Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/40

Велико слово у пар случајеваУреди

Имена закона, нпр Закон о унији или закон о унији. Лорд Корнволис или лорд Корнволис? -- Bojan  Razgovor  05:57, 2. април 2014. (CEST)

Закон о унији и лорд Корнволис.
--Sly-ah (разговор) 08:25, 2. април 2014. (CEST)

Трнаскрипција шведских именаУреди

За филм Дивље јагоде потребна је транскрипција следећих имена:

  • Victor Sjöström - Виктор Шестрем
  • Gunnar Björnstrand - Гунар Бјернстранд
  • Allan Ekelund - Алан Екелунд
  • Erik Nordgren - Ерик Нордгрен
  • Gunnar Fischer - Гунар Фишер
  • Oscar Rosander - Оскар Росандер

--

  • Jullan Kindahl - Јулан Киндал
  • Folke Sundquist - Фолке Сундквист
  • Björn Bjelfvenstam - Бјерн Бјелфвенстам
  • Naima Wifstrand - Наима Вифстранд
  • Gunnel Broström (Berit Alman) - Гунел Брострем (Берит Алман)
  • Gertrud Fridh - Гертруд Фрид
  • Sif Ruud - Сиф Руд
  • Henrik Åkerman - Хенрик Окерман
  • Åke Fridell - Оке Фридел
  • Yngve Nordwall - Ингве Нордвал
  • Per Sjöstrand (Sigfrid) - Пер Шестранд (Сигфрид)
  • Gio Petré (Sigbritt) -
  • Gunnel Lindblom (Charlotta) - Гунел Линдблом (Шарлота)
  • Maud Hansson (Angelica) - Мавд Хансон (Ангелика)
  • Ann-Marie Wiman (Åkerman) - Ан-Мари Виман
  • Eva Norée - Ева Норе
  • Lena Bergman - Лена Бергман
  • Monica Ehrling (Birgitta) - Моника Ерлинг (Биргита)
  • Gunnar Sjöberg (Sten Alman) - Гунар Шеберг (Стен Алман)

--Вујке (Разговор) 13:50, 2. април 2014. (CEST)

Крушевљанин Иван: „Оушн, Мрседиз, Езимов“Уреди

Овдје можете покушати да објасните Ивану још једном зашто не ваља његово упорно писање енглеског ћирилицом, конкретно у историји чланака Алета Оушан, Ајзак Асимов и Нина Мерседиз (спорне измјене су овдје, овдје и овдје). Не једном сам му објаснио да ћириличким записом влада Правопис; изговори наведени у наслову могу се јављати само у неенциклопедијском, разговорном српском језику. Нико не брише референце на изворни изговор, али се тај биљежи Међународном фонетском абецедом, не којекаквим импровизованим ћириличким апроксимацијама. Иако сам мислио да је вандализам више него очигледан, Јованвб предлаже дискусију на правописном форуму, а Нимчевићу у најмању руку не смета ако не прође моја жалба на администраторској табли. Значи, ако имате језичких коментара, онда овамо. --Појнт Дред (разговор) 14:30, 3. април 2014. (CEST)

@Појнт Дред и Крушевљанин Иван: Није проблем ако корисник да изговор исписан ћирилицом, али је проблем ако тај изговор није јасно издвојен и ако су властите именице написане великим почетним словом. Такође у ова три примера (оушн, мрседиз и езимов) изговор није потребан давати на овај начин; у чланку који сам написао, L.A. Noire, ово је крање корисно јер је име игре непознато; облик је: L.A. Noire (IPA: /ˈnwɑr/; ч. „ел-еј ноар”) неоноарска је...
Дакле, име је транскрибовано као Оушан, а изговор „оушн” је непотребан, погово у самом уводу јер ту иде {{IPA}}. Ово са игром је другачије јер имена игара не транскрибујемо. Понављан, мора се писати малим почетним словом и властита именица јер није реч о транскрибованом називу већ само упути за читање (не иде „Ел-Еј ноар” или не дај боже „Ел-Еј Ноар” са преузетим „енглеским капитализовањем невластитих именица из естетских и других разлога а у насловима”).  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Ни једна, ниједнаУреди

У текстовима имамо преко хиљаду пута написано у оба наведена облика (неки и неколико хиљада) плус исто толико у облицима ниједан (1.000), ни један (3.900), ниједном, ни једном, ниједанпут, ни једанпут итд. Шта је исправно, па да ники бот исправи у текстовима. --Drazetad (разговор) 10:21, 26. април 2014. (CEST)

Већином треба спојено. Ниједан корисник није ниједном досад пријавио овај проблем. Очигледниије је када се одваја, али ни један ни други случај нису ретки.   --Lakisan97 (разговор) 16:57, 26. април 2014. (CEST)
Правилно је дефинитивно обоје, али боље и сугурније је одвојено: ни једнаниједна), нити једна (али не може нитиједна), ниједном (али не може ни једном), нити једном (али не може нитиједном), ни једна ни друга (али не може ниједна ни друга или ниједна нидруга и сл. јер је овде значење другачије и ни би се могло заменити са нити а нити се увек одваја), нималони мало), ни мало ни пуно (не може нимало ни пуно или нимало нипуно јер је овде значење другачије и ни би се могло заменити са нити а нити се увек одваја) итд.  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Корисник КрушевљанинУреди

Да ли би неко од администратора могао да упозори корисника Крушевљанин Ивана да не фалсификује референце везане за транскрипцију презимена Monice Lewinsky?Као и пре неколико месеци, опет се ухватио неких сумњивих сајтова као референци, што и не би био толико проблем да он на основу неких својих критеријума не одређује шта је исправно, а шта не. Даље, даје и неистините референце, будући да у наведеном случају не постоји референца Речник ТП, јер у самом речнику нема те одреднице, а такође је лажан и цитат да Прћић одређује да се "свако ew преноси као "у". Након краћег мировања, Крушевљанин је опет почео да инсистира на својим слухистичким методама (на тај начин је, with a little help of his friends, отерао и Појнтдреда), па би било добро да му се скрене пажња на понашање. Хвала.

--Sly-ah (разговор) 10:26, 18. мај 2014. (CEST)

А ово је Крушевљанинов последњи бисер:
Одговор кориснику Нимчевићу који му је послао скен из BBC-овог изговорног речника (из којег произлази да је правилно Левински):

него у овом случају уопште није потребно, јер сам Прћић због својих табела наводи читаоца да закључи Луински.

Дакле, двоструки фалсификат: у Прћићевим речницима нема одредници Lewinsky (тако да не може да буде референца), а друго, Прћић НИГДЕ не "наводи читаоца да закључи да јеправилно Левински", јер, напросто, нечег таквог нема нигде у речнику. И треће,игнорише читав Прћићев (и Правописни) транскрипциони систем који се заснива на ИПА-запису.
--Sly-ah (разговор) 10:38, 18. мај 2014. (CEST)
Не мораш покушавати увек окаљати другога. Можда је мислио да наводи читаоца јер се lew- транскрибује као лу (Прћићев Clewer, Clewlow, Lewis, Llewel(l)yn [за које каже да је и Левелин и Луелин]).  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Кампућија или КампучијаУреди

Овде сам први пут видео назив са ћ, у уџбеницима географије из којих сам учио је било са ч. Како ни то није скоро било, овде постављам питање шта је исправно? --Ђорђе Стакић (р) 01:00, 30. мај 2014. (CEST)

Иван Клајн пише у књижици Странпутице смисла 141 страна: У својевременом колебању између „Кампучије" и „Кампућије" победила је, наравно, ова друга, „мекша" варијанта. Изгледа да је у том случају „ћ" заиста ближе изворном изговору (мада не можемо бити сигурни, јер стручњака за кмерски језик немамо).--Нимчевић разговор  01:06, 30. мај 2014. (CEST)
Ок, хвала. --Ђорђе Стакић (р) 08:42, 30. мај 2014. (CEST)

ОстрваУреди

Треба ми транскрипција за исландско острво Æðey ! --CarRadovan (разговор) 12:56, 1. јун 2014. (CEST)

Ja mislim da je Ajdej (al' ne uzimaj me zdravo za gotovo) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:45, 1. јун 2014. (CEST)
Ок, хвала! Ма нека ћу само побројати (тако да је лако касније исправити). --CarRadovan (разговор) 13:51, 1. јун 2014. (CEST)
Јесте, Ајдеј је правилно, пише у Правопису Матице српске, транскрипција са исландског т. 261 на 229. страни.--Миланче (разговор) 00:59, 4. јун 2014. (CEST)
Хвала Миланче! --CarRadovan (разговор) 01:06, 4. јун 2014. (CEST)

п. н. е. → пре. н. е.Уреди

До сада није наведен ниједан доказ да је п. н. е. исправан облик. Клајн у својој књижици „Занимљива имена“ (71 стр.) користи облик „пре. н. е.“: „Тако је у IV веку пре н. е. конзул Марко Манлије осуђен и погубљен због покушаја државног удара: после тога више ниједан припадник рода Манлијеваца није добио име Марко.“--Нимчевић разговор  19:26, 4. јун 2014. (CEST)

„пре. н. е.“ не може 100 % јер „пре” није скраћено па да после иде тачка. „п. н. е.” је правилан облик, по могућносшћу као п. н. е. да се не ломи на делове. Истина је да постоји проблем што значење може да буде и „после нове ере”, али за ово када је после се увек користи само „н. е.” без слова п.  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)
Мени се највише свиђа стил „пре н. е.“ јер је јаснији, читљивији и избегнута је могућа конфузија (која се често јавља) да ли слово „п.” значи „пре” или „после”. Ова конфузија долази до изражаја у многим чланцима, а посебно је изражена у једном делу чланка Јулијански календар. Стил „п. н. е.” има највише смисла у штампаним издањима, због ограниченог формата стране, тачно дефинисане дужине реда, као и уштеде у простору (како на појединим страницама, тако и за целу књигу). Ми се са овим проблемима не суочавамо. Ми не морамо да пазимо на формат стране, не морамо да пазимо да ли ће се текст визуелно лепо уклопи у тачно одређену дужину реда, а сматрам да располажемо довољно великим меморијским простором које би повећање са „п.” на „пре“ могло да поднесе. Сматрам да је ово добар посао за бот. Filipović Zoran (разговор) 21:18, 23. јануар 2017. (CET)

Provera prevodaУреди

Uradio sam dosta prevoda na translatewikiju pa je izvesno da sam negde nešto i pogrešio pa bi bilo poželjno da se prevodi provere i eventualno isprave greške pa ovim putem pozivam sve koje to žele da urade da dođu na translatewiki.net. I obavezno posle registracije u podešvanjima jezik podesite na sr-EC --Милићевић (разговор) 11:42, 12. јун 2014. (CEST)

Ево једне грешке: Ова датотека се налази на заједничко складиште и може се користити и на другим пројектима. На Транслејту је то изворно дато Ова датотека се налази на $1 и може се користити и на другим пројектима. Наравно, оно $1 је превод за заједничко складиште. Ипак, на српском мора да дође локатив: Ова датотека се налази на заједничком складишту Дакле, мораш да пазиш на падеже код оваквог система превођења.
Такође, видим да си за превод речи token изабрао — токен. Претходни превод жетон јесте био тачан, иако чудан за ову сврху (али чудни су странци који су то изабрали). Мислим да је најбоље да вратиш Славенов превод — печат. Поздрав. --Крушевљанин Иван (разговор) 23:53, 19. јун 2014. (CEST)
Za prvo ti ne mogu pomoći to mora da ostane tako rešenje je da se napravi poruka ovde od strane nekog od admina. Za drugo želeo bih da čujem još nečije mišljenje pa ćemo videti --Милићевић (разговор) 00:14, 20. јун 2014. (CEST)
Такође, „почните куцати” → почните да куцате. --Крушевљанин Иван (разговор) 17:40, 21. јун 2014. (CEST)
Исправљено, овакве грешке можеш и сам исправити на транслејтвикију --Милићевић (разговор) 18:05, 21. јун 2014. (CEST)
Фала, ма нешто мало јесам радио на Медијавикију, али за Транслејт траже посебну регистрацију, јел' тако беше? А немам ни времена за све. А за оно токен, рекох ти да није превод, врати или на печат или на жетон. Поздрав. --Крушевљанин Иван (разговор) 18:58, 21. јун 2014. (CEST)
Треба регистрација, за ово друго желим да чујем још некога нећу да ми се за месец два појави неко други и каже не ваља овако врати на старо --Милићевић (разговор) 20:11, 21. јун 2014. (CEST)

Жетон је стандардни превод енглеске речи token у српској информатици, а и шире. Тако се, рецимо, прстенастом топологијом мреже најчешће управља помоћу тзв. прстена са жетоном (token ring). Ово је пример из уџбеника рачунарства и информатике за први разред гимназије. Такође, самостално гледано, енгл. token одговара фр. jeton, односно срп. жетон, што се може наћи у речницима. --Lakisan97 (разговор) 15:08, 22. јун 2014. (CEST)

Урађено, постаће видљиво за до 15 дана --Милићевић (разговор) 19:09, 22. јун 2014. (CEST)

Холандски језикУреди

Сходно важећем правопису направљена је страница за транскрибовање са холандског језика (и додата на врх стране). Википедија:Транскрипција са холандског језика --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:52, 20. јун 2014. (CEST)

Хвала на прављењу странице. Мислим да је ово добар тренутак за нека питања. Наиме, згодно би било прикупити сва правила транскрипције и поставити их на Википедију. Као костур би, притом, послужио чланак правописна транскрипција, још раније написан. Тиме ба знатно био олакшан посао сарадницима који иначе стално морају да траже помоћ других. Питања које бих поставио су слеећа. Да ли овакве странице треба писати у ГИП-у или у именском простору Википедија? Затим, како ове странице назвати? Досадашња пракса била је мешовита. Имамо, рецимо, транскрипцију са грчког језика, али и транскрипцију македонских имена. У Правопису, пак, који служи као извор за све ове чланке, шаблон је транскрипција имена из неког језика. Такође, имамо и српску транскрипције класичних језика, која стоји у ГИП-у. --Lakisan97 (разговор) 15:32, 22. јун 2014. (CEST)

Најмање је важно како ће се ти чланци звати, битно да они постоје. И било би лепо да се на начин сличан ономе како је написано за холандски језик ураде и неки други, за почетак европски језици, а који стварају доста муке (попут данског, шведског, исландског, пољског...). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:28, 22. јун 2014. (CEST)

У принципу јеси у праву, али ипак треба да постоји нека једнообразност. Моја замисао јесте да заједно свима учинимо сва правила доступним. Међутим, бацивши поглед на костур-чланак, од црвених линкова би неко помислио да ништа немамо. Све треба линковати. Мислим да је у реду да упутства буду у Википедијином именском простору, па ћу тако странице и да уредим. --Lakisan97 (разговор) 18:19, 22. јун 2014. (CEST)
Па и мени делује ок да ти чланци буду у ГИП-у. Важно је и да сва буду на врху ове странице, јер ипак је ово правописни трг. И мислим да је добро да сви ти чланци буду што једноставније написани, чисто да би се уредници лакше сналазили --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:53, 22. јун 2014. (CEST)

Ежени/Јуџини/ЈужиниУреди

Како транскрибовати име канадске тенисерке Eugénie Bouchard? Био сам убеђен да је она Ежени, никако Јуџини или Јужини, међутим генијалци са Б92 кажу да је њена мама рекла да је она Јуџини или шта већ, не Ежени. С друге стране послушао сам клипове на Јутјубу где се јасно може чути да Франкоканађани њено име изговарају Ежени али не могу да нађем снимак где се може чути како она изговара своје име. Самарџија (разговор) 17:43, 5. јул 2014. (CEST)

Ja sam čuo da je lik na sportklubu objasnio da je dobila ime po nekom članu kraljevske porodice, da se izgovara Judžini a ne Eženi. E sad koliko je to relevantno ne znam. Francuski je dosta zastupljen u Kanadi.--Soundwaweserb (разговор) 17:58, 5. јул 2014. (CEST)
Да се пита генијалаца са Б92 имали би и психолошкиње, адвокаткиње, педагошкиње и сл. Њено име је у изворном облику написано француском ортографијом, а француски је такође службени језик у Канади. Рођена је у франкофоном Кебеку, од оца Мишела и мајке Жили. Потражи и неки канадски извор и видећеш да и они изговарају као Ежени (баш као и на Јуроспорту). П.С. брат и сестра су јој добили име по тим члановима краљевске породице Вилијам и Шарлот. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:04, 5. јул 2014. (CEST)
Слажем се са тобом, међутим новинари Б92 кажу да је њена породица окренута више ка Британији него ка Француској. Да ли јој се мајка зове Жили или Џули није најјасније. Треба наћи неки поуздан извор и решити ову недоумицу, као што је Забине Лизики лепо објаснила на Јутјубу. Још да додам да на жалост немам Јуроспорт на енглеском већ морам да слушам ове наше генијалце. Можда би могао да помогне Би-Би-Си јер они воде доста рачуна о изговору страних имена што сам приметио током олимпијских игара. Изненадио сам се када сам чуо да презиме Zheng изговарају Џенг, уместо Женг, што је код нас случај. Самарџија (разговор) 18:17, 5. јул 2014. (CEST)

Испаде да ипак није Ежени. Овде (и-ес-пи-ен) и овде (службени интервју након данашњег меча), само нисам сконтао јел Јуџини или Јужини (надимак је Џини) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:41, 5. јул 2014. (CEST)

Линкови које си поставио нам не помажу, за Англосасе она је Јуџини или Џини, као што је Станислас Вавринка Стен. Самарџија (разговор) 19:04, 5. јул 2014. (CEST)

Да, али ови на Вимблдону (и уопште свим грен слемовимна) су дужни да играче представе онако како се они заиста зову. Преслушај још једном овај други линк са јутјуба, на крају јасно каже Јуџини или Јужини (водитељ спортске рубрике на РТРС управо рече Јужини) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:10, 5. јул 2014. (CEST)

Било би интересантно чути како би изговорили име Јелене Дементјеве. И даље имам доста недоумица. Иначе, Јагода се враћа за месец и по дана па ће нам онда неке ствари бити јасније. Самарџија (разговор) 20:37, 5. јул 2014. (CEST)
Шта ће нам бити јасније? Када не знамо шта нам је радити, најбоље је ићи на сигурну лопту. У овом случају је то Ежени (како је чланак и назван). Ако нађемо конкретне доказе (типа Лизики, а и не мора тако отворено), лако ће бити преместити страницу. --Lakisan97 (разговор) 20:48, 5. јул 2014. (CEST)

Слажем се са Лакијем. А што се Јагоде тиче колико сам ја упућен (а у контакту сам са њом) чисто сумњам да ће да се врати овде (бар тако каже). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:35, 5. јул 2014. (CEST)

Ne znam samo šta Jagoda to zna, a da mi ovde ne znamo? Ona se samo može pozvati na svoj SJA i reći "Tako smo odlučili mi na SJA" (što je do sad nekoliko puta i učinila), što, složićete se, i nije baš neki argument.
Što se tiče porekla Eugenie Bouchard (ovdje je vrlo bitno da li je ona anglofon ili frankofon, što bi, vjerovatno, odredilo i izgovor njenog imena I prezimena, a sledstveno tome, i transkripciju u srpski) možda će ovaj polemički članak pomoći [1]. Tema članka je nama vrlo bliska, ali, na stranu sve, u članku autor (koji, čini mi se, zna šta govori), navodi i sljedeće:

First, Mr. Trudel assumes or wishes that Ms. Bouchard would be a francophone, which she is not. He adds an accent 'egu' to her name because it fulfils his fantasy.

The product of a French/English family, Eugenie speaks both English and French, but is decidedly Anglophone, having attended school at the very upper class and English "The Study" in Westmount.

Listening to her interviews in both French and English, it is clear that English and the English culture is her preference. But still, at ease in both languages, (she has a French coach) she is the embodiment of the bilingual class of Quebecers. A fine testament to the young successful bilinguals of Quebec (be they English or French).

But read into Mr. Trudel's tweet and we see quite the frustration. He sarcastically mentions Westmount 'Kwibec,' a pejorative that francophones use, to describe how Anglos pronounce Quebec.
I na ovom forumu [2] se raspravlja o izgovoru njenog imena i nije malo onih koji tvrde da je izgovor njenog imena (transkribovano) Judžini.
Ukoliko bismo se složili sa autorom članka i ovim forumašima, IPA-zapis njenog imena bi ipak bio /jʊˈdʒiːni/, odnosno, Judžini. Ali, pri tom ne smemo zaboraviti i na prezime. Transkripcija sa francuskog bi bila Bušar, ali, sa engleskog bi verovatno bila Bušard. Pronašao sam nekoliko primera koji to dokazuju: bivši NASKAR vozač Ken Bouchard je /bʊˈʃɑːrd/ [3], a takođe i pisac Paul Bouchard [4]. Obojica su anglofoni i izgovor njihovo prezima zadržava ono "d" na kraju.
Po svemu navedenom, izgovor imena i prezimena teniserke Eugenie Bopuchard je ipak /jʊˈdʒiːni bʊˈʃɑːrd/, tako da su oni "genijalci" sa B92 izgleda, ipak u pravu (barem što se tiče izgovora njenog imena).
--Sly-ah (разговор) 11:05, 6. јул 2014. (CEST)

Edsger Wybe DijkstraУреди

Холандски информатичар. Покушао сам да променим назив чланка али пише да не могу-те молим неког да преименује чланак у Едсгер Дајкстра. Ако већ користимо прилагођену транскрипцију, што Правопис препоручује, онда треба свако G да буде Г у српском [осим у комбинацији GHT]. Ако користимо фонтеску онда је Едсхер Дејкстра.--Миланче (разговор) 20:56, 9. јул 2014. (CEST)

За овакве ствари користи шаблон {{брзо брисање}}. --Lakisan97 (разговор) 22:00, 9. јул 2014. (CEST)

ЦртицаУреди

Да ли неко може да разјасни која цртица иде у кутијици за кошаркаше пошто срећем две различите? Погледајте: Стефан Бирчевић и Душан Млађан. Да утврдимо која иде, да би све кутијице биле једнаке.--Марко Станојевић (разговор) 12:29, 10. јул 2014. (CEST)

Битно је само да није цртица/минус, него црта. Дакле, може и краћа „–“ (енгл. en dash), може и дужа „—“ (енгл. em dash), или осредња „―“ (енгл. horizontal bar, quotation dash). Једино не могу цртице „‐“ (енгл. hyphen) и „‒“ (енгл. figure dash) или минус „−“ (енгл. minus sign). Краћу и дужу црту имаш у алаткама испод уређивачког простора (од њих, дакле, могу обе, и дужа код Бирчевића и краћа код Млађана), а минус на тастатури (њега треба мењати). Ове две цртице и осредња црта нису у понуди. Све у свему, на теби је да изабереш на коју ћеш од две понуђене испод уређивачког простора да кликнеш. Поређења ради, Мајкрософт ворд аутоматски минусе претвара у краће црте. Ја више волим да користим дужу. П.С. Енглеске називе сам навео из Јуникода, ако неко буде хтео да истражи више. Надам се да није збуњујуће. --Lakisan97 (разговор) 13:43, 10. јул 2014. (CEST)
Хвала пуно на исцрпном одговору.--Марко Станојевић (разговор) 01:48, 11. јул 2014. (CEST)
Боље је — (em dash) него – (en dash), а „осредњу” не треба користити уопште јер се компликује онда. – (en dash) се користи у бошњачком и хрватском језику, а у српском је дозвољено користити ову црту само као примакнуту и то између бројева, мада ја мислим да је и тада боља стандардна црта — (em dash) која може бити и примакнута и одмакнута.   Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Занима ме нешто..Уреди

Ако пишем текст ћирилицом, како се пише број сати? Нпр. у 11 h, или у 11 ч? Да ли су можда обе могућности равноправне? --С поштовањем, Столица (разговор) 17:05, 21. јул 2014. (CEST)

Jesu ravnopravne, ali iza č i ч ima tačka. --В. Бургић (реци...) 17:39, 21. јул 2014. (CEST)
Може и не мора тачка.Тако пише у Правопису. --Миланче (разговор) 01:44, 24. јул 2014. (CEST)

Превод са словачког језикаУреди

...у чланку Двори на Житави је израз словачки „obec“ преведен као насељено место што није исправно и ја сам то исправио. Покучао сам у доброј намери да сугеришем још неке измене али ме је аутор текста напао да незнам српски да вандалишем његов чланак, да га увек прогоним и није ми дао прилике да га убедим да је у доброј намери исправљена грешка.

Превод треба да гласи „obec“= општина у (језик: немачки) вики је немачки израз за општину у ен вики је енглески израз за општину нигде нема говора о употреби неког другог израза.

Сваки онлајн преводилац ће превести ово тако много сам се намучио и на крају утврдио да у преводилац треба укуцати термин обец у множини „obce“ и тада ће сви онлајн преводиоци превести ово као општине а ако се укуца једнина превод неће бити добар. Незнам зашто је тако ја нисам стручњак за језике и немам за ово објашњење али ни много поверења у ове преводиоце.

Немам много штампаних речника али сви су у складу с овим што тврдим. Могао би консултовати и стручњаке за језик јер ја то нисам.

Ја сам радио у општини у органима управе и у словачкој средини где је словачки језик равноправни са српским и свакако ми је јасно како се преводе и шта су ови појмови. Студирао сам архитектуру а радио на реферату грађевинарства и урбанизма и није случајно да ми је потпуно позната ова материја.

Молим да се још неко заинтересује и предложи решење јер ја немам намеру да се препирем због овога. --Vcesnak (разговор) 04:24, 22. јул 2014. (CEST)

Ја се искрено надам да има неко овде да нам помогне. Упорно објашњавам колеги Vcesnak, али човек једноставно не може да схвати суштину свега овог, делом и због непознавања српског језика а делом због његове тврдоглавости. Наиме, насеља у Чешкој, Словачкој и Мађарској имају другачија овлашћења него насеља у Србији, насеља у тим земљама имају властиту самоуправу као код нас општине, то су фактички насеља са административним статусом општине, моја је једино грешка што нисам одмах тако написао (али исправићу). У Чешкој још постоје и насељена места са административним статусом варошице. А реч obec има двоструко значење, може да се односи и на општину и на насеље као општи појам. На руској, енглеској и француској википедији лепо стоји да су то једноставно села па и општине.--Zmaj123 (разговор) 11:27, 22. јул 2014. (CEST)
Свака држава има посебан систем административне поделе и он је обично јединствен. Град у Србији и град у Хрватској није исто ни у административном, ни у политичком погледу. Вероватно и Словачка има неке своје специфичности. На пример у Русији и Белорусији је прецизно одређен статус сваке насељене тачке, па имамо две врсте градова: оне који су под директном јурисдикцијом покрајине (области) којој припадају и који су засебне целине и градове нижег ранга (нешто као окружни центри). Даље следе варошице (городско поселеније), насеља (поселок), села и деревње (насељенео место без икаквог вида административне организације, нешто као наш засеок). Рецимо свака област је подељена на рејоне, а рејони на општине које могу бити сеоске или градске (односно боље речено урбане). Насеље које сте навели као пример овде (Двори на Жтави) је село и седиште истоимене руралне општине. Обец је нешто што код нас највише одговара термину месна заједница (али то није имајући у виду локалне спецификуме). Чак и у случајевима да је реч о више насеља груписаних под истим именом (што је мало вероватно) није погрешно рећи да је реч о насељеном месту. Али пожељно је да се користи званична административна терминологија. Конкретно, Двори на Жртави је село (односно насељено место са административним статусом сеоске општине - обеца) и седиште истоимене сеоске општине (котара, месне заједнице) у том и том округу Словачке. У принципу колега Змај је доста радио на тим чланцима о Словачкој па верујем да му је мало јаснија та њихова административна подела --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:46, 22. јул 2014. (CEST)
Апсолутно се слажем са колегом Николом!--Zmaj123 (разговор) 12:00, 22. јул 2014. (CEST)
... u redu --Vcesnak (разговор) 21:52, 22. јул 2014. (CEST)
Општина (словачка управна јединица) --Vcesnak (разговор) 23:35, 22. јул 2014. (CEST)
... samo jedno malo i kratko pitanje dali postoje razlozi da se grad u slovačkoj ne prevede kao grad, a opština u nekoj zemlji da se ne prevodi kao opština i pored toga što postoje specifičnosti? I zar se ne treba služiti pri pisanju rečnikom? i molim Vas pogledajte članak opštine u slovačkoj koje su pored specifičnost ipak samo opštine.

--Vcesnak (разговор) 02:11, 23. јул 2014. (CEST)

predlog je da se prevede kao opština s tim da se navede odnosno uputi na članak opština (slovačka upravna jedinica) pošto postoje posebnosti i da se navede da je to opštinsko mesto ili da se radi i o selu ili naselju seoskog tipa kako se to navodi i u engleskoj vikipediji stim da bi u daljem tekstu dozvoljavao upotrebiti izraz naselje. Smatram da nisam mogao pre da formulišem predlog jer sam morao da razmislim. U svakom slučaju "obec" se prevodi kao opština bez obzira na to što ovaj pojam ima u Slovačkoj specifičnosti. Voleo bih ako bi ovo zadovoljilo i korisnika Zmaj-a.
--Vcesnak (разговор) 07:39, 23. јул 2014. (CEST)

Хоћу само да се надовежем на последњу реченицу Николиног коментара, административна подела у Словачкој је једноставна, имамо крајеве, потом округе у коме се налази један или више градова и обеци који су обична села али са административним статусом општине и имамо časti obce делови села (боље рећи засеок), односно делови општине као што каже колега Vcesnak, можемо и тако рећи. И само да додам да је obec као општина надлежан само за једно насеље, као у неким случајевима у Хрватској (Кијево, Билице, Лопар), наравно дотична држава има свој систем административне поделе. Да не би даље компликовали ствари убудуће бих писао XY је насељено место са административним статусом општине у округу ...., мислим да је ово ипак најбоље решење.--Zmaj123 (разговор) 12:39, 23. јул 2014. (CEST)

добро Змај ако мислиш да је тако добро. Мислим да би требало рећи да такве општине као ова инају насеље које може бити и село и да би требало тамо нагласити да се ради о малој општини, што је могуће у Словачкој јер тамо има и општина која немају више од 1000 становника. Хтео бих те још само исправити да под општинама се ни ту не подразумевају насеља и код њих има речи за све врсте насеља као и код нас. Једноставно они не говоре о насељу када има само једно у општини и тада га зову општином што је оно и у стварности.
--Vcesnak (разговор) 13:24, 23. јул 2014. (CEST)
Јоооој уби ти мене ако те ја ишта разумем, тамо има насеља са 40 и са 5000 становника који имају исти статус. Ма дај ставимо тачку на ово већ два дана се безвезе расправљамо, идемо даље!--Zmaj123 (разговор) 13:45, 23. јул 2014. (CEST)
ниси приметио да сам написао чланак о општинама у словачкој.
--Vcesnak (разговор) 13:54, 23. јул 2014. (CEST)

Као што већ рекох, свака земља има своје специфичности. Овај обец у Словачкој је очито најнижи ранг административног уређења који је преведен као општина, што је апсолутно погрешно. Јер реч је о једном сеоском насељу са специфичним административним статусом. Видим да Словаци уопште не користе реч село и да уместо тога и имају ово обец. Значи ХХХ је насељено место са административним статусом сеоске општине (слов. обец) ту и ту. И проблем решен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:12, 23. јул 2014. (CEST)

потпуно се слажем Никола али Словаци имају изразе и за село=dedina/ vidiek што код нас означава село и село у природи нешто као планинско село имају изразе и за насеље и локалитет све имају и све користе
--Vcesnak (разговор) 14:32, 23. јул 2014. (CEST)
Морамо правити разлику између појма село као насељено место и село као административна јединица, јер оне постоје и оба појма не означавају једну те исту ствар у различитим језицима. Што више посматрам овај појам обец у Словачкој то сам све мање убеђен да је реч о општини (Немци веле да је то Gemeinde - просто заједница, рурална заједница), што ће рећи да у српском језику то највише и одговара појму село, али село са специфично одређеним административним статусом. И све сам убеђенији да би било пожељно користити за тај тип насељеног места изворни назив. Није то општина у смислу који одговара нашем језику. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:33, 23. јул 2014. (CEST)
Dragi Nikola nemački Gemeinde je i opština ja sam napisao članak Opština u slovačkojj‎ (molim te pogledaj taj članak) u Slovačkoj može biti mala opština u administrativnom smislu to je opština dok u urbanističkom smislu to je selo i to selo samo može biti opština. Kada Slovaci pišu o našim opštinama oni nemaju članak srpske opštine i zato je to crveeno obojeno ali pišu i o opštini i o centru opštine što može biti i gradičć ili grad i oni ga tako karakterišu. Kada pišu o svojim opštinama oni definišu samo administrativni status a kako se radi o jednom samo naselju ili pak selu oni ne koriste urbanističke termine već samo administrativni termin obec. Kada naprimer govore u arhitektonskom smislu u nekoj knjigi iteekako koriste sve pojmove a izraz obec se takoreći tu i ne pominje.
--Vcesnak (разговор) 15:56, 23. јул 2014. (CEST)
Иначе заједница се на немачком каже Gemeinschaft (Гемајншафт)
--Vcesnak (разговор) 16:16, 23. јул 2014. (CEST)
Па ја и говорим да би управо било најбоље да се просто користи термин обец у административном опису насеља тог типа. Ја рецимо када радим насеља у Русији за те ниже нивое обавезно ставим у загради службени статус на руском језику (ХХХ је варошица - посёлок городского типа). Руси имају рејоне, што је слично нашим општинама (али нису), а рејони су подељени на нешто што се зове сельское поселение - или сеоска општина, сеоска заједница (слично том обецу у Словачкој). Само код Руса су за свако сељско посељеније прецизно наведене и границе и списак насеља која му припадају. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:03, 23. јул 2014. (CEST)
nemam ništa protiv samo da se Zmaj složi. On hoće da se kako kaže u njegove članke niko ne meša pa će verovatno sam da ispravi kako je to već i rekao a ja to odobravam iako ja volim kada mi neko pomogne i radi na članku koji sam je postavio...
--Vcesnak (разговор) 17:28, 23. јул 2014. (CEST)
Шта сте коначно вас двојица решили, ако остаје онај Николин предлог ХХХ је насељено место са административним статусом сеоске општине (слов. обец) ту и ту, онда се ја слажем. А за Vcesnak-а, шта причаш ти човече, кад сам ја то рекао да су то моји чланци? Никад али никад нисам рекао да су то моји чланци и да се нико не сме мешати у њих. Побогу човече, не тражим извињење, али убудуће води рачуна шта причаш! И ја волим кад ми неко помогне и ради на чланку који сам ја поставио, али не онако како ти радиш, упаднеш у чланак разбуцаш га, па после враћаш, па се онда извињаваш, па онда опет нешто хоћеш, то не приличи кориснику који је овде већ дуго времена.--Zmaj123 (разговор) 21:15, 23. јул 2014. (CEST)
Ni ja od Tebe ne očekujem izvinjanje iako sam Ti što Ti ne primećuješ ja izvinje nje dao!!!

a evo što si Ti rekao:

Не занима мене ни ко си ни шта си, само немој да ми вандалишеш чланке. Затим, можемо ли се ми некако договорити како да пишем, ево ја предлашем да пишем да су то насељена места са административним статусом општине и да даље у тексту то буде насеље, нешто слично као у Русији, Белорусији идр?--Zmaj123 (разговор) 17:55, 21. јул 2014. (CEST)
--Vcesnak (разговор) 18:41, 24. јул 2014. (CEST)
Шта хоћеш да кажеш, појасни мало, тај мој коментар је сасвим у реду. И убудуће ми се обраћај на мојој страници за разговор, јер овој расправи није место овде. А кад кажем ми не значи да је то мој чланак.--Zmaj123 (разговор) 18:52, 24. јул 2014. (CEST)

ЈедињењаУреди

Шта је исправно са цртицом (угљен-диоксид) или без цртице (калцијум карбонат)? -- Bojan  Razgovor  07:38, 27. јул 2014. (CEST)

У Правопису је са цртицом, дакле: угљен-диоксид, калцијум-карбонат, сумпор-диоксид итд.
--Sly-ah (разговор) 09:23, 27. јул 2014. (CEST)

POCETNO VELIKO SLOVOУреди

Interesuje me, da li se nekada piše reč GRAD prvim početnim velikim slovom i u kojim slučajevima? Volela bih da dobijem neki link, ako postoji za uputstvo. Ja smatram da se ta reč, korišćena u kontekstu " Kako ti je bilo u gradu juče?", piše malim početnim slovom. Ali, došlo je do polemisanja o tome, pa bih volela da mi neko to razjasni?

Kupi bukvar --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:28, 30. јул 2014. (CEST)

Територијалне јединицеУреди

Питање за све лингвисте: сматрам да је свима познато да се код званичног имена државе, свака ријеч имена пише великим почетним словом (нпр: Соломонска Острва), а код географског појма само прва ријеч (нпр: Егејска острва).
Међутим, чини ми се да постоји одређена конфузија око имена неких територијалних јединица и то кад су у истом административном рангу:

административни ранг велико слово мало слово
1 Аутономије успостављене међународним споразумом Оландска Острва,
Палестинска Народна Самоуправа,
Макао Специјална Административна Регија Народне Републике Кине
Света гора
2 Унутрашње аутономије Алтајска Република,
Фарска Острва,
Аутономна Република Крим
Фурланија-Јулијска крајина,
Канарска острва
3 Самоуправне „прекоморске“ територије Британска Девичанска Острва Фолкландска острва
4 Зависне територије Божићно Острво,
Америчка Девичанска Острва,
Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва
Кокосова острва,
Северна Маријанска острва,
Британска територија у Индијском океану,
Француске јужне и антарктичке земље
5 Територијалне претензије на Антарктику Британска Антарктичка Територија. Аустралијска антарктичка територија,
Росова територија,
Антарктичка Чилеанска област
6 Самоуправне (унутрашње) административне јединице Краснојарска Покрајина,
Забајкалска Покрајина
Северозападне територије,
Северна територија,
Аутономна регија Тибет
7 Географски појмови Нова Земља,
Северна Земља,
Огњена Земља
Бафинова земља,
Палмерова земља,
Елсвортова земља,
Североисточна земља

Ово питање сам постављао више пута у задњих годину дана нашим језичарима, али комплетан одговор нисам добио. У међувремену, један наш корисник је измјенио неке наслове, али пре тога нисмо чули мишљење лингвиста. Па ево, ја вас молим за мишљење! Унапред, хвала! --CarRadovan (разговор) 17:23, 6. август 2014. (CEST)

Онако је како си рекао. „Код званичног имена државе, свака ријеч имена пише великим почетним словом (нпр: Соломонска Острва), а код географског појма само прва ријеч (нпр: Егејска острва).“ Међутим, многе то буни. Идемо редом. Оландска Острва и Палестинска Народна Самоуправа су у реду, исто и (Аутономна Монашка Држава) Света Гора. Међутим, у географском смислу, планина и полуострво Атос називају се и Света гора. То је честа фора на такмичењима из спрског језика. Примећујем да је наш чланак више географски, тако да му назив Света гора можда ише одговара. Исто важи и за остале (Аутономна Регија Тибет, Северна Територија, Аустралијска Антарктичка Територија, Северна Маријанска Острва, Росова Територија). Проблем, међутим, причињавају острва. Наиме, слично као и са Светом гором, наши чланци, како је то обичај, у истом тексту говоре и о архипелагу као географском појму и о политичкој јединици. Међутим, због кутијице за територије и саме обележености ових острва као дела неке државе, рекао бих да је, судећи по премештањима и односу чланака, код нас прећутни консензус да стављамо велико слово (тј. водимо се као да је чланак о прекоморској територији или чему већ, а не о острвима као таквим). Можда збуњеност произилази из тога што ми немамо никаква острва. Ипак, имамо нешто што се зове Аутономна Покрајина Војводина и Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а познате су и Сједињене Америчке Државе. Што се тиче одредница речника уз Правопис које садрже појам острва, то су: Зеленортска Острва, Свалбард (= Шпицберска острва), Сејшелска Острва, Фарска острва (види и напомену код нас), Ферјарска острва, Филипини (Филипинска острва), Фокландска острва, Шпицберска острва. Види и Јагодин закључни коментар одавде. У речнику стоји и Северна Територија, а у правилима Маршалска Острва. То је цела збрка. Што се тиче закључка, мој је да све што може имати политички карактер (и кутијицу) треба писати свим великим почетним словима, а оно што нема, наравно, малим (овде мислим на примере типа Филипинска острва, где је јасно да се ради о архипелагу и да се овим називом не може нити је обично означавати Републику Филипине). --Lakisan97 (разговор) 19:36, 6. август 2014. (CEST)
Успео сам да нађем раздвојен пример — архипелаг Огњена земља (стоји и у речнику), али провинција Огњена Земља. Код нас, додуше, опет погрешно. --Lakisan97 (разговор) 19:40, 6. август 2014. (CEST) Ај, па ти само додајеш.   Све ове земље нису територијалне јединице, тако да их треба писати малим словом (сем као јесу). --Lakisan97 (разговор) 19:45, 6. август 2014. (CEST)

Извини на додавању, ако сам те затрпао!   Из твог коментара ја бих закључио да би било најбоље да строго одвојимо сваки појам у географском и политичком смислу, зар не?! --CarRadovan (разговор) 19:57, 6. август 2014. (CEST)

Тиме бисмо избегли недоумице, али тај корак никако не предлажем! Мислим да ниси добро прочитао шта сам написао. Поновићу, мој закључак/предлог јесте да све што може имати политички карактер (и кутијицу) треба писати свим великим почетним словима, а оно што нема, наравно, малим (овде мислим на примере типа Филипинска острва, где је јасно да се ради о архипелагу и да се овим називом не може нити је обично означавати Републику Филипине). Раздвајање би било апсурд са енциклопедијске стране. Код Огњене земље/Земље и Свете горе/Горе и хајде, али у осталим случајевима стварно ми звучи апсурдно. Мислим, шта има да се напише о Фолкландским Острвима, а да не важи и за Фолкландска острва? Питање важи и обрнуто. --Lakisan97 (разговор) 20:12, 6. август 2014. (CEST)

Са цртицом или безУреди

Да ли се пише Спомен-парк Крагујевачки октобар са цртицом или без?--Марко Станојевић (разговор) 14:54, 11. септембар 2014. (CEST)

Све спомен-стварчице иду са цртицом. Lakisan97 (разговор) 18:50, 11. септембар 2014. (CEST)
Онда да додам цртицу нпр. у чланку Спомен парк Бубањ или у Спомен парк Брдо мира. Много чланака нема цртицу, зато ме збунило.--Марко Станојевић (разговор) 01:26, 12. септембар 2014. (CEST)
Свакако да треба. За сличне примере (бас-, веб-, дизел-, порно-, аудио-, видео-, етно-, секс-, мини-, ријалити-) својевремено сам на тргу за ботове питао да ли би ко хтео да то стави у задатке свог бота, јер их стварно има баш доста, тако да би ручна промена била малтене немогућа. Постоје и многи примери појединачног карактера (џет-сет, компакт-диск), а сада би томе требало придодати и спомен-. Бојан је на то одговорио позитивно, али не знам да ли је ишта од тога примењивано. П.С. Први чланак је стварно чудан: Спомен парк Бубањ представља спомен-комплекс. Не знам што је аутор помислио да иза прве речи не треба цртица, а иза друге треба. Lakisan97 (разговор) 19:39, 12. септембар 2014. (CEST)

се уписао у курс или се уписао на курсУреди

Шта је правилно прво или друго. Користи се овде --Милићевић (разговор) 11:38, 13. септембар 2014. (CEST)

Друго. --Drazetad (разговор) 11:45, 13. септембар 2014. (CEST)

Превод шведске награде GuldbaggeУреди

Guldbagge је шведски назива за Cetonia aurata инсект. С обзиром да ми инстект зовемо буба-злата, да ли онда награду треба назвати „Награда Буба-злата“ или „Награда Златна буба“? --Вујке (Разговор) 16:41, 26. септембар 2014. (CEST)

Могло би тако. Транксрипција са шведског би била Гулдбаје(н), али скроз је уобичајено преводити филмске награде. На пример, у Кану се добија Златна палма (не кажемо Палм д'Ор), а у Берлину Златни медвед (не Голденер бер). Ако питаш конкретно који од та два, лично ми лепше звучи други, али ништа од њега, јер се врста на српском не зове „златна буба“, већ... Е, ту настаје проблем. Правописно је исправно бубазлата (не буба-злата или буба злата), као и бубамара или бубашваба. Мора доћи до неких премештања и других измена. Ја ћу то средити, а ти награду зови „Бубазлата“. Lakisan97 (разговор) 20:20, 26. септембар 2014. (CEST)
У шестотомном Речнику МС, под одредницом бубазлата, стоји: златак, златна буба, златна бубамара. Даље, под одредницом буба, стоји: златна -: в: бубазлата.
Дакле, та врста се на српском ИПАК зове И златна буба.
--Sly-ah (разговор) 20:57, 26. септембар 2014. (CEST)

Салафизам или СелефизамУреди

Почео сам овај чланак са називом "Салафизам", али корисник CarRadovan мисли да је правилнији назив "Селефизам". Овако се то зове на ен вики: http://en.wikipedia.org/wiki/Salafi_movement А овако на ру вики: http://ru.wikipedia.org/wiki/Салафия Шта је од та два правилније у српском језику? PANONIAN (разговор) 23:35, 10. октобар 2014. (CEST)

Колико ја знам они су Селафисти, не Салафисти, али могуће да сам ја читао погрешно транскрибоване чланке. --Јованвб (р) 02:23, 25. октобар 2014. (CEST)
CarRadovan je u pravu. (Musliman sam, a i jezičar, pa mi je ta tema bliža.) :) Selef (kratkosilazni, bez postakcenatske dužine - u arapskom ne postoji dugo E) jeste riječ koja označava prvu ili nekoliko prvih generacija muslimana, a iz nje je izvedena ova riječ o kojoj je riječ. :) -- KWiki (разговор) 13:28, 28. октобар 2014. (CET)
@PANONIANЈованвбCarRadovanKWiki и Sly-ah: Овог пута је другачије. То вреди за бошњачки и хрватски језик, али на српском је тај карактеристични глас по свему судећи „боље а него е”. Измене које је KWiki направио на страници Вахабије ћу вратити јер нема смисла да у том чланку стоји референца српских језичара која имплицира вахабије (објашњено и на СЗР тог чланка: Разговор:Вехабизам#Назив; овде је Sly-ah појаснио), а текст и наслов вехабије...
У српском језику је такође изгледа боље Абу а не Ебу (в. Правопис српскога језика Матице српске из 2010; стр. 182, 183, 184); ево видим сада да је KWiki и чланак Абу Бакр пребацио без образложења...
Истина, П2010 наводи на 309. стр. „Ебу и Абу (ар. отац), део имена (нпр. Ебу Бекр)”. Ех сад, ово је збуњујуће јер је пре тога, на 183. и 184. стр., наведено Абу Муса; Абу ел Хасан, Абу ел Рејхан, Абу-л-Хасан, Абу-р-Рејхан, Абу + ел (између осталог), све са Абу.
KWiki, ако знаш још да појасниш ово што се тиче акцената и у чему је разлика, било би добро; можда постоје и два различита дела имена која значе отац: Ебу и Абу, са другачијим нагласком [и/или чак значењем].
Ако има још случајева да се предност дала е, мораћу их вратити на првобитне облике. Изузетак је једино да у српском није ал пратећи тренд са а него ел, како се може наћи и у П2010. Такође, нисам сигуран да ли је боље и Бакр од Бекр, ја мислим да јесте (помоћ је добродошла са свих страна што се тиче одговора на ова питања; такође погледајте и #Арапско ел/ал и #Хан(а/е/и)фије)...  Обсусер 19:01, 18. јул 2016. (CEST)

Јупитеров сателитУреди

Јупитеров сателит који је име добио по старогрчком полубожанству Ији на српском је означен као Ио! По истом божанству је и Јонско море добило име (Ιόνιο Πέλαγος). Е сад како је логично да име објекта буде идентично оном епонима зашто се и овај сателит не назива Ија? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:06, 24. октобар 2014. (CEST)

Женска грчка имена овог типа код нас су дублетна. На пример, може и Сапфо и Сапфа, и Клио и Клија... Ово важи за двосложна имена. Код вишесложних је оправданије -а. На пример, боље је Ерата, Алекта, Хер(ој)а, него Ерато, Алекто, Херо... На Википедији се користе обе варијанте, па се правило и не примећује. Како год, може и Ио и Ија. Једино је битна чињеница да се разлика у косим падежима не примећује, јер је деклинација иста (помињем због измене ИП-а на страници о сателиту): Ија-Ије-Ији-Ију-Ија-Ијом-Ији, тј. Ио-Ије-Ији-Ију-Ио-Ијом-Ији. Очекивано, о томе има доста овде. Lakisan97 (разговор) 20:21, 24. октобар 2014. (CEST)
Моје конкретно питање је да ли је оправдано да зарад изједначавања епонима и именованог објекта користимо исти назив. Мало ми збуњујуће звучи реченица да је Ио сателит који је добио име по Ији. Јел није грешка променити име у Ија? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:12, 24. октобар 2014. (CEST)
Наравно да јесте оправдано уједначити називе текстова (то увек радимо). Међутим, исто тако је исказ да је посреди сателит који је добио име по Ији једини правописно исправан. Да будем конкретнији:
  • Ија је сателит који је добио име по Ији.   (реченица је сасвим коректна)
  • Ио је сателит који је добио име по Ији.   (могућу недоумицу изазива обједињења деклинација)
  • Ија је сателит који је добио име по Ио.   (неправилна деклинација)
  • Ио је сателит који је добио име по Ио.   (неправилна деклинација)
Другим речима, оправдање за премештање не може бити правописне природе. Све остало што си рекао је на месту. Ваља уједначити. Lakisan97 (разговор) 21:46, 24. октобар 2014. (CEST)

Hvala! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:51, 24. октобар 2014. (CEST)

Редослед у реченициУреди

Приметио сам да неки корисници понекад (пример 1; пример 2) врше измене којима придев стављају на друго место у уводној реченици чланка, односно стављају прво придев, па тек онда скраћени облик трећег лица глагола јесам. Дакле: Хали Бери је америчка глумица; мењају у: Хали Бери америчка је глумица. Мени ово јако неприродно звучи и вуче ми на хрватску варијанту. Занима ме да ли постоји неки правописно или енциклопедијски утемељен разлог за овакве измене или то одређени корисници раде на своју руку?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:52, 10. новембар 2014. (CET)

По Правопису, ненаглашене речи као што су проклитике не могу да стоје након запете и других интерпункцијских знакова (као што су заграде). --Ф± 01:51, 10. новембар 2014. (CET)
Захваљујем на одговору.—178.223.158.150 (разговор) 16:09, 10. новембар 2014. (CET)

Трачки или трачанскиУреди

Шта је правилније трачки или трачански? --Сербијана (разговор) 23:47, 7. децембар 2014. (CET)

Prvo se odnosi na Trakiju, a drugo na Tračane. --Burga (разговор) 23:50, 7. децембар 2014. (CET)

HyundaiУреди

Шта је правилно Хјундаи, Хјундај или нешто треће, мислим да је правилно прво, међутим нисам сигуран с обзиром да немамо корејску транскрипцију. Надам се да ћу одговор добити до Светог Илије следеће 2015. године, пошто чланак планирам проширити.--Zmaj123 (разговор) 13:00, 28. децембар 2014. (CET)

Предлажем цитат из Правописа одавде. Није потпун, али суштина је да за језике за које нема правила, правила... нема. Другим речима, на неки начин је свеједно да ли је Хјундаи или Хјундај, с тим што предност треба дати коришћенијем облику (први, како си и помислио). Lakisan97 (разговор) 18:02, 29. децембар 2014. (CET)
Хвала на одговору!--Zmaj123 (разговор) 19:28, 29. децембар 2014. (CET)

Pyrotechnic fastenerУреди

Како би на српском био назив за овај елемент? Назива се и explosive bolt. У суштини то је ваљда вијак који у себи садржи експлозив и када му се пошаље команда тај експлозив се активира и вијак пуца. --Михаило (разговор) 14:57, 28. децембар 2014. (CET)

Такође, како превести Vehicle Assembly Building (други назив Vertical Assembly Building)? Хвала унапред... --Михаило (разговор) 15:11, 29. децембар 2014. (CET)
Мислим да си имена ових зграда превео најбоље могуће. Требало би да направиш и преусмерење Зграда за монтажу ракета-носача. За explosive bolt буквално би било експлозивни вијак. Мислио сам да предложим да се преведе као упаљач (као рецимо код мина), али кад сам погледао како изгледа и како ради тај вијак, онда мислим да је најбоље да остане експлозивни вијак, то је најпрецизнији и најадекватнији превод. --Jovanko87 (разговор) 17:41, 29. децембар 2014. (CET)
Е супер. Направићу преусмерења само док чанак одрадим. Хвала на одговору. --Михаило (разговор) 17:56, 29. децембар 2014. (CET)

Још једно питање, треба ми помоћ око назива ове машине. Како год да је назовем у глави некако ми чудно, па се јављам за помоћ. Ја мислио Гусеничар-транспортер, или треба Гусеничарни/Гусеничарски, па да додам у загради „НАСА“, како би се додатно појаснило о чему је реч? Хвала унапред --Михаило (разговор) 13:37, 10. јануар 2015. (CET)

Па то и јесте гусеничар транспортер, добар ти је превод --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:43, 10. јануар 2015. (CET)

Не треба цртица између? --Михаило (разговор) 13:45, 10. јануар 2015. (CET)

Мислим да не. Ако је ово возило карактеристичо искључиво за НАСА онда би требало да њен акроним буде саставни део имена, а ако слична возила користе и друге агенција онда ово НАСА иде у заграду. Можда чак и као Насин транспортер гусеничар --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:08, 10. јануар 2015. (CET)
ОК. Нема нико то, само Амери. Руси увек користе возила на шинама, остали немају тако моћне ракете...још. Хвала. --Михаило (разговор) 18:30, 10. јануар 2015. (CET)

Средња ЗемљаУреди

Да проверим, земља великм или малим словом? -- Bojan  Razgovor  23:34, 10. јануар 2015. (CET)

И ја сам нешто слично питао некад раније (пар редова горе изнад).--CarRadovan (разговор) 00:19, 11. јануар 2015. (CET)
Ја мислим да у овом случају важи тачка 56 Правописа 2011. без обзира што је реч о измишљеној земљи.
Великим словом пишу се све речи страних вишечланих непреведених географских имена (изузимајући помоћне речи):
Сијера Невада ("Планина Невада"), Сијера де Авила, Рио Гранде ("Велика река"), Лонг Ајленд ("Дуго острво"), осим у случајевима када је ушло у обичај спојено писање - Монблан, Ламанш, Њујорк.
Међутим, када су имена преведена, примењују се правила нашег правописа: Огњена земља, Жута река, Аралско море, Залив свиња (на Куби), Западна обала (на Блиском истоку).--Нимчевић разговор  01:46, 11. јануар 2015. (CET)

Метрополитан?Уреди

Одакле ово „метрополитан“? Нпр. у Метрополитанска Француска, а видех и да сад имамо „Метрополитанску област Сантјаго“. Ако је транскрипција, онда фр. „metropolitain“ = метрополитен. Ако није транскрипција, онда је метрополитен (нпр. Правопис 2010 експлицитно наводи Метрополитен оперу). --В. Бургић (разговор) 12:48, 8. фебруар 2015. (CET)

Још увек неодговорено.  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Калифат или халифат?Уреди

Правопис каже да може и једно и друго али мислим да треба да се договоримо који ћемо облик да користимо. Ја сам за калифат јер никада нисам чуо да код нас неко каже халифат. Не спорим да је на арапском Х а не К. Самарџија (разговор) 20:42, 3. март 2015. (CET)

Isto kalifat.--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 3. март 2015. (CET)
Неки људи мисле да писменост почиње са њима... наравно да је устаљено калифат - нек тако и остане! Успут, ја нисам ни за калифат, ни за халифат - чисто да се зна!   --CarRadovan (разговор) 21:48, 3. март 2015. (CET)

Кад сам ово питање поставио „шефици“ која је мењала калфат у халифат, одговорено ми је

у српском језику се каже халифат а не калифат. и правилно је халифат. --ImperatorkA (разговор)8. децембар 2014

Обзиром на њену „титулу“ нисам више противречио. Ако се по правопису могу користи оба облика онда сам за калифат.--Drazetad (разговор) 22:11, 3. март 2015. (CET)

Искрено ја никада нисам чуо да је неко код нас поменуо реч халиф и халифат, можда је код српске дијаспоре у Емиратима то случај хаха. Та реч није јуче дошла у српски језик тако да..... Иначе ја сам за калифат јер изгледа поједине људе на овим нашим просторима само Исламска Држава може довести у ред, у смислу "Хасан сецкати" хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:19, 3. март 2015. (CET)
Вероватно на одсеку за оријенталне студије професори мисле другачије од нормативиста.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:02, 3. март 2015. (CET)
Ако је по правопису и једно и друго, онда калифат --Јованвб (р) 01:25, 4. март 2015. (CET)

Летопис Попа ДукљанинаУреди

Мислим да треба Летопис попа (малим) Дукљанина, јер поп није саставни део имена. Шта кажу остали?--Владимир Нимчевић (разговор) 16:40, 15. март 2015. (CET)

Требало би малим, иако се можда осећа као нераздвојиви део имена. Сличан случај је и са Глигоријем дијаком, својеврсним коаутором Мирослављевог јеванђеља. --Lakisan97 (разговор) 21:11, 16. март 2015. (CET)

Перес, Гутијерез, Гонзалес, Родригес...Уреди

Који су правилни облици ових (и других најчешћих) шпанских презимена? -- Bojan  Razgovor  05:46, 6. април 2015. (CEST)

Правопис сугерише да се преношење шпанског Z као "з" узме као норма, без обзира на дублете и колебања, осим неких изузетака (Сарагоса, нпр.). Дакле, Гутијерез, Перез, Гонзалез, Родригез ...

--Sly-ah (разговор) 10:32, 6. април 2015. (CEST)

To Правопис говори у правилима, а у Правописном речнику каже и: [5] и [6].--Миланче (разговор) 03:26, 21. април 2015. (CEST)

WillemУреди

Холандско име Willem у нашим текстовима се различито транскрибује:

Вилем II од Холандије - Willem II der Nederlanden
Виљем II Холандски - Willem II der Nederlanden
Вилијам III Орански — Willem III van Oranje-Nassau
Шта је тачно.--Drazetad (разговор) 13:16, 7. мај 2015. (CEST)

Висмар или ВизмарУреди

Које је правилна транскрипција немачке речи Wismar прво или друго? --Милићевић (разговор) 23:44, 7. мај 2015. (CEST)

Михил де РајтерУреди

Да ли је ово правилно -- Bojan  Razgovor  05:27, 12. мај 2015. (CEST)

Поправио сам транскрипцију али треба да се поради на стилу. Самарџија (разговор) 14:21, 12. мај 2015. (CEST)

Грчке општинеУреди

Ако је неко вичан грчком, потребна ми је помоћ за Категорија:Градови у Грчкој -- Bojan  Razgovor  17:10, 12. мај 2015. (CEST)

Evo ja ću da uradim --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:05, 12. мај 2015. (CEST)
Решено. Једино нисам урадио за чланак Νέστος јер је на викивезама повезан са чланком Синдики па ми није јасно. Иначе транскрибује се као Нестос. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:11, 12. мај 2015. (CEST)

ISO, IP адреса ...Уреди

Да ли српски правопис даје одређена правила за писање страних скраћеница у нашем језику, у овом случају да ли је правилније ISO 639-2 или ИСО 639-2 и да ли је правилније IP адреса или ИП адреса? --Ранко Николић (разговор) 13:24, 27. мај 2015. (CEST)

 У Правопису српскога језика Матице српске из 2010. године може се пронаћи да се стране верзалне скраћенице (акроними) или преузимају у изворној латиници или пресловљавају у ћирилицу по одређеним правилима. Такође стоји да пресловљавање у ћирилицу — уколико скраћенице нису шире познате и посебно ако се при транслитерацији мора прибећи прилагођавању словном саставу српске ћирилице (нпр. латиничка/латинична слова C, Q, W, X, Y) — извесно иде на штету скраћеничке значењске прозирности. Због разноврсности скраћеница, и то чак и у комуникацији која рачуна на масовност, нормативне неуређености и несталности (оне стално настају и нестају) — предочавају се оквирна правила и преглед образаца на примерима који имају дужи век и ширу употребу.
 Тако се у изворном облику преузимају CGS, USA, FBI, NATO, WHO, WMO, UNESCO, IBM, NBA, DJ, CD-ROM итд., док би неке од ових скраћеница у пресловљеном облику биле УСА (САД), ФБИ, НАТО, ВХО (никако: WХО јер би W било/остало латиничко, а ћирличко), ВМО (никако: WМО јер би W било/остало латиничко, а МО ћирличко), УНЕСКО (никако: УНЕСЦО јер се — по правилу — енглеско W мења у В, од. C у К). Такође, у српском језику правилни су следећи облици: BBC, Би-
-Би-Си
(из Би-Би-Сија, а не из Би-Би-Си-ја јер се — по правилу — код ограниченог броја страних [верзалних] скраћеница прерађених према читању, тј. полувербализованих скраћеница, падежни наставак спаја са завршним формантом), Бибиси (из Бибиси-ја, а не из Бибисија); CNN, Си-Ен-Ен (са Си-Ен-Еном), Сиенен (са Сиенен-ом) итд. Правилни су следећи облици: из БИГЗ-а, из НАТО-а, са ММФ-ом, са ОЕБС-ом (због једначења по звучности чита се са п: „оепсом”), из УНИЦЕФ-а, са ДБ-ом, из СПО-а, у ФБИ-ју (не као у хрватском: ФБИ-у), BBC-ја, CD-у; из СРЈ (никако: из СРЈ-а), на ВМА (никако: на ВМА-у), од ЕУ (никако: од ЕУ-а), из САНУ (никако: из САНУ-а), у ЛМС (никако: у ЛМС-у), у ОШ „Вук Караџић” (никако: у ОШ-у „Вук Караџић”) итд. Ево Правопис у PDF-у (или: у ПДФ-у?) па можете све лепо прочитати... (стр. 146—151)
 А што се тиче ISO и IP верзалних скраћеница, мислим да је исправно писати и ISO и ИСО, од. IP и ИП, с тим да бих ја увек ишао на ISO и IP пре него на ИСО и ИП јер је „сигурније” (баш као што је сигурније ставити велико слово када се баш двоумимо око неког примера). Други разлог је то што би пресловиљавање других IT скраћеница које стручњаци користе био сасвим незахвалан посао. Ево неких примера:
VIRUS (Vital Information Resource UnderSeized), 3G (3rd Generation), GSM (Global System for Mobile Communication), CDMA (Code Divison Multiple Access)), UMTS (Universal MobileTelecommunication System), SIM (Subscriber Identity Module), AVI (Audio Video Interleave), RTS (Real Time Streaming), SIS (Symbian OS Installer File), AMR (Java Application Descriptor), JAR (Java Archive), JAD (Java Application Descriptor), 3GPP (3rd Generation Partnership Project), 3GP (3rd Generation Project), MP3 (MPEG player III), MP4 (MPEG-4 video file), AAC (Advanced Audio Coding), GIF (Graphic Interchangeable Format), JPEG (Joint Photographic Expert Group), BMP (Bitmap), SWF (Shock Wave Flash), WMV (Windows Media Video), WMA (Windows Media Audio), WAV (Waveform Audio), PNG (Portable Network Graphics), DOC (Document (MicrosoftCorporation)), PDF (Portable Document Format), M3G (Mobile 3D Graphics), M4A (MPEG-4 Audio File), NTH (Nokia Theme (series 40)), THM (Themes (Sony Ericsson)), MMF (Synthetic Music Mobile Application File), NRT (Nokia Ringtone), XMF (Extensible Music File), WBMP (Wireless Bitmap Image), DVX (DivX Video), HTML (Hyper Text Markup Language), WML (Wireless Markup Language), CD (Compact Disk), DVD (Digital Versatile Disk), CRT (Cathode Ray Tube), DAT (Digital Audio Tape), DOS (Disk Operating System), GUI (Graphical User Interface), HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), IP (Internet Protocol), ISP (Internet Service Provider), TCP (Transmission Control Protocol), UPS (Uninterruptible Power Supply), HSDPA (High Speed Downlink PacketAccess), EDGE (Enhanced Data Rate for GSM [GlobalSystem for Mobile Communication] Evolution), VHF (Very High Frequency), UHF (Ultra High Frequency), GPRS (General PacketRadio Service), WAP (Wireless ApplicationProtocol), TCP (Transmission ControlProtocol), ARPANET (Advanced Research Project Agency Network), IBM (International Business Machines), HP (Hewlett Packard), AM/FM (Amplitude/Frequency Modulation), WLAN (Wireless Local Area Network) итд.
 Неки од ових примера IT скраћеница су устаљени и користе се веома често (PDF, CD, DVD, CRT, IP) па би се и могли пресловити (ПДФ, ЦД, ДВД, ЦРТ, ИП), док је остале боље оставити на латиници. VIRUS, CDMA, SIM, RTS, JAR, 3GPP, MMF, HSDPA, VHF и сл. примере ја бих увек оставио на латиници, јер би „ружно” изгледали (ВИРУС, ЦДМА, СИМ, РТС, ЈАР, 3ГПП, ММФ, ХСДПА, ВХФ), а неки би имали и двосмислено значење (РТС, ЈАР, ММФ).   Обсусер    16:02, 11. јун 2015. (CEST)

Доњецка/ДоњечкаУреди

Тренутно имамо чланке Доњечка област и Доњецка Народна Република. Један треба преименовати.--Авала (разговор) 01:07, 7. јун 2015. (CEST)


 Поред Доњецка имамо и чланке Бежецк, Белорецк, Богородицк, Висоцк, Кирово-Чепецк, Кузњецк, Липецк, Новокузњецк, Новотроицк, Сестрорецк, Тихорецк, Троицк (Москва), Троицк (Чељабинска област), Шацк и друге који се завршавају на -цк (рус. -цк, укр. -цьк, енгл. -tsk). Општепознато је да се присвојни придеви од географских имена творе додавањем старословенског/прасловенског наставка -ски (стсл. -ьскъ) на иста (не -шки или -чки, јер -шки и -чки се добијају од -ски гласовним променама), односно на њихове лексичке (творбене) морфеме, тј. морфолошке основе. На пример:
Београд > Београд + ьски > Београдьски > Београдски > београдски
Ваљево > Ваљев + ьски > Ваљевьски > Ваљевски > ваљевски
 Многи се придеви творе на начин да се прво изврше потребне гласовне промене (једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе, губљење сугласника, непостојано а и др.), али корисно је знати да наставак за њихову творбу у прошлости није био -ски него -ьскъ, односно -ьски. Овај полуглас (ь — „јер”) је утицао на то да се задњонепчани (веларни) сугласници к, г и х — ако се нађу испред наставка -ьски — промене у ч, ж и ш (редом), а ц да пређе у ч (ь се губи, а ъ прелази у и). На пример:
Бањалука > Бањалук + ьски > Бањалукьски > Бањалучьски > Бањалучски > Бањалучки > бањалучки
Праг > Праг + ьски > Прагьски > Пражьски > Пражски > Пражки > Прашки > прашки
Цирих > Цирих + ьски > Цирихьски > Циришьски > Циришски > Циришки > циришки
Суботица > Суботиц + ьски > Суботицьски > Суботичьски > Суботичски > Суботички > суботички
 У Правопису српскога језика Матице српске из 2010. године на 44. страници (т. 28) стоји следеће:
 Међутим, ако покушамо творбом са наставком -ски да добијемо све примере наведене у Правопису које сам преписао изнад (оне који ће на крају процеса творбе имати и -шки, односно -чки), то би изгледало овако:
Пекинг > Пекинг + ьски > Пекингьски > Пекинжьски > Пекинжски > Пекинжки > Пекиншки > пекиншки
Санкт Петербург > Санкт Петербург + ьски > Санкт Петербургьски > Санкт Петербуржьски > Санкт Петербуржски > Санкт Петербуржки > Санкт Петербуршки > Санктпетербуршки > санктпетербуршки
Њујорк > Њујорк + ьски > Њујоркьски > Њујорчьски > Њујорчски > Њујорчки > њујорчки?
Хелсинки > Хелсинг + ьски > Хелсингьски > Хелсинжьски > Хелсинжски > Хелсинжки > Хелсиншки > хелсиншки (морф. основа / корен речи Хелсинки је хелсинг-)
Сврљиг > Сврљиг + ьски > Сврљигьски > Сврљижьски > Сврљижски > Сврљижки > Сврљишки > сврљишки
Паг > Паг + ьски > Пагьски > Пажьски > Пажски > Пажки > Пашки > пашки
Струг(а) > Струг + ьски > Стругьски > Стружьски > Стружски > Стружки > Струшки > струшки
Пожега > Пожег + ьски > Пожегьски > Пожежьски > Пожежски > Пожежки > Пожешки > пожешки
Праг > Праг + ьски > Прагьски > Пражьски > Пражски > Пражки > Прашки > прашки
Бангкок > Бангкок + ьски > Бангкокьски > Бангкочьски > Бангкочски > Бангкочки > бангкочки
Астек > Астек + ьски > Астекьски > Астечьски > Астечски > Астечки > астечки
Квебек > Квебек + ьски > Квебекьски > Квебечьски > Квебечски > Квебечки > квебечки
Тимок > Тимок + ьски > Тимокьски > Тимочьски > Тимочски > Тимочки > тимочки
Бајмок > Бајмок + ьски > Бајмокьски > Бајмочьски > Бајмочски > Бајмочки > бајмочки
Сурдук > Сурдук + ьски > Сурдукьски > Сурдучьски > Сурдучски > Сурдучки > сурдучки
Бруклин > Бруклин + ьски > Бруклиньски > Бруклински > бруклински
Гетинген > Гетинген + ьски > Гетингеньски > Гетингенски > гетингенски
Шербур > Шербур + ьски > Шербурьски > Шербурски > шербурски
Тунис > Тунис + ьски > Тунисьски > Тунисски > Туниски > туниски
Кавказ > Кавказ + ьски > Кавказьски > Кавказски > Кавкасски > Кавкаски > кавкаски
Тексас > Тексас + ьски > Тексасьски > Тексасски > Тексаски > тексаски
Тексашанин > Тексашан + ьски > Тексашаньски > Тексашански > тексашански?
Париз > Париз + ьски > Паризьски > Паризски > Парисски > Париски > париски
Врбас > Врбас + ьски > Врбасьски > Врбасски > Врбаски > врбаски
Врбашанин > Врбашан + ьски > Врбашаньски > Врбашански > врбашански?
Вис > Вис + ьски > Висьски > Висски > Виски > виски?
 Из приложеног се види да се „поклапају” сви придеви осим њујорчки, тексашански, врбашански и виски. Разлог оваквом одсупању је то што се Њујорк, тачније његова основа која остаје непромењена у целокупној измени (деклинацији) речи (Њујорк-), завршава на два сугласника (-рк). То (можда, по речнику) значи да ако се име, односно основа завршава на к или г којем претходи сугласник, творба мора да буде са наставком -шки, а не -ски. Међутим, када се покуша на овај начин добити облик њујоршки, испада да је то немогуће (прегледао сам много страница и форума на интернету тражећи адекватно објашњење за творбу придева њујоршки, али нисам пронашао ништа што има смисла). Творба би требала да иде на следећи начин:
Њујорк > Њујорк + шки > Њујоркшки > ? > Њујоршки > њујоршки? или
Њујорк > Њујорк + ьшки > Њујоркьшки > Њујорчьшки > Њујорчшки > ? > Њујоршки > њујоршки? (вероватно погрешно јер је постојање суфикса -ьшки веома упитно),
 али проблем је то што се к из облика њујоркшки, односно ч из облика њујорчшки ни преко које алтернације не губи. Ово је највероватније изузетак, јер другог објашњења нема (волео бих чути и мишљења других). Проблем са речју хелсиншки — ако бисмо као основу узели хелсинк- — би био апсолутно исти:
Хелсинки > Хелсинк + шки > Хелсинкшки > ? > Хелсиншки > хелсиншки? или
Хелсинки > Хелсинк + ьшки > Хелсинкьшки > Хелсинчьшки > Хелсинчшки > ? > Хелсиншки > хелсиншки? (вероватно погрешно јер је постојање суфикса -ьшки веома упитно),
 али како је корен речи Хелсинки у ствари хелсинг-, можда је овако добијен придев хелсиншки. Тексашански и врбашански настали су од етника Тексашанин, односно Врбашанин, након одбијања морфеме -ин. Исти имају различито значење од придева тексаски и врбаски, али се из неког разлога уместо њих у речницима као исправни наводе тексашки и врбашки, за које правилне граматичке изведбе нема, осим ако се неким правилом избацује и морфема -ан (ако има, желео бих да је неко напише испод у коментару). У народу се дуже времена користио придев вишки, па је у речнику наведен као исправан, иако ни за њега не постоји адекватна изведба (ако постоји, желео бих да је неко напише испод у коментару). Сличан случај је и са придевима клиски/клишки, велески/велешки итд.
 Ево још неколико примера:
Хамбург > Хамбург + ьски > Хамбургьски > Хамбуржьски > Хамбуржски > Хамбуржки > Хамбуршки > хамбуршки
Луксембург > Луксембург + ьски > Луксембургьски > Луксембуржьски > Луксембуржски > Луксембуржки > Луксембуршки > луксембуршки
Хајделберг > Хајделберг + ьски > Хајделбергьски > Хајделбержьски > Хајделбержски > Хајделбержки > Хајделбершки > хајделбершки
Јорк > Јорк + ьски > Јоркьски > Јорчьски > Јорчски > Јорчки > јорчки?
Јорк > Јорк + шки > Јоркшки > ? > Јоршки > јоршки?
Јорк > Јорк + ьшки > Јоркьшки > Јорчьшки > Јорчшки > ? > Јоршки > јоршки?
Росток > Росток + ьски > Ростокьски > Росточьски > Росточски > Росточки > росточки
Инзбрук > Инзбрук + ьски > Инзбрукьски > Инзбручьски > Инзбручски > Инзбручки > инзбручки
Оснабрик > Оснабрик + ьски > Оснабрикьски > Оснабричьски > Оснабричски > Оснабрички > оснабрички
Мексико > Мексик + ьски > Мексикьски > Мексичьски > Мексичски > Мексички > мексички
Монако > Монак + ьски > Монакьски > Моначьски > Моначски > Моначки > моначки
Мелбурн > Мелбурн + ьски > Мелбурньски > Мелбурнски > мелбурнски
Алжир > Алжир + ьски > Алжирьски > Алжирски > алжирски
Ванкувер > Ванкувер + ьски > Ванкуверьски > Ванкуверски > ванкуверски
Каракас > Каракас + ьски > Каракасьски > Каракасски > Каракаски > каракаски
Крета > Крет + ьски > Кретьски > Кретски > кретски
Торонто > Торонт + ьски > Торонтьски > Торонтски > торонтски
Баскија > Баскиј + ьски > Баскијьски > Баскијски > баскијски
Баскија > Баск + ьски > Баскьски > Басчьски > Басчски > Басчки > Башчки > башчки?
Баскија > Баск + шки > Баскшки > ? > Басшки > Башшки > Башки > башки?
Баскија > Баск + ьшки > Баскьшки > Басчьшки > Басчшки > ? > Басшки > Башшки > Башки > башки?
Бихаћ > Бихаћ + ьски > Бихаћьски > Бихаћски > Бихаћки > бихаћки
Минск > Минск + ьски > Минскьски > Минсчьски > Минсчски > Минсчки > Миншчки > миншчки?
Минск > Минск + шки > Минскшки > ? > Минсшки > Миншшки > Миншки > миншки?
Минск > Минск + ьшки > Минскьшки > Минсчьшки > Минсчшки > ? > Минсшки > Миншшки > Миншки > миншки?
Холандија > Холандиј + ьски > Холандијьски > Холандијски > холандијски
Холандија > Холанд + ьски > Холандьски > Холандски > холандски
Милвоки > Милвокиј + ьски > Милвокијьски > Милвокијски > милвокијски
Милвоки > Милвок + ьски > Милвокьски > Милвочьски > Милвочски > Милвочки > милвочки
Триполи > Триполиј + ьски > Триполијьски > Триполијски > триполијски
Триполи > Трипол + ьски > Трипольски > Триполски > триполски
Мајами > Мајамиј + ьски > Мајамијьски > Мајамијски > мајамијски
Мајами > Мајам + ьски > Мајамьски > Мајамски > мајамски
Сочи > Сочиј + ьски > Сочијьски > Сочијски > сочијски
Сочи > Соч + ьски > Сочьски > Сочски > Сочки > сочки
Тбилиси > Тбилисиј + ьски > Тбилисијьски > Тбилисијски > тбилисијски
Тбилиси > Тбилис + ьски > Тбилисьски > Тбилисски > Тбилиски > тбилиски
Најроби > Најробиј + ьски > Најробијьски > Најробијски > најробијски
Најроби > Најроб + ьски > Најробьски > Најробски > најробски
именица > имениц + ьски > именицьски > именичьски > именичски > именички
име > имен + ьски > именьски > именски
заменица > замениц + ьски > заменицьски > заменичьски > заменичски > заменички
замена > замен + ьски > заменьски > заменски
џамбас > џамбас + ьски > џамбасьски > џамбасски > џамбаски
 Из последња 44 (или 30 ако бројимо само различита почетна имена) примера приметио сам да се јављају карактеристичне сугласничке групе -кшк- и -чшк- (сви примери/основе се завршавају на к којем претходи сугласник: Њујорк-, Јорк-, Баск-, Минск-). Може се уочити да „проблем” праве већ поменути сугласници к и ч, којих се тренутно не може решити ниједном гласовном променом. Једна идеја би могла да буде посматрање група -ркш- и -рчш-, односно кш- и чш-, те измишљање неког правила којим би се избацили к и ч из ових група померених за једно место улево у односу на -кшк- и -чшк-. Да ли неко има неко решење или неки предлог?
 А у вези са Доњецком, могуће творбе би биле следеће:
Доњецк > Доњецк + ьски > Доњецкьски > Доњецчьски > Доњецчски > Доњецчки > доњецчки?
Доњецк > Доњецк + шки > Доњецкшки > ? > Доњецшки > доњецшки?
Доњецк > Доњецк + ьшки > Доњецкьшки > Доњецчьшки > Доњецчшки > ? > Доњецшки > доњецшки?
 Видимо да се опет јављају групе -кшк- и -чшк-, али поред тога настаје и проблем са групом -цшк- (можда и -цчк-); једини начин добијања облика доњечки је избацивањем ц из -цчк-, а доњецки избацивањем ш из -цшк-. Више немам никаквих идеја, а волео бих да чујем коментаре других као што су Stripar, Јагода, Sly-ah. Ево неколико страница форума на којима се расправљало о сличним темама, а има доста расправе о настанку придева витешки (на другој спољашњој вези), где неки наводе да је реч витез настала од витег, баш као и кнег > кнез, отак > отац итд. итд. итд.:
1. [7]
2. [8]
3. [9]
4. [10]
 Читао сам и мишљења хрватских лингвиста (на другом линку има доста о трећој палатализацији):
1. [11](download link)
2. [12] Обсусер    21:11, 15. јун 2015. (CEST) 

Glaise-HorstenauУреди

Kako se ispravno transkribuje ime ovog Nemca. U domacoj literaturi preovladavao Glez -- Bojan  Razgovor  09:05, 13. јун 2015. (CEST)

ТачкаУреди

Да ли се тачка пише после арапског броја ако иза истог следи други правописни знак који је одмакнут белином? Пример је писање датума рођења и смрти раздвојених цртом испред и иза које долази по једна белина.

Дакле:

Други пример:

  • у периоду 1986—1992 (као председавајући) или
  • у периоду 1986—1992. (као председавајући)?   Обсусер    17:12, 25. јун 2015. (CEST)


Имаш овде све Тачка (знак). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:57, 25. јун 2015. (CEST)
Па то сам ја и преписао из Правописа, али нема ништа речено о (не)писању тачке ако иза следи други правописни знак који је одмакнут белином (поготово ме интересује ово у Другом примеру изнад).   Обсусер    19:55, 25. јун 2015. (CEST)
Па у тексту и стоји да два интерпункцијска знака не иду један за другим, мада признајем да је и мени овај други пример нејасан. Али дилему решим тако што додам у периоду 1986—1992. године (као председавајући) хехе. Извињавам се нисам гледао ко је писао чланак, али у сваком случају похвала за труд --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:12, 25. јун 2015. (CEST)
ОК, хвала.   Обсусер    22:48, 25. јун 2015. (CEST)

ПравописУреди

Како се зови становници Гане:Ганци или Гањани, односмо да ли су спортиси Гане „Гански спортисти“ или „Гањански спортисти“ Хвала--Drazetad (разговор) 23:21, 6. август 2015. (CEST)

Клајн у РЈН каже: Гана, гански; Ганац, Ганкиња или Гањанин, Гањанка.Самарџија (разговор) 23:44, 6. август 2015. (CEST)
Па с обзиром да на том подручју постоји засебна етничка група која се зове Га и да се они у множини зову Гани, некако ми је логичније да се целокупна популације Гане означава као Гањани. Али то је само моје мишљење, а твоје питање ме баш нагнало на размишљање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:48, 6. август 2015. (CEST)
@Drazetad: Становници Гане су Гањани (јд. Гањанин) и Гањанке (јд. Гањанка) од. Ганци (јд. Ганац) и Ганкиње (јд. Ганкиња). Спортисти Гане су гански спортисти, а не гањански спортисти (и не Гански спортисти или Гањански спортисти). Тако су и спортисти Босне и Херцеговине босанскохерцеговачки спортисти (осим ако се не жели истакнути припадност региону или народу, па да буду босански или херцеговачки од. бошњачки или хрватски или српски или ромски итд.). Гански је придев који означава припадност држави Гани, а Гањански припадност народу Гане — Гањанима и Гањанкама. Као што је и туниски онај који припада Тунису, а тунижански који припада Тунижанима и Тунижанкама. Надам се да сам помогао.  Обсусер    16:09, 7. август 2015. (CEST)
Ниси уопште помогао. Тунижанин је застарео израз с обзиром да смо раније говорили Тунизија, па је логично било да становници Тунизије буду Тунижани. Пошто ту државу већ више деценија зовемо Тунис логично је да становници буду Тунишани. За ово можеш да погледаш РЈН Ивана Клајна. Откуд знаш на шта се односе придеви гански и гањански? Вероватно идеш логиком придева српски и србијански. Самарџија (разговор) 17:03, 7. август 2015. (CEST)
Тунишани??? Сада је већ очито да због ваше личне нетрпељивости википедија почиње да трпи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:08, 7. август 2015. (CEST)
Шта је ту нелогично? До пре неколико година говорио сам Шпањолка, иако ми је то било нелогично, а још увек велики број људи у Србији користи ту реч.--Самарџија (разговор) 19:45, 7. август 2015. (CEST)
Тунишани??? Сада је већ очито да због ваше личне нетрпељивости википедија почиње да трпи --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:08, 7. август 2015. (CEST)
Шта је ту нелогично? До пре неколико година говорио сам Шпањолка, иако ми је то било нелогично, а још увек велики број људи у Србији користи ту реч.--Самарџија (разговор) 19:45, 7. август 2015. (CEST)
Па покушај да изговориш то Тунишани. ;) Језик није религијска догма већ је "слободно живо биће" и за разлику од догми трпи промене. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:47, 7. август 2015. (CEST)
Не знам да ли гледаш РТС, тамо редовно говоре Тунишани. Самарџија (разговор) 21:54, 7. август 2015. (CEST)

@Самарџија: Мој коментар је почињао са @Drazetad:, тако да се и питање односило на њега, али ево сада ћу да прокоментаришем, било како било... Мислим да сам помогао Drazetad-у који је започео дискусију јер ти не схваташ неке ствари. Његово питање се односило на Гану, становнике Гане и придев који треба да стоји у синтагми којом се одређују спортисти Гане (гански спортисти), а ја сам навео примере како да се уочи разлика између придева који одређују припадност држави и придева који одређују припадност њеним становницима. Можда не знате да је мој матерњи језик босански (овде пишем на српском, екавицом и ћирилицом како бисмо се боље разумели и из одређене врсте поштовања, а у самим чланцима — наравно — користим српски језик и правила српског језика; понекад направим грешку, али нико није безгрешан). По Правопису босанскога језика Сенахида Халиловића — те иначе у БиХ (а верујем и у Србији и Хрватској) — користе се етници Тунижанин/Тунижанка и придев тунижански са ж (стр. 557: „Tunis; prid. tuniski; Tunižanin, nom. mn. Tunižani; Tunižanka, dat. /lok. jd. Tunižanki”), па пошто ми је то „у глави” тако сам написао и то не представља неку велику грешку. Ја користим Правопис српскога језика Матице српске из 2010. године (у коме стоји „Тунис, туниски, Тунишанин, Тунишанка, дат. -ки (не Тунижанин), т. 21, 48в, 50аб”) и ево сада сам научио нешто ново (о коришћењу имена Тунизија тј. одакле потиче етник Тунижанин/Тунижанка од. придев тунижански). Зар то није лепо? Зашто се „срклетимо” (нервирамо) око глупости и покушавамо на неки начин срозити и омаловажити једни друге? Ево и у два чланка на српској Википедији, у главном чланку Тунис (12 пута) и Тунижански динар (преусмерење, један пут), вероватно зато што је оном ко је правио звучало природније, користи се са ж уместо са ш. То ће неко сада преправити, заједно са три неправилно употребљена присвојна придева за припадност Тунису (тунишки са ш)... Никад се не зна за шта је шта добро...

@Самарџија: Да, идем „логиком српски и србијански” јер су за мене сви становници Србије који имају пасош државе и који живе у њој Србијанци (придев: србијански; нпр. „србијански пасош”, јер он не може бити „српски”), који укључују логично највише заступљених припадника Срба (придев: српски; нпр. „српска књижевност”, јер она не може бити „србијанска”), али који укључују и Хрвате, Бошњаке, Црногорце, Немце, Кинезе итд. који — дакле — могу бити Србијанци. То Србе и становнике Србије вређа и вероватно се ни у закону државе нигде не користи србијански, што апсолутно поштујем јер у чланку НИКАДА нећу користити тај придев (свакако би га неко одмах преправио). Сада радим овде и пишем на српском језику, али имам свој став који ми не може нико променити. Не слажем се ја ни око коришћења многих других речи (бошњачки језик, Словени, југословенски итд. итд.), али није моје да се мешам у то већ да нешто напишем; то је само вид политике којим се стварају све веће и веће границе између три језика различита на нивоу британског енглеског и америчког енглеског, које су за обичног говорника једва препознатљиве (наравно, за врсне познаваоце — огромне). То што се и са босанским језиком ради је страшно: покушава се потпуно хрватизирати (политизирати, протестирати, душикдушицизирати, опћинизирати итд. што се види и у накарадном Халиловићевом Правопису босанскога језика) од. што више удаљити од српског, зна се због чега... То и јесте мој главни разлог напуштања босанске Википедије, где се са људима не може нормално причати; и овде вероватно има таквих, али досада терор који сам тамо осетио — и то од администратора — овде нисам осетио јер намеравам да помало уређујем, а не да неком пакостим или се ругам и сл.
@НиколаБ: На кога се односио овај коментар (мислим да је на Самарџију пошто је одговорио, али не знам опет)?
@Самарџија: По Правопису српскога језика правилно је само Шпанкиња (стр. 507: „Шпанија, шпански, Шпанац, Шпанкиња, т. 194е; в. шпанац; стр. 507: шпанац, шпанца (учесник грађ. рата у Шпанији), т. 49”). /Мислим да је овде грешка јер треба бити Учесник Грађ. рата у Шпанији; то је историјски догађај и као и Други светски рат пише се великим словом, осим ако се није мислило на нешто друго/ По Правопису босанскога језика такође је правилно само Шпанкиња (стр. 541: „Španija; prid. španski; Španac, gen. jd. Španca, gen. mn. Španaca; Špankinja”), али у овом правопису одмах после наведеног дела стоји „Španjolska v. Španija”, што значи да је у босанском језику дозвољено користити и Шпањолска. Значи, Шпањолка се тренутно не користи ни у српском ни у босанском него само у хрватском језику (што је нама битно). Ја верујем да велики број људи у Србији користи Шпањолка упоредо са Шпанац јер велики број људи у Србији, БиХ и на нашим просторима (због ратова, немарности за језиком, лењости и једноставно речено — неписмености) не зна набројати ни седам падежа, а камоли шта друго, тако да та употреба Шпањолке не би требало да представља неко баш поуздано мерило (иако се увек предност даје устаљеним изразима, а не превише необичним новоуведеним који су настали како би се испоштовао правопис и остварила што већа језичка доследност). Ево одмах ћу отворити и дискусију у вези са енклитикама на уводу чланака...  Обсусер    22:28, 7. август 2015. (CEST)
У нашем правопису има толико глупости да их је тешко све и побројати. Нека неко покуша да изговори то Тунишанин и Тунишанка, сними и преслуша снимак. То Ш прелази у Ж (јел то беше једначење по звучности или шта већ, стварно ми граматика није јача страна). И ја имам утисак да се у П српског језика свесно намећу којекакве небулозе да би се направила што већа разлика у односу на сродне језике. И једно питање Обсусер, ако је становник Србије Србијанац, а придев од Србија србијански, како се зове становник Хрватске и који придев користити. Исто и за Грузију, Македонију, Словенију.... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:06, 7. август 2015. (CEST)

Енклитике је/су после заграде са додатним објашњењем на почетку већине чланакаУреди

Отварам дискусију која ће — надам се — брзо завршити јер је тема банална. Да ли су десетине хиљада чланака који на српској Википедији почињу са „Име чланка (додатна објашњења и информације) је/су...” правилно започети чланци? Корисник Самарџија и ја смо водили расправу (коју прилажем испод са смањеном величином фонта) око коришћења енклитике је у чланку Хаваји, који тренуно почиње бесмислено: »Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i), америчка су савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава...« Ако не почиње бесмислено, онда имамо велики проблем јер постоји огроман број чланака који почињу са је/су после заграде са изворним именом, датумом рођења од. смрти и сл.

Разговор са корисником:Самарџија Разговор са корисником:Obsuser
Хаваји

Шта не ваља са изменом? Она два назива су написана испод као изворни, и средио сам увод који не почиње на енциклопедијски начин...  Обсусер    01:57, 6. август 2015. (CEST)

Зашто не би могло су да се стави после заграде? Имамо десетине хиљада чланака са је и су после заграде (у којој је изворно име, датум рођења и сл.); не видим проблем... То је почетак чланка и апсолутно не утиче на положај следећих речи у реченици нити је везан за ненаглашенице и остало... Шта не ваља у реченици „Представља једину америчку савезну државу коју искључиво чине острва.”?  Обсусер    02:24, 6. август 2015. (CEST)
У Правопису српског језика из 2010. године тог дела о енклитикама не могу да нађем, а како сада чланак почиње је надасве смешно:
»Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i), америчка су савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава...«
Овакву реченицу (нарочито са беспотребно постављеним „измишљеним” зарезом) никада не би написало ниједно дете из ранијих разреда основне школе које нема појма о енклитикама (а које саставља реченице са природним редоследом речи). Јесте ли читали чланак са РТС-овог портала Где енклитикама место је? који је написао Ђорђе Јанковић, 21. октобра 2014? (Замерам му на овом упитнику јер се упитник не ставља у поднаслове испод слика, наслове и сл.) Све је лепо и једноставно објашњено... И нема ништа лоше у представљено и „стилу” који вам се не свиђа јер исти уопште и не постоји; и моја реченица као и она у чланку је сасвим у реду (не: „... као и она у чланку сасвим је у реду.”). Шта ћемо онда са осталим чланцима којих је на десетине хиљада у којима је после заграде је/су (ето погледајте сам чланак Сједињене Америчке Државе)? Смешно је уопште и о чему расправљамо...  Обсусер    04:06, 6. август 2015. (CEST)
  1. Језик је флексибилан и развија се како се и човечанство од. народ који га говори развија, те не представља језик за програмирање у коме мора бити све стриктно да би компјутер мале интелигенције у односу на човекову могао да разуме наредбе (обраћање). Реченице поред свог основног значења имају и контекст, а у језику постоји и нешто што се зове стилске фигуре. Погледајте овде колико их је заправо (није само оних тридесетак из средње школе, већ преко двеста) и пробајте пронаћи све у реченицама које сам вам написао у теми Хаваји на вашој страници за разговор или у самом овом пасусу (тешко, зар не).
  2. Знате врло добро на шта сам мислио када сам рекао „у ранијим разредима” (прочитајте наставак реченице ако пак нисте; ако и даље не разумете, прочитајте чланак о стилским фигурама; ако и даље не разумете, мислио сам не на осми, седми или шести, већ на првих пет, а поготово на пети и четврти (па и трећи и други и први) јер тада су деца способна да саставе реченице у којима је редослед речи природан не осврчући се (не пазећи) на енклитике или нека „наметнута” правила).
  3. То правило да енклитика не може да стоји после знака интерпункције је апсолутно нетачно! По том правилу би онда реченица »Сима Милутиновић „Сарајлија” је српски песник.« била нетачна јер и наводници су знак интерпункције. Штавише, и сам размак се убраја у знакове интерпункције (погледајте чланак (табелу) који сам направио), тако да по поменутом „правилу” онда не бисмо смели да уопште користимо енклитике.
  4. Ово што сте написали да друге чланке треба поправити се никада неће десити, јер тада би се боту требало дати да у случају да нађе енклитику иза било ког знака интерпункције — исту премести или шта већ, што се — понављам — никада неће десити. Ја не знам да ли је вама српски (или бошњачки или босански или хрватски) матерњи језик, али у случају да јесте — представљају вам не би требало представљати никакав проблем јер се небројено много пута користи у реченицама којима се дефинише неки појам, а које би ружно звучале са је/су после истог (»Вигови представљају припаднике...« или »Вигови су припадници...«; ништа није спорно, све је јасно у оба примера).
  5. Сада ћу да отворим и тему на Тргу јер је по вашем резону Википедија озбиљно угоржена ако после знака интерпункције не може да следи енклитика (враћам се на десетине хиљада чланака од. на — рецимо — трећину свих чланака ГИП-а у којима је после заграде је/су; ево и чланак који сам насумично одабрао — Сима Милутиновић: »Симеон Милутиновић — Сима Сарајлија (Сарајево, 3. октобар 1791Београд, 30. децембар 1847) је био српски песник и Његошев учитељ.«).
  6. Ви мени упорно постављате нека питања (не знам зашто), па ево сада — осврните се на делове овог коментара/пасуса 1—5 те опширно прокоментаришите исти:
  1. слажући се или се не слажући са одређеним деловима,
  2. не избегавајући/прескачући што вам се не свиђа,
  3. не намечући другима и мени само своје мишљење или правила о енклитикама из Правописа (која још нисам пронашао у издању из 2010), који су саставли само људи (не роботи) који су у стању да погреше и који су погрешили много пута.
Још једном: »Не може енклитика после знака интерпункције.« није тачно, као што ни мишљење да »Хаваји ништа не представљају.« није тачно јер Хаваје може да представља неко (на такмичењу; они могу тиме да буду представљени) те такође Хаваји могу да представљају неког (државу која је постала педесета равноправна чланица САД). Ја нисам запео за коришћење глагола представљати (кад год може облик је/су — боље је; краће, лепше и лакше за изговорити), већ сам запео за оповргавање става којим се оповргава коришћење глагола представљати у више контекста. Чланак Хаваји нек’ стоји како јесте (мени не смета, немам намеру да по целе дане седим испред монитора и гледам у чланак Хаваји), али наметање нечега никад није добро. Мало ми је и смешно на шта трошим време...  Обсусер    17:17, 6. август 2015. (CEST)


Ниси се осврнуо на мој претходни коментар део по део, ал' нема везе.
  1. Наравно да ми мишљење Ивана Клајна „нешто” значи, али нико није непогрешив па ни он.
  2. Апсолутно је моја исхитрена грешка ово са примером Симе чији сам надимак ставио под наводнике; наравно да не може тако, али имао сам другу намеру што можда ниси схватио зато што сам изабрао погрешан/неправилан пример.
»„Хари Потер” је дело...«
»„Дружба Пере Квржице” је југословенски филм...«
Да ли је сада бесмислено разговарати о енклитици после знака интерпункције? Очит пример да правило које мислиш да је тачно заправо није тачно. Наводници за име књиге стоје пре је и реченица је у реду (може бити и искошено уместо наводника, али је боље овако). Ево још примера где енклитика без проблема иде после интерпункцијског знака:
»Знак ! је један од...« или »Знак ! (узвичник) је један од...«
»На такмичењу је победио / су победили представници...«
»Од свих људи на планети, само 1 % је члан...«
Мораш гледати на шта се шта односи; на пример, „само један посто” је на првом месту у реченици (није „само” на првом месту у реченици, а „један посто” на другом), енклитика је на другом месту у реченици (небитно што је после знака интерпункције) итд. итд. Не знам да ли знаш да је у немачком језику глагол увек на другом месту у реченици као што је у индоевропским енклитика увек на другом месту у реченици? Заграда у чланку је додатно објашњење и не представља „део који заузима место”... »Dort war ich.« је правилно као што је правилно и »Dort (im Museum) war ich.« са додатним објашњењем унутар заграде.
  1. Да уређујеш хрватску Википедију, тамо би писао на српском дакле (екавицом или ијекавицом). Да уређујеш немачку Википедију, тамо би писао на српском дакле (екавицом или ијекавицом). Упс, не...
  2. Откуд ти то »да се прилично ослањам на оно што чујем«? Шта сам написао ослањајући се на оно што чујем?
  3. Поставићу на Тргу дискусију да видим шта други мисле, а највећи проблем је то што ти не схваташ да постоји правило (Вакернагелово, како пише у чланку са РТС-овог портала који не знам да ли си прочитао: Где енклитикама место је?):
Енклитике иду на друго место у реченици!
»Енклитикама (ненаглашеницама, занаглашеницама) је место после наглашених речи! Енклитике (без обзира на то да ли стоје испред или иза знака интерпункције) су речи које се стављају на друго место у реченици.« Како би ове реченице гласиле по твом мишљењу, а да не искључујеш писање заграда? П. С. Волео бих када би ми одговарао део по део јер је прегледније и јасније. Прескочио си прокоментарисати много тога из мог претходног коментара (стилске фигуре, бот, представљати итд.).  Обсусер    04:09, 7. август 2015. (CEST)




Хаваји

Не бих рекао. Прво не може су после заграде а друго не свиђа ми се стил типа Представљају једину америчку савезну државу коју искључиво чине острва, много је боље онако како је писало Једина су америчка савезна држава.... --Самарџија (разговор) 02:15, 6. август 2015. (CEST)

Не може енклитика после знака интерпункције. Погледај у Правопису поглавље о енклитикама. А ово друго лоше звучи, стил је проблем. Самарџија (разговор) 03:36, 6. август 2015. (CEST)
Не знам шта су ранији разреди? Енклитика не може да иде после знака интерпункције и то треба да имаш на уму. Што се других чланака тиче треба их поправити. Што си запео са представљањем када Хаваји ништа не представљају? Самарџија (разговор) 15:24, 6. август 2015. (CEST)
Ја нисам лингвиста али мислим да ти мишљење Ивана Клајна нешто значи. Тако он у својој књизи Речник језичких недоумица каже следеће:
је: овај глаголски облик је енклитика, што значи да чини акценатску целину с претходном речју и мора бити с њом у смисаоној вези. Отуда је не сме доћи после паузе, после било каквог знака интерпункције или после уметнуте реченице: у таквом положају треба га заменити наглашеним обликом јест(е) или изменити ред речи. Примери грешака: „Један од проблема који онемогућавају да се више постигне је одсуствовање с посла“ - треба: јесте одсуствовање с посла; „Неодговарајућа исхрана, ма шта тврдили лекари, је по мом мишљењу главни узрок обољења“ - треба по мом је мишљењу...; „Кривац за неуспех представе, ако можемо веровати извештајима из дневне штампе, је сам аутор“ - треба: За неуспех... кривац је сам аутор.
Што се енклитике су тиче исти аутор каже следеће:
су је енклитика, као и је (види то), што значи да се не сме употребљавати без наслањања на претходну наглашену реч. Погрешно је нпр.: „Наведени подаци, рекао је у дискусији Марић, су најбољи доказ...“ - треба: најбољи су доказ... - „Сви лекови који се налазе на овом и на претходним списковима су повучени из продаје“ - треба повучени су из продаје; „Међу земљама које су успеле да измакну овој кризи су Аустрија и Данска“ - треба јесу Аустрија и Данска.
Надам се да ти је сада јасно зашто ако после назива неке државе тј. неког топонима или имена неке личности додамо оригинални назив у загради морамо да ставимо прво придев па онда енклитику. Пример који си навео са Симом Милутиновићем Сарајлијом је бесмислен пошто се његов надимак не пише са наводницима јер је то део његовог имена. Да ли си икада видео да је негде Јосип Броз Тито написано са наводницима? Ако већ хоћеш да неки надимак стављаш међу наводнике или у курзив онда га напиши између имена и презимена, као што и Клајн предлаже, промени редослед речи.
Не знам одакле ти идеја да је мени матерњи неки други језик а не српски? Ако пишем екавицом онда хрватски и бошњачки не могу да дођу у обзир. Закључак до ког сам дошао је да се ти прилично ослањаш на оно што чујеш па мислиш да ако сви тако говоре онда је то правилно. Доста ствари везаних за правопис сам научио уређујући википедију а верујем да ћеш и ти ако се не наљутиш или ако ти брзо не досади, па престанеш да доприносиш овом пројекту.
За крај, немој да ми персираш јер то није уобичајено на википедији и ова прича са ботом је непотребна. Приликом преправки неког чланка можеш да исправиш ову неправилност, не треба ангажовати бота. Самарџија (разговор) 00:32, 7. август 2015. (CEST)
Ако себе стављаш изнад Ивана Клајна када је лингвистика у питању онда како ја могу да водим полемику са тобом. Ти знаш граматику боље од њега, вероватно си на челу престижније катедре на Филолошком факултету од њега, објавио си значајнији књиге у области лингвистике од њега итд. Нећу да ти одговарам део по део јер ти уопште ниси уважио оно што пише у Речнику језичких недоумица а Клајн је ту више него јасан када каже да је не сме доћи после веће паузе, па зар није већа пауза ако после Хаваји имамо у загради оригиналан назив те државе? Самарџија (разговор) 17:13, 7. август 2015. (CEST)



Ја не користим енклитику непосредно иза заграде, чисто из рецимо практичних разлога јер ваљда онај ко чита чита и оно што пише у загради, а тај део у загради цепа реченицу и везник после заграде је непотребан. Ако ме ко схватио схватио хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:10, 7. август 2015. (CEST)

Па шта сад да радимо? Требамо се одлучити за један начин писања, а овде на Тргу само пет корисника суделује у расправама... Како год, ово ми никако не звучи нити изгледа лепо: »Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i), америчка су савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава...«  Обсусер    02:29, 8. август 2015. (CEST)
До пре неког времена практично сви чланци су имали енклитике одмах иза затворене заграде и неко је дошао и направио аргумент да то није исправно. Било је дискусија, неслагања, као што то обично бива, али је коначни закључак, ако се добро сећам, био да би требало поштовати правила, па ја лично од тада мењам то тако да енклитике не буду после заграде, кад год налетим на такав случај, а чини ми се да и неки други раде слично. --Ф± 10:09, 8. август 2015. (CEST)

Веб-апликацијеУреди

...се пише са или без цртице? --Милићевић (разговор) 11:47, 12. август 2015. (CEST)

@Milicevic01: Веб је у сложеницама од. полусложеницама увек са цртицом: веб-сајт, веб-страница, веб-апликација, веб-адреса, веб-дизајн итд. (за разлику од интернет које се пише одвојено: интернет прегледач, интернет протокол, интернет домен, интернет форум и сл.).  Обсусер    16:58, 12. август 2015. (CEST)
Ово је сива зона јер је у Правопису наведен само веб-сајт, без икаквих образложења. Ако идемо аналогно тиме, онда веб-страница или веб-дизајн, а ако веб доживљавамо као непроменљиви придев, онда одвојено, по моделу фер-плеј али фер игра. Како коме воља. – Ранчер (разговор) 01:02, 20. септембар 2015. (CEST)

Жена тренерУреди

Како се зове жена која тренира неки спортски клуб или репрезентацију. Да ли је она тренерка, тренеркиња, тренерица или нешто четврто. Хвала--Drazetad (разговор) 17:19, 12. август 2015. (CEST)

По Правопису су тренер („тренер, инстр. -ом, т. 34а”) и тренерка („тренерка (дат. -ци, ген. мн. -ки) и тренерица (спортска одећа), т. 31б(1)”). Ево и овде нешто о именима женских занимања...  Обсусер    18:29, 12. август 2015. (CEST)
Хвала, али ми ништа није јасно. Значи требамо направити вишезначну речи тренерка: тренерка (занимање) и тренерка ( спортска одећа), па у тексту о „тренерци“ Кошаршке репрезентације Србије Марини Маљковић пишемо да се ради о (тренерка (занимање)|тренерци) која носи (тренерка (спортска одећа)|тренерку) марке Адидас.--Drazetad (разговор) 18:51, 12. август 2015. (CEST)
Немојте се глупирати са занимањима у женском роду. Користите реч тренер и ћао. Него, шта Правопис каже како се зове жена која се бави моделингом? Да ли је она фото-модел или фото-моделка? Самарџија (разговор) 18:57, 12. август 2015. (CEST)
Dražeta napiši da je Maljkovićeva selektorka i eto. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:31, 12. август 2015. (CEST)
Foto-modelarka   --В. Бургић (разговор) 19:58, 12. август 2015. (CEST)
У Правопису се наводи да је тренерица спортска одећа, а за појам тренерка се не каже ништа, док на линку који сам дао Иван Клајн за 24 сата каже да тренерка и поред свог основног значења (особа, жена тренер) има значење спортске одеће (што је сасвим у реду), а да појам тренерица треба избегавати јер „звучи превише хрватски” (што не значи да је неправилан јер је уврштен у Правопис). Такође, он наводи и појам тренеркиња кога у Правопису нема, али који је — наравно — исправан.
Ја сам за то да се направи та вишезначна одредница, али мислим да је боље користити тренеркиња/тренеркињи јер звучи лепше од тренерка/тренерци (за особу), а за одећу је боље тренерка него тренерица.  Обсусер    20:33, 12. август 2015. (CEST)
@Самарџија: У Правопису се не наводи ништа осим фото-модел, али мислим да је боља творба са -киња него са -ка (фото-моделкиња, дрводељкиња/дрводељка, психолошкиња, археолошкиња, социолошкиња, логопеткиња, архитекткиња, кустоскиња, војникиња; али: апотекарка, граматичарка, фризерка, собарица; друго али: професорица, инструкторица итд. итд.). Ови граматичари и граматичарке да хоће могу сести и саставити нека правила попут оне табеле сугласничких група које не би требало растављати на крају реда са 154. странице Правописа; у нашим примерима овде уочава се да ако се „мушко” занимање завршава на -ар, -ер женско се већином твори са -ка или ређе -ица, ако се завршава на -ор, иде -ица али ни -ка није искључено (више је неформално), ако се завршава на -ст, -кт, , , (можда чак уопштено, те ) иде -киња, ако... Дакле могу се направити и женска имена за већину занимања, али само ако неко одвоји времена, или користити „оно што се у глави природним и логичним избором”. Правопис наводи дрводеља и дрводељац, а вероватно које год (већина) мушко занимање иде на -ац, женско може на -ка, па сам зато ставио дрводељкиња/дрводељка. Интересује ме како би било за купац...   Обсусер    20:33, 12. август 2015. (CEST)

Психолошкиње, социолошкиње, геоморфолошкиње код мене неће никада проћи. Б92 правопис ме не занима и немам намеру да га прихватим. Нађи ми неку жену која ће за себе да каже да је архитекткиња па и архитектица, можда у Босни или у Хрватској али у Србији никако.Самарџија (разговор) 17:45, 13. август 2015. (CEST)

Institut für Österreichische GeschichtsforschungУреди

У нашој литератури се назив овог института преводи раличито. Буквалан превод би гласио "Институт за аустријско истраживање историје", али ми се он не чини најсрећнијим. Ако бисмо превели "Институт за истраживање аустријске историје" мислим да не бисмо погодили суштину. Суштина је да се институт бавио не само аустријском него и историјом других народа и земаља. Шта кажете на "Аустријски институт за истраживање историје"?--Владимир Нимчевић (разговор) 03:17, 19. август 2015. (CEST)

  Обсусер    03:45, 21. август 2015. (CEST)

МахУреди

Правилно је писати Махов број великим почетним словом, а да ли је у реду махов број или сȃмо мах (као мерну јединицу) писати малим почетним словом (као тесла, њутн и др.)? Такође се користе и скраћенице M или Ma (латиничким великим словима), али постоји неконзистентност мах / Махов број уколико би се за Махов број користило велико почетно слово у свим случајевима...  Обсусер    03:42, 21. август 2015. (CEST)

Ваш или вашУреди

Шта је правилно прво или друго нпр. у следећем контексту
Чувањем измена прихватате да се ваш допринос... --Милићевић (разговор) 15:50, 3. септембар 2015. (CEST)

Па ако се неком појединцу обраћаш са персирањем - биће велико В, али ако је ово придјев другог лица множине онда је мало в. У твом случају зависи да ли се обраћаш појединцима или групи. --CarRadovan (разговор) 16:20, 3. септембар 2015. (CEST)
Obraćam se pojedincu, znači veliko --Милићевић (разговор) 16:30, 3. септембар 2015. (CEST)
Да, велико. --CarRadovan (разговор) 16:33, 3. септембар 2015. (CEST)

Наводници [„”] и Медијавики:Flow ‎Уреди

На савјет корисника Милићевића покрећем расправу о употреби наводника према Правопису српског језика [„”] и о преводу израза Flow. -- Ранко   Нико лић   21:44, 16. септембар 2015. (CEST)

  • Расправљало се већ небројено много пута о овоме; неки су били за [„ “], неки за [„ ”], неки за [" "] итд. Ако неко има пет или десет књига које се сматрају најтачније написаним што се тиче правописа (на првом месту је, наравно, сам Правопис српскога језика (осим ако ја нисам са друге планете), а затим граматике и остало), нека погледа у њима који облик се користи; узмемо онај најчешће употребљаван. Не требају не-лингвисти одлучивати шта се њима свиђа (ни ја први, али ни остали), већ шта наука каже...
  • Мислим да Медијавики:Проток не звучи лоше, само не знам где ће се употребљавати ово и у ком контексту.    Обсусер    17:49, 17. септембар 2015. (CEST)

Проблем је што су ранија издања првописа дозвољавала употребу „“ а сада не, и шта ћемо ако будуће издање правописа опет буде дозвољавало употребу 9966 наводника? --Милићевић (разговор) 17:55, 17. септембар 2015. (CEST)

Као што се руководимо правописом када су у питању транскрипције, тако требамо да радимо и са интерпункцијским знаковима, а то шта би било кад би било, оставимо за онда када се то деси. -- Ранко   Нико лић   23:33, 30. септембар 2015. (CEST)

@Sly-ahDungodungRanching и Самарџија: Занима ме шта ви мислите о овом питању? —  Ранко   Нико лић   18:49, 28. октобар 2015. (CET)

Па ваљда треба да поштујемо Правопис. Међутим, ти глифови су толико мали да мислим да у реалности нема неког превеликог значаја. Ствар је стила и, премда треба да се држимо неког стила, мислим да имамо много више проблема који су суштински, а не везани за форму. Референце, енциклопедијски стил, релевантност... то је, чини ми се, битније од облика наводника, који свакако не мењају значење неког текста. Мени је лично најзгодније да буде комбинација „“ (9966), јер те глифове могу да репродукујем на својој тастатури на Линуксу (alt gr + S и D). --Ф± 21:51, 28. октобар 2015. (CET)
У Правопису из 1994. помињу се „графичке варијације“ наводника: два начина писања ресичастих наводника и угласти наводници (»«). Ипак, тог пасуса у новом Правопису нема. Зашто? Тумачења су различита. Моје је да су сажимали текст и избацили поменути пасус јер су сматрали да то није ствар правописа. Лично користим варијанту „“ (U+201E, U+201C) јер сам инсталирао тастатуру са српским акцентима, па их уносим без компликованих комбинација са тастером Alt и нумеричком тастатуром. На Линуксу је, колико видим, једноставније. – Ранчер (разговор) 10:45, 5. новембар 2015. (CET)

Немачки фудбалер турског пореклаУреди

Да ли у ситуацијама када имамо немачке држављане евидентно страног порекла код транскрипција треба да се држимо званичне транскрипције са немачког језика, или да правимо изузетке и транскрибујемо са језика етноса којем одређени говорник припада? Конкретно, немачки фудбалер турског порекла Mesut Özil код нас је Озил, што је према правилима транскрипције са турског језика. Ако би користили немачку норму био би Ецил/Езил. На немачкој википедији стоји ИПА запис [ˈmesut ˈœzil].

Са друге стране имамо тенисерку Sabine Lisicki која је пољског порекла, а чије име смо транскрибовали по немачким стандардима као Забине Лизики.

Које су препоруке?

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:51, 27. септембар 2015. (CEST)

То зависи од тога да ли је име турско или немачко (мислим да је име турског од. арапско-персијског порекла, а презиме турског: Месут Озил, а не Мезут Ецил). У случају да неко одавде ко се зове Исак оде у енглеску, они би требало да његово име изговарају са и а не са ај, тј. онако како он(а) сам(а) изговара своје име. Ако је овај видео аутентичан, онда је Забине Лизики. Sly-ah је експерт за транскрипцију, па нека он појасни такође.  Обсусер 19:52, 27. септембар 2015. (CEST)

Spam blacklist logУреди

Има ли неко идеју како превести овај дневник и следећу реченицу xy caused a spam blacklist hit --Милићевић (разговор) 23:21, 30. септембар 2015. (CEST)

Можда "нађен је погодак за xy у црној листи за спам" или можда једноставније "xy се налази на црној листи за спам". --Ф± 00:32, 1. октобар 2015. (CEST)
Ne može, ovo XY je korisnik a ne unos na crnoj listi --Милићевић (разговор) 19:06, 1. октобар 2015. (CEST)
Ако је XY корисник, можда «XY је активирао црну листу…» (у смислу User triggered a match) или «…унос на црној листи…» или тако нешто за други дио? Овакав се пријевод користи овдје, а сличан је и контекст. -- Srđan 📣  19:34, 1. октобар 2015. (CEST)

Prvo cela rečenica 176.104.110.11 (разговор | блокирај) caused a spam blacklist hit on Цигани by attempting to add, @Srdjan: nije aktivirao crnu listu (za razliku od filtera) već ima pogodak u njoj --Милићевић (разговор) 20:35, 1. октобар 2015. (CEST)

Можда овако:
  1. ИП је изазвао погодак у спам црној листи јер је пробао да дода РЕЧ.
  2. ИП је пробао да дода РЕЧ и изазвао погодак у спам црној листи.
  3. ИП је пробао да дода РЕЧ која се налази на спам црној листи. --Милан Јовановић (разговор) 00:31, 6. октобар 2015. (CEST)

Ili možda ovako XY je napravio pogodak u spam crnom spisku pokušavajući da doda XYZ? Ostaje još naziv samog dnevnika, moj predlog Dnevnik pogodaka u crnom spisku --Милићевић (разговор) 10:05, 6. октобар 2015. (CEST)

Реченица може и тако, има више начина. Обично се користи израз црна листа, али може и списак. Лоше је да се из наслова дневника избаци реч спам јер се онда не зна за шта је та црна листа. --Милан Јовановић (разговор) 22:16, 6. октобар 2015. (CEST)
Списак ми је „српскија“ реч од листа, што се тиче дневника можда дневник спам црног списка --Милићевић (разговор) 22:24, 6. октобар 2015. (CEST)
Потпуно си у праву, може. --Милан Јовановић (разговор) 22:26, 6. октобар 2015. (CEST)
Мислим да није баш у духу језика рећи "спам црни списак", тј. користити именицу "спам" у функцији придева (слично као што не треба рећи "интернет сајт", већ "сајт на интернету"). Можда је боље "дневник црног списка спама". --Ф± 23:46, 6. октобар 2015. (CEST)
Vidiš to nisam znao, znači konačni predlozi su Dnevnik crnog spiska spama i XY je napravio pogodak u crnom spisku spama pokušavajući da doda XYZ --Милићевић (разговор) 17:54, 7. октобар 2015. (CEST)

Превод је постао видљив MediaWiki:Log-name-spamblacklist, MediaWiki:Logentry-spamblacklist-hit --Милићевић (разговор) 12:42, 10. октобар 2015. (CEST)

Геџет, гаџет или справицаУреди

Треба да се преведу нови именски простори Gadget, Gadget definition и Gadget definition talk, ја лично сам за геџет али знам да је правилно гаџет а ово справица се користи овде на срвики. --Милићевић (разговор) 18:01, 4. октобар 2015. (CEST)

@Sly-ahDungodungObsuserRanching и Самарџија: Vaši komentari su krajnje poželjni --Милићевић (разговор) 16:38, 5. октобар 2015. (CEST)

У Речнику страних речи Клајна и Шипке наводи се само гаџет и описује се, између осталог, као "справа, направа, стварчица ...". Лично мислим да је "справица" боље од "гаџет", тим пре што се већ дуже време користи на Википедији на српском језику.

--Sly-ah (разговор) 19:40, 5. октобар 2015. (CEST)

Слажем се са Слајом да је справица боље него гаџет, а гаџет је боље него геџет. Самарџија (разговор) 00:05, 6. октобар 2015. (CEST)

+1 за справицу. --Ф± 00:06, 6. октобар 2015. (CEST)

Ok, sačekaću još 5-6 dana za još neki eventualni komentar čisto da budem siguran da se svi slažu sa vašim predlogom --Милићевић (разговор) 10:08, 6. октобар 2015. (CEST)

„Справица” је већ устаљена на пројекту, а сасвим је добар пријевод ријечи gadget. Имаш „справицу” у подешавањима, на страницама Википедијиног именског простора, категоријама и другдје, стога би тако могао гласити и именски простор. -- Srđan 📣  18:11, 7. октобар 2015. (CEST)
Па и не баш, справица је од 2013 ([13]) а до тада геџет/гаџет како где --Милићевић (разговор) 18:17, 7. октобар 2015. (CEST)
У реду, 2 год, али се и даље слажем са Слајевим приједлогом пошто си тражио додатне коментаре. -- Srđan 📣  18:23, 7. октобар 2015. (CEST)
Да, справица је некако природније од гаџет. Ко не зна енглески, мислим да му је то баш непозната реч. Боља је наша верзија: справица.  Обсусер 20:27, 7. октобар 2015. (CEST)

Превео сам и преостале речи како смо се овде договорили [14], кад ће постати видљиво не знам --Милићевић (разговор) 12:40, 10. октобар 2015. (CEST)

Реч „сокоћало” би мислим боље одговарала као превод за gadget јер колоквијално има и значење „стварчица”, но можда би је неки сматрали сувише ретком или непознатом. То што је дужа од речи „справица” пак не би требало да представља сметњу. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:49, 12. октобар 2015. (CEST)
Надам се да је ово било саркастичан а не озбиљан коментар?  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Italijanska mestaУреди

Može li neko da transkribuje imena mesta iz ove kategorije? To su veća naselja. -- Bojan  Razgovor  11:35, 10. октобар 2015. (CEST)

Кренућу ја.--Миланче (разговор) 08:21, 19. октобар 2015. (CEST)

прегледао/ла или прегледао/-лаУреди

Шта је правилно? --Милићевић (разговор) 21:45, 15. октобар 2015. (CEST)

Поприлично сам сигуран да овог нема у Правопису. Лично пишем без цртице јер је сматрам излишном, иако би теоретски било исправније са њом, а ту је и гомилање знакова. – Ранчер (разговор) 23:33, 18. октобар 2015. (CEST)

Трудо/ТридоУреди

Како се презивају канадаски премијери (отац Пјер, син Џастин) -- Bojan  Razgovor  04:47, 24. октобар 2015. (CEST)

Требало би Тридо, како си и урадио у чланку од Пјеру Тридоу. Једино не знам да ли је син Џастин или Жистен, вероватно је Џастин али не мора да буде. Самарџија (разговор) 17:50, 24. октобар 2015. (CEST)

Par nedoumicaУреди

  1. Meta viki ili Meta-viki
  2. Странице са поквареним мапама ili Странице с поквареним мапама
  3. Странице са грешком у референцама ili Странице с грешком у референцама
  4. Странице са грешкама у скрипти ili Странице с грешкама у скрипти

--Милићевић (разговор) 17:17, 28. октобар 2015. (CET)

Метавики (као и викицитат и др.); и са и с је у реду, али је с правилније.  Обсусер 13:54, 4. новембар 2015. (CET)
Метавики спојено јер је мета- префикс (као метафизика), а викицитат… Не знам на шта се односи. Ако је посреди пројекат попут Викивести, Викиврста и осталих, онда спојено и великим почетним словом. Ако се просто ради о цитату или чланку на викију, онда вики цитат и вики чланак, одвојено, јер је вики у служби непроменљивог придева. – Ранчер (разговор) 11:12, 5. новембар 2015. (CET)
@Ranching: Свакако, моја грешка. Неправилно је викицитат; правилно је Викицитат и вики цитат. Онда је неправилно и викивеза за wikilink или је ово другачије јер је посреди друга реч од које је викивеза изведено? Исто питање је и за викиуређивач и вики шаблон или вики чланак (не знам зашто, али ја бих писао баш овако: викиуређивач али вики шаблон и вики чланак).  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

TDIУреди

Ko može neka proveri pravopis članka --Милићевић (разговор) 16:06, 7. новембар 2015. (CET)

  Урађено, давно али и данас.  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Lionski zalivУреди

Kolega KWiki je na szr. članka Lionski zaliv pokrenuo pitanje naziva članka...zna li neko kako je stvarno ime ovog zaliva? msm, jel Lionski tačno ili ne?...--ANTI_PRO92 (разговор) 17:40, 7. новембар 2015. (CET)

Наравно да је тачно. И трг није место где треба да се расправља о овом питању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:59, 7. новембар 2015. (CET)
Зашто није када је у питању правопис? Може и на СЗР чланка, а може и овде ако се одређивање правилног имена дотиче других чланака и сл.  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

ТранскрипцијеУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Delon Armitage -Делон Армитиџ

Matt Banahan - Мет Банахан

Goderdzi Shvelidze - Годердзи Швелидзе

Ilia Zedginidze - Илија Зедгинидзе

Merab Kvirikashvili - Мераб Квирикашвили

Silviu Florea -Силвију Флореа

Ion Paulică - Јон Паулика

Cristian Petre - Кристијан Петре

Mihai Macovei - Михај Маковеј

Valentin Calafeteanu - Валентин Калафатеану

Florin Surugiu - Флорин Суруђу

Scott Lawson - Скот Лосон

Dan Parks - Ден Паркс

Simon Danielli - Сајмон Данијели

Max Evans - Макс Еванс

Chris Paterson - Крис Патерсон

Jim Hamilton - Џим Хамилтон

Ben Foden - Бен Фоден

--Sly-ah (разговор) 09:28, 12. новембар 2015. (CET)

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Tatafu Polota-Nau - Татафу Полота Нау

Ben Alexander - Бен Александер

Salesi Ma'afu Салеси Ма'афу

James Horwill - Џејмс Хорвил

Rocky Elsom - Роки Елсом

Scott Higginbotham - Скот Хигинботам

Ben McCalman - Бен Макалман

Radike Samo - Радике Само

Luke Burgess - Лук Берџес

Berrick Barnes - Берик Барнс

Anthony Fainga'a - Антони Фејинга

Pat McCabe - Пет Макејб

Digby Ioane - Дигби Јоани

Lachlan Turner - Лаклан Тернер — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Петар Бућан (разговордоприноси) |

--Sly-ah (разговор) 14:12, 18. новембар 2015. (CET)


Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Damien Varley (Irska) - Дејмијен Варли

Tony Buckley (Irska) - Тони Бакли

Leo Cullen (Irska) - Лео Кален

Donncha O'Callaghan (Irska) - Донака О'Калахан

Denis Leamy (Irska) - Денис Лими

Paddy Wallace (Irska) - Педи Волас

Geordan Murphy (Irska) - Џордан Мерфи

Andrea Lo Cicero (Italija) - Андрео Ло Чичеро

Salvatore Perugini (Italija) - Салваторе Перуђини

Paul Derbyshire (Italija) - Пол Дербишир

Fabio Semenzato (Italija) - Фабио Семенцато

Luciano Orquera (Italija) - Лучано Орквера

Gonzalo Canale (Italija) - Гонзало Канале


Корисник:Петар Бућан

--Sly-ah (разговор) 16:01, 19. новембар 2015. (CET)

ТранскрипцијеУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Руски рагбисти:

Vladislav Korshunov - Владислав Коршунов

Alexander Yanyushkin - Александар Јањушкин

Andrei Ostrikov - Андреј Остриков

Амерички рагбисти:

Phil Thiel - Фил Тил

Matekitonga Moeakiola - Матекитонга Моакиола

Shawn Pittman - Шон Питман

Scott LaValla - Скот Лавала

John van der Giessen - Џон ван дер Гисен

Todd Clever - Тод Клевер

Nic Johnson - Ник Џонсон

Mike Petri - Мајк Петри

Nese Malifa - Несе Малифа

Paul Emerick - Пол Емерик

Andrew Suniula -Ендру Сунијула

Takudzwa Ngwenya

Colin Hawley - Колин Холи

Kevin Swiryn - Кевин Свирин

Корисник:Петар Бућан

--Sly-ah (разговор) 07:49, 22. новембар 2015. (CET)

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Фиџијански рагбисти

Talemaitoga Tuapati - Талемаитога Туапати

Sunia Koto - Сунија Кото

Campese Ma'afu - Кампесе Ма'афу

Deacon Manu - Дикон Ману

Sakiusa Matadigo - Сакијуса Матадиго

Nemia Kenatale - Немија Кенатала

Nicky Little - Ники Литл

Seremaia Bai - Серемаја Бај

Ravai Fatiaki - Равај Фатијаки

Albert VuliVuli - Алберт Вуливули

Napolioni Nalaga- Наполиони Налага

Kini Murimurivalu - Кини Муримуривалу

Намибијански рагбисти

Hugo Horn - Хјуго Хорн

Tinus du Plessis - Тинус де Плеси

Rohan Kitshoff - Рохан Китсхоф

Корисник:Петар Бућан

Именовање чланкаУреди

Желим да преведен и допуним овај чланак са енглеске википедије: https://en.wikipedia.org/wiki/Convention_of_Kanagawa ... али нисам сигурна како да га назовем. Канагавски споразум? Споразум из Канагаве? Споразум у Канагави? Канагава споразум?

Да ли постоји неко правило или је одокативно? У књизи "Историја човечанства - Азија" називају га "Споразумом из Канагаве" али ми је стално онај "Дејтонски споразум" у глави па имам неке недоумице. --CumulusBGD (разговор) 06:07, 24. новембар 2015. (CET)

Напиши како мислиш да треба. Ако неко мисли другачије промениће назив уз дато образложење.--Drazetad (разговор) 13:44, 24. новембар 2015. (CET)

Шта је тачноУреди

Имамо текст Фиџијски долар и категорију Фиџијански рагбисти. --Drazetad (разговор) 17:59, 25. новембар 2015. (CET)

Фиџијски је исправнији облик. Среће се у многим публикацијма. Опћа енциклопедија ЈЛЗ допунски свезак А-Ж 1977 на 161 стр. наводи облик фиџијски.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:08, 25. новембар 2015. (CET)

Транскрипција имена са спискаУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Јужноафрички рагбисти

Gurthrö Steenkamp - Гуртре Стенкамп

Christoffel Johannes van der Linde - Кристофел Јоханес ван дер Линде

Bakkies Botha - Бакијес Бота

Danie Rossouw - Дани Росоув

Heinrich Brüssow - Хајнрих Брисов

Butch James - Буч Џејмс

Jaque Fourie - Жак Фурије

Самоански рагбисти

Mahonri Schwalger - Маконри Швалгер

Daniel Leo - Данијел Лео

George Stowers - Џорџ Стауерс

Junior Poluleuligaga - Џуниор Полулеулигага

Jeremy Su'a - Џереми Су'а

Tasesa Lavea - Тасеса Лавеа

Eliota Fuimaono-Sapolu Елиота Фуимано Саполу

Seilala Mapusua - Сеилала Мапусуа

David Lemi - Дејвид Леми

Sailosi Tagicakibau - Саилоси Тагикакибау

Paul Williams - Пол Вилијамс

Захваљујем се на досадашњој помоћи.

Корисник:Петар Бућан

ТранскрипцијаУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Велшки рагбисти

Huw Bennett - Хју Бенет

Ryan Jones - Рајан Џоунс

Andy Powell - Енди Пауел

Stephen Jones -Стивен Џоунс

Jonathan Davies - Џонатан Дејвис

Aled Brew - Алед Бру

Енглески рагбисти

George Chuter - Џорџ Чатер

Steve Borthwick - Стив Бортвик

Ben Kay - Бен Кеј

Andy Gomarsall - Енди Гомарсал

Shaun Perry - Шон пери

Olly Barkley - Оли Баркли

Mike Catt - Мајк Кат

Jamie Noon - Џејми Нун

Mathew Tait - Метју Тејт

Nick Abendanon - Ник Абенданон

(Петар Бућан (разговор) 15:05, 4. децембар 2015. (CET))

Zhang Xueliang, He Yingqin, Yang HuchengУреди

Како се пишу по Вуку ови Кинези? -- Bojan  Razgovor  20:41, 5. децембар 2015. (CET)

 : Џанг Сјуељанг (или: Сјуелијанг), Хе Јингћин, Јанг Хученг.  Обсусер 22:24, 5. децембар 2015. (CET)

Џанг Сјуељанг (без алтернативне верзије) ...

--Sly-ah (разговор) 22:54, 5. децембар 2015. (CET)


Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Самоански рагбисти

Daniel Leo - Данијел Лео

Semo Sititi - Семо Ситити

Lolo Lui - Лоло Луј

Gavin Williams - Гавин Вилијамс

Lome Fa'atau -Ломе Фа'атау

Јужноафрички рагбисти

Gary Botha - Гари Бота

Juan Smith - Хуан Смит

Bobby Skinstad - Боби Скинстад

Ricky Januarie - Рики Џанјуари

Wynand Olivier - Винанд Оливије

Akona Ndungane - Акона Ндунгане

Тонгански рагбисти

Suka Hufanga - Сука Хуфанга

Epi Taione - Епи Тајоне

Vunga Lilo - Вунга Лило

Амерички рагбисти

Luke Gross - Лук Грос

Takudzwa Ngwenya - Такузва Нгвенја

Thretton Palamo - Третон Паламо

--Петар Бућан (разговор) 16:01, 8. децембар 2015. (CET)

--Sly-ah (разговор) 16:39, 10. децембар 2015. (CET)

Виндоуз, Виндоус или WindowsУреди

Тренутно користимо три различита назива за исти систем --Милићевић (разговор) 21:36, 10. децембар 2015. (CET)

Виндоус по правопису.  Обсусер 06:05, 11. децембар 2015. (CET)

Шта је правилноУреди

Текст о Папуа Новој Гвинеји или Текст о Папуи Новој Гвинеји. Хвала --Drazetad (разговор) 09:39, 12. децембар 2015. (CET)

Текст о Папуи Новој Гвинеји. Самарџија (разговор) 15:22, 12. децембар 2015. (CET)
Да, то су некад биле двије територије, као нпр. Босна и Херцеговина.--Радован 15:35, 12. децембар 2015. (CET)

Уст-ордински бурјатски аутономни округ - да ли треба мали или велико О за ОРДИНСКИ? --Радован 17:46, 12. децембар 2015. (CET)

Мало, али треба можда Устордински бурјатски аутономни округ, без цртице. Нисам сигуран 100 % јер је пример јединствен... Шта је у Уст-Орда Бурјатија Уст, шта Орда, шта Бурјатија?  Обсусер 18:34, 12. децембар 2015. (CET)

Црна Гора → црногорски; Уст Орда → устордински --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:39, 12. децембар 2015. (CET)

Уст-Ордин - рус: Усть-Ордынский, бурјатски: Ордын Адаг - је име насеља у тој бившој аутономији. Пошто је аутономија била насељена Бурјатима - отуд Бурјатија... --Радован 18:55, 12. децембар 2015. (CET)

ТранскрипцијеУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Аустралијски рагбисти:

Adam Freier - Адам Фрајер

Al Baxter - Ал Бакстер

Matt Dunning - Мет Данинг

Guy Shepherdson - Гај Шепердсон

Mark Chisholm - Марк Чизом

Hugh McMeniman - Хју Макмениман

Phil Waugh - Фил Во

Stephen Hoiles - Стивен Хојлс

Morgan Turinui - Морган Туринуј

Lote Tuqiri - Лоте Тукири

Julian Huxley - Џулијан Хаксли

Rodney Blake - Родни Блејк

Alister Munro Campbell - Алистер Манро Кембел

Josh Holmes - Џош Холмс

Ryan Cross - Рајан Крос

Clinton Schifcofske - Клинтон Шифковски

Канадски рагбисти:

Pat Riordan - Пет Риордан

Mike Burak - Мајк Бјурак

Dave Spicer - Дејв Спајсер

Фиџијански рагбисти:

Graham Dewes - Грејам Дјуз

Jone Railomo - Јоне Рејломо

Kele Leawere - Келе Леавере

Wame Lewaravu - Ваме Левараву

Ifereimi Rawaqa - Иферејми Раванга

Semisi Naevo - Семиси Наево

Jone Qovu - Јоне Нгову

Jone Daunivucu - Јоне Даунивуду

Mosese Rauluni - Мосесе Раулуни

Maleli Kunavore - Малели Кунаворе

Gabiriele Lovobalavu - Габиријеле Ловобалаву

Seru Rabeni - Серу Рабени

Sireli Bobo - Сирели Бобо

Vilimoni Delasau - Вилимони Деласау

Isoa Neivua - Исоа Нејвуа

Norman Ligairi- Норман Лингејри

Kameli Ratuvou - Камели Ратувоу

Захваљујем вам се на досадашњој помоћи.--Петар Бућан (разговор) 10:48, 17. децембар 2015. (CET)

КосмонаутиУреди

  • Сергей Николаевич Рыжиков -Сергеј Николајевич Рижиков
  • Robert Shane Kimbrough - /ˈkɪm.brəʊ/ Роберт Шејн Кимбро
  • Takuya Onishi - Такуја Ониши
  • Kathleen Hallisey Rubins - /ˈruː.bɪnz/ Кетлин Халиси Рубинс
  • Оле́г Ива́нович Скри́почка - Олег Иванович Скрипочка
  • Thomas Pesquet - Тома Песке
  • Mark Thomas Vande Hei /ˈvæn.dəˌhaɪ/ Марк Томас Ванде Хај

Знам отприлике, али боље да проверим. Унапред захваљујем... --Михаило (разговор) 14:37, 24. децембар 2015. (CET)

Само ћеш морати причекати да неко одобри ИПА-записе и транскрипције.
--Sly-ah (разговор) 15:35, 24. децембар 2015. (CET)

Одговор за Трг („одобравање записа”)Уреди

  1. Сергей Николаевич Рыжиков — Сергеј Николајевич Рижиков  Y
  2. Robert Shane Kimbrough - /ˈkɪm.brəʊ/ Роберт Шејн Кимбро  Н јер -ough- не може бити -əʊ- према чланку на енглеској Википедији (/ˈɹɒb.ə(ɹ)t ʃeɪn ˈkɪm.broʊ/ — Роберт Шејн Кимброу; -ough- би могло да буде и са /aʊ/ од. Кимбрау, али и ɔː и према неким изворима и то твоје əʊ од. Кимбро; погледај такође и borough /ˈbʌɹoʊ/, /ˈbɜɹoʊ/, амерички изговор јер је реч о Американцу, према чему је аналогијом без гласа o (ʌ/ɜ) транскрипција Кимброу)
  3. Takuya Onishi — Такуја Ониши  Y
  4. Kathleen Hallisey Rubins - /ˈruː.bɪnz/ Кетлин Халиси Рубинс  Н (/ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubinz/ или /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈrubɪnz/ — Катлин Халиси Рубинс; Катлин;[а] Рубинс као код Хопкинс, Колинс, Џенкинс, Паркинс, Робинс, Ролинс, Топкинс, Воткинс)[б]
  5. Оле́г Ива́нович Скри́почка - Олег Иванович Скрипочка  Y
  6. Thomas Pesquet - Тома Песке  Y
  7. Mark Thomas Vande Hei /ˈvæn.dəˌhaɪ/ Марк Томас Ванде Хај   (ако се у обзир узме да Vande Hei није америчког/енглеског порекла: /mɑɹk? ˈtɑm.əs? vanə ˌhɛi/ — Марк Томас Ване Хеј; Vande Hei има данско-холандско порекло, а -ei- у холандском је /ɛi/)

Ето видиш да постоји дилема колико хоћеш, за велики број транскрипција. Једино што хоћу још да ти кажем је то да не будеш никад сасвим сигуран да је твоја једна једина транскрипција увек исправна и да је не браниш по сваку цену. Боље наведи два или три примера и за сваки референцу (ти је напиши и образложи у њој као што сам ја за -ough-); то је исплативије него да се устали погрешан назив као што је то са Вашингтоном или Валтером.

И користиш ли www.howtopronounce.com поред Ingolo веб-сајта? Садржи пуно више изговора, а за поузданост не могу да тврдим. Како год, не можеш се позивати референцом на видео са Јутјуба и ти правити IPA и ти транскрибовати према том што си направио јер можда ниси у праву. Јутјуб никако не можеш наводити као извор, једино howtopronounce или Ingolo или Викиречник (енглески) или други веб-сајт на коме има једна од фонетских транскрипција. Ако је ти направиш, немој џабе стављати видео према коме си то урадио јер могу и ја ставити неку своју, а исти видео што онда нема смисла.  Обсусер 00:11, 25. децембар 2015. (CET)

НапоменеУреди

  1. ^ Како у српском не постоји акустички сличан глас, овај вокал, на међи између а и е, преноси се каткад према писму и британском изговору (а), а каткад релативно ближе америчком изговору (е). Ипак је погодније преносити га српским а, јер су такви облици старији и бројнији (тако да се смањује број укорењених изузетака), а и изједначује се облик сродних имена са већином осталих европских језика: боље је Адам, Агнес, Алберт, Данијел него Едам, Егнес, Елберт, Денијел. Осим тога, у енглеском језику, глас а из других језика се углавном адаптира као /æ/. Наравно, у изузецима ће бити е: Кендис, Гледис, Ешли (заправо ће свако ash тј. /æʃ/ бити еш), Бебиџ уместо „Канди, Гладис, Ашли (тј. аш), Бабиџ“.
  2. ^ Иза самогласника на крају и унутар речи, овај глас, представљен словом s, има пуну звучност, па га треба преносити као з. Међутим, кад се нађе иза сугласника на крају речи или иза сугласника унутар речи, онда се преноси као с, јер је и у обичном изговору обезвучен. Дакле: Бозвел, Бриџиз, Метјуз, али Еванс, Хобс, Џејмс, Голсворди, Кингсли.

Одговор од Sly-ah-а и мој одговор од 25. 12. 2015. (20:30 ч) за „пуњења”Уреди

Овако:

  • Ти си се мало погубио, али нема везе. Млад си, има времена за тебе.
  • За Kimbrough ево ти Насин сајт, па уживај. [15]
  • По Прћићу, /оу/ се у ВИШЕСЛОЖНИМ речима најчешће преноси као /о/. Даклер, Кимбро.
  • Даље, J.C. Wells u LPD каже да може и једно и друго (и моје -əʊ- и то твоје /oʊ/. (1:0 за мене)
  • Када тако приљежно цитираш Прћића, како се ниси сетио да погледаш одредницу Kathleen, уз коју је наведена транскрипција !Кетлин, што значи да је тај облик УКОРЕЊЕН и ДА ГА НЕ ТРЕБА МЕЊАТИ! (2:0 за мене).
  • ˈruː.bɪnz/ је исправан запис, али, ево ти НАСИН сајт па уживај. [16] (3:0 за мене).

Рубинс је исправна транскрипција и ту нема спора, само ми није јасно чему онај цитат из Прћића о обезвучавању. Написао сам Рубинс. (дакле, 4:0 за мене).

  • Ванде Хај: прво, ево ти НАСИН сајт па уживај (по трећи пут; ал ћеш се ти науживати!)

[17] (5:0 за мене; ово је већ иживљавање) О именима страног, неенглеског порекла у енглеском језику и њиховој транскрипцији: Т. Прћић: О адаптацији имена из других језика у енглеском, НТРЕЛИ, стр. XXIX (дакле, 6:0 за мене).

Ето видиш да ти немаш појма о чему говориш. 

Даље, будући да уопште нисам задовољан твојим одговорима и твојом "минуциозном", али неспретном и трагикомичном анализом мог рада, обавештавам те ја да наставити да радим као и до сада (дакле, максимално ћу користити и Јутуб и Вимио и све остале аудио и видео изворе), уинат и теби и Нимчевићу, а ти, ако ниси задовољан мојим радом, можеш се жалити на Тргу.

Уместо што преко мене покушаваш лечити неко своје комплексе и фрустрације (које вероватно потичу од расправе о оном јапанском изразу) и уместо што "тераш мак на конац", боље би ти било да ми се придружиш па да заједничким снагама покушамо да урадимо нешто по питању транскрипције. Међутим, твоје забране мени упућене (не можеш, не смеш, није дозвољено итд.) само повећавају моју жељу да РАДИМ КАО И ДО САД, упркос твојим "забранама" и метиљавим аргументима.

Дакле, ћао до следећег "пуњења".

--Sly-ah (разговор) 10:16, 25. децембар 2015. (CET)


Полако с „проглашавање од победу и бројање поени”! Хахах... Дакле, прва ствар: видимо и ја и ти сада да изговор није транскрипција пошто видим да си прочитао чланке, те знамо и ја и ти како се врши транскрипција страних речи у српски језик: ортографском транскрипцијом фонетске транскрипције изговора при чему ниједна од ових транскрипција није изговор већ транскрипција изговора. Ово ми је било веома важно да обојица знамо како би разговор био конструктиван. Друго: показао си до чега ти је стало — да докажеш да је x:0 за тебе. Ја сам ти показао и доказао уз гомилу аргумената да си погрешио, а твоја је ствар хоћеш ли ту фрустрацију прихватити или не. „Пуњења” овде нема, већ има борбе аргументима, признавања грешака у смислу да сам себи кажеш и другоме „Да, погрешио сам!” и усмеравања у таквом смеру да иде Википедија набоље а не да Sly-ah или Obsuser буду у праву или да се такмиче. Ево ти/нам сада образложење зашто ниси/нисмо били у праву за имена Роберт Шејн Кимброу, Кетлин Халиси Рубенс и Марк Томас Ванда Хај.
  1. Погубио се нисам јер нисам написао да је Кимбер и покушавао доказати неку глупост него исказати своје мишљење уз валидне аргументе као што би и ти требало да радиш без сујете и омаловажавања па и вређања других корисника.
  2. За Kimbrough: Насин сајт каже RAW-burt KIM-bro. Дакле, дали су pronunciation respelling (не знам како се преводи тачно, спеловање изговора можда; да ли ти знаш?). Транскрипција је према овоме Роберт Кимброу од. IPA запис: /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ˈkɪm.br/. То сам горе и написао. Погледај како се bro изговара на америчком енглеском — /bɹoʊ/ тј. са -oʊ- које се преноси као -оу-. (моја грешка је једино „ɹ” које сам написао као „r” али то и није битно јер је свеједно на српском „р”) Даље, received pronunciation (срп. стандардни британски акценат) је /bɹəʊ/, али ми причамо о Американцу тако да је прича завршена, а како прича тече ти ћеш по свим приликама да се науживаш на Насином веб-сајту; немој „фаличном дедукцијом” хрлити пред руду.
  • „По Прћићу, /оу/ се у ВИШЕСЛОЖНИМ речима најчешће преноси као /о/. Дакле[р], Кимбро.” — То што се по Прћићу ради мене не интересује баш у сваком случају транскрипције јер не мора да значи да он никада није направио грешку. Американац зна како изговара своје -ough-: као што потврђује и Насин веб-сајт односно IPA запис за bro који је на америчком енглеском /bɹoʊ/. У ствари, какве везе има како се /оу/ преноси када ми овде причамо о преношењу -ough- од. о преношењу као -оу-, а не о преношењу -оу-?
  • „Даље, J.C. Wells u LPD каже да може и једно и друго (и моје -əʊ- и то твоје /oʊ/. (1:0 за мене)” — Опет „фаличном дедукцијом” долазиш до закључка да ако сам и ја у праву а и ти да је 1:0 за тебе, иако то није битно. Исказујеш овиме да ти је важније да си ти у праву него да постоји неко ко је више у праву од тебе а да си и ти заједно с њим у праву. Ја сам више у праву, то ћеш да признаш (барем сам себи да признаш ако немаш срца да напишеш да си погрешио), и то сам више у праву јер: 1. говоримо о Американцу (-ough- → -oʊ- → -оу-), 2. на Насином сајту се наводи -bro- односно /bɹoʊ/ односно броу, 3. на енглеској Википедији не наводе уопште транскрипцију -əʊ- за -ough- (иако постоји, више је британска, и то сам написао: ниси ни ти потпуно у криву али јеси јер говоримо о Американцу). Значи 1:0 је за мене ако ћемо да бројимо.
  • Навео сам ти још аргумената зашто је -оу-; прочитај претходни коментар поново и пример borough поред овог изнад што је и превише.
  1. Признајем, погрешио сам. Нисам проверио Прћићев приручник и нисам знао да је то укорењени облик. Како год, према правилима транскрипције је Катлин, укорењена је Кетлин. Сада није баш 1:1, а ево и зашто.
  • „ˈruː.bɪnz/ је исправан запис, али, ево ти НАСИН сајт па уживај.” — Аха, открили смо заједно нову грешку. Није ли то лепо! На Насином сајту пише KATH-lean ROO-bens. Транскрипција је према овоме Катлин Рубенс од. IPA запис: /ˌkæθliːn ˈru:.benz/. (ја сам у првобитном IPA запису изоставио „:.” за „ru”) Погледај како се ben изговара на америчком енглеском — /ben/ тј. са -е- што се преноси као Рубенс, а не твоје и моје Рубинс. Признајем, за Кетлин нисам знао да је укорењено и транскрибовао сам га према правилима као Катлин. Међутим, то није већа грешка од грешке Рубинс јер овим другим стварамо нови неукорењени погрешан облик. Значи, ако поредим оно на Тргу и ово што пише, 2:0 за мене.
  • „Рубинс је исправна транскрипција и ту нема спора, само ми није јасно чему онај цитат из Прћића о обезвучавању. Написао сам Рубинс. (дакле, 4:0 за мене).” — Хахахах... Два поена, добар, добар!!! И даље је дакле, 2:0, јер овиме ништа ниси постигао већ измислио поен. Свакако није Рубинс.
  1. „Ванде Хај: прво, ево ти НАСИН сајт па уживај (по трећи пут; ал ћеш се ти науживати!)” — На Насином сајту пише MARK VAN-duh HI што се транскрибује за амерички енглески у IPA као /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/, чиме ни твоја (/ˈvæn.dəˌhaɪ/) ни моја (/mɑɹk? vanə ˌhɛi/) транскрипција у IPA нису тачне. Транскрипција на српски је дакле Марк Ванда Хај. Уживамо. Ако бројимо, сада није 5:0 за тебе већ 3:0 за мене у односу на оно с Трга. (ти си два поена измислио па збир 5 не одговара збиру 3) Ти си погрешио и са „ə” којег уопште нема у duh, чак ни за британски где је „ɜː”.
  2. „О именима страног, неенглеског порекла у енглеском језику и њиховој транскрипцији: Т. Прћић: О адаптацији имена из других језика у енглеском, НТРЕЛИ, стр. XXIX (дакле, 6:0 за мене).” — Под број један, ја нисам уопште тврдио да си погрешио у примеру Ванда Хај већ сам ставио упитник и написао „ако се у обзир узме да” и ставио упитнике поред Марк и Томас (mɑɹk? ˈtɑm.əs?) јер нисам уопште знао нити знам како се та имена изговарају у поменутом данском и холандском тј. како се транскрибују у IPA. Резултат је значи 4:0 за мене а не 6:0 за тебе.
  • „Ето видиш да ти немаш појма о чему говориш.” — Видим што немам појма о чему говорим. Ти си погрешио 3/7 што је учинак од око 57 %.
  • „Даље, будући да уопште нисам задовољан твојим одговорима и твојом "минуциозном", али неспретном и трагикомичном анализом мог рада, обавештавам те ја да наставити да радим као и до сада (дакле, максимално ћу користити и Јутуб и Вимио и све остале аудио и видео изворе), уинат и теби и Нимчевићу, а ти, ако ниси задовољан мојим радом, можеш се жалити на Тргу.” — Анализа није нимало неспретна јер су откривене још две грешке (твоје) нити је трагикомична у било ком смислу јер нисам ја робот а ниси вала ни ти ни Прћић ни нико. Ти ћеш максимално користити Јутјуб (амер. /ju tjuːb/ или брит. /ju: tjuːb/)[1] а не Јутуб и користићеш Вимиоу (/ˈvɪmioʊ/)[2] а не Вимио. Овиме сам признајеш да ти није циљ боља транцкрипција већ „иђење” неком у инат, мени и Нимчевићу, иако знаш да навођење Јутјуба као извора поред свега овога што ми причамо увек са собом носи ризик.
Причаш полагано и нонсенсе тврдећи да ћеш користи аудио и видео изворе за транскрипцију (како ће ти видео помоћи, једино ако ћеш к’о бива да гледаш уста и видиш који је IPA знак и са стопостотном сигурношћу да га браниш до краја). На Тргу се нећу жалити јер се ја иначе на Српској Википедији не бавим транскрипцијом нити то тренутно намеравам да радим навелико.
  • Комплекси — Своје комплексе и фрустрације ја имам право да лечим како хоћу, а ово што радим далеко је од тога, јер када бих почео да се инатим ја — ти би тада открио пуно више својих слабости. Ја сам ти се придружио давно ако ниси приметио и покушавам да те трзнем што се тиче неких ствари (разлике између изговора и транскрипције) и да се не уљуљкаш у позицији универзалног „транскриптора” већ да научиш признати грешку и не инатити се. Ја сам ти једном вратио измену од. уклонио Јутјуб као извор и још једном колико се сећам покушао уредити нешто али ти си то хладнокрвно одбацио враћајући на своју верзију са двема тачакама-зарезима и размаком пре друге тачке-зареза што је погрешно.
  • Забране и „метиљави” аргументи — То нису моје забране већ забране заједнице и правила која би требало да се користе на Википедији на српском језику као што се користе и на Википедији на енглеском језику. Опет исказујеш своју фрустрацију говорећи да ћеш да радиш како си и до сада радио иако си сам увидио неке грешке и слабоће. Који су то аргументи „метиљави” узимајући у обзир да ти наводим Викиречник на енглеском језику, сајт howtopronounce.com као могући али не сасвим поуздан извор те чланак са енглеске Википедије, а уз то све помињући да и неке од твојих транскрипција нису потпуно погрешне, али да је у овом случају то неупотребљиво јер је реч о Американцу („əʊ” је неупотребљиво)?
Наводим ти и правила транскрипције за „æ” (не знајући да је Кетлин устаљено), а ти говориш да је то метиљаво... Па дај молим те... Уосталом, од сада ћу користити и Прћићев приручник баш за устаљене термине иако нисам ни помислио да је потребан баш за Kathleen јер је и сам изговор ближи а него е, што јесте „фалична дедукција” (лепше на нашем: погрешно закључивање).
  • Провидне фразе — Молио бих те када разговарамо ја и ти да избациш из свог речника оне фразе за позадинским ласцивним значењем попут „до следећег пуњења” као и фразе у „Ти си се мало погубио, али нема везе. Млад си, има времена за тебе.” јер млад си, има времена за тебе и слично је невероватно офуцано, и то понајвише из америчких филмова.
  • Успут, Насин се пише овако, а не НАСИН; ИПА запис или IPA запис се пише овако, а не ИПА-запис (већ сам ти помињао ово за IPA).
  • И поновићу ти још једном нешто што сам већ написао и волео бих да коначно почнемо разговарати мало лепше и пријатељски јер ћемо сарађивати доста, а ја немам ништа против тебе и надам се да ти немаш против мене осим ако си таквог менталитета да ако ти неко укаже на грешку ти осећаш аутоматски сујету и дозу мржње према таквој особи. Ја сам блокиран и имам више времена да трошим на километарске коментаре, а ценио бих да прочиташ све од речи до речи и да не занемарујеш неке делове а и даље тераш своју причу. Ја твој коментар искоментаришем реченицу по реченицу да будем јасан и директан.

Ето видиш да постоји дилема колико хоћеш, за велики број транскрипција. Једино што хоћу још да ти кажем је то да не будеш никад сасвим сигуран да је твоја једна једина транскрипција увек исправна и да је не браниш по сваку цену. Боље наведи два или три примера и за сваки референцу (ти је напиши и образложи у њој као што сам ја за -ough-); то је исплативије него да се устали погрешан назив као што је то са Вашингтоном или Валтером.

И користиш ли www.howtopronounce.com [и teflpedia.com] поред Ingolo веб-сајта? Садржи пуно више изговора, а за поузданост не могу да тврдим. Како год, не можеш се позивати референцом на видео са Јутјуба и ти правити IPA и ти транскрибовати према том што си направио јер можда ниси у праву. Јутјуб никако не можеш наводити као извор, једино howtopronounce или Ingolo или Викиречник (енглески) или други веб-сајт на коме има једна од фонетских транскрипција. Ако је ти направиш, немој џабе стављати видео према коме си то урадио јер могу и ја ставити неку своју, а исти видео што онда нема смисла.

РеференцеУреди
  1. ^ „How do I pronounce YouTube?”. 
  2. ^ „How do I pronounce Vimeo? in Vimeo FAQs”. Vimeo.net. Приступљено 18. новембар 2013. 











Тачне транскрипције за космонаутеУреди

Дакле, након подуже расправе, транскрипције су:

  • Сергей Николаевич Рыжиков — Сергеј Николајевич Рижиков  Y
  • Robert Shane Kimbrough — Роберт Шејн Кимброу /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ʃeɪn ˈkɪm.broʊ/  Y
  • Takuya Onishi — Такуја Ониши  Y
  • Kathleen Hallisey Rubins — Кетлин! Халиси Рубенс /ˌkæθliːn ˌhælisiː ˈru:.benz/  Y
  • Оле́г Ива́нович Скри́почка — Олег Иванович Скрипочка  Y
  • Thomas Pesquet — Тома Песке  Y
  • Mark Thomas Vande Hei — Марк Томас Ванда Хај /mɑɹk ˈtɑm.əs ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/  Y
! изузетак од правила; иначе би требало Катлин Обсусер 21:32, 28. децембар 2015. (CET)

Дакле, након кратког прегледа, правилне транскрипције су као горе наведене.

--Sly-ah (разговор) 08:16, 29. децембар 2015. (CET)

Понављам (за оне који спорије схватају):
  • /broʊ/ се у вишесложним речима преноси као "бро".
  • Правилно је Рубинс, нема разлога да буде Рубенс. Ненаглашени глас /e/ у фонетској транскрипцији преноси се према слову, будући да фонетска транскрипција нема знак за ненаглашено /ɪ/ из ИПА-записа, и које се увек преноси према оригиналном слову. Иначе би Collins био Коленс, a Wilkins - Вилкенс.
Иуспутно питање: Ако је Rubins - Рубенс, како се транскрибује америчко презиме Rubens?
  • Ненаглашено "uh" из фонетске транскрипције у ИПА запису је /ɪ/ или /ə/, а у српској ћирилици и латиници тај ненаглашени глас се преноси ПРЕМА ОРИГИНАЛНОМ СЛОВУ.
Ја не бих више учествовао у овој расправи. Уколико неко жели, добро би било да прво проучи одељак о транскрипцији са енглеског из Правописа, увод у Прћићеве књиге и неку другу пратећу литературу, па тек онда да се упусти у авантуру доказивања недоказивог.
Обсусеру, изгледа да је по теби настала она изрека: Чује да звони, али не зна у којој цркви.
--Sly-ah (разговор) 08:30, 29. децембар 2015. (CET)
Додатак: по Прћићу, Middlesborough је Мидлсборо, а Loughborough - Лафборо.
--Sly-ah (разговор) 08:36, 29. децембар 2015. (CET)
Људи, хвала на веома исцрпној расправи. И срећна Вам Нова!   --Михаило (разговор) 09:27, 29. децембар 2015. (CET)

Prvo molim te da ne menjaš tuđe potpisane komentare jer nemaš to pravo. Drugo, da kratko razrešim tvoj jadni pokušaj da i dalje ostane na tome da ti nisi pogrešio u vezi sa Rubins i Vande Hei jer ti je izgleda samo to bitno.

  • Kathleen Rubins → /ˌkæθliːn ˈru:.benz/ → Ketlin Rubens [ne: Ketlin Rubins]
  1. „Правилно је Рубинс, нема разлога да буде Рубенс.” — Sada ćemo da vidimo ponovo jer ne želiš da priznaš nešto očito...
  2. „Ненаглашени глас /e/ у фонетској транскрипцији преноси се према слову...” — Nemoj da izmišljaš pravila jer se svako /e/ iz IPA zapisa (ne iz reči u engleskom jeziku ili u srpskom, ne daj Bože) prenosi kao e u srpski, dok se za /ə/, /ər/ i /ɪ/ gleda je li nenaglašeno ili nije (Prćić, XXVI).
  3. „...будући да фонетска транскрипција нема знак за ненаглашено /ɪ/ из ИПА-записа, и које се увек преноси према оригиналном слову...” — Zašto je ovo relevantno kada mi imamo KATH-lean ROO-bens tj. /ˌkæθliːn ˈru:.benz/? Nigde /ɪ/ „zglave”, hah...
  4. Иначе би Collins био Коленс, a Wilkins - Вилкенс. — Ne poznaješ IPA dovoljno iako si tvrdio da si „IPA pismen”. Collins je /kɒlɪnz/ tj. Kolins, a Wilkins je /ˈwɪlkɪns/ tj. Vilkins. Nije ovde reč o /e/ iz IPA-e već o /ɪ/ koje se prenosi prema slovu; nema nikakve dileme i ne bi bio Kolens i Vilkens nikad. Evo ti i reference za ove IPA zapise: Collins i Wilkins(on), kao još jedan dokaz. Nemoj da izmišljaš više išta oko ovoga niti da izmišljaš pravila jer je sve jasno kao dan. -ben- nije nikada /-bən-/, već je /-ben-/, /-bɛn-/ ili /-bɪˈn-/ (IPA zapis se gleda). Ako umeš, nađi mi /-bən-/ kao dokaz, ja imam dokaza za /-ben-/, /-bɛn-/ i /-bɪˈn-/ koliko hoćeš.
  • Mark Vande Hei → /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/ → Mark Vanda Haj [ne: Mark Vande Hej]
  1. „Ненаглашено "uh" из фонетске транскрипције у ИПА запису је /ɪ/ или /ə/, а у српској ћирилици и латиници тај ненаглашени глас се преноси ПРЕМА ОРИГИНАЛНОМ СЛОВУ.” — Fonetska transkripcija MARK VAN-duh HI je u IPA zapisu /mɑɹk ˈvæn.dʌ ˌhaɪ/. Zašto? Zato što je MARK /mɑɹk/, VAN /ˈvæn/, duh /dʌ/ (američki izgovor, govorimo o Amerikancu, a pored toga ti nisi u pravu jer se uh može prenositi i kao /ʌ/ i u slučaju kada je nenaglašeno). Gde si našao da se nenaglašeno uh ne može transkribovati kao /ʌ/ od. uopšte da postoji nenaglašeno uh u nekoj reči? U engleskom reči koje završavaju na uh osim duh nema, niti ih ima uopšte sa uh nenaglašeno (i ako ima, ima vrlo malo). Daj mi primer još jedan u kojem je duh postalo de, hahahah. Pored toga, kada već navodimo nerelevantne (ili manje relevantne) stvari [mislim na tvoje /ɪ/], u engleskom zvuk /ʌ/ zovu uh.
  • Robert Kimbrough → /ˈɹɒb.ə(ɹ)t ˈkɪm.broʊ/ → Robert Kimbrou [i: Robert Kimbro]

Po treći, četvrti ili ko zna koji put da zaključim raspravu i da se Sly-ah složi jer je ostao bez argumenata. Četvrtu i petu kolonu privremeno zanemariti... Iz tabele vidimo da je Prćić Attenborough, Desborough, Gainsborough, Scarborough i Yarborough transkribovao sa završnim „-o”. S druge strane, Burrough, McGeough i Whatmough transkribovao sa završnim „-ou”.

Kada se bolje pročita, g. Prćić je rekao da bismo NAGLAŠENI SAMOGLASNIK /ou/ iz engleskog jezika trebali prenositi kao /ou/, osim u višesložnim imenima gde je predstavljen najčesće slovom o, kada bi ga trebalo prenositi, prеmа slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobličavanje imena.

  1. Mi ovde ne govorimo o naglašenom samoglasniku.
  2. Mi ovde ne govorimo o samoglasniku /ou/ već o /oʊ/. (Prema IPA tabeli, /ʊ/ je jedno, /u/ je drugo; kao što je i /i/ jedno, /ɪ/ drugo, /ɨ/ treće, /ʏ/ četvrto; ili, kao što su i /e/, /ɘ/, /ø/, /ɵ/, /ə/, /ɜ/, /ɞ/, /ɐ/, /æ/, /ɤ/, /ɶ/, /ʉ/, /œ/ sve različiti samogl. i sugl.)
  3. Dva puta „trebali” ne iskazuje dva pravila već daje dva saveta.
  4. Prćić je u tri tj. dva višesložna imena na kraju imao „-ou”.
  5. „Predstavljen najčešće slovom o” — Ovde nije predstavljen slovom o, niti IPA-ino /ou/ može ikada biti predstavljeno slovom o u reči.
  6. „Izobličavanje imena” nije lingvistički termin tako da Kimbrou nije izobličeno ime dok se fraza „izobličavanje imena” ne definiše.

Sada je slučaj konačno zatvoren. I sada možete odzanemariti četvrtu i petu kolonu gde sam dao svoje predloge većinom referencirane pomoću en.wikt.org i rečnika, onako usput, a šansa da su svi predlozi koje sam napisao pogrešni približno je jednaka nuli (od 38 primera, 16 je veoma sumnjivo). Pozdrav i srećna nova 2016. godina svima, naročito za korisnike /slaɪ-ˈɑ:/, /miˈhajlo jǒʋanovit͡ɕ/ i naravno /əbˈs.ˈjuːzə(ɹ)/.

Transkripcije za engleske reči sa -ough-
× Engleska reč Prćićeva transkripcija IPA zapis Moguća transkripcija
01 Attenborough /atenboro/ Atenboro — BOLJE NEGO Etenboro /əˈtɛn.ˈbʌɹoʊ/, /əˈtɛn.ˈbɜɹoʊ/ Atenboro
02 Barraclough /baraklaf/ Baraklaf /bəˈɹɑ.klʌf/, /bəˈɹɑː.klʌf/, /ˌbæɹəˈ.klʌf/; /bəˈɹɑ.kləf/, /bəˈɹɑː.kləf/, /ˌbæɹəˈ.kləf/; /bəˈɹɑ.klaʊ/, /bəˈɹɑː.klaʊ/, /ˌbæɹəˈ.klaʊ/ Baraklaf; Baraklof; Baraklau?
03 Brough /braf/ Braf /bɹɔ/, /bɹɔ:/; /bɹʌf/ Bro; Braf
04 Brougham /brum/ Brum — ILI /brUam/ Bruam /bruːəm/ Bruam
05 Broughton /brOton/ Broton /bɹɔ.tən/, /bɹɔ:tən/; /bɹʌf.tən/ Broton; Brafton
06 Burrough /barou/ Barou — NE Berou /bəˈɹoʊ/, /bɝoʊ/ Burou, Berou
07 Burroughes /barouz/ Barouz — NE Barous; NE Berouz; NE Berous /bəˈɹoʊz/, /bɝoʊz/ Burouz, Berouz
08 Burroughs /barouz/ Barouz — NE Barous; NE Berouz; NE Berous /bəˈɹoʊz/, /bɝoʊz/ Burouz, Berouz
09 Clough /klaf/ Klaf /klʌf/; /kləf/; /klaʊ/ Klaf; Klof; Klau?
10 Coughlan /koflan/ Koflan — ILI /koglan/ Koglan /kɔflən/ Koflan
11 Coughlin /koflin/ Koflin — ILI /koglin/ Koglin /kɔflɪn/ Koflin
12 Desborough /dezboro/ Dezboro — BOLJE NEGO Desboro /dɛs.bʌɹoʊ/; /dɛs.bɜɹoʊ/ Desbarou; Desberou
13 Dougherty /doherti/ Doherti /doʊətɪ/ Douerti
14 Doughty /dauti/ Dauti /doʊtɪ/ Douti
15 Fairclough /ferklaf/ Ferklaf /fɛɚklʌf/; /fɛɚkləf/; /fɛɚklaʊ/ Ferklaf; Ferklof; Ferklau?
16 Gainsborough /gejnsboro/ Gejnsboro — BOLJE NEGO Gejnzboro; NE Gensboro /ɡeɪnz.ˈbʌɹoʊ/; /ɡeɪnz.ˈbɜɹoʊ/ Gejnsbarou; Gejnsberou
17 Goodenough /gudenaf/ Gudenaf — BOLJE NEGO Gudinaf /ɡʊd.ɪˈnʌf/ Gudenaf
18 Gough /gof/ Gof /gɔf/, /ˈgɒf/ Gof
19 Keough /kIO/ Kio /kiˈaʊ̯/, /kjaʊ̯/ Kiau, Kjau
20 Lough /laf/ Laf — ILI /lou/ Lou /lɒx/, /lɒk/; /lʌf/; /ləf/; /laʊ/ Loh, Lok; Laf; Lof; Lau?
21 Loughlin /lohlin/ Lohlin — NE Loflin; NE Laflin /lɒx.lɪn/, /lɒk.lɪn/; /lʌf.lɪn/; /ləf.lɪn/; /laʊ.lɪn/ Lohlin, Loklin; Laflin; Loflin; Laulin?
22 Loughran /lohran/ Lohran /lɒx.ɹæn/, /lɒk.ɹæn/; /lʌf.ɹæn/; /ləf.ɹæn/; /laʊ.ɹæn/ Lohran, Lokran;?Lafran; Lofran; Lauran?
23 McCloughin /makluin/ Makluin — UP. McAdam; NE Makkluin /məklʌfɪn/; /məkləfɪn/; /məklaʊɪn/ Maklafin; MaklofinMaklauin
24 McCullough /makalok/ Makalok — UP. McAdam; NE Makkalok; NE Makaloh; NE Makuloh; /məkʌlɒx/, /məkʌlɒk/; /məkʌlʌf/; /məkʌləf/; /məkʌlaʊ/ Makaloh, Makalok; Makalaf; Makalof; Makalau?
25 McGeough /makgou/ Makgou — UP. McAdam /məkgɪaʊ/; /məkgɪoʊ/ Makgiau; Makgiou
26 McGough /makgof/ Makgof — UP. McAdam /məkgɔf/, /məkˈgɒf/ Makgof
27 McLoughlin /maklohlin/ Maklohlin — UP. McAdam; NE Makloflin /mək.lɒx.lɪn/, /mək.lɒk.lɪn/; /mək.lʌf.lɪn/, /mək.ləf.lɪn/, /mək.laʊ.lɪn/ Maklohlin, Makloklin;?Maklaflin; Makloflin; Maklaulin?
28 O’Loughlin /Olohlin/ O’Lohlin — NE O’Loflin; NE O’Laflin /əˈ.lɒx.lɪn/, /əˈ.lɒk.lɪn/; /əˈ.lʌf.lɪn/, /əˈ.ləf.lɪn/, /əˈ.laʊ.lɪn/; /oʊˈ.lɒx.lɪn/, /oʊˈ.lɒk.lɪn/; /oʊˈ.lʌf.lɪn/, /oʊˈ.ləf.lɪn/, /oʊˈ.laʊ.lɪn/ O’Lohlin, O’Loklin;?O’Laflin; O’Loflin; O’Laulin;?
29 Oughtred /Otred/ Otred /ɔt.ɹɛd/ Otred
30 Scarborough /skarboro/ Skarboro /skɑɹ.bʌɹoʊ/; /skɑɹ.bɜɹoʊ/ Skarbarou; Skarberou
31 Stoughton /stauton/ Stauton ILI /stOton/ Stoton /stɔ.tən/, /stɔ:tən/; /stʌf.tən/ Stoton; Stafton
32 Troughton /trauton/ Trauton /trɔ.tən/, /trɔ:tən/; /trʌf.tən/ Troton; Trafton
33 Whatmough /votmou/ Votmou /ʍʌt.maʊ/, /wʌt.maʊ/; /ʍɒt.maʊ/, /wɒt.maʊ/, /wɔt.maʊ/ Vatmau; Votmau
34 Yarborough /jarboro/ Jarboro /jɑɹ.bʌɹoʊ/; /jɑɹ.bɜɹoʊ/; /jɑːbʌɹoʊ/; /jɑːbɜɹoʊ/ Jarbarou; Jarberou
35 Fiona /fiOna/ Fiona /fiˈoʊnə/; /fiːˈəʊnə/ Fiouna → Fiona!
36 Boulton /bOlton/ Bolton /ˈbaʊl.tən/ Baulton
37 Beaumont /bOmont/ Bomont /ˈboʊmɑnt/, /ˈbəʊmɒnt/ Boumont
38 Obama /Obama/ Obama /oʊˈbɑ mə/ Oubama → Obama!
»

»
»
»
»
»
/ou/ → /O/ „Оvај glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ou/, izuzev u višesložnim imenima gde jе predstavljen najčesće slovom o, kada bi ga trebalo prenositi, prеmа slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobličavanje imena. Raniji postupak po kojem se u svim slučajevima prenosio kao /O/ ili /o/, bilo pod nekadašnjim uticajem adaptacije u nemačkom jeziku, bilo pogrešnim tumačenjem da se svako slovo o prenosi kao /o/, danas se oseća zastarelim.”
Crvenom bojom su označene transkripcije koje Prćić nije naveo, a prema ortografskoj transkripciji IPA zapisa su moguće (što ne znači da je svaka ispravna jer postoje izuzeci), a narandžastom koje je Prćić naveo potpuno pogrešno ili kao „NE...”, a u stvari je prema ortografskoj transkripciji IPA zapisa moguće.
Podebljane transkripcije su sigurno ispravne.

! Izuzetak — Poslednje četiri transkripcije su izuzetak, ali po pravilo koje nije definisano jer „izobličenje reči” koje je deo pravila nije definisano.
? Upitno — Jer jer je transkripcija sa (l)ɒk i (l)aʊ za date slučajeve retka.

 Skoro 100 % vredno rasprave (16 primera) 

Основне школеУреди

Када сам погледао написане чланке о основним школама видео сам да имамо 4–5 различитих наслова нпр. Основна школа "Биса Симић" (Велика Крсна), Основна школа "Бора Станковић" Тибужде, Основна школа „17.октобар“ у Јагодини, Основна школа „Бранко Радичевић“ (Седларе). Ајде да одредимо шта је правилно па да све чланке преместимо. Ја се двоумим између Основна школа „17.октобар“ у Јагодини и Основна школа „Бранко Радичевић“ (Седларе). Шта ви мислите?--Марко Станојевић (разговор) 13:39, 30. децембар 2015. (CET)

Слично питање сам и ја хтио да поставим. Мислим да треба да имамо стандард у писању ових чланака, почев од наслова па надаље... Погледајмо наслове:
  1. неки почињу са Основна школа, док други са ОШ (нпр. ОШ Милан Благојевић у Лучанима);
  2. па онда, наводници које се негдје никако не користе (Основна школа Милан Благојевић), а негдје се користе у различитим формама (нпр. Основна школа „Ђура Јакшић“, Основна школа "Милутин Јеленић");
  3. и на крају мјесто гдје се школа налази, негдје је оно изостављено (нпр. Основна школа Васа Пелагић), понекад је у загради (нпр. Основна школа Горан Остојић (Јагодина)), некад дато са зарезом и у номинативу (нпр. ОШ "Јоца Милосављевић", Багрдан), а најчешље у локативу (нпр. ОШ "Радислав Никчевић" у Мајуру).
Мислим да под хитно морамо направити неки стандард око ових наслова. --Радован 13:57, 30. децембар 2015. (CET)
Место није потребно ако има само једна школа са конкретним именом --Милићевић (разговор) 14:36, 30. децембар 2015. (CET)
Ja mislim da bi trebalo koristiti sličan princip kao kod naseljenih mjesta, tj:
  1. Vrsta škole — npr. Osnovna škola
  2. „Ime škole“ — npr. „Branko Radičević“
  3. (odrednica ako ima više škola pod istim nazivom) — npr. (Sedlare)
Dakle, primjer dobrog naziva, barem po meni, bio bi: Osnovna škola „Branko Radičević“ (Sedlare), ili da nema drugih škola koji se zovu "Branko Radičević" onda bi bilo samo: Osnovna škola „Branko Radičević“. – Srđan M. ❲razgovor❳ 14:48, 30. децембар 2015. (CET)
Слажем се са последњим предлогом.
  1. Само, у загради треба навести место у ком се школа налази увек када постоје две школе са истим називом, а не само ако постоји још један чланак за школу са истим називом на Википедији (а школа са истим називом има поприлично). Можда је зато сигурније увек навести у загради и место, не знам...
  2. И ако можете, користите „” наводнике уместо „“ јер се први облик користи у последњем издању правописа и користио се од давнина, мада оба су правилна. "" није никако прихватљиво...  Обсусер 17:21, 30. децембар 2015. (CET)

Мислим да наводници нису потребни у насловима, тј. Основна школа Иво Андрић (Параћин). --Ф± 23:37, 30. децембар 2015. (CET)

и ја исто мислим да наводници нису потребни Lackope (разговор) 00:58, 31. децембар 2015. (CET)


А да ли мислите да су ово предугачки наслови и да би их можда требало скратити:

Транксрипције/Петар БућанУреди

Молим вас за правилну транскрипцију следећих имена:

Рагби тренери:

Michael Cheika, Аустралија - Мајкл Чека

Bernard Laporte, Француска - Бернар Лапорт

Declan Kidney, Ирска -Деклан Кидни

Vern Cotter, Нови Зеланд - Верн Котер

Warren Gatland, Нови Зеланд - Ворен Гатланд

John Kirwan, Нови Зеланд - Џон Керван

Jamie Joseph, Нови Зеланд - Џејми Џозеф

Graham Henry, Нови Зеланд - Грејам Хенри

Clive Woodward, Енглеска - Клајв Вудвард

Ian McGeechan, Шкотска Ијан Макгикан

Steve Hansen, Нови Зеланд - Стив Хансен

Eddie Jones, Јапан - Еди Џоунс

Gary Gold, Јужноафричка Република - Гари Гоулд

Daniel Hourcade, Аргентина - Данијел Оркаде

Jake White, Јужноафричка Република - Џејк Вајт

Joe Schmidt, Нови Зеланд - Џо Шмит --Петар Бућан (разговор) 15:50, 2. јануар 2016. (CET)

Велико словоУреди

Када користимо велико слово за имена држава која су била службена у прошлости? Ја сам пребацио Вајмарска република на Вајмарска Република, али не знам је ли то ОК (као и Руска Империја што има), али онда видим Немачко царство, Пруско краљевство, Источно римско царство, Османско царство, Римско царство, а поред тога Руска Империја, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савез Совјетских Социјалистичких Република. И ове прве наведене су се распрадале те су настајале нове државе, а и ове друге... Које је правило?  Обсусер 04:10, 3. јануар 2016. (CET)

Колико ја знам велико слово се користи у свим вишезначним званичним називима држава. Пруско краљевство је мислим било званично само Прусија, неке земље пак нису имале јединствено званично име, па отуда мало слово у вишечланим називима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:44, 3. јануар 2016. (CET)

Код званичног имена државе (по њиховом уставу званичног) - свако почетно слово се пише великим, нпр: Савез Совјетских Социјалистичких Република, Руска Империја итд. Код земаља које су познате под неким (најчешће историјским) именом, а то им није било званично име - само се прва ријеч насловљава великим словом, нпр: Српско царство, Пруско краљевство итд.--Радован 16:28, 3. јануар 2016. (CET)
Како би онда било: Вајмарска Република? Зашто је Источно римско царство од. како је било службено име?  Обсусер 14:13, 8. јануар 2016. (CET)
Име Вајмарска република је у употребу ушло тек након што је тај део у историји немачке државе окончанн. Дакле, колико је мени познато, то није било званично име земље. Званично је било Немачки рајх, односно Немачка држава, односно скраћено само Немачка. Термин Вајмарска република први је користио Хитлер тридесет и неке (тако пише на енглескојезчном чланку). А Источно и Западно римско царство су такође историјски називи, те државне творевине се сигурно нису тако звале у време свог постојања --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:10, 8. јануар 2016. (CET)
Па чекај онда, ако је званично име државе која се данас зове (Савезна Република) Немачка било НЕМАЧКИ РАЈХ (као што и јесте), онда би требало бити Немачки Рајх, као и Социјалистичка Федеративна Република Југославија?
Како се звала званично држава од. државе унутар Западног римског царства? Како се данашња Италија (Италијанска Република) тада звала? Мора постојати неко службено име чији ће чланови вити сви великим словом написани...  Обсусер 19:07, 8. јануар 2016. (CET)

Па пази, Вајмарска република је назив за један период немачке историје од... до и због тога то република и иде малим словом. Немачки рајх није ништа друго до Држава Немачка (као што данас имамо званичан назив за Израел, Држава Израел). Проблем са оба римска царства је у томе што су цареви и у Константинопољу и у Риму себе сматрали за владаре целог Римског царства, а ово источно и западно је настало у историјском концепту да се направи разлика између две државе. Слично као данас у случајевима Северне и Јужне Кореје, односно Народне Републике Кореје и Републике Кореје (или некада између две Немачке) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:09, 8. јануар 2016. (CET)

У реду за Вајмарску републику, то сам сконтао. Али није баш да је Немачки рајх исто што и данашња Савезна Република Немачка (површина им се разликује за око 100 % и још штошта). СФРЈ није исто што и данашња Србија или Хрватска, већ се распао на више држава. СССР није исто што и данашња Русија, већ се распао на више држава. Међутим, тада је службено земља постојала под именом Савез Совјетских Социјалистичких Република где је био укључен и Казахстан итд. који се тада тако звао (као што се и Црна Гора онда звала СФРЈ, а унутар је била савезна република). Зашто је Немачки рајх малим словом?
Извини, немој помислити да нешто глумим, али и даље ми није јасно ништа осим да се за државе које су службено постојале под неким именом користе велика почетна слова за све речи вишечланог имена (осим везника итд.)...
Како се данашња Италија (Италијанска Република) тада звала?  Обсусер 20:27, 9. јануар 2016. (CET)

Како неко може пребацити чланак, па тек онда питати је ли у реду? --Жељко Тодоровић (разговор) 23:37, 8. јануар 2016. (CET) с. р.

Да не може неко пребацити чланак, па тек онда питати је ли у реду. Погрешио сам. То је моја грешка. Није ништа страшно рећи каткада погрешио сам, јесам и треба ме казнити према правилима. Вратио сам на мало слово док се не реши питање имена... Немој ми молим те писати с неком дозом ироније већ боље да разјаснимо како се пише и треба ли пребацити чланак.  Обсусер 20:27, 9. јануар 2016. (CET)

Транскрипција француског именаУреди

Треба ми помоћ. Како гласи транскрипција француског имена Eugène Collache. Ежен....? --CumulusBGD (разговор) 08:35, 8. јануар 2016. (CET)

Према Правопису, Евгеније Колаш; за остало не знам...  Обсусер 14:17, 8. јануар 2016. (CET)
Евгеније за Француза? Хммм...јеси ли сигуран? Француски сликар Ежен Делакроа је Eugène па је опет на Википедији Ежен а не Евгеније. --CumulusBGD (разговор) 14:26, 8. јануар 2016. (CET)

Ежен Колаш наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:01, 8. јануар 2016. (CET)

Не знам, јесте да ежен одговара изговору, али постоје традиционално посрбљени изузеци (стр. 237 т. 275), који укључују примере као што је Евгеније, Евгенија, Париз, Марсељ итд. Нека Sly-ah да мишљење такође јер не знам да ли се ово традиционално посрбљени односи искључиво на те примере (Евгенија Гранде) или и на све остале (мислим да је ово друго јер се наводи име Евгеније, које није из књиге Евгенија Гранде; међутим, насупрот томе, и транскр. Марсеј је дозвољена)...  Обсусер 18:42, 8. јануар 2016. (CET)
Изузеци се никада не односе на конкретно име у сваком облику већ искључиво на одређене појмове. Тако је град Вашингтон, јер је Џорџ Вашингтон, али је глумац Дензел Вошингтон. Град је Сиднеј али је хокејаш Сидни Крозби. Изууетак од транскрипционих правила су историјски устаљени називи, сви остали се преносе по важећим правилима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:01, 8. јануар 2016. (CET)
Аха, у реду. Онда је Ежен.  Обсусер 20:27, 9. јануар 2016. (CET)

У реду, онда ћу ставити Ежен Колаш. Хвала. Набасала сам на још нека француска имена за које ми је потребна помоћ. У питању су: Léonce Verny, Louis-Émile Bertin, Léon Roches, André Cazeneuve, Jean Marlin, Arthur Fortant, Garde, Bouffier (за ову последњу двојицу имам само презимена). Хвала. --CumulusBGD (разговор) 19:57, 9. јануар 2016. (CET)

Léonce Verny - Леонс Верни, Louis-Émile Bertin - Луј-Емил Бертен, Léon Roches - Леон Рошес, André Cazeneuve - Андре Казенев, Jean Marlin - Жан Марлен, Arthur Fortant - Артур Фортран, Garde - Гард, Bouffier - Буфије. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:44, 9. јануар 2016. (CET)
Луј Емил (без цртице), Леон Рош, Казнев, Артур Фортан, Буфје.
--Sly-ah (разговор) 21:51, 9. јануар 2016. (CET)

Него, у вези са тим цртицама, да их користимо или не? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:06, 9. јануар 2016. (CET)

Зашто да их не користимо?  Обсусер 23:46, 12. јул 2016. (CEST)

Pfenig ili feningУреди

Na članku RS je pokrenuta rasprava kako se zove (u srp. jeziku) ovaj deo valute u BiH...Pfenig ili fenig?...Korisnik Obsuser je uneo kredibilan izvor da je reč o *Pfenigu*, no izmena je revertovana...Sa izmenom su se složili i Željko Todorović i Dražeta...Molim ekipu i ostare matore pravopisaše, koji se bolje razumeju u tematiku da se uključe u raspravu i da dođemo do ispravnog rešenja! Za nedaj bože i Zlaja da cima Klajna :) --ANTI_PRO92 (разговор) 00:19, 10. јануар 2016. (CET)

Па ако босански језик, званично име језика у БиХ (у ФБиХ) зовемо бошњачким и то је у кутијици, онда и фенинг зовемо пфенигом и то иде у кутијицу. А и на босанском језику је пфениг само што то они тамо не знају јер се не баве довољно језиком свог народа па услед неписмености стварају и измишљају нове речи. Већ сам помињао неколико пута да су и јавни сервиси у БиХ (поготово у ФБиХ) од. особе које тамо раде — неписмене све, а ако желите да Вам припремим једно 1.000—2.000 граматичких грешака са сајта Централне банке БиХ на који се ЦарРадован позива као на кредибилан извор, стојим на располагању.  Обсусер 00:58, 10. јануар 2016. (CET)
О неписмености запослених у јавним службама се може роман у неколико наставака написати. Транскрипција може да се користи само у случају немачке марке, односно у том случају је пфениг. Овде је једина меродавна Централна банка БИХ која је једина задужена за издавање те валуте, а како је сајт доступан и на српском језику, а ту јасно стоји фенинг, баш као што пише и на свим кованицама, дискусија је беспредметна. Ако они одлуче да пише и жфенинг, на нама је да напишемо тако. Само следимо званичан извор и то је то --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:21, 10. јануар 2016. (CET)
Погледај [18].  Обсусер 02:36, 10. јануар 2016. (CET)

Проблем је што су полуписмењаци штампали новац и исписали га погрешно. Али они му нису тиме промијенили назив! Правописно је исправно само пфениг. Они су само погрешно написали због недостатка писмености. То треба тако посматрати, зато што и јесте тако. Позивати се на српску верзију на веб-сајту једне институције БиХ је смијешно. Иначе, оно што тврди ЦарРадован да је став институције БиХ светиња за нас, туче нас у бошњачком језику. Овамо би правописно исправно, а негдје би се инатили. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:20, 10. јануар 2016. (CET) с. р.

Или ће бити пфениг и бошњачки језик или фенинг и босански језик, па бирајте, а избор је очит хах...  Обсусер 18:24, 10. јануар 2016. (CET)

Јел вама јасно да је централна банка једина институција која одлучује како ће се звати валута коју штампа. Какве везе има транскрипција немачке речи пфениг са званичном валутом у БиХ? Јел се у БИХ говори немачки, кинески, који већ језици. Нашем врлом колеги је смешно као извор узимати званичну институцију једне земље у којој је српски језик један од званичних. Ако сутра Народна банка Србије одлучи да се име валуте убудуће пише као диннарр тако ће да стоји и овде, просто. На српском је бошњачки, Бошњаци га зову босанским и? Остаће фенинг све док не видим слику новчанице на којој пише другачије (оне које су повучене из употребе се не рачунају), једнако као и назив бошњачки. Коме се не свиђа има коме да се жали, надлежним институцијама. А док жалба не буде усвојена.... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:40, 10. јануар 2016. (CET)

Никола, ниси у праву. О имену неке валуте одлучују лингвисти, који, изгледа, нису консултовани у овом случају. Правилно је једино пфениг (а тако стоји и у Речнику страних речи Клајна и Шипке). Друго је питање како ће се тај "дуализам" обрадити у чланку, али, у сваком случају, фенинг није правилно.

--Sly-ah (разговор) 21:44, 10. јануар 2016. (CET)

За некадашњи део немачке валуте да, то нико не спори, за домаћу валуту не. У БиХ се не користи немачка већ босанскохерцеговачка марка. Немогуће је да једна институција направи тако кардиналну грешку, а да никада ни један једини лингвиста није указао на исту --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:13, 10. јануар 2016. (CET)
И бањалучки лингвиста Милорад Телебак, који сваки дан користи КМ, у свом приручнику „Говоримо српски“ наводи као исправан само пфениг. На проблем је указано, само што када лингвисте не уважавају уредници енциклопедије што би неке политичке силе то радиле? --Жељко Тодоровић (разговор) 22:24, 10. јануар 2016. (CET) с. р.

За @Жељко Тодоровић:, @