ја тражим извињење. Какав је то начин да ме напада без икаквог разлога за валидну измену. Реверовати могу и без објашњења, ако је нешто јасно. Ово је, чини ми се, било јасно. Извињење очекујем овде. --филип ツ 12:25, 10. септембар 2006. (CEST)

Вама свима треба послати Светозара Маровића, да обави једно колективно извињавање. Јесте ли размишљали о активирању ове странице Википедија:Трг/Извињавања. --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 13:54, 10. септембар 2006. (CEST)

Та страна може да се направи, али што се мене тиче она би била сувишна. Сва извињења могу да се пишу на страницама за разговор. Не морају бити толико "јавна". --Поки |разговор| 19:56, 10. септембар 2006. (CEST)

Боље је рећи извињења. А и мене што се тиче, није толико потребно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:19, 10. септембар 2006. (CEST)

Хм, можда неко осјети и благи призвук хумора у овом изнад. --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 21:03, 10. септембар 2006. (CEST)