Отворите главни мени

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70


архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Садржај

Предлог ревизије Википолитике на основу којих правила и смерница се бришу чланциУреди

Поздрав.

Приметио сам да поједини чланци остају иако је убедљива већина корисника на гласању од преко 20 корисника који су ”гласали” против останка чланка (око 70% гласова за брисање).

С обзиром на све већи број активних корисника на Википедији на српском језику, као и у складу са доктрином на ен.вики по којој се чланци бришу искључиво консензусом, односно на основу аргумената који се подударају са правилима, смерницама на ен, односно ср.вики, предлажем да се усвоји један од следећих предлога:

  1. Да администратори одлучују о томе који чланак ће бити обрисан, а који не на искључиво основу изложених аргумената за брисање, спајање, преусмерење, останак чланка и сл.
  2. Да администратори размотре аргументацију која је заснована на правилима и смерницама Википедије на српском језику, у случају да проценат корисника који су искључиво аргументовано гласали за брисање, односно останак чланка надмашује 50.00%.

Будите слободни да размотрите додатне идеје поводом измене Википолитике, а у вези правила и смерница о гласању за брисање чланака на Википедији на српском језику.

Хвала.

dr Vs6507 00:50, 1. фебруар 2019. (CET)

Допуна на Предлог:

  1. Сваки чланак ће добити посебну страницу у подтеми Чланака за брисање и биће супституисан на основни чланак у виду шаблона. То помаже прегледности нових чланака предложених за брисање. У случају да чланак испуњава неки од критеријума за брзо брисање, администратори могу по скраћеној процедури обрисати чланак.
  2. У случају да не постоји консензус око расправе о брисању чланака, чланци ће бити означени са ”Не постоји консензус”, и поново ће бити уврштени на расправу док се не постигне консензус. Уколико након више од три поновљене расправе, чланци остану под ознаком да не постоји консензус, такви чланци ће остати и на страници за разговор таквих чланака писаће линк ка расправи и натпис ”на расправи није било консензуса” или сл. натпис.
  3. Предлажем да се ово убудуће не посматра као ”гласање”, јер Википедија није демократија, већ као расправа заснована на аргументацији и по правилима и смерницама Википедије на српском језику. То је доктрина већег пројекта, са много више активних учесника, али мислим да можда можемо да побољшамо механизме на основу којих одлучујемо о томе да ли чланци остају или не.

dr Vs6507 01:00, 1. фебруар 2019. (CET)

Против сам овога јер се заправо све своди да неко треба да пресјече како ће бити. Не знам како је то другачије од садашњег пресјецања гдје само то радимо процентима? И зашто би препуштали админима да одлучују о спорним чланцима када је очигледно да и они на гласањима немају ништа боље аргументе од других? Предлог је укратко фаворизовање админа на уређивачком пољу што се не смије радити (њихове напредне функције нису везане за уређивање). Опет је ту питање шта ако један админ каже да је нечији аргумент добар, а други каже да није? Да ли онда жријеб примјењујемо? Укратко, ово је све губљење времена. Више-мање на гласањима доста тога штима осим код ликова из ријалитија и сада јутјубера тј. генерално свих ликова којима медији дају значај а биографија им је заправо празна. Ко умије треба да покуша написати предлог значаја у вези са тим лицима па да видимо гдје смо, а не да измишљамо нека нова гласања и механизме. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:16, 1. фебруар 2019. (CET) с. р.

Хм, мислим да би могли да поставимо рецимо да ако неко жели да да свој глас, он треба да остави аргумент по неком од правила, рецимо о значају и да цитира правило. Да такви гласови имају на тежини, и мислим да би чланке о ријалити особама и јутјуберима могли да обришемо, уз спуштање границе консензуса са 75% на 60% или академских 51%, тако ће чланци који су за брисање свакако бити обрисани. dr Vs6507 20:06, 1. фебруар 2019. (CET)
Мислим да прво треба јасније дефинисати смернице, па онда приступити овоме. Ја се прошли пут баш и нисам прославио са таквим покушајем, а сада баш нешто и немам инспирације, а ни времена да се тиме бавим детаљно. Мада, могли бисмо до краја године да пробамо да решимо то, област по област. Свакако би било значајно за касније. --Lotom (разговор) 20:49, 1. фебруар 2019. (CET)
Ја сам за то да јасно дефинише правила о значају, да их пооштримо ако су исувише блага. Нисам за то да се једној малобројној корисничкој групи дају таква овлашћења.— Ранко   Нико лић   21:11, 1. фебруар 2019. (CET)
Ja sam spreman za prevođenje pravila sa en.wiki. Samo možemo da se podelimo ko će šta da prevodi da nam bude lakše. Već imamo neka pravila, ali nedostaju nam recimo kriterijumi za brzo brisanje (Criteria for speedy deletion). Neka od čestih argumenata (videti en.wiki: WP:GNG, WP:One event rule, WP:GNG#Singers, WP:GNG#Books i sl.) dr Vs6507 22:44, 1. фебруар 2019. (CET)
Ако имаш вољу, ја те подржавам у тој намери. Међутим, иако мислим да би начелно требало испреводити оне делове које су општи и заједнички за све језичке пројекте, детаље треба усагласити са потребама и политиком овог пројекта. У сваком случају, заједница ће морати да изгласа све евентуалне промене. --Lotom (разговор) 23:26, 1. фебруар 2019. (CET)

Администратори већ имају могућност да без расправе обришу (или оставе) чланке на којима стоје налепнице за брзо брисање. Расправе на страници за брисање се користе у ситуацијама када имамо граничне случајеве. Проценат је добар пошто имамо много случајева где се гласа у складу са властитим погледима на одређено питање (по моделу „ја то не волим и н зато нека лети” и обрнуто), а то је велики проблем. Што се мене тиче једино треба увести правило да се сваки глас мора детаљно образложити, у противном се не би важио. Једнако тако аргумент никако не може да буде „кад већ имамо чланак Курта онда и Мурта мора да стоји”. Мени није јасно шта је нејасно у уводу смерница о значају:

Тема је значајна ако је била предмет више нетривијалних објављених радова чији су извори поуздани и независни, како од самог предмета, тако и међу собом. Све теме морају прелазити минимални праг значаја да би чланак на ту тему био укључен у Википедију. Овај захтев обезбеђује да постоји довољно изворног материјала да се напише проверљив, енциклопедијски чланак о теми.

Атрибут значајан овде подразумева „бити вредан запажања“ или „привлачити пажњу“. Он не значи исто што и „славан“ или „важан“. Он се не мери субјективним судовима Википедијиних уредника. Он не значи „вредан извештавања у вестима“.

Ово је више него јасно дефинисано. Само што многи не желе да гледају на тему кроз ту призму и вечито се потежу бесмислене аналогије. И каква год правила да се напишу увек ће се тражити рупе у њима и тумачиће их свако онако како му одговара (као што је то на пример урадио колега Животић у последња два гласања за брисање). У случају фамозног Баке Прасета чланак не задовољава ни један једини постојећи стандард када је реч о музичком значају и биографијама живих особа. И без обзира на то имали смо бесмислено паламуђење које је трајало седам дсана и које се сводило на препуцавање. Дакле, довољно је да се цитирају правила и да убудуће предлагач прецизно наведе зашто чланак треба да се брише и које смернице не задовољава. И то је то. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:42, 2. фебруар 2019. (CET)

Видиш, ја баш мислим да и тај увод треба донекле преформулисати и уобличити. Није проблем за тебе, мене, нити некога ко је већ дуже присутан на пројекту. Једноставно, неко није у стању да разграничи тривијалне наводе од озбиљних ауторских текстова базираним на провереним чињеницама, а постоје и људи којима су процеси на пројекту компликовани. А свакако нам није циљ да терамо људе због сукоба око баналности. Довођење свега на неку концизну форму би вероватно иницирало неки озбиљнији приступ. Половина смерцица нам је срочена по принципу „нити смрди, нит’ мирише“, па испада бесмислено да уопште и постоје, посебно што их се мало ко придржава. А што се гласања тиче, ни агрумент типа „Слажем се са...“ нама не доноси много, јер се то опет своди на причу о једноставном пребројавању. Узгред, један од мојих професора из Гимназије знао је да каже: „Дрва се слажу, људи се усаглашавају.“ Некада сам сам себи досадан са овим препискама, али сам изгубио компас у последње време, па не знам где бијем. --Lotom (разговор) 01:35, 2. фебруар 2019. (CET)

Википедија:Предлози за изабране сликеУреди

На страници Википедија:Предлози за изабране слике ће од 1. марта 2019. започети процес бирања слика које ће се појавити на Главној страни Википедије, у складу са новоизгласаним правилима. Било би добро да они који су заинтересовани додају ову страницу на свој списак надгледања.

Тренутни изглед странице на којој ће се вршити избор није нарочито оригиналан и није коначан. Ако неко има бољу идеју, слободно може да мијења структуру странице, боје и остало.— WR 19:38, 16. фебруар 2019. (CET)

Огњен ВрањешУреди

На Викидати је неки анонимац 20. јануара додао лаж како је његова супруга Карлеуша, ја сам то уклонио малопре. Међутим, на остави у Врањешевој категорији и даље стоји лажна „супруга”? Сад мене интересује како функционише преглед измена на Викидати, да ли има патролера и враћача? Нема ово директне везе са нама овде, али очигледно има неког ефекта на друге пројекте пошто се на остави и даље види нетачна информација, кад може на остави у инфокутији претпостављам да онда може и на Википедијама да се то прикаже.--Soundwaweserb (разговор) 06:06, 17. фебруар 2019. (CET)

Неко је у међувремену уклонио са оставе да му је Карлеуша жена.--Soundwaweserb (разговор) 14:10, 17. фебруар 2019. (CET)

Фактички је сваки регистрован корисник и патролер (ја лично могу патролирати измене тамо само зато што сам регистрован али се не бавим тиме јер имам и довољно обавеза како и овде тако и у стварном животу ван пројеката Викимедије). За враћача ми није јасан механизам. --Zoranzoki21 (разговор) 00:35, 17. март 2019. (CET)

ТранскрипцијаУреди

Пре пар дана је било полемике око Бојановог ботовског уноса имена појмова у оригиналу, па ја имам једно питање у вези са транскрипцијом. Корисник:Bokini уноси већи број чланака са насловима у оригиналу, па ме занима како се опходити према њима. Јасно је да неретко постоји проблем са неприлагођеним латинским називима, али са друге стране је нелогично да наслов и текст буду на различитим писмима. Сличан проблем се јавља и са именима неких компанија. Уколико постоји проблем са транскриптом, није лоше додавати шаблон {{транскрипција}}, да би се чланци обележили. --Lotom (разговор) 14:40, 7. март 2019. (CET)

Слажем се око шаблона! --Rastko Milenković (разговор) 15:01, 7. март 2019. (CET)

Каква транскрипција код имена таксона побогу? ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:33, 7. март 2019. (CET)

У реду, можда јесте непожељна у овом случају, али исто тако мислим да би ово требало некако прилагодити. И шта уопште радити ако не постоји неки устаљен назив у српском језику? Дакле, ипак постоји проблем. --Lotom (разговор) 21:42, 7. март 2019. (CET)
Ако постоји домаћи назив онда се он и користи. Нећемо за род букве наслов оставити на латинском облику Fagus --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:49, 9. март 2019. (CET)

  Коментар: уколико не постоји одомаћени термин у српском језику, латинске називе је боље оставити у оригиналу. Код имена компанија је друга прича, ту је транскрипција погоднија — боље „Гугл” уместо Google или „Мајкрософт” уместо Microsoft. — Александар () 19:34, 9. март 2019. (CET)

Youtube kanali uklanjati ili ne?Уреди

Radoznao sam. Registrovao sam se kada sam tražio na Vikipediji članak o youtube emisiji "Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem". Naime, naišao sam na podatak da je ovaj članak obrisan jer je u pitanju Jutjub kanal. Ipak, naknadno sam pogledao i video da je kanal izvesnog jutjubera - Baka Prase, postojeći i aktivan. Pa me zanima. Da li se ne dozvoljavaju Jutjuberi/jutjub kanali ili je ovo uplit politike u Jutjub. Što je najcrnje, taj Ivanović me u suštini, najčešće nervira ali sam mišljenja da je ovaj Baka Prase (dobro ne samo on, već svi ti jutjuberi/influenseri) veće zlo za našu decu. Ukoliko nije problem, iz razloga političkog straha, ostavio bih ovaj tekst nepotpisan. — Претходни непотписани коментар оставио/ла је Vlamark (разговордоприноси) 13:37, 20. март 2019. (CET/CEST)

@Vlamark: Не ради се о Јутјуб каналу, већ о самој личности. Емисија је наставак, или нека врста премошћавања програма до преласка на другу телевизију, а има тек неколико епизода и Ивановић је реализује у древној соби. Чланак Бака Прасе је више пута био предмет расправе о брисању и заједница није успоставила консензус по том питању. Јутјубери нису релевантни за постојање чланака о њима у глобалу (такав је став заједнице), али постоје неки посебни случајеви, а то опет зависи од више фактора. Дотични је прошао најпре као певач, а као што сам већ написао, заједница се није усагласила око брисања чланка. --Lotom (разговор) 14:05, 20. март 2019. (CET)

Политика о давању/уклањања права (изјашњавање у целини)Уреди

Предлог корисника Zoranzoki21Уреди

Поздрав свима, имам предлог да се омогући администраторима да могу давати и право аутоматског патролираног као што могу давати и враћачко право. Сматрам да би било корисније да администратори могу давати право аутоматског патролираног него враћачког, јер, да би корисник био враћач мора бити аутоматски патролиран. Сматрам да би:

  1. администратори требали да добију могућност давања и аутоматског патролираног права
  2. или да се укине давање враћачког права

Уколико имате још неких предлога везаних за корисничка права, изјасните се. --Zoranzoki21 (разговор) 14:50, 23. март 2019. (CET)

Админима треба дати да додају аутопатролиране, патролере и враћаче, а бирократама оставити админе и бирократе. Бирократе су некада имале двојну функцију: процедуралну и техничку. Провјеравали су да ли су гласања била покретана и реализована по правилима и затим поступала по резултатима. Данас се исправност процедуре неког гласања потпуно изгубила (да се не би замјерили) и углавном се то питање покреће ако више корисника дрекне да нешто не треба тако. Сходно томе, може се и админима препустити да унапређују кориснике када више ту нема никаквог процедуралног посла за бирократе. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:52, 23. март 2019. (CET) с. р.

Та процедура је регулисана правилима на Википедија:Давање корисничких права. Нисам за то да се иста мијењају на овом тргу без поштовања процедура за доношење или измјену правила.— WR 18:38, 23. март 2019. (CET)

Неће ни бити мењана на тргу без поштовање процедуре. Прво сам планирао да се овде изнесу идеје везане за корисничка права и политику око давања/уклањања истих па да када скупимо предлоге, да кренемо са процедуром која уобичајено следи у складу са правилима. --Zoranzoki21 (разговор) 20:28, 23. март 2019. (CET)

Ја ово видим као расправу о могућој промјени правила, а уколико би дошло до гласања то треба провести у складу да правилима. Слажем се са Жељком, мислим да администратори требају имати могућност додјеле права аутопатролера, патролера и враћача, а бирократама нека остане могућност додјеле права администратора и бирократе. — Ранко   Нико лић   18:57, 23. март 2019. (CET)

Ја сам предложио наведено и оставио простор за нове идеје везане за корисничка права. Слажем се са свиме наведеним овде. --Zoranzoki21 (разговор) 20:28, 23. март 2019. (CET)

Имена спонзораУреди

Корисник Pedja68 је променио имена чланака о фудбалским клубовима Јавору и Спартаку. До сада смо избегавали праксу о додавању имена спонзора из више разлога, али је потребно да се више људи изјасне о овоме. Имамо и Мрштане у овој причи. --Lotom (разговор) 19:04, 10. април 2019. (CEST)

Против сам додавања спонзора, јер се они углавном мењају сваке године. Ово се односи на сам назив чланка, наравно у тексту се могу додати.--Марко Станојевић (разговор) 21:51, 10. април 2019. (CEST)
Исто као и Марко --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:32, 10. април 2019. (CEST)

Започињање чланака у НацртуУреди

Поводом оспособљавања новог именског простора и успостављања основних правила за коришћење истог, поставља се питање шта радити са неким конкретним случајевима.

Наиме, чланак Анастасија Ражнатовић више пута је започет, али је став заједнице био такав да исти треба обрисати и то мишљење делим. Међутим, неминовно је да ће се у догледној будућности створити основ за постојање, а како материјала има, исти би до тог момента могао да се складишти у нацрту. Конкретно питање је коју верзију чланка треба узети као почетну, будући да је обрисани чланак написао корисник SimplyFreddie, а да VS6507 има чланак у песку. А чланак је и раније већ био брисан. Друго питање је и техничко, а тиче се тога на који начин треба повезати чланак са одговарајућим нацртом. Ја мислим да преусмерење не би требало да постоји, јер би кориснике могло да доведе у заблуду, пошто је чланак ван главног именског простора. Са Миљаном сам већ дискутовао о томе, а пожељно би било и да се огласе остали. --Lotom (разговор) 19:14, 19. април 2019. (CEST)

Ja nisam video verziju koju je napisao Fredi, ali mislim da bi mogli da iskoristimo bilo koju verziju koja je bolja. Mogli bi da uporedimo obe verzije i da sacuvamo najbolje iz obe. dr Vs6507 19:19, 19. април 2019. (CEST)

  Коментар: Не остављати преусмерење — према страници која је преведена, а дефинише правила о ИПН. — Александар () 19:28, 19. април 2019. (CEST)

  Коментар: Ја сам написао дискографију и видеографију, која тренутно свакако није превелика али постоји. — SimplyFreddie (разговор) 11:21, 20. април 2019. (CEST)

Туторијали о уређивању ВикипедијеУреди

Поздрав свима. Викимедија Србије је, у сарадњи са ВИШЕР-ом, прошле године снимила једну туру туторијала о уређивању Википедије и они се тренутно налазе на Јутјубу и Остави. У току је снимање још једне туре туторијала, којима ће бити покривене остале ствари везане за уређивање. С обзиром да су туторијали снимани како би новим људима олакшали уређивање, требало би да они буду негде где их ти нови људи могу видети, а то дефинитивно није Остава, односно требало би да они буду овде негде на Википедији да би људи налетели на њих и искористили их. Мој предлог је да буду у оквиру чаробњака за креирање чланака. Чаробњак је нешто што смо „увели” заједно са новим дизајном почетне стране и што је по мени веома корисно јер новајлије на лакши начин могу да креирају чланак и упуте се у све неопходне ствари везане за то. Моја идеја је да туторијале укомпонујемо у одговарајуће подстранице чаробњака тако да људи могу да виде како урадити неке ствари. Не знам да ли за ово треба покретати гласање, али бих свакако волео да чујем шта остали мисле о томе и да ли можда имају неки предлог за боље место за туторијале. Такође, слободно коментаришите и туторијале како бисмо знали шта евентуално можемо да исправимо кад будемо снимали наредне. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 11:13, 25. април 2019. (CEST)

Miljane fale tutorijali za dodavanje interwikija na Wikidata. --Kolega2357 (разговор) 12:03, 25. април 2019. (CEST)
@Kolega2357: биће у овој тури туторијала. :) --Miljan Simonović (разговор) 20:47, 25. април 2019. (CEST)
Ја сам се раније изјаснио у вези са овим, а мислим да би било пожељно спаковати их у оквиру шаблона за добродошлицу. Наравно, могу се наћи и у чаробњаку и свуда где могу олакшати даљи рад новим корисницима, а везано је за савете и упутства. --Lotom (разговор) 12:17, 25. април 2019. (CEST)
Слажем се са Лотомом да би било супер ставити их у шаблон за добродошлицу, али да шаблон буде мало мање напоран за читање. Такође би било корисно да се нађу у оном обавјештењу што искочи сваки пут кад се прави нова страница. — Марина Симић (разговор) 12:37, 25. април 2019. (CEST)
@Lotom и MarinaSimic: хвала на предлозима. За шаблон за добродошлицу је верујем лако додати и укомпоновати у постојећи текст. Што се тиче обавештења, то је чини ми се Ранко правио, па би он могао да помогне за то. --Miljan Simonović (разговор) 20:47, 25. април 2019. (CEST)
Обавјештење које се приказује приликом прављења стране не бих дирао, јер оно треба да остане што концизније. Исто не бих дирао ни шаблон добродошлице, јер ја сам својевремено (ако се ико сјећа) предлагао да се он још скрати. По мени туторијале (а што не би користили неку лијепу српску ријеч?) треба уврстити у постојеће „чаробњаке” за прављење чланака, мислим да је Миљан предлагао да се преведе онај са енглеске Википедије, и они би се ту савршено уклопили. Наравно ако вики заједница има мишљење различито од мог, ја то нећу опструисати, него ћу радо помоћи. — Ранко   Нико лић   23:28, 26. април 2019. (CEST)
@Ранко Николић: чаробњак је давно превео Бокица, а од скоро се до њега долази са почетне стране, тако да је сада видљивији и вероватно коришћенији. Само треба укомпоновати туторијале (која би била српска реч? упутства?).
Што се тиче шаблона добродошлице, твој предлог је усвојен, тј. Аца је ваљда променио исти тако да се сад користи твоја, концизнија верзија. Мислим да додавање једне реченице (која би рецимо могла да гласи „За детаљнија упутства можете погледати и туторијале”) не би много продужило шаблон.
Кад смо већ код обавештења које се приказује, мени није јасно која је поента друге тачке („Можете користити претрагу...”). А искрено мислим да и ту лако можемо укомпоновати туторијале — да уместо „Прије него што направите чланак, прочитајте Википедија:Како започети нову страницу” пише „Прије него што направите чланак, прочитајте Википедија:Како започети нову страницу или погледајте туторијале о уређивању”. --Miljan Simonović (разговор) 13:54, 27. април 2019. (CEST)

Туторијали су додати у шаблон за добродошлицу, чаробњак за креирање чланака и у шаблон обавештења за креирање новог чланка. --Miljan Simonović (разговор) 16:23, 22. мај 2019. (CEST)

Направљен је и шаблон {{упутство}} који садржи исте. --Lotom (разговор) 16:55, 22. мај 2019. (CEST)

Википедија:Бирократска таблаУреди

Сада имамо и ово. Овде се одржавају и захтеви за право администратора интерфејса, као што пише у правилима. Слободно се можете изјаснити. — Жиле () 23:40, 25. април 2019. (CEST)

Napraviti posebnu stranicu za zahteve o pravima administrator interfejsa. --Kolega2357 (разговор) 13:15, 26. април 2019. (CEST)

Википедија:Критеријуми за брзо брисањеУреди

Ова страница је застарела и доста кратка. Такође, недостају јој још неки критеријуми за нацрте, вишезначне одреднице, преусмерења итд. Критеријуми су само излистани без икаквог објашњења. Планирам да је употпуним текстом са Википедије на енглеском и дизајном странице са Википедије на руском. Допуна је потребна и како би се лакше сналазило у Твинклу. Да ли треба покренути гласање како би се она усвојила или могу да почнем да преводим? — Жиле () 12:05, 28. април 2019. (CEST)

Можеш да преводиш оне делове који су у сагласности са изгласаним смерницама. Остало, уколико постоји, или прескочити, или прилагодити. --Lotom (разговор) 12:23, 28. април 2019. (CEST)
Можда је најбоље да превеш у свој пијеску и затим изложиш заједници, па да се послије консултација спроведе гласања. Иначе, слажем се са тобом да је постојећи садржај веома кратак. — Ранко   Нико лић   14:33, 28. април 2019. (CEST)
@Ранко Николић: Може. Превешћу на свом песку, па ћу покренути расправу. — Жиле () 16:05, 28. април 2019. (CEST)

Правила за именовање МакедонијеУреди

Ова Википедија:Правила_именовања/Македонија су резултат централизираног процеса расправе који је покренула Арбитражна комисија након захтева за арбитражу / Македонија 2 и успостављање консензуса о именима. Консензус[1] су одредила три администратора који су именовани од стране Арбитражног Комитета.

Молимо Вас да погледате и прилагодите превод према потреби. Српски није мој матерњи језик па је превод вероватно лош.GStojanov (разговор) 15:43, 24. мај 2019. (CEST)

Референце

  1. ^ [en:Wikipedia:Naming_conventions_(Macedonia)]

Треба исправити грешке и размотрити цео предлог. За нпр. уметнике у уводу ће од сада ићи државна одредница северномакедонски према наслову главног чланка, Северна Македонија.   Обсусер 17:20, 10. јул 2019. (CEST)

Blokiranje dva botaУреди

  1. Blokirani su dva bota, InternetArchiveBot i moj Autobot, ne zato sto je problem u njima, vec u nekome drugom. koliko ja znam IABot nije pywikipedibot, tako da mislim što dva bota ignorišu šablon nije do botova.
  2. kada se pogleda istorija izmena članka tricijum, vidi se da je Dćirović izmenu napravio u 4.43 ujutro, pa onda IABot u 20:11 i moj bot u 21:54. Dćirović nije mogao da ima sukob izmena.
  3. kada se poglda Ćirovićev radi, vidi se da on prvo bespotrebno prekopira engleski tekst, pa ga onda prevodi ceo dan. Zašto ga odmah ne prevede? Ja bih rekao da on pati da ima najviše izmena.

Zahtevam da mi se bot odblokira, a razmišljam stvarno da tražim da mu se skinu prava, jer ih je koristio na meni kada je ratovao izmenama. Koristio je bota da sakrije da poništava izmene, i sad mi je blokirao bota na mesec dana, zato što su dirali članak koji je on uzeo da radi (a nisu mu smetali, kao što sam rekao, on 20 sati nije radio na članku). -- Bojan  Razgovor  12:12, 25. мај 2019. (CEST)

{{Nobots}}
На Википедији постоје устаљени механизми управљања радом ботова. Један од њих је путем употребе шаблона {{Nobots}}. Уносом овог шаблона се садржај чланка или шаблона заштићује од ботовских измена. Тај шаблон се типичо користи за сензитивне странице, као и оне на којима су радови у току. Ботови који игноришу {{Nobots}} не функционишу коректно, и стога је неопходно да се зауставе, док се проблем не реши. Дужина блока је пропорционална броју преступа. Из тог разлога је бот који први пут игнорисао заштиту чланка заустављен на један дан, док је онај који игнорише заштиту већ дуже време заустављен на месец дана, или док се дефекат не уклони.
{{Радови у току}}
Статус радова у току постоји да би се уреднику пружила прилика да неометано уређује један или неколико чланака током краћег временског периода. Уносом шаблона {{Радови у току}} у чланак, уредник исто тако обавештава заједницу да ради на садржају, тако да се ненамерни сукоби измена могу избећи. Овај шаблон садржи у себи {{Nobots}}, чиме се чланци на којима неко ради штите од ботовских измена. Имајући у виду да на овом пројекту постоји неколико стотина хиљада чланака, и да је типично свега неколико десетина чланака обележено шаблоном {{Радови у току}}, као и да је велика већина ботовских измена рутинске природе и да те измене нису хитне, не постоји потреба за вршењем ботовских измена на садржају на коме су радови у току. Ботовске измене се могу извршити након завршетка радова. Штавише, чланак обележен са {{Радови у току}} је нормално отворен у потпуности или делом ради вршење измена, тако да измене које изврши бот бивају у потпуности или делом уклоњене кад особа која ради на чланку сачува свој рад. Другим речима, нето исход ботовског непоштовања заштите чланака се своди на ометање уредника.

--Dcirovic (разговор) 13:30, 25. мај 2019. (CEST)

Da li si ti siguran da je problem u botu ili u šablonu? Kao prvo. Zašto ne prevedeš ceo članak odmah? Odgovori. Ja mislim da patiš od toga da imaš mnogo izmena. Nego me tretiraš kao najgoreg vandala, a ja ispravljam tvoje greške. Prevodiš ko Google trsanslate, ne znaš ili maternji ili engleski jezik. Na primer, ostavljaš e.g. i i.e. u čancima, a mi imamo lepe kraćeniste npr. (na primer) ili tj. (to jest). U članku tricijum si ostavio grešku 6,0. Ne piše se zarez, ako nema nikakve decimale iza različite od nule. Neutroni ne penetriraju, već ne prodiru, malo koristi naš jezik. -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. мај 2019. (CEST)

Поштујем потребу других да стављају шаблон радови у току на чланке које они желе да уреде, да други корисници не би додавали садржај док они не заврше, али ботови додају само техничке ствари, сређивање референци, библиографије размак и слично, што ни на који начин не може утицати на сам изглед чланка. Чак и да је постојао сукоб измјена, не може изгубити текст који је намјеравао да дода, али ето у том случају би постојао донекле разуман аргумент, овако, мислим да је блок потпуно неоснован. Наравно, ако ће да се блокира један бот који је прекршио правила, мора онда и други, па треба размотрити потребу за блоком, кад се зна колики је допринос archivebota. -- Vux33 (разговор) 14:28, 25. мај 2019. (CEST)

Blokiran je i InternetArchiveBot. [1] -- Bojan  Razgovor  17:57, 25. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: какве везе са овом темом има то да ли корисник зна или не енглески или спрски језик, да ли користи један или други синоним, као и то из колико ће пута завршити рад на свом чланку? Овде причамо о томе да ти након хиљаду опомена ниси хтео да послушаш захтев да престанеш да уређујеш чланке који имају шаблон {{рут}} у себи. @Dcirovic: уколико ти имаш других проблема са овим корисником, треба да се за овакве ствари обратиш неком другом администратору, да не би био оптуживан да си био пристрасан у одлуци. @Vux33: апсолутно је небитно шта је бот мењао у чланку, битно је да је радио нешто што не треба да ради. --Miljan Simonović (разговор) 18:36, 25. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Prvo dva bota imaju problem sa šablonom. Da nije možda do problem u šablonu? Naravno da je bitno, da se što manje izmena pravi. On nije veštačka iteligencija, on se trka sa nekim. Može lepo da sedne da uradi sve odjednom, a ne da blokira botove koji su nešto menjali 20 sati posle njega. I to kao vandale. -- Bojan  Razgovor  18:50, 25. мај 2019. (CEST)

Онда треба пријавити грешку у шаблону. --Miljan Simonović (разговор) 18:52, 25. мај 2019. (CEST)
Budi ljubazan, pa prvo ustanovi da li je problem do šablona, a ne do dva različita bota. Da je jedan bot u pitanju, mislio bih da je problem u njemu, ali u dva bota su blokirana ni zbog čega. A ne da trčiš pred rudu, da nisi ni proverio da li je problem u šablonu i da mi soliš pamet. Ja moram da vas slušam, a on ne mora da što manje izmena pravi. -- Bojan  Razgovor  19:01, 25. мај 2019. (CEST)

Не слажем се са тобом, Миљане, али то би можда прије могло да буде тема евентуалне расправе о промјени правила везаних за шаблон. Не схватам да је чланак вандализован уколико су на њему промијењене техничке ствари; сврха шаблона треба да буде да спријечи друге кориснике да уносе садржај, како би корисник који је поставио шаблон могао да уређује чланак без ометања. Ја не видим какво је ометање то што бот врши измјене техничке природе, једино може бити у питању сујета, не схватам. -- Vux33 (разговор) 19:55, 25. мај 2019. (CEST)

Поента шаблона је да неко не прекида корисника док уређује дати чланак. Како по теби измене извршене у том периоду нису прекидање? Не видим да је садржај измене битан, битан је поступак и то што некога боли уво за шаблон. --Miljan Simonović (разговор) 20:27, 25. мај 2019. (CEST)
Исправљање грешака није ометање. Ометање би било кад би неко други одлучио да додаје садржај иако стоји шаблон за радове у току. Додати тачку гдје треба, поправити референцу или било шта техничке природе, посебно ако тај који је ставио шаблон није на чланку радио скоро 24 сата, не може бити ометање ни у ком смислу. Како су и на који начин њега омеле измјене ботова? Пусти сад причу о поштовању шаблона, поменуо си ометање па ми конкретно објасни шта се то промијенило у чланку што је на било који начин пореметило његове планове за рад на истом? -- Vux33 (разговор) 11:17, 26. мај 2019. (CEST)
Miljane, da li šablon radi? Ja mislim da je problem u šablonu, a ne u botovima. Kako ga prekidam(o) kada 20 sati nije radio ništa na njemu? Zašto ne uradi sve odjednom? Ja sam video grešku, treba li da čekam 3 dana dok se gospodin udsotoji da skine šablon, a dotle da pamtim gde sam video grešku, kao da nemam važnije stvari? -- Bojan  Razgovor  21:00, 25. мај 2019. (CEST)
Можда рецимо тај неко баш у том тренутку ради на чланку, можда и сам налази грешку. Поента шаблона јесте да се други не ометају док раде, а за таква запажања постоји страница за разговор. Ако се свако убацује на овај начин, онда нема сврхе ни да шаблон постоји. Није проблем бот, то је тачно, проблем је шта његов оператер жели да постигне. Јер ово може да се тумачи и као саботажа. Мало колегијалности није на одмет и то важи за обе стране. Нисам ни за овакво једнострано блокирање неистомишљеника. --Lotom (разговор) 22:06, 25. мај 2019. (CEST)

Ispravljanje sitnih gresaka ne ometa koncept članka i to ispravljanje 20 sati nakon poslednje izmene. Drugo, zato što se to desilo sa dva bota, tvrdim da je problem u šablonu, a ne u botovima. -- Bojan  Razgovor  03:56, 26. мај 2019. (CEST)

I konstannta praksa da se ubaci prvo ubaci sadržaj na stranom jeziku, pa onda da se prevodi uz 4-5 izmena, je zloupotreba šablona da se napucava broj izmena. -- Bojan  Razgovor  03:58, 26. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, jesi li utvrdio gde je problem? Ili se samo javljaš kad mene treba kritikovati? -- Bojan  Razgovor  04:27, 26. мај 2019. (CEST)

Само напомињем да можда неко држи чланак отвореним више од 24 часа и ради на његовој разради. Мени се то дешавало. Онда неко улети и направи разлику, што може да створи велики проблем уколико онај ко ради на чланку није довољно прибран. Те ствари техничке природе неће нигде да побегну и не морају да се изврше истог момента. Гомилање измена често јесте сувишно, али је понекад једноставније ако је чланак опширан. Није ово овде ничија дедовина, треба поштовати и не реметити туђ рад. Ако је постојећи чланак, ово долази до изражаја, али се нови чланци могу започети у песку или нацрту, па пребацити касније, како би се избегле овакве ситуације. --Lotom (разговор) 12:15, 26. мај 2019. (CEST)

Немам шта да додам на Лотомове коментаре. @BokicaK: нико није пријавио грешку у шаблону. --Miljan Simonović (разговор) 12:21, 26. мај 2019. (CEST)
Zvao sam Filipa da potera svog bota kroz clanak oznacen sa radovi u toku, pa da vidimo. Dva bota, koja rade na sasvim razlicitim principa da ne valjaju, a sa sablonom kao sve u redu. Nemoj da se uopste mesas, kad nisi nikad pokretao bota. Ni je se nemaš o člancima o carskom rezu, kad nikad to nisam radio. -- Bojan  Razgovor  17:03, 26. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: Ја не знам који је разлог сукоба између вас двојице, али ако се стварно ради о позицији на Корисник:FelixBot/измене онда је то мени смијешно. Ако се Дћировић инати тиме што блокира Аутобота, онда се и ти инатиш тиме што нећеш да задаш боту да игнорише тај мали број чланака. (Постоји ли технички проблем да се то изведе?) У овом случају дефинитивно важи она максима да паметнији попушта. Инат не може и неће ријешити ниједан сукоб.— WR 12:49, 26. мај 2019. (CEST)

@Wikiwind:, čitaš li ti da su dva bota blokirana: Autobot i InternetArhiveBot? Kako objasnjavas dva bota da se inate? Dcirovic ima 50% vise izmena nego moj bot, a njegov bot pet puta vise nego moj bot. A moj bot radi sto stvari u jednoj izmeni, a njegovom je potrebno 30 izmena za malo besmislenog teksta. A clanke uredjuje konstantno prepisujuci sa engleske, srpskohrvatske, hrvatske ili bošnjačke vikipedije prvo snimi 20 kb neprevedenog teksta, pa onda ceo dan prcka clanak. Lepo što prevodi, ali kad je toliko besposlen, što ne odradi odjednom? Mislim da pati od toga da ima najviše izmena, što statistika to dokazuje. -- Bojan  Razgovor  17:10, 26. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: избегавање блока. --Miljan Simonović (разговор) 12:41, 27. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović:, sto se nisi potrudio kao Wikiwind? Imas li zamerku na jednu jedinu izmenu...?

@BokicaK: Pywikibot уредно препознаје шаблон и неће да уређује чланке који су означени са {{радови у току}}. Погледај слику.— WR 14:37, 27. мај 2019. (CEST)

Hvala, Wikiwind, to sam cekao, onda je mozda problem u compatu sto koristim. Ali internet archive bot ne radi preko compata. Pisan je u PHP-- Bojan  Razgovor  17:19, 27. мај 2019. (CEST)

@BokicaK: замолио бих те да не користиш друге ботовске налоге како би избегао блок. Као што су други корисници навели, проблем је у боту, не у шаблону, тако да исти можеш да исправиш док блок траје како би након истека истог могао да наставиш неометано са радом. --Miljan Simonović (разговор) 17:39, 27. мај 2019. (CEST)
Na ne izbegavam blok, Autobot nije blokiran zbog vandalizma, revertovanja ili licnih napada, niti je blokiran jer bot pravi greske. Drugo, ja imam drugi botovski nalog vec godinama otkako mi ga je bivsi vlasnik, tako da svi znaju da sam to ja. I mislim da radim vrlo vazan posao, sto se tice Википедија:Проверљивости. Kada sam pratio sta Autobot radi [2], video sam da sabloni za reference ne rade, pa sam popravio [3]. Džaba članak Угао#Референце ima referencu Sidorov 2001 koja nema šta da pozove, tako da je beskorisna. To sam radio, kada sam ometen. Hoces li ti malo pozvati druge da ne zloupotrebljavaju sablon radovi u toku? -- Bojan  Razgovor  17:50, 27. мај 2019. (CEST)

Ja mislim da je IA bot besmisleno blokirati. Brlja i on pomalo, ali je mnogo korisna alatka. --Lotom (разговор) 17:37, 27. мај 2019. (CEST)


Ево овако. Вратио сам се са одмора и читам сва ова дешавања, па ћу дати мишљење на основу тога колико сам ја ово све схватио.

Што се тиче случаја код ИАБ-а, видим да му је блокада истекла пре два дана и да неометано ради. Ја сам сад начинио измену на шаблону користећи верзију са Википедије на енглеском и требало би да буде коректно сада са ИАБ ботом све.

Код Аутобота имамо случај да икс пута расправљамо о истој ствари и помало је досадно. А решење је једноставно, Бојан треба да пређе са compat верзије на данашњу core верзију јер се та стара више не одржава због многих проблема и програмери су дигли руке од те верзије и сада развијају ову која колко-толко коректо ради. А ИАБ бот није писан као пајвикипедија бот него у сасвим другом програмском језику.

Ја мислим да Ћировић не треба да блокира Бојановог бота јер је у сукобу са Бојаном (према правилу о блокирању које каже да администратор који је у сукобу са корисником не треба сам да га блокира него да то учине друге колеге). Разумем огорченост и нелагодности у односу међу обојице, али одрасли су и имају довољно година да знају како треба да се понашају и буду узор нама млађима.

Такође сматрам да су предлози везане за побољшање у раду увек добродошле биле коректне или мање коректне. А и чудно ми је што се Ћировић ни на чије одговоре није оглашавао, него је био први да каже већ шта је истих тих икс пута говорио.

Ја за сада нећу одблокирати Бојановог бота без да се друге колеге сложе са тиме.

Толико од Zoranzoki21 (разговор) на 17:40, 27. мај 2019. (CEST).

Ово је разлог зашто Бојан користи стари програм. [4] -- Bojan  Razgovor  18:51, 27. мај 2019. (CEST)

Ако сам добро испратио дискусију, сада ти ради закрпа? --Lotom (разговор) 20:23, 27. мај 2019. (CEST)

Ne blokirajte ovog arhivarskog bota. radi važan posao. njega nikako. --ANTI_PRO (разговор) 20:26, 27. мај 2019. (CEST)

Ако је проблем ријешен треба одмах деблокирати бота. @BokicaK:@Dcirovic:WR 20:40, 27. мај 2019. (CEST)

Бот је деблокиран. Надам се да неће бити потребе за поновним заустављањем због истог проблема. --Dcirovic (разговор) 20:55, 27. мај 2019. (CEST)

Presao sam na core. Nisam jos probao da li radi kada ima sablon radovi u toku. Nisam jos uspeo da podesim user-fixes.py -- Bojan  Razgovor  01:58, 28. мај 2019. (CEST)

Ima neki problem? Trebalo bi da je isti user-fixes.py za obe verzije. --Zoranzoki21 (разговор) 08:04, 28. мај 2019. (CEST)

Od 29. maja eadim preko corea. Medjutim, sablon i dalje ne zaustavlja bota. Zbog cega sam opet dobio blok, a kako Dcirovic blokira i IP adresu, blokirao je i mene, pa nisam mogao ranije da postavim. Prekinite da blokirate botove i narocito IP adrese. Prekinite da zloupotrebljavate radovi u toku. -- Bojan  Razgovor  04:56, 1. јун 2019. (CEST)

Mogao sam da menjam stranicu iako je bila oznacena sa radovi u toku, ali nisam mogao da promenim stranicu Martin Skorseze -- Bojan  Razgovor  05:01, 1. јун 2019. (CEST)

Минимални академски стандарди тачности и потпуности садржаја чланакаУреди

Ја разумем да свако поседује неко знање које може бити преточено у енциклопедијски чланак. Не разумем и не видим да се ико труди да провери шта је написано и колико то што је написано уопште има смисла.

Указаћу овде на два тешка проблема која обесмишљавају само писање чланака на српској Википедији. Један је превођење чланака са других Википедија при чему се без провере сазнајне и образовне вредноси чланка чланак слепо преводи, а други су чланци са садржајем копираним однекуд са интернета при чему се не води рачуна ни о тачности ни о потпуности основних појмова садржаних у чланку а при том се бесмислено и слепо додају референце до којих аутор чланка нема доступа.

Пример слепог превођења су два чланка - један са Википедије на енглеском (Glina massacres Покољи Срба у глинском срезу) а други са Википедије на хрватском (Мирко Пук). Ја сам оба чланка у потпуности прерадио једва остављајући ишта од старг текста. Зашто је то урађено? Читајући први наведени чланак и проверавајући да ли је написано у складу са приложеним референцама види се јасно да аутор чланка користи непоуздане и академски дисквалификоване референце, референциране странице не говоре о садржају који би требало да буде подупрт референцом или се потпуно искривљује и фалсификује референцирани садржај и такав уноси у чланак. Детаље о оваквом писању имате овде.

Други чланак (Мирко Пук), онакав како га је написао хрватски аутор и са избором референци, је груб фалсификат историје или у блажој форми whitewash.

На крају два чланка Кључна кост и Методи молекуларне биологије. Ако неко ко је само просечно образован, тј. са завршеном средњом школом а жели да пише о медицинским и биотехничким појмовима, онда је први корак научити најосновније из медицине и биотехнике па онда почети читати референце и писати садржај чланка. Оно што мене запрепашћује је да је техника примењена при писању ових чланака била копирати однекуд са интернета готов нереференциран садржај или склепати садржај под потпуно неадекватним насловом па томе додати референце до којих аутор није имао доступа и од којих само зна наслов, аутора и издавача.

Мој покушај да укажем и разоткријем сву бесмисленост оваквог писања је дочекан личним нападима, клеветама, брисањем коментара који указују на проблем и административном подршком таквом понашању и писању.

Мене интересује зашто се практикује такав бесмислен начин писања чланака и зашто се такво понашање не сасеца у корену?--Bocin kolega (разговор) 11:02, 1. јун 2019. (CEST)

КК Олимпија ЦедевитаУреди

Кошаркашки клубови Олимпија и Цедевита спојили су се у један клуб — КК Олимпија Цедевита, са сједиштем у Љубљани. На енглеској википедији је направљен посебан чланак о новонасталом клубу, па мене занима како ријешити ситуацију код нас? Мислим да је очигледно да је то само наставак Олимпије у новом облику и требало би само преименовати чланак КК Петрол Олимпија у КК Олимпија Цедевита, јер се Олимпија није угасила, спојила се са другим клубом, дајући удјела другом спонзору и нема потребе за новим чланком. КК Цедевита не знам да ли је престала да постоји, али је на њено мјесто формиран клуб КК Цедевита Јуниор, који креће такмичење од најнижег ранга. Да ли је и ту довољна само промјена назива и да се једноставно рачуна Цедевита Јуниор као насљедник резултата које је остварила Цедевита? Таговаћу прије свих @Bozalegenda:, јер углавном ради чланке о кошарци. -- Vux33 (разговор) 15:30, 8. јун 2019. (CEST)

Ја мислим да нема потребе правити нове чланке, јер су нови клубови сасвим сигурно наследници тих клубова. Нису ни ови постојећи чланци нису нешто нарочито расписани, па је и то један од разлога. --Lotom (разговор) 15:55, 8. јун 2019. (CEST)
@Vux33: ::По мени је најбоље да сачекамо да видимо шта ће рећи АБА и УЛЕБ, тачније како ће они на својим сајтовима писати о том клубу.--Bozalegenda (разговор) 01:52, 12. јун 2019. (CEST)

Стандардизација шаблона у градовимаУреди

На овом пројекту постоји неколико стотина шаблона за градове, бар по један за сваку земљу. Сви они садрже мали број параметара, и донекле неугледно изгледају. За разлику од тога, постоји један универзални шаблон за насеља (градове, вароши, села, ...) за све земље, који може да прихвати веома велики опсег података, већи него свих неколико стотина старих шаблона заједно. Он је преузет са Википедије на енглеском, {{Infobox settlement}}, на којој је захваљујћи више од хиљаду пута већим броју активних уредника створен веома софистициран шаблон. (При преносу шаблона називи параметара унутар шаблона су задржани у оригиналу, јер се тиме драстично олакшава пренос података у чланке, као и дугорочно одржавање шаблона.)

Ставови уредника у погледу стандардизације се разликују. Поједини уредници користе универзални шаблон за насеља, али има и оних који га уклањају из чланака, све заједно са додатним подацима. На пример, овом изменом је позамашна количина података уклоњена из чланка. Сматрам да валидне податке не треба уклањати из чланака, и да је једнако погрешно инсистирати на инфериорним техничким решењима.

Надам се да ће се више уредника изјаснити по овом питању. Уколико се неким случајем испостави да већина уредника дели моје гледиште, стандардизација ових шаблона би се могла постепено остварити. --Dcirovic (разговор) 08:34, 17. јун 2019. (CEST)

Ја сам за то да се користи један шаблон за сва насеља — лакше за новајлије, али и за искусне кориснике, нема непотребног дуплирања готово идентичних шаблона, нема збуњивања код спорних територија или упитних насеља,... Једини услов за моју подршку овом шаблону је локализација. Чак и бољи познаваоци енглеског језика могу имати муке да препознају који параметар шта значи и да исти повежу са термином на српском језику. Да не говорим колико би то збуњивало и одвлачило новајлије и оне којима није познат енглески језик. Ово је Википедија на српском, те познавање енглеског језика приликом уређивања исте не треба да буде услов. --Miljan Simonović (разговор) 12:02, 17. јун 2019. (CEST)
  Коментар: Слажем се с Миљаном. — Жиле () 17:11, 17. јун 2019. (CEST)
Подржавам идеју јединственог шаблона. Ипак, не бих одмах подржао замјену досадашњих шаблона за новим шаблоном (посебно не уколико параметри остају на енглеском), него предлажем да се шаблони {{град}} и {{насељено место}} преусмјере на нови шаблона, а даље промјене функције шаблона би се накнадно договориле. — Ранко   Нико лић   23:06, 17. јун 2019. (CEST)

Шаблони на енглеској википедији су далеко од добрих или идеалних, тако да ми уопште није јасна помама за унифицирањем по угледу на њих --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:09, 18. јун 2019. (CEST)

@НиколаБ: Знаш шта мени није јасно, како ће се у тим новим унифицираним кутијицама третирати територијалне јединице, имамо покрајине, ентитете, конфедерације, бивше државе итд. Не знам зашто би се морало мењати по угледу на енглеску Википедију.--Soundwaweserb (разговор) 20:19, 18. јун 2019. (CEST)
Није проблем да се направи основни шаблон из ког би се правили поједини подшаблони за одређене целине, проблем је кад се направи један прегломазан шаблон са хиљаду параметара на енглеском језику у којем се тешко сналазе и најискуснији уредници. Нешто слично је покушано са шаблоном о воденим површинама и направљен је приличан хаос. Не своди се све на то да се само прекопира шаблон са енглеске википедије, треба га прилагодити овој верзији, направити подверзије за одређене целине итд итд итд. Има ту много посла --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:27, 18. јун 2019. (CEST)

Имамо и градове без становника, како њих третирати у новим кутијицама, исто као насељена места или не. Све су то питања којима се мора приступити озбиљно, енглеска Википедија нажалост није за углед. Можда је боље да се нешто уради на наш начин. Има ту доста посла, ко може нека се посвети и предложи што боље решење у складу са потребама на ср Википедији.--Soundwaweserb (разговор) 20:30, 18. јун 2019. (CEST)

Колико сам ја разумео, ово је шаблон за насељено место, тако да бивше државе, покрајине, конфедерације и остале ствари немају везе са њим. За те ствари ће се и даље користити постојећи шаблони. Овде говоримо о томе да немамо посебне инфокутије за град у Турској, село у Индонезији, насељено место у Немачкој и слично. Мени то делује смислено јер сигурно немамо шаблон за село за сваку државу, па зашто би онда десетак држава за које имамо биле привилеговане у односу на остале. Најбоље је да за сва насељена места буде исто. Ово што Никола помиње за гломазност шаблона, мислим да то неће бити толики проблем ако се шаблон лепо среди, тј. локализује, а верујем да су и на ен.вики мислили на мртва села, тако да је могуће користити шаблон и за места без становника. --Miljan Simonović (разговор) 08:36, 19. јун 2019. (CEST)

Подржавам идеју о једном шаблону, али да буде српски назив и да буду параметри на српском језику. У великом броју инфокутија постоје дупли параметри, на оба језика, тако да је то прихватљиво, али није прихватљиво без параметара на српском језику. Мора се томе приступити пажљиво, погледати све шаблоне и параметре који се налазе у њима, да би се видјело колико се разликују међусобно, од државе до државе и да ли ће моћи да се примијене исти параметри за све. Додати наравно све параметре који су потребни, да се не би шта изгубило. Може то да изгледа добро, али мора бити на српском језику. -- Vux33 (разговор) 08:59, 19. јун 2019. (CEST)

Слажем се. У чланку Бијељина нпр. је погрешан шаблон, онај за град уместо насељено место као у Зеница.   Обсусер 22:59, 23. јул 2019. (CEST)

Исправљено је ово са употребом шаблона {{град у Босни и Херцеговини}} уместо {{насељено мјесто у Босни и Херцеговини}} на свим чланцима. Сада се правилно користе, насељено мјесто за насељена мјеста, {{општина ФБиХ}} и {{Општина БиХ}} за Општине/Градове [ово је сада еквивалент јер је у тренду да Општине мењају називе у Градове, нпр. Општина Зеница је 2014. године постала Град Зеница, али и даље остаје општина у политичком смислу па може да остане шаблон за општине нема потребе правити нови за Градове а остављати стари за општине са Општина у званичном имену] (овде треба спојити општина ФБиХ у општина БиХ као што је спојено и општина РС у општина БиХ) и град за једини прави град у пуном правном смислу те речи — Сарајево.   Обсусер 13:18, 24. јул 2019. (CEST)

Гласање на ВикивестимаУреди

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)

Увод биографских чланака, дефиниција по државној/националној припадностиУреди

Покрећем расправу да се одреди да ли ћемо следити en:MOS:ETHNICITY и трећу тачку en:Wikipedia:Manual of Style/Biography#Opening paragraph или се правити паметни па стављати етничку, религијску/верску, рођачку и сл. припадност као примарну или чак једину изостављајући неке или све остале које треба да су ту а стављајући које не треба (сигурно има и таквих случајева још, где стоји из пристрасности [[Срби|српски]] уместо [[Србија|српски]] или [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] у уводу и сл.)?

За сада, барем ја тако мислим, ако грешим исправите, неспорно је да иде државна/национална (по пасошу, сваком који је особа имала а за коју државу постоји придев; нпр. СХС спада под југословенски јер нема придев СХС).

Исправио сам чланак Милорад Додик додајући да је овај политичар такође и босанскохерцеговачки и бивши југословенски поред српски. Узети у обзир чињеницу да постоје изузеци или гранични упитни случајеви, нпр. и сам овај; ако се следе ове смернице, не би никако требало да иде српски јер није политичар Србије а нижи ниво [од БиХ, РС сада] не иде (па нема ни код Иве Андрића да је босанскохерцеговачки а по нижој јединици [од Аустроугарске, БиХ тада] јесте).

И мислим да не треба гледати где је неко доприносио па да се по томе одређује одредница за увод (нпр. по мом Џеки Чен — иако је глумио и деловао у веома значајној мери у америчкој продукцији и на енглеском језику — остаје само кинески [по пасошу] глумац и све остало, наравно мислим да остаје кинески за увод на Википедији, а он је још и хонгконшки, пички, сеулски, акциони итд. глумац али то све није за увод).

Постоје и случајеви историјских биографија када није било познато која је држава у питању; тада у замену иде етничка/племенска припадност. У чланку Етничка група постоји етно-расна, етно-религијска, етно-национална, етно-регионална и етно-лингвистичка врста етничке припадности по извору групног идентитета. Али ја мислим да у увод не треба да иде ниједна од ових, него државна — стављајући нагласак на немешање етно-националне са националном (државно-националном; државном) одредницом.   Обсусер 16:13, 19. јул 2019. (CEST)

Kao što i sam vidiš iz pravila koje si citirao, ni ona sama ne idu u prilog tezi koju zastupaš. Jer kao drugi kriterijum navode -bitnost, po čemu je osoba poznata/notability-. Piše: Ethnicity, religion, or sexuality should generally not be in the lead unless it is relevant to the subject's notability.. Pa tako imamo brojne primere gde se ovo jasno pokazuje (recimo ovde; napisati da je Arafat izraelski ili političar birtanske Palestine je nonsens.). Ovo bi isto važilo za Milorada Dodika. Ili Bakira Izetbegovića. Tu je puno važnije njihova nacionalna (ovo žto neki zovu etnička) pripadnost, mesto državljanstva. I brojni su takvi primeri. Recimo, ovo gde se zalomilo, na Čeliću, on je osnivač Preporoda, a stvarao uglavnom u BiH. Vrlo važna stavka/notable. Zato treba u uvod. --ANTI_PRO (разговор) 18:29, 19. јул 2019. (CEST)
Она иду у прилог ономе што заступам, а и није битно шта ја или неко заступа него како заиста треба. Правила која сам цитирао кажу да иде локација или држава односно да не иде етничност, осим ако је значајно за особу. Није то никакав нонсенс, ако има пасош; ако нема јесте. Па и важи, Додик има и личну карту и пасош БиХ, и члан је Председништва БиХ — дакле, немогуће је да није босанскохерцеговачки засигурно (а у СФРЈ је био председник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи односно вршио је политичку дужност па је и бивши југословенски политичар; да ли и ово треба у увод, мислим да треба јер је имао пасош те земље и био правно везан за њу, а ако хоћемо неутралан увод без разглабања о томе која је и колико припадност важнија [што не знам како си ти рецимо одредио за Арафата, треба појаснити онда за сваки пример-изузетак] гледаћемо по државној припадности јер свако треба да је евидентиран). Исправио сам код Изетбеговића јер он је политичар БиХ а то што заступа интересе тог и тог народа (само не знам како тачно зна чије интересе заступа, јер како он као члан предсједништва моје земље зна да ли сам ја Бошњак или нешто друго) није за увод него за чланак где ће се објаснити или имплицирати да читалац зна да се за председништво те земље (апсурдно с великим А) бирају чланови по етничкој припадности. Зашто је пуно важнија, где је примењена у пракси та етничка припадност, одговори хајде директно ако постоји нешто што ја не знам... Није ово што неки зову него то јесте етничка, ти си онда остао у југословенском систему где је национално означавало етничко а не државно; у модерном праву национално и нација односи се на државу а не на народ; народа има много, али националних народа нема. То је истина, али то не имплицира да треба изостављати (као код Додика и Изетбеговића) и основни смисао увода у којем се наводи одакле је особа (локација/држава) и чиме се бави (занимање); он је оснивач тога и стварао ту и ту, отац му је тај, веровао је у то (па је стварао тако и тако; важно је и то ако већ потежеш и указујеш на битност где је стварао — зар не? одговори и на ово питање, немој занемаривати шта ја напишем а одговарати своје) то је за текст чланка доле.   Обсусер 19:04, 19. јул 2019. (CEST)
NAcionalnost je samoidentifikacija. Kad dotična osoba kaže šta je po nacionalnosti. I to se uzima kao presudno. Najskorije je, iako ne isto, bilo oko pitanja da li članak treba biti Bredli ili Čelsi Mening. Jer ova nije imala u tom momentu ličnu kartu u kojoj je pisalo Čelsi, a pola sveta znalo da je Čelsi (nije više Bredli). Glede etničkog/nacionalnog, znam da grešiš, ali to nije ni bitno za ovu temu. Toplo ti preporučujem knjige Uge Vlaisavljevića na tu temu. On je najveći svetski priznati stručnjak na toj temi vezano za BiH (a i širi region).
Inače, kao što sam i predvideo, a nije me bilo 2 dana, upao si zbog ovih izmena u ozbiljnu polemiku na admin tabli. Lepo sam ti rekao da nisu stvari definisane. I da ne lomiš preko kolena. Pravila koja si citirao mogu biti pokazatelj. Inače, ja još uvek nisam dobio odgovor za primer Arafata. Nisi to odgovorio. Dakle, diskusija, pa definisanje pravila, pa onda da se menja. U suštini, mislim da ovo pravilo en.wiki dobro određuje stvari. Samo nam fali rašćišćenje kad se koriste duple kategorije. --ANTI_PRO (разговор) 23:22, 21. јул 2019. (CEST)
Националност није самоидентификација него пасош (Nationality is a legal relationship between an individual person and a state. [Vonk, Olivier (March 19, 2012). Dual Nationality in the European Union: A Study on Changing Norms in Public and Private International Law and in the Municipal Laws of Four EU Member States. Martinus Nijhoff Publishers. pp. 19–20. ISBN 978-90-04-22720-0.]). А етничка припадност се одређује по генима примарно, а секундарно или на неком веома ниском степену по изјашњавању. Арафат је палестински, а питање је шта линковати за то — ПНА или Палестинце; ја мислим да треба ово прво, јер никога не интересује пука констатација „Ја сам Палестинац.” (ако већ инсистираш да је по изјашњавању; шта ако ја кажем да сам Кинез а црнац сам рођен у Кенији, хоће ли ми стајати да сам кинески или кенијски) него то у којој држави односно у овом случају неком не знам ни ја којем типу самоуправљајућег тела он живи. Ако је на снази лична карта са именом А, користи се име А на Википедији таман да га нико никад није чуо као такво (нпр. да се десила грешка у куцању и да је додато негдје једно слово ј, лупам пример); позивамо се на званично, а не на већинско или субјективно или и већинско и субјективно (то је опасно, наводи на погрешан закључак да то мора бити исправно). И објасни зашто је свету битна констатација „Ја сам ...” ако је по изјашњавању, када може рећи шта год хоће.   Обсусер 03:55, 22. јул 2019. (CEST)
Ако се неко тако изјашњава, онда је битно, али не толико да би у свим случајевима морало да стоји у уводу. Нико није битан само због тога где је рођен, нити ком народу припада. Сигурније је наводити државу као одрединицу, или не везивати ништа, а даље у чланку расписати шта и како. Нема сваки народ своју државу, али је са друге стране нечије дело значајно за идентитет народа и по томе је битно да таква ставка стоји у уводу. Опет под условом да за то постоје релевантни извори, било у тексту, или закачени одмах након те тврдње. Није добро држати се искључиво ен.вики, јер је и то језички пројекат, а сваки језик је прича за себе. Једноставно, тамо националност представља држављанство, у српском језику има потпуно другачије значање и одређује етничку припадност. Што се Додика тиче, мислим да би у првој реченици требало да стоји босанскохерцеговачки политичар, али да у уводу мора да стоји и кога представља тренутно, итт... А неминовно је да се изјашњава као Србин и може се пронаћи сасвим довољно извора о томе. Ја зато инсистирам на томе да не постоји општа чињеница, нити да би полазна претпоставка требало да буде неко нешто мора да зна. Најсигурније је навести изворе, уколико је потребно, чак и у инфокутији. --Lotom (разговор) 07:14, 22. јул 2019. (CEST)
Има и оних који мијењају своје национално (само)изјашњавање, па су мало Срби, мало Бошњаци а мало Хрвати, у зависности од тога када им шта одговара. Погледати, рецимо, овај примјер за бољи контекст о чему се ради. У суштини се слажем са оним што је написао Лотом и мислим да у уводу има мјеста и за држављанство и за етничку припадност, уколико је релевантна.— WR 13:33, 22. јул 2019. (CEST)

Dakle, ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda, nego dedukovati iz sadržaja članka kako treba da piše u uvodu? --ANTI_PRO (разговор) 18:21, 22. јул 2019. (CEST)

То је смешан закључак, не може неко по властитом нахођењу закључивати да је неко доприносио значајно на том пољу па да му то и постане дефиниција уз занимање. Ја сам искључиво за то да буде само државна/национална одредница и занимање, као на енглеској Википедији (уз изузетке само када ове нема и/или када је само поље рада директно везано за друго, нпр. српска књижевност или политика али не сад све и никако етничка припадност).   Обсусер 00:07, 23. јул 2019. (CEST)
NIje to vlastito nahođenje, nego sinteza/zaključak koji proizilazi iz referenciranog sadržaja iz sadržinskog dela članka. A to i jeste po definiciji uvod članka. Kratak opis stvari iz razrade. --ANTI_PRO (разговор) 14:22, 23. јул 2019. (CEST)
Којег чланка? Сваки је случај за себе мислиш, али онда ће свугде бити различито а то не може никако. Где је дефиниција увода чланка? Није кратак опис ствари из разраде него си ти извео лични закључак покушавши затворити тему — да се не треба држати никаквих правила писања увода (овде се сам побијаш јер касније кажеш да постоји дефиниција увода чланка плус је сулудо говорити да се не треба држати никаквих правила по питању било чега а поготово смерница и нечега што је увод чланка који треба да је стандардизован, у противном могао би неко да ставља инфокутију лево и ради шта хоће, подебљава где хоће итд.).
Треба да иде државна/национална припадност а не нека друга (нпр. етничка) у увод и то је то.  Обсусер 15:06, 23. јул 2019. (CEST)
Ovo što ja navodim je način kako se piše uvod. Svaki uvod na vikipediji se tako piše. I ponavljam, primer Arafata i krš drugih ličnosti pokazuje da se nekakvim rigidnim pravilima ide na uštrb istine. Vođa nacionalnog/ističkog pokreta, dakle politike u čijoj je samoj srži stvaranje nacionalne države, klasifikovati na osnovu njegovog pasoša?! Naravno da je nonsens. No, neko ko je ono napisao tamo što piše, samo je to uradio jer je napisao sintezu njegove biografije u uvodu, uključiv i tu prvu rečenicu. To je najtačnije. Isto tako je i sa drugim biografijama. Zato je cela ova rasprava nonsens. --ANTI_PRO (разговор) 15:16, 23. јул 2019. (CEST)
То ти кажеш, али није тако јер нигде није дефинисано, ни у једној смерници. Ја кажем да је тренутни начин генерално писања увода државна одредница. Не показује то него показује да има изузетака, а то се може дефинисати правилом такође; па и рекао сам да оне који су имали друге пасоше или рођени другде а припадали на пример српској књижевности треба по томе којој су књижевности припадали јер им је то поље рада које их је дефинисало. Уостлаом, за такве случајеве може се одабрати да се не линкује; ту би онда било само палестински и сви на миру.
Ниједна расправа није нонсенс.   Обсусер 15:32, 23. јул 2019. (CEST)
Jeste definisano, piše ovde. етничка припадност или сексуалност не би требала бити истакнута у уводу, осим ако је релевантна за значај субјекта. Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта...Dakle, lepo piše: osim ako je relevantna za značaj subjekta. A ta relevantnost se određuje prema referenciranom sadržaju iz razrade članka. Pogledaj malo kakva je praksa sa en.wiki gde se ovo pravilo, koje je na sr.wiki odande prevedeno, primenjuje.
Evo recimo za Milorada Dodika, ako se ugledaš na pisanje biografija političara iz Severne Irske, gde je sličan politički kontekst kao u BiH, ne mora da piše bosanskohercegovački. Može da piše srpski političar iz Bosne i Hercegovine. Evo kako su urađene biografije Martina Mekginisa i Ijana Pejzlija. Nigde ne piše da su britanski, bivši irski, severnoirski političari, u uvodu.
Dakle ovo što ti Obsuseru ovde pokušavaš da uradiš nije ni uvođenje nekakvih pravila i ujednačavanje nečega. Ti samo ovde voluntaristički, na svoju ruku, tumačiš jedno pravilo, dok sa druge strane imaš praksu cele en.wiki koja ga posle drugačije tumači. I sad je samo pitanje ko je upravu. Obsuser ili en.wiki (ili dosadašnja praksa na sr.wiki koja je podudarna). Nema ovde nikakvog spora. Samo si ti pogrešno skapirao pravilo. Vrlo jednostavno. --ANTI_PRO (разговор) 16:19, 23. јул 2019. (CEST)
Лакше мало са неутемељеним оптужбама. У чланку о Додику у уводу није БиХ никако поменута била, а ако мислиш да је боље из БиХ него бх. промени по узору на тај стандард. Јесте увођење правила и јесте уједначавање, како није, појасни? Није волунтаристички него треба да постигнемо консензус, зато сам и ставио расправу на одговарајућем Тргу; тумачим га како си га и цитирао, да треба државна/национална а да етничка не треба осим када је значајна (дакле, треба и она а не само она када је значајна). У гомили чланака које сам већ исправио била је само етничка а није значајна. Имам праксу а тумачи га другачије ако се промени консензусом, зашто да не. Није или него и и и, ја и хоћу да се поштује та пракса а НИСИ у праву да је та подударна са енгл. Вики до сада овде јер је овде из пристрасности стављано многима да су Срби уместо по државној Србији или друге земље и сл. Има спора, али ти тераш својом линијом само да докажеш супротно од тога како је зачета тема, уместо да признаш да ниси у праву бар некада, сваком се деси.   Обсусер 16:58, 23. јул 2019. (CEST)
Ne mora da piše državna ako nije relevantna. Lepo piše: Слично томе, претходне националности и/или државе рођења не би требале бити поменуте у уводној реченици, осим ако су релевантни за значај субјекта. Za Martina Mekginisa ne piše da je bio severnoirski političar. Piše samo irish republican. I onda se nabrajaju funkcije koje je imao pa čitalac vidi dalje o čemu je reč.
Drugo, spominješ ovde konsenzus, a u istoj rečenici kažeš da si već promenio uvode u krš biografija? To nije čekanje konsenzusa. Prvo se ljudi dogovore, pa onda prave promene. Ti vodiš raspravu o kontroverznoj temi i istovremeno praviš (kontroverzne) izmene.
Treće, nije istina da je praksa na en.wiki drugačija. Dao sam ti primere biografija na en.wiki gde se ne pominje državnost osoba u uvodu. TO su sve članci na en.wiki i en.wiki praksa. --ANTI_PRO (разговор) 17:28, 23. јул 2019. (CEST)
Хахахахах, ти се сад спрдаш или ниси видео фино то правило. Државна је основна и увек је релевантна јер се по њој идентификује ко је, одакле је, шта је појединац, уз занимање. Претходне не би, али тренутне морају, заборавио си узети то у обзир.
Зато што сам сигуран да треба и зато што је то већ пракса, а консензус сам хтео постићи након овога јер има још већи крш биографија а неки су почели поништавати те измене (а до сада нису, зато је после). Јесте чекање консензуса јер не радим ништа на масовном плану и на своју руку док се ово не заврши. Да, прво договор. Не, контроверзно је уклањање оног за шта већ постоји смерница односно доказ већине (чланака) а то је државна припадност (тако су и линковани за српски Србија а не Срби).
По том аспекту није истина да је другачија, али по аспекту стављања етничке кад треба државна јесте (у том кршу који сам већ променио свугде је на енглеској било линковано Serbia а не Serbs и стајало је Serbian а не Serb као придев који се приказује за линк). Да, то су све чланци на енгл. Вики, коју узгред не морамо да следимо уопште али пошто има највише говорника тог језика убедљиво тамо су најразрађеније смернице па често није потребно поново расправљати о истој теми, али овде изгледа јесте. И ово већ прелази у троловање с твоје стране јер је речено све а ти изврћеш из неког непознатог разлога насилу се противећи предлогу.   Обсусер 20:09, 23. јул 2019. (CEST)
Ne mora državni ako nije relevantno. JA ti nabrajam taksativno ovde biografije ljudi na en.wiki koji nemaju državnost u uvodu, uključiv i Milorada Dodika. Dakle, da englezi prave razliku, gde je *serbian* vodi na Serbia, ali za Srbe iz BiH imaju drugog označitelja. U srpskom jeziku ta razlika ne postoji. Ta engleska posuđenica. Ovde je Dodik podjednako srpski koliko i Vučić. I dao sam ti primere drugih biografija na en.wiki gde ne piše državna pripadnost. Ti uporno odbijaš da valorizuješ tu realnost. I to nije tamo urađeno jer je omaška. Jer su neki od tih članaka sjajni. Nego jer su vodili računa šta pišu. Jer znaju da je, ponavljam, SAMOIDENTIFIKACIJA jedan od ključnih kriterijuma kako se neka osoba definiše i šta će joj posledično pisati u biografiji. Ako je Arafatova karijera i životni put bio posvećen palestinskom nacionalizmu (stvaranju Palestine; što je bajdvej slučaj i sa Meginisom i ostalim spomenutim), onda je unošenje državne pripadnosti, KOJU ON SAM NE PRIZNAJE, neistina i krivotvorenje. I ima krš takvih primera. ZAto je i pravilo postavljeno fleksibilno. I na sr.wiki se odveć primenjuje. Jer sastavljač članka savršeno dobro zna kako da napiše i šta da stavi za biografiju koju piše u uvod. Ima ovde biografija koje i ne pišu uopšte nacionalnost/državljanstvo u uvod. I sasvim su dobre i ništa im ne fali. Zato je cela ova diskusija nonsens. Jer se želi praviti rupa na saksiji. --ANTI_PRO (разговор) 20:58, 23. јул 2019. (CEST)
Државна је увек релевантна, а не занима ме ако негде недостаје, то значи да треба додати. И лажеш за Додика да не постоји и да није укључена државност у уводу, лепо стоји Bosnian Serb (босански српски, у значењу босанскохерцеговачки српски јер Bosnian Serb преусмерава на Serbs of Bosnia and Herzegovina и то је значење тог појма, Енглези кажу Bosnian као скраћено од Bosnian and Herzegovinian а у том значењу). Не може значењска разлика да се не манифестује у два језика. Јесте, по тој припадности, то си у праву. Не пише ако је непозната; нема таквих случајева. Видећу да додам па да видим образложење уклањања. Не мора да значи ако су сјајни да су идеални. То није кључни, то је небитан критеријум; кључни је чињенично а не по личној изјави стање. Он је палестински, то је сигурно; линк није палестина јер не постоји таква држава са соло именом, па је линк Палестинци. Како је не признаје ако је био посвећен њеном стварању? Али мора се поставити, дакле попушташ од исхитреног закључка да је расправа готова и да не треба поштовати никаква правила до тога да је правило постављено, и то флексибилно (није флексибилно него тачно одређено за појединце изузетке, постоји разлика огромна између овога и флексибилнога). Не примењује се када тамо где треба линковати Србију буду линковани Срби, на пример за обичне поп-фолк певаче који се никада нису ни изјашњавали као Срби. Хахахах, постаје смешно расправљати с тобом, али не и заморно, има времена колико хоћеш. „Састављач чланка” није никва титула ни званичник па да се подразумева да је његов рад оправдан и прецизан и тачан, смисао уређивања је исправљање грешака како „састављача” тако и „допуњивача” чланака. Фали им нешто ако нешто недостаје, логика. Ниједна дискусија није нонсенс, понављам то опет јер и ти понављаш; зашто онда учествујеш у њој? Жели се пробушити саксија, тачније (може и тако, правити рупа), да вода отиче; или прочистити рупа, јер тренутно мало отиче мало се скупља горе на врху, хаос.   Обсусер 21:19, 23. јул 2019. (CEST)
Bosnian Serb nije državna odrednica, nego nacionalna. I sad si sam priznao da te ne interesuje praksa, nego da si ti ovde zakonodavac. Ima da bude kako ti hoćeš. To si napisao. Ne priznaješ po ovom pitanju ništa do vlastitog suda. I kako misliš da te drugi uzimaju zdravo za ozbiljno, ako govoriš takve stvari? --ANTI_PRO (разговор) 21:35, 23. јул 2019. (CEST)
Bosnian Serb је државно-етничка одредница; Bosnian означава државу (Bosnia and Herzegovina) а Serb етнију (Serbs). Може се казати и национално-етничка, Bosnian означава нацију (БиХ) а Serb етнију (Срби). Serb не може означавати и државу/нацију (Србијанац); то је https://en.m.wikipedia.org/wiki/Serbians Serbian овде није случај јер он није Србијанац као АВ (тачније јесте, има пасош Србије колико знам, али не делује тамо па је то нерелевантно за увод и дефиницију њега као политичара Србије).   Обсусер 21:44, 23. јул 2019. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Državno-etnička? odakle keve ti nalaziš ove nazive. Izreci sad sve ovo što si akribično pokušao da prevedeš na maternji jezik, na maternjem jeziku. Gde ti čuješ u svom jeziku da je BiH nacija? Ja to nikad čuo nisam. I ovaj članak koji si linkovao piše o stanju naziva u srpskom jeziku. Inače, do pre godinu dana u pasošu Srbije je u rubrici državljanstvo pisalo *srpski*, dok od jedne intervencije Zukorlića usvojene u NSRS piše Republika Srbija. --ANTI_PRO (разговор) 22:02, 23. јул 2019. (CEST)

Из свог лијепог течног босанскога језика, за који неки паметни кажу да је део српскохрватскога. Свугде, увек има први пут. Не него пише о дефиницији на енглеском за Србијанце, може се то превести на сваки светски језик. Паметан изгледа тај...   Обсусер 22:09, 23. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Слажем се са Лотомом и Виндом. Сматрам да и уводу има места и за држављанство и за етничку припадност, уколико је релевантна и поткрипљива изворима. Милорад Додик је босанскохерцеговачки политичар јер живи и обавља функцију председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, али се изјашњава као Србин и постоје референце за то, тако да је дозвољено навести то у уводу. Свеједно, требало би прво наводити државну одредницу. — Жиле () 15:35, 23. јул 2019. (CEST)

Ne treba i ne mora. Vidi moj komentar iznad. Postoji pravilo. --ANTI_PRO (разговор) 16:19, 23. јул 2019. (CEST)
Треба и мора пошто је у званичној институцији те земље. Постоји правило. Не треба и не мора етничка, јер је то чудан појам — објасни како то тачно Додик заступа интересе Срба и како зна који је становник БиХ Србин а који није?  Обсусер 16:58, 23. јул 2019. (CEST)

Ево вам један примјер, Игор Радојичић је по народности Црногорац, био је високи функционер Републике Српске а и даље је значајна политичка фигура. Шта треба да стоји у уводу тога чланка?— WR 16:31, 23. јул 2019. (CEST)

Ako reference u sadržaju ne kažu da je njegova nacionalnost bitna za njegovu biografiju, onda ne mora da stoji u uvodu. Nego u inforkutiji i dole u sadržaju. Ako pak kažu da jeste, onda treba da bude u uvodu (recimo da je njegov politički angažman, između ostalog, vezan za tematiku crnogorske nacionalne manjine u Srpskoj, onda bi bilo ok da stoji u uvodu). --ANTI_PRO (разговор) 16:45, 23. јул 2019. (CEST)
Опет тумачиш националност као етничност. Апсолвирај да је то различито а да је у СФРЈ сматрано истим. У инфокутији иде националност а не иде етничност. Слажем се са осталим.   Обсусер 16:58, 23. јул 2019. (CEST)
Obsuseru, ne znaš šta je etničnost/etnička grupa. Članak na ovoj vikipediji na tu temu je kilav i nikakav i nije nikakva referenca. Etničke grupe su grupe sa određenom političkom tradicijom, ali bez nacionalne samosvesti (samosvesti da se grade vlastite političke institucije). Romi su etnička grupa, Rusini su etnička grupa. Oni svi imaju tradiciju, ali nemaju samosvest. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. Jer imaju političku samosvest (prave nacionalnu vladu, parlament, univerzitet itd.). Koristiš se nekim voluntarističkim definicijama. Šta ima u SFRJ, a nema sad? Kakva je to nauka? Bilo pre 30 godina, sad nema. To neki modni trendovi. Dao sam ti šta da čitaš. Ako te mrzi, a pošto si već uzeo da se pleteš u ove stvari, poslušaj ovo predavanje ovde. POšto te mrzi da čitaš knjigu od 300 stranica na tu temu. https://www.bljesak.info/vijesti/flash/vlaisavljevic-u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih/87274 Evo ti. To ti je brzi kurs u razvrstavanju etničke grupe od nacije. --ANTI_PRO (разговор) 17:28, 23. јул 2019. (CEST)
Добро, ја не знам а ти знаш. Јесте килав али по бајтовима, можда и тонав. Није никакав, преведен је са енглеског и све је обухваћено. Нису са (само)одређеном него је по пореклу и генима које се не може мењати (етнос је народ, а народа има на хиљаде, колико има и живих и мртвих језика, укључујући стара племена која су говорила истим језиком и делила исте гене); нема везе национална свест (шта је то уопште, неко је као свестан шта је а неко није) односно тачније постојање националне државе у којој је етничка група већина са самим постојањем етничке групе, она постоји независно од тога има ли државу или не. Имају они самосвест али нису нигде признати као конститутивни или једини или већински. Хахахахахахахахахахаххахахахахахахахахх. Srbi nisu etnička grupa. Bošnjaci nisu etnička grupa. — Ово није изјава године него века. А где је молим те заведено, у којем документу, да Срби имају националну владу, парламент и универзитет? Како се зна да су то Срби? То нису Срби него Србијанци, пример је званичник Србије Расим Љајић, Србијанац по националној а Бошњак по етничкој припадност. Шта су ако нису етничка група, Срби и Бошњаци и Хрвати и Јевреји и Роми и Французи јесу етничке групе, а Американци нису, ако већ хоћеш ко није. Такође, Босанци и Херцеговци, Швајцарци, Американци, Израелци, Југословени и Британци (и такође Србијанци, грађани Србије с пасошем Србије, који се на српском језику зову Срби) и Французи Роми (Роми с пасошем Француске) нису етничке групе; они су нације и то им је национална припадност (нпр. француска Ромима). Ти се користиш југословенским или измишљеним неким дефиницијама; има ново да националност не може бити Роми јер они нису нација него етничка група. Капуто. То је светско право одувек примењивано, а пројекат Југославије који не знам чији је али био је сигурно исплатив. То су ситне приче националиста (оних који хоће великодржавне пројекте и уједињавање нације каобајаги, а живе у племенској свести и необразовани су, тако да нећу ни да отварам линк када видим u-mostaru-zasto-rjesavanje-hrvatskog-pitanja-ugrozava-opstanak-bih; зашто нема таквог видеа с насловом у „Србу (Грачац) Бошњаци се питају зашто српско питање угрожава опстанак Хрватске”. Нема зато што је неко себи утувио у главу да су сви Срби православци и да живе у Србији или Српској, Хрвати католици а Муслимани (политички назив претходног пројекта „Југославија 2.0” који није завршио славно по обичне људе а по некога јесте) односно Бошњаци муслимани вјерници. Ево теби и осталима једно поучно предавање ако нису већ погледали, https://www.youtube.com/watch?v=Gth8CUplhMc, човека који мора да воза књиге у гепеку и продаје а универзитетски је професор у БиХ.   Обсусер 20:09, 23. јул 2019. (CEST)
Ево ти и увод са Оксфордовом једном и још једном другом референцом:
An ethnic group, a people group, a people, or an ethnicity, is a category of people who identify with each other, usually on the basis of a presumed common genealogy or ancestry or on similarities such as common language, history, society, culture or nation.[1][2] Ethnicity is often used synonymously with the term nation, particularly in cases of ethnic nationalism, and is separate from but related to the concept of races. Обсусер 20:28, 23. јул 2019. (CEST)

Референце

  1. ^ „ethnicity: definition of ethnicity”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 28. 12. 2013. 
  2. ^ People, James; Bailey, Garrick (2010). Humanity: An Introduction to Cultural Anthropology (9. изд.). Wadsworth Cengage learning. стр. 389. »"In essence, an ethnic group is a named social category of people based on perceptions of shared social experience or one's ancestors' experiences. Members of the ethnic group see themselves as sharing cultural traditions and history that distinguish them from other groups. Ethnic group identity has a strong psychological or emotional component that divides the people of the world into opposing categories of “us” and “them.” In contrast to social stratification, which divides and unifies people along a series of horizontal axes on the basis of socioeconomic factors, ethnic identities divide and unify people along a series of vertical axes. Thus, ethnic groups, at least theoretically, cut across socioeconomic class differences, drawing members from all strata of the population."« 

И архивирао сам ову страницу на два места, па слободно обришите коментар и не дај Боже срушите архиве или цео интернет (1, 2) ако вам смета истина и модерно доба а не смета диктатура.   Обсусер 20:11, 23. јул 2019. (CEST)

Postao si bezobrazan. Polemišeš adhominem sa mnom. Dao sam ti izvor odakle sam to preuzeo i gde se to lepo kaže. U svom odgovoru se nijednom nisi osvrnuo na izvor. Čovek je jedan od najvećih autoriteta za te stvari u Evropi i najveći na ex-yu prostoru. To kažu Balibar i Šantal Muf. Al očigledno da Obsuser ima svoje nekakve predožbe o čemu govori pa gura svoj POV šta je jedno a šta je drugo na osnovu svojih političkih ubeđenja. Dakle, NEMA DISKUSIJE. Imaš izvor Uge Vlaisavljevića. Polemiši sa tim, ne samnom. Idi na predavanja. Drugo što si ti ponudio je rečnik na stranom jeziku. Iako je svakome jasno da se reči nation/people itd. ovde prevode drugačije. Ja ti dajem izvor na našem jeziku prvorazrednog karaktera, ti ga odbacuješ i kao protiv argument navodiš nešto što si ti u glavi smućkao. Nisi ozbiljan. --ANTI_PRO (разговор) 21:19, 23. јул 2019. (CEST)
Ти дајеш мени видео, ја теби. 1:1. Nation је нација (natio, држава). Није етнија; Ethnos је народ, етничка група. Не треба никакав Влаисављевић који је као најјачи на екс-ју а само јак у свету да дефинише (и он нормално сам из своје главе) шта је нација а шта етнија. Не мора ни Балибар ни Муф. Ти у разговору увек налазиш неке литературе, кажи и закључи нешто и сам.   Обсусер 21:36, 23. јул 2019. (CEST)
Ja neću ovde uopšte da citiram koja si sve pravila prekršio ovim odgovorom. Ovo je prvorazredni politički POV. ZAmisli, nije na društvenim naučnicima da definišu ove stvari, nego ti i ja ćemo to uraditi za vikiediju, dobrog srca i duše. Nemam reči. I to treba da ide u članke. --ANTI_PRO (разговор) 21:57, 23. јул 2019. (CEST)
Фин покушај али заборавио си Оксфорд, Кембриџ, Пипла и Гарика и све светске правнике који знају шта је нација а шта етнија.   Обсусер 22:00, 23. јул 2019. (CEST)
Ovom temom se bave etnolozi, antropolozi i psiholozi. A na jeziku koji mi govorimo ima par vrhunskih. Jednog sam citirao. Ti stvarno ovde sad ulaziš u opovrgavanje Vlaisavljevića? --ANTI_PRO (разговор) 22:04, 23. јул 2019. (CEST)
Дај цитат шта каже шта је нација а шта етничка група.   Обсусер 22:12, 23. јул 2019. (CEST)
Napisao sam ti gore već, što si ismejao. Imaš u intervjuu i dao sam ti link. Imaš i u knjigama. Sve su dostupne onlajn. --ANTI_PRO (разговор) 22:19, 23. јул 2019. (CEST)
Извори где се помињу хрватска питања на састанцима у Мостару, мајоризација, мањи ентитет и сл. нису озбиљни. Издвоји дефке.   Обсусер 22:33, 23. јул 2019. (CEST)
Veoma su ozbiljni. Čovek je dao predavanje na naučnoj konferenciji. Ovo je apstrakt i ceo tekst. Inkriminisani deo se spominje u prvoj trećini predavanja. Naći ću ga i u knjigama. Odavno sam ih čitao. --ANTI_PRO (разговор) 22:55, 23. јул 2019. (CEST)
Па ето видиш да се национално односи на државу.  Обсусер 23:03, 23. јул 2019. (CEST)
Šta se nacionalno odnosi na državu? Gde si to čuo u ovom predavanju? --ANTI_PRO (разговор) 23:32, 23. јул 2019. (CEST)
§ 28. Nacija je u javnopravnom smislu zajednica prava/državna zajednica: zajednica državljana ili sama država kao zbir njenih građana. U tom smislu se kao sinonimi koriste: državni narod, državna nacija, politička nacija, demos… То је у том тексту. Ево видиш да је етност народ као етничка заједница, а демос као државна заједница људи.  Обсусер 23:37, 23. јул 2019. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Iz pristojnosti prema sagovorniku, pliz pročitaj ceo tekst, ako ti se već debatuje. Ako te mrzi, budi pošten i reci da nećeš. Da ne gubimo vreme. Čovek u tome što si citirao daje svoj komentar na tekst Naše stranke i komentira kako i u kom stupnju je svaka bh. nacija u kojoj meri rešila svoje nacionalno pitanje. Da ti skratim muke, ne moraš čitati ovo, jer je za diskusiju nebitno. Odslušaj predavanje, imaš na trećini. --ANTI_PRO (разговор) 23:48, 23. јул 2019. (CEST)

Па је ли то дефиниција или није? Шта ради ту ако је погрешна. На дну су дати прегледи појмова коришћених у тексту.   Обсусер 00:54, 24. јул 2019. (CEST)
Pročitaj ceo tekst, ili celu referencu. Nikakva to definicija nije. --ANTI_PRO (разговор) 12:18, 24. јул 2019. (CEST)
Значи није дефиниција а цитирана је? Чуди ме шта ради у том чланку ако је погрешна или ако је цитиран неки псеудонаучник.   Обсусер 12:42, 24. јул 2019. (CEST)
Ovo je cela referenca:

I pročitaj gore gde je uglavljena u tekst. I o čemu se u tekstu radi. Ti kao da ne znaš da pročitaš tekst, pa ja sad ovde treba da ti prepričavam. --ANTI_PRO (разговор) 14:22, 24. јул 2019. (CEST)

А теби је дражи Ловреновић и Влаисављевић од Шарчевића и Ибрахимагића, па ова прва двојица су као изнад и могу да коментаришу у својим светски прихавћеним радовима остале научнике-пијуне?   Обсусер 14:50, 24. јул 2019. (CEST)
Lovrenovićev je blog, on nikakve veze sa ovim nema. Čovek je pisac. On je samo preneo ovaj naučni rad koji je publikovan u nekoj publikaciji. Vlaisavljević je najpriznatiji istraživač ove teme u ovom delu sveta. --ANTI_PRO (разговор) 17:16, 24. јул 2019. (CEST)

@Obsuser: Иако си поприлично субјективан, што се може видети по неким твојим доприносима, из свега прочитаног закључујем да имаш неки резон. То може да буде корисно, али и штетно ако се не сарађује са другим уредницима. У овом случају су и сви у праву, или нико није у праву, јер ми се чини да свако посматра онако како му одговара. Пошто је реч о подељеној територији, мислим да се такве ствари најбоље решавају централном напоменом, као што на ен.вики постоји за тзв. Косово. Ту се све што је нејасно, а преобимно и непотребно да иде у неки чланак може пописати уз навођење извора за ставове које заступају различите стране, званичне наравно, те такву напомену треба закачити свуда где је неопходно.

Гледа се оно због чега је битан и тако се и слаже у уводу. Ако неко живи и ради у некој држави, њу представља и има пасош, онда то иде у прву реченицу и у суштини се држављанство наводи прво, али не мора ништа ни да се повезује. Неки и не износе јавно шта су по националности. Е, сада, увек постоје специфични случајеви, где је неко променио пасош, веру, политичко уверење... А, све! Значи, што се тог дела тиче, Obsuser у некој мери има право. Међутим, уколико постоји проблем око одређивања те категорије, онда то декларисање треба заобићи и образложити у наставку, јер нико није битан само због тога што постоји. Опет, изузеци су премићке титуле. Само што и даље примећујем да Obsuser доста ствари ради на своју руку и интерпретира смернице онако како му у датом моменту одговара, или се позове на 5. стуб о занемаривању свега постојећег. Није то добро. (Кад је већ реч о уводима, један од примера је и ово Без обзира на нечију активност на неком пољу, ако неко занимање није релевантно, која је логика да то стоји у уводу?). Ако око нечега нисмо сагласни, хајде да видимо шта то може да се промени како би било јасније и једноставније за коришћење, а не да свако тера неки инат некоме. Овде сам опет у некој мери сагласан, али је то појединачни случај и такве ствари треба решити на нивоу пројекта, јер „риба смрди од главе“. С друге стране, упорно позивање на смернице неког другог пројекта ми је потпуно бесмислено, јер ми овде неке ствари радимо потпуно другачије, или их не радимо уопште. А кад се све сведе на паушално оцењивање ситуације, то тек није добро. Дакле, неке смернице треба да се поштују, али их пре свега треба дефинисати на овом пројекту. Ова расправа се поново одужила, али да бар пробамо да дођемо до неког решења. По мени није толико проблематично ако се изађе из неких оквира, уколико су превазиђени, под условом да се тиме не ремети пројекат и не прави већа штета од користи. --Lotom (разговор) 13:00, 24. јул 2019. (CEST)

Нисам уопште субјективан него потпуно објективан и реалан, што се може видети по сваком мом доприносу. Не закључује се из тога да имам резон него из коментара у расправама. Сарађујем са уредницима, зар не дискутујемо нормално. Не могу сви бити у праву, постоји само један тачан закључак који се да извести и који може извести и Иван сам и свако други ако прочита шта смо писали а занемари ко је остављао који коментар (који је он који ја који неко други). Слажем се да треба централна напомена и то све остало што кажеш. Слажем се и да не треба да се повезује. Да, а све ако мислиш на то, ако не погледај. :) Ништа нисам занемарио код Тамаре, а 5. стуб постоји. Она јесте и певачица и блогерка и правница, шта је ту спорно? Ако може Бака Прасе да буде јутјубер по занимању може и она јутјубер али блогер а не рецензент видео-игара и јутјуб певач. Ту се за рибу потпуно слажемо и није потребно прецизније образлагати, јасно је где лежи проблем. Није бесмислено јер тамо је највише уредника и највише појединачних резона, па и најбољи закључак а најмања могућност грешке; не можемо такозвани ми радити другачије, сви живимо у истом свету и морамо да поштујемо иста правила и имамо иста права; у противном је неправда. Није добро паушално. Треба поштовати а и дефинисати, то и јесте проблем што Иван неће ни да се дефинише па ставља сулуди коментар ne držati se nikakvih pravila pisanja uvoda. Наравно да није проблем ако је у корист пројекта, то кажу и смернице.  Обсусер 13:12, 24. јул 2019. (CEST)
Јесте. 😑 Јасно је и мени да је тамо много већи број уредника, али треба да успоставимо неки ред овде и смернице прилагодимо и дефинишемо потребама овог језичког пројекта. То како је тај чланак прошао, то стоји у архиви, али не значи да је то амин за сваког сличног. То што је она правница није пресудно да постоји чланак о њој, нити је остварила неки значајан допринос тој науци, па да стоји у уводу. Драган Јовановић је ВКВ механичар, па му то не стоји у уводу, није се човек остварио на том пољу. Исто као што ни Кија Коцкар није добила чланак као стјуардеса. Значи најбитније за увод је занимање. Ако оно није релевантно, онда у већини случајева није ни чланак. Има изузетака, али су то приче за себе. Код спортиста је на првом месту репрезентација, па држављанство, па националност/етничка припадност. (Поново случај где може да буде значајно у случајевима вишеструког држављанства, али не и пресудно.) Познат ми је термин Србијанац, али га ја, као Србин који говори и пише матерњим језиком, не користим. Неко правило је да прва, или прве две реченице најближе опишу појам, а да се касније у уводу може извући оно најбитније из чланка. Тривијалности нису за увод свакако, али мислим да није погрешно ни ако се наведу у тексту на одговарајучем месту за то. Коначно, ако неко спори држављанство, односно суверенитет државе у којој живи, онда је најбоље такав придев изоставити, те поставити одговарајућу напомену. Евентуално, уколико може да се уклопи краћи опис иза тога, а све детаљно треба да стоји даље у тексту. --Lotom (разговор) 15:30, 24. јул 2019. (CEST)

Помоћ:Архивирање странице за разговорУреди

Помињао сам сређивање ове странице.


Премештање садржаја

1. Кликните на дугме Уреди или Уреди извор уколико вам је омогућено визуелно уређивање.

2. Изаберите текст који желите да архивирате.

3. Десним кликом на миш изаберите опцију Исеци / Cut.

4. Направите прву странице архиве отварањем актуелне странице за разговор у новој картици и додавањем текста /Архива 1 на крај линка.

5. Налепите текст који желите да архивирате. Ради лакшег сналажења, препоручује се да на врх странице архиве додате шаблон {{Automatic archive navigator}}.

6. Да бисте сачували измене на обе странице (страници за разговор и њеној архиви) притисните дугме Објави промене на дну уређивача.

За сваку следећу страницу архиве само мењајте број (Архива 2, Архива 3,...)



Ја сам овде кратко и јасно описао кораке потребне за архивирање, мислим да је много боље од тренутних слабо разумљивих 15 корака који нису ажурирани 14 година. Горе написани текст заменио бих са целим одељком Редно архивирање до одељка Архиве по подтемама, даље не бих дирао.

Acamicamacaraca ми је поменуо да бисмо можда могли и да направимо видео туторијал што такође није лоша идеја.

Замолио бих колеге да прокоментаришу овај предлог и да ли се слажу. — SimplyFreddie (разговор) 22:45, 23. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Ја сам за. Стари текст је лош.   Обсусер 22:55, 23. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Ја сам ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 22:56, 23. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Изнео сам своје мишљење на дискорд сервер, али хајде и овде. Подржавам предлог, тренутни текст је стварно предуг и обесхрабрујући. — Жиле () 12:41, 24. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Slažem se, ja sam za. --Valentinita10 (разговор) 12:47, 24. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Свакако. --Zoranzoki21 (разговор) 12:40, 25. јул 2019. (CEST)

  Коментар: Корисно је да упутства буду кратка и јасна. Подржавам све активности које воде ка томе. Имамо вероватно још таквих неажурних страна за помоћ. --Ђорђе Стакић (р) 07:47, 28. јул 2019. (CEST)

Пошто није било противљења,   УрађеноSimplyFreddie (разговор) 18:00, 31. јул 2019. (CEST)

СајтнотисиУреди

Након што се већина уредника на Дискорду сложила, да покренем расправу и овде. Предложио сам да мало променимо наше сајтнотисе, на шта ме је подстакао већи број истих у последње време и њихова неуочљивост. Наиме, мој предлог је да уведемо неколико основних боја за сајтнотис које ће имати своје значење. На пример, плава за гласања, црвена за такмичења и слично. Тренутно је само нагомилан већи број сајтнотиса који никоме не упадају у очи, а поента истих јесте да људима привуку пажњу и да они кликну како би видели о чему сајтнотиси обавештавају. Када би сајтнотиси били различитих боја, јасно би се знало који упућује на шта, а разноврсност би довела до њихове веће уочљивости. Тако, ако неког не занимају такмичења (или маратони), већ само битна гласања на Википедији, он се неће обазирати на (рецимо) црвени сајтнотис (или ће га једноставно сакрити). Чак и да се у датом тренутку појављује само један сајтнотис, боје ће и даље значити и имати своју поенту.

На то се надовезала идеја да направимо један униформни шаблон који ће као један од параметара имати Тему: (па се унесе Такмичење, Маратон, Гласање и слично) и на основу тога се сајтнотис сам обоји. Креирање униформног шаблона би такође помогло да се избегне компликовани код кога је немогуће научити већ се мора увек копати по историји странице и копирати (на пример, код изгледа овако: <div style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"><u>[[Википедија:Захтеви за администрирање/Давање/FriedrickMILBarbarossa|<span style="color:white">У току је гласање о додели администраторских права кориснику FriedrickMILBarbarossa.</span>]]</u></div>).

Наравно, ово не значи да бисмо добили бојанку и шаренило — боје никако не би биле дречаве, чак могу бити и светлије од ове тренутне плаве. О неуочљивости наших сајтнотиса говори и чињеница да бројне Википедије имају сајтнотисе знатно већих димензија (а такви су и они глобални), а неки чак укључују и слике. Шта заједница мисли о овоме? --Miljan Simonović (разговор) 01:53, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Слажем се са идејом, поготово за униформни шаблон, то ми је одлично. Једино треба мало продискутовати о овим бојама, чисто да не употријебимо баш сваку боју из спектра. :) Као што сам написала и на Дискорду, треба повести рачуна о томе да ово све буде у складу са минималистичким дизајном Главне стране. — Марина Симић (разговор) 01:58, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Против. Сајтнотис није осмишљен да буде „Жикина шареница”, са разним бојама, већ треба да буде једнообразан. По мени ово је неозбиљан предлог, који неће допринети никаквом бољем уочавању сајтнотиса.--Soundwaweserb (разговор) 01:58, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Не требамо правити светлеће рекламе да би привукли масу. Ко уме да чита и има мало интересовања погледаће шта га занима, а када више не, затворити сајнотис кликом на опцију сакриј. --MareBG (разговор) 02:03, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Мени је ово занимљив и разуман предлог. Дешава се да дође до смене обавештења, а број остане исти и неко не обрати пажњу на такву промену. Око боја се, наравно, треба усагласити, а ту би већ могло да се пусти да сваки корисник предложи свој пакет боја, па да се на основу тога и изаберу. Нијанси има много, али би и то већ могло некако да се реши. Било би лепо и када бисмо успели да променимо дизајн сајтнотиса, а да буде видљив у потпуности.

Још нешто. Требало би да се усагласимо око редоследа ставки, да не би биле тек онако набацане. Да се установи какве информације ће бити посложене одозго надоле и да ли ће то бити према „важности“, или према року трајања. --Lotom (разговор) 07:52, 13. август 2019. (CEST)

@Lotom: наравно, уколико у датом тренутку постоји више сајтнотиса, ишли би по „категоријама” (тј. не би се мешале боје), а у оквиру категорија по старости и дужини трајања (тренутно је пракса да се ређају према старости, уз изузетак оних које краће трају, а који се онда постављају пре ових „дуготрајнијих”). Може се пробати да се „украде” неки код од сајтнотиса са других Википедија, па да уклопимо кад будемо правили тај униформни шаблон. Што се тиче боја, ја користим овај списак, али свакако верујем да можемо да одаберемо неке не превише дречаве. --Miljan Simonović (разговор) 08:05, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Огромна подршка за предлог из више разлога. Прво, ја сам један од уредника који су се однедавно укључили у уређивање сајтнотиса и копирање оноликог кода и рад с њим је просто незгодан. Идеја унифицираног шаблона за сатнотис је сјајна. И @Ранко Николић: се укључио у прављење једног таквог, па би ме занимало да ли би желео овде да се изјасни. Дакле, такав шаблон би омогућио лакше баратање и имао би параметре |тип = тамичење/акција/кандидатура и сл. који аутоматски одређује боју и параметар |текст = У току је блабла који исписује текст. Друго, сајтнотис служи како би привукао људе да учествују у нечему, а једнообразношћу то нећемо постићи. С друге стране, различити сајтнотиси би упадали у очи и привукли пажњу другим људима. Надам се да ослислимо неки добар дизајн који ће се слагати и имати мотиве Главне стране будући да је она једна од навидљивијих  . Срдачан поздрав и угодан дан. — Жиле () 10:05, 13. август 2019. (CEST)

  Коментар: Подржавам реализовање ове идеје, наравно, у границама нормале и без претеривања у шаренилу.

Кад смо већ код овога, дајте да користимо неки српски израз за сајтнотис, лепше би изгледао назив Обавештења или Глобална обавештења. — SimplyFreddie (разговор) 13:18, 13. август 2019. (CEST)

С тим у вези, „Глобална обавештења” нису погодна јер може да се односи на глобални/централни сајтнотис. Можда „Обавештења сајта/Обавештења на сајту”, мада се мени лично допада „Вики обавештења”, иако и сајтнотис (спојено) може проћи. — Жиле () 15:56, 13. август 2019. (CEST)

И мени је предлог ОК. Унифицирани шаблон је кул идеја, а што се тиче боја, да треба видети које боје су погодне за коришћење (неке пастелне вероватно боље пријају очима него дречаве), а претпостављам да нећемо имати више од 3-4 категорије, тако да ми не делује да ће бити превише шарениша. --Ф± 23:24, 13. август 2019. (CEST)

Подржавам, одлична идеја. Такође подржавам и идеју о преименовању англизма сајтнотис у обавештење --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:01, 14. август 2019. (CEST)

  Коментар: Подршка и од мене за промену. Сматрам да је значајно да буду мало уочљивији и ја бих скренула пажњу на новајлије, који се слабије сналазе у овом окружењу и на то да ће их и почетници лакше приметити. Наравно, не мислим да треба да буду јарких боја и превише нападни, неке пријатне пастелне нијансе се подразумевају. Такође ми се допада идеја да врста обавештења има своју боју, то скроз има смисла, ако већ уводимо више боја. Dobrislava (разговор) 12:15, 15. август 2019. (CEST)

Потреба страница Алта Роса (Баиа де Бандерас), Патику и сличнихУреди

Да ли је реална потреба за овакве странице постоје? Значи само на српској и српскохрватској википедији постоје странице о селима популације од 1 Алта Роса (Баиа де Бандерас) до пар стотина, или о ненасељеним острвима Патику и слично. Скоро увек излазе овакве странице кликом на Случајна страница. Разумео бих да ми избацује нека села са Балкана, али ова у Италији и Мексику, бар за мене немају никакву сврху (нек ми се јави коме имају сврху). Главно питање: Да ли ja смем овакве странице брисати? Konduras (разговор) 18:02, 29. август 2019. (CEST)

Не, то се може сматрати вандализмом. @Dcirovic: је уносио странице тог типа па нека он објасни поенту. Ја не знам поенту, и не желим да се мешам. --Zoranzoki21 (разговор) 18:56, 29. август 2019. (CEST)
Било би лепо да сазнамо поенту постојања страница за села које становници те државе (или регије) вероватно не знају за њихово постојање. Konduras (разговор) 19:27, 29. август 2019. (CEST)
Па и у Србији не зна сваки становник наше државе сва места која постоје, а за неке имамо чланке неке не. Ово сам осетио на себи икс пута лично за село у коме ја живим. Коме год споменем гледају ме немо, не знају. И сад Википедија не треба да има чланак о њему. Нема смисла. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Кад већ имамо уреднике чији доприноси су еквивалентни постојању села са једним становником, зашто не би имали и чланке о тим селима. Свако насељено место, имало оно десет милиона или десет породица је релевантно само по себи и једнако значајно. Коментар о острвима боље да задржим за себе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:46, 29. август 2019. (CEST)

Јел добијаш много информација о тим селима? Ај да има више информација на било ком језику, па на Google Translator па да сазнам нешто, не бих се бунио. Али не добијам уопште информације. Колико је било грађана и породица у неком селу на неком попису/процени, надморску висину, савезну државу и то је то од информација. Ни историју кроз године колико грађана је било. Да има више информација на било којој википедији, не бих се бунио. Konduras (разговор) 19:54, 29. август 2019. (CEST)
Никола није неки аргумент имамо уреднике који не доприносе баш много па се то пореди са тим селима који имају једног, чак и ниједног становника. Свако доприноси колико жели. Али се слажем са аргументом око релевантности. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Enciklopedija obuhvata širok opseg tema, onih o kojima se mogu napisati opširni članci, kao i onih o kojima je malo podataka dostupno. Diskusija o unosu naseljenih mesta je vođena na trgu. Odlučeno je da članci o toponimima trebaju da postoje. --Dcirovic (разговор) 20:08, 29. август 2019. (CEST)

Ако је тако одлучено да се направе странице о местима са мало информација, онда нека остану. Само ми није логично да на енциклопедији (на српском језику) буду мексичка насељена места, док иста не постоје на енциклопедији шпанског језика. Исто тако, зашто нема, на пример, моје село (по попису из 2011. године има 1.900 становника) у шпанској енциклопедији, а о општини (по попису из 2011. године има 59.500 становника) има свега три реченице и кутијица? Konduras (разговор) 20:27, 29. август 2019. (CEST)
Шпанци се не оптерећују нешто јер имају преко милион и по чланака. Али, сваки пројекат има своју политику и начин рада, нити имамо уредника колико они имају, тако да ми не можемо утицати на њихов рад нити они на наш. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)
Кад се већ расправљамо, зашто енглеска википедија о проји није повезана са српском википедиом о проји? Konduras (разговор) 20:42, 29. август 2019. (CEST)
Ја колико знам повезано је. Иначе, @KondurasНиколаБ и Dcirovic: Пребацио сам ово све са администраторске табле, јер није то место за расправљање. --Zoranzoki21 (разговор) 20:46, 29. август 2019. (CEST)
Пребацује на кукурузни хлеб, барем колико ја разумем енглески (Cornbread) Konduras (разговор) 21:19, 29. август 2019. (CEST)
А на коју страницу на тамошњој Википедији треба да линкује наша домаћа страница? --Zoranzoki21 (разговор) 08:11, 30. август 2019. (CEST)
Проја (наша википедија) на Proja (енглеска) Konduras (разговор) 11:58, 30. август 2019. (CEST)
Хвала на пријави уочене грешке, исправио сам. --Zoranzoki21 (разговор) 15:06, 30. август 2019. (CEST)

Гласања и гласовиУреди

Покретао сам ово питање више пута на дискорд серверу, а сада ево и овде. Многе велике енциклопедије (међу којима и Википедија на руском, на енглеском итд.) одавно су укинуле пуко пребројавање гласова јер то није у духу Википедије. Генерално, Википедија није већинска демократија, те гласање није замена за аргументовану расправу. Консензус се постиже кроз предлагање, дискусију и сарадњу и одобравање других корисника. Ток гласања може свако да промени и злоупотреби позивањем корисника са сличним ставом да гласају на исти начин, односно лако се може манипулисати гласањем. Код расправе то није случај. Утврђује се ваљаност/валидност изнетих аргумената и налази неки компромис.

Сад, не верујем да би нагло могли да променимо све странице гласања у расправе будући да гласања имају широку примену и дугу традицију, али бар некако да их смањимо или ограничимо. Чланци за брисање су нам пуко пребројавање плусића и минусића. Lotom је предлагао да се ЧзБ претвори у расправу и најбољи аргумент одлучиће о судбини чланка, а коначна одлука о судбини чланка треба да остане админу који ће на основу изнетих аргумената предузети одговарајуће радње. Исто као што и бирократе имају право да доделе АП по свом нахођењу (имајући у обзир аргументе са расправе). Што се сјајних и добрих чланака, као и изабраних спискова тиче, ту можемо да применимо сличну процедуру. Нпр. на Википедија:Добри чланци/Номинације одржаваће се расправа. Ако добар део заједнице аргументовано подржава доделу статуса, тако ће и бити. Ако буде противљења, може се одржати гласање за предлог. На тај начин би се и скратила процедура за добијање статуса код чланака са огромном подршком.

Шта ви мислите о овоме? Да ли имате неки друкчији предлог промене? — Жиле () 19:35, 8. септембар 2019. (CEST)

Само да се оградим, нема смисла тумачити аргументе на начин најбољи или најлошији, већ да ли су основани или не. А сама та основаност се може извући или из проверљивости конкретне тврдње, или из неког уопштеног става заједнице. Међутим, тешко ћемо ово скорије да променимо, јер нисам сигуран колико смо као заједница спремни на такав корак. --Lotom (разговор) 20:05, 8. септембар 2019. (CEST)
Управо тако. Основаност аргумената засниваће се на проверљивости или неке смернице/правила и сл. Слажем се да је предлог теже спроводив, али то не би требало да нас ограничава. Ако се заједница сложи, применићемо. — Жиле () 22:02, 8. септембар 2019. (CEST)

Иако сам се поприлично навикао на гласање, ово делује као одлична идеја за побољшање квалитета гласања. Мада, иако се гледају аргументи, можда би требало да се спомене да је пожељно или бар дозвољено да се користе и шаблони који су досад користили за то (За, Против, Брисати итд). Немам више шта да кажем што ви нисте. — ВЛАДА да? 20:47, 9. септембар 2019. (CEST)

Проблем у томе јесте што се употребом тих симболчића аутоматски истиче да је то гласање и онда ће се увек наћи онај један ко ће метнути само симбол без образложења. На Викиманији се причало о систему рецензирања чланака. Примењује се када се бира добар/сјајан чланак или изабрани списак. Наиме, ради се о томе да свако има право да рецензира номинацију писањем бар 2 реченице текста о њему. На крају, ако се сви аргументи испоштују и дође до свестране сагласности, чланак добија статус. Тај систем применила је Википедија на индонежанском (а и на енглеском) и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. Можда бисмо то могли да направимо за почетак, а ако добро прође онда и са ЧзБ-ом да урадимо нешто слично. — Жиле () 01:34, 10. септембар 2019. (CEST)
Као што сам у више наврата рекла, мени је сасвим бесмислено пустити једну особу да одлучи о нечему, било да је то администратор, бирократа или неко трећи. Нико не може бити сасвим објективан и да обрише или не обрише чланак на основу аргумената, а да се притом не води својим мишљењем. Ја сам чак предлагала и гласања када се трајно блокирају корисници који немају очигледне вандализме. Кад су неке „трајније” ствари у питању, ја бих ту оставила гласање. Ипак, гласања за добре и сјајне чланке би могла лагано да се укину. Миљан има добру идеју што се тога тиче, па позивам њега да се изјасни. — Марина Симић (разговор) 09:24, 10. септембар 2019. (CEST)
Да, да. Требало би наћи неки балас између администратора и заједнице. Мислим да @Wikiwind: има неке предлоге за то, па би било сјајно када би их изнео. И ја сматрам да се треба изјашњавати за трајно блокирање неког корисника. То може бити и дискусија/расправа, мада и гласање, али да се пуки гласови или гласови типа слажем се/не слажем се не рачунају. Заправо, Марина, ова идеја коју сам горе изнео јесте Миљанова  . Хехе. Срдачан поздрав. — Жиле () 10:09, 10. септембар 2019. (CEST)
Што се тиче чланака за брисање, не би то требало да буде неки проблем, ако се ствари поставе како треба. @Жељко Тодоровић: има право што се тиче дефинисања неких правила, јер у то треба да буде укључена читава заједница. Можда би неки спам мејлови могли да помогну у томе, али отом-потом. Треба то да буде смисленије од онога што сам ја урадио прошли пут, па да се сређује једно по једно. Ако имамо јасне критеријуме, онда се предлагач за брисање позове на неки од њих, у полемици се оставља постор да неко изнесе другачији аргумент, али опет позивајући се на неки критеријум. Ако чланак прође било који од тих критеријума, онда остаје, у супротном се брише. Такав је принцип на ен.вики, чисто и то да напоменем. За мене је то легитимно, не због упоређивања са другим пројектима, већ због тога што би постојала нека доследност. На тај начин би чисто лупање рецки било обесмишљено, јер се не би пребројавали субјективни гласови, већ би се тумачила образложења. Ту би улога администратора била маргинална и сводила би се на проверу чињеница. Ако је оно на шта се неко позива тачно, однсно проврљиво према референцама и у складу са установљеним питањем значаја, онда је то основан аргумент. Значи, нема шта ко да премерава чија је теза лепша, те да ли је неко млада звезда и остале глупости, већ да ли написано има смисла, а то може да се изведе само ако се прво усагласимо око неких основних правила и било би добро да тиме покупимо што више потенцијалних случајева. Онај општи праг значаја је одавно превазиђен, јер је данас практично могуће пронаћи изворе за било шта, а не знам на основу чега ћемо да установимо да ли је неки извор релевантан или не, сем према личном убеђењу. Малициозни сајтови и они где су вести претежно лажне, углавном се блокирају глобално, па их није могуће користити као извор. @Soundwaweserb: Надам се да сам појаснио на шта сам мислио под пребројавањем и тумачењем аргумената. --Lotom (разговор) 11:04, 10. септембар 2019. (CEST)
У суштини, могло би да прође. Планирао сам да се у почетку фокусирам на статусе, тако да ћу пробати прво њих да ажурирам према предложеном систему рецензирања. Затим би могло и уједначити систем чланака за брисање с оним на ен.вики. Није проблем. Што се извора тиче, не оцењује се њихова релевантност него поузданост. А о томе имаш у овој смерници. А слажем се да постоји и субјективност у оцењивању. — Жиле () 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Већ сам раније негдје написао да би можда имало смисла одредити неки гранични распон у оквиру којег би администратори могли затварати гласања оцјеном аргумената. Тренутна ситуација је да ако је 69% корисника гласало за брисање, чланак остаје, док ако је 70% гласало за брисање, чланак се брише, што је мало бесмислено. Моја идеја је да се одреди гранични распон (рецимо између 60% и 70%) и ако је резултат гласања у том распону, тада би администратори затварали гласање на већ предложени начин. Тај распон би могао бити ужи или шири (60 до 70, 50 до 70, 50 до 75, 60 до 80 итд) и администратори би могли затварати гласања оцјеном аргумената само у оквиру тог распона. Можда би имало смисла ту додати и гласања гдје не постоји интерес заједнице (гласало мање од 5 корисника). Уколико не постоји повјерење у једног администратора, таква гласања би могла затварати два администратора заједно. Мислим да је из досадашње расправе јасно да неке веће и драстичније промјене вјероватно неће проћи, а ни ја их вјероватно не бих подржао.— WR 13:20, 10. септембар 2019. (CEST)

Мени делује логично између 60 и 80% ако већ ограничавамо будући да су те бројке најближе оној пресудној (70%), међутим опет се све своди на неко пуко пребројавање гласова и још пуно бројки  . Свиђа ми се идеја да два администратора затварају гласања. Како ће се то изводити? — Жиле () 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)
Ма мени ни то не пије воду. Опет се своди на одлучивање по слободној вољи, а то није добро. Најмањи је проблем ако чланак постоји, имамо брдо чланака који фактички не служе ничему, а питање колико је потребно да постоје. Међутим, ако се чланак брише, треба да постоји разлог, а не само зато што је, ето, некоме тако дошло. Исто тако, Ацо, ја разумем тенденцију да се преводи са ен.вики, тако је лакше многима, али мислим да та пракса није најбоља када је одржавање пројекта у питању. Треба прво да видимо на чему смо и како ћемо ми да дефинишемо неке стври, то је за сваки пројекат посебно. --Lotom (разговор) 10:43, 11. септембар 2019. (CEST)
Слажем се са Лотомом, то одлучивање је превише нестабилна ствар. Нађеш два админа који дијеле твоје мишљење и добијеш оно што желиш, без обзира на остатак заједнице. Можда сам ја песимиста, али мислим да се то неће користити на најбољи начин. — Марина Симић (разговор) 11:33, 11. септембар 2019. (CEST)
Не треба повећавати још моћ админа, а и да, може доћи до манипулација. Комплексна је ситуација ту за чланке за брисање, треба пронаћи неки баланс да свима одговара. За статусе је много лакше према изнетом систему. Сачекаћу још пар дана, па ћу покренути пододељак с детаљним предлозима промена за њих. — Жиле () 12:00, 11. септембар 2019. (CEST)
Немој брзати, хајде да пробамо прво нешто да урадимо са неким критријумима, јер без тога нема схврхе мењати правила за брисање. Жаргонским речником „немамо за шта да се ухватимо“. Али то тек тамо почетком октобра. (Рокови на факултетима, плус што су неки још на одморима, а имамо и такмичење у току.) Кад смо већ чекали оволико, мислим да месец дана горе-доле није нека разлика. --Lotom (разговор) 12:34, 11. септембар 2019. (CEST)
Проблем и јесте што сви ми субјективно тумачимо правила, тако да не вјерујем да ће неки нови критеријуми за одређивање значаја помоћи да се то превазиђе. Ми и сада имамо општи праг значаја, па га свако тумачи како хоће. Одређена занимања се прецјењују и особе које се баве њима су практично аутоматски на Википедији без да им се оспорава значај, док се, с друге стране, одређена занимања потцјењују и такви чланци се често стављају на ЧЗБ. Има и особа које прелазе општи праг значаја а тешко им се може одредити занимање или се баве свачим помало. У таквој ситуацији, нисам оптимиста да се можемо договорити око неких критеријума поред ових који већ постоје, а и ако се договоримо тешко их можемо спровести јер ће свако и даље гласати према свом субјективном мишљењу.— WR 13:46, 11. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: ево да се и ја укључим у дискусију, пошто су ме Марина и Аца поменули. Сама идеја о укидању простог пребројавања гласова није нова, причало се о томе раније, а и колега Пинки је једно време имао жељу да променимо процес одабирања изабраних чланака. Ко што Марина и Аца рекоше, присуствовао сам ове године једном предавању на Викиманији на ком су људи из Индонезије говорили како су они побољшали овај процес. У суштини, знали су и сами да оно што постоји на ен.вики неће у потпуности радити код њих јер нису толико развијена заједница (као што не би радило ни код нас, барем не сада, а по мени ни у некој ближој будућности), те су извукли нешто што су сматрали да може функционисати и дорадили га. Процес код њих сада функционише тако што не постоје одвојено расправа и гласање, већ је све то сада једно, а током тог избора чланка корисници остављају „review” (рецимо да преведемо као рецензију). Правила су таква да уколико неко само остави   за или   против, то ће бити игнорисано. Чак ће бити игнорисане и поруке које садрже неколико речи или једну до две реченице. Дакле, рецензија може да буде коментар корисника који се само и искључиво односи на садржај чланка и који садржајно објашњава шта је то добро и/или лоше у чланку. Након што људи из заједнице оставе коментаре, било аутор чланка било неки други корисник може да исправи грешке на које је указано. Када су све сугестије испоштоване и прође одређени рок (нисам запазио колико траје ова процедура, али може се погледати на Википедији на индонежанском), чланак добија статус. Иако процес делује спор, они су за годину дана примене имали свега пар чланака мање него у години пре тога када је на снази био стари систем. Поред тога, ишли су и мало даље, те су половини изабраних чланака скинули статус и „пустили их кроз ово ново сито”.

Што се тиче осталих гласања, сматрам да нисмо још увек толико „напредни” као заједница да можемо да укинемо гласања код ЧзБ или неких још крупнијих ствари. По мени можемо да пробамо да идемо ситним корацима, да испробамо неку нову процедуру (која не мора да буде идентична горенаведеној) на неким „безазленим” стварима (јер изабрани чланци су нешто лепо, нешто чиме Википедија може да се похвали, док ЧзБ могу да буду болна тачка јер се (о) некоме брише чланак). Уколико тај нови систем буде функционисао за изабране чланке, лако се може прилагодити и за ЧзБ. Уз то, свакако подржавам промену правила о релевантности, али под условом да опет не загриземо превелику рибу. Ко што сам и тада предлагао Лотому, најлакше је једно по једно. Узмемо (ре)дефинишемо критеријуме за фудбалере, па онда за глумце, након тога за певаче,... Немогуће је све одрадити одједном. --Miljan Simonović (разговор) 13:49, 11. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Ма за изабране чланке је то најмањи проблем. Прво што их нема толико, друго што се такви чланци најчешће преводе са других пројеката, ако не у потпуности, онда добрим делом. Са изузетком онога што ради Пинки, јер су његови чланци посебна прича. Ту релевантност свакако није упитна, значи проблем мање, а практично је немогуће не бити субјективан јер има доста до визуелног идентитета чланка, који се некоме може допадати, некоме не. Ако је неки драстичан разлог у питању, па неко гласа против, иначе се у пракси то ретко дешава. Тако да је ту релативно једноставно увести рецензије, што је исто добра ствар, јер се намеће као логично да је неко ко коментарише прочитао чланак.

@Wikiwind: Ако се ствари поставе како треба, онда би се и то слободно тумачење свело на минимум. Међутим, има ту још проблема. Рецимо, обилно каснимо са патролирањем, а са друге стране имаш патролере, неки од њих су и администратори, који патролирају измене јер им се чини да су у реду. Можда се њима чини, али нису довољно упућени. Дешавали су нам се озбиљни пропусти, па чак и да промакну вандализми јер неко није водио рачуна шта патролира. Ја то опет некако испратим у оним чланцима који су ми у списку надгледања, али ми тренутно имамо >624 кила чланака. Немамо довољно активних корисника да би се то све испратило, али када бисмо се некако незванично поделили по областима шта ће ко да патролира, било би лакше. Ја прескачем оне теме које ми нису блиске, сем ако су неке тривијалне измене у питању. --Lotom (разговор) 14:57, 11. септембар 2019. (CEST)

Поруке на списку надгледањаУреди

Аца и ја смо дошли на идеју да постоји простор да се ове поруке побољшају и категоришу слично као што је одрађен редизајн сајтнотиса. Наиме, за мање упућене, Watchlist messages су поруке које се приказују уредницима на њиховом списку надгледања и служе да кориснике обавесте о стварима које су интерне, за разлику од сајтнотиса који обавештава о општијим стварима. Колико сам ја упућен, ове поруке се нису користиле до пре пар месеци, када је Викивинд ставио обавештење за изабране слике (могуће је да су се поруке користиле и раније, али у последњих пет година нису). Пошто се досад нису користиле, не постоје правила која наводе шта треба да се обавештава овим порукама, тако да су досад администратори интерфејса обавештавали уреднике само о расправама и гласањима за изабране слике и покаткад о некој расправи на Тргу.

Идеја је да се ове поруке користе како би се уредници обавестили о:

  • расправама и гласањима за изабране чланке (и спискове)
  • ЧзБ
  • расправама и гласањима за изабране слике
  • расправама о додели АП, патролерских и враћачких права
  • битнијим расправама које се воде на Тргу

Поруке на списку надгледања се већ стављају помоћу одређеног шаблона, тако да је тај део исти као и код сајтнотиса. Покушали бисмо евентуално да побољшамо дизајн порука како би биле сличније сајтнотису и биле у складу са генералним минималистичким дизајном почетне стране (сада су то обичне поруке, црно уоквирене и зелено обојене, што и није баш естетски привлачно). Уз то, шаблон за обавештења би био дорађен тако да постоје категорије обавештења (као и за сајтнотис) и у зависности од типа обавештења (ЧзБ, додељивање права, ИЧ,...) шаблон би се бојио у одговарајућу боју.

Након што дефинишемо правила и употребу, била би креирана страница Википедија:Watchlist-messages где би детаљно била описана употреба ових порука и сва правила која буду изгласана. Шта заједница мисли о овоме? --Miljan Simonović (разговор) 20:51, 14. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Огромна подршка за ово. Било би супер направити нови дизајн који одговара минамалистичком дизајну Википедије и дефинисати правила тако да се зна за шта се обавештава. Помоћи ћу и у локализацији шаблона и параметара. — Жиле () 20:59, 14. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Немам ништа против. --Lotom (разговор) 22:23, 14. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Добра идеја али мислим да ће бити превише порука ако се све наведено буде стављало. — Марина Симић (разговор) 23:57, 14. септембар 2019. (CEST)

  Komentar: Poruke u spisku nadgledanja rade samo ako je nekom jezik korisnickog naloga srpski. --Kolega2357 (разговор) 12:32, 16. септембар 2019. (CEST)

Гласања за статусеУреди

Из горње расправе, дошло се до идеје да се укину гласања за статусе (Википедија:Добри чланци, Википедија:Сјајни чланци и Википедија:Изабрани спискови) и да се уместо њих уведе систем рецензирања. Миљан, Срђан и ја смо разрадили ту идеју. Наиме, сваки корисник ће моћи да остави рецензију на номиновани чланак. Рецензија би требало да буде дугачка најмање 2-3 реченице. Расправа би трајала 7 дана (или 14 ако номинација добије мањи број рецензија, типа мање од 5). Расправу би затварао неки администратор (двоумио сам се око овог, али мислим да би администратор био најобјективнији за такве ствари) који би проверио да ли су све рецензије уважене и сва питања решена.

О овоме се причало на Викиманији. Википедија на индонежанском је применила овај систем и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. На тај начин би се избегло пуко лупање плусића (Википедија:Шта Википедија није#Википедија није већинска демократија) и усредсредило се на сам садржај чланка, смањене би биле и злоупотребе, а у већини случајева и скраћено време до доделе статуса.

Шта ви мислите о овоме? — Жиле () 20:12, 21. септембар 2019. (CEST)

Не би биле смањене злоупотребе, ако неко има своје гласаче, неће њима бити тешко да напишу кратак текст уместо да ставе за. Ко ће мерити дужину реченица и речи, а ко ће бити судија за аргументе? То ми је мало непрофесионално. Шта ако се деси да имамо пет људи који подржавају, а троје њих не, ко суди? --MareBG (разговор) 20:49, 21. септембар 2019. (CEST)

@MareBG: Ако та три корисника имају ваљане аргументе против, чланак вероватно неће добити статус. Ако су њихови коментари типа „Мислим да чланак не засужује статус”, „Не слажем се” или „Не испуњава критеријуме” без наведеног образложења, онда се њихови коментари неће уважити. Судија за аргументе би требало бити администратор, ако не, неко други кога за кога се овде договоримо. — Жиле () 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)

Против. То је раније било и укинуто је управо због злоупотреба. Генерално сам против сваког предлога који лишава права уређивачку заједницу и даје та права админима. Да смо ми нека заједница од преко 100 људи па је потребно увести представништво у виду администрације, па и некако, а овако истих 10-15 лица по СИ и сада као треба један „објективни” админ да се пробере и одлучи?! Одмах ми на примјер падају четири админа која нису способна да објективно поступају. На крају више штете од користи. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:55, 21. септембар 2019. (CEST) с.

@Жељко Тодоровић: Ако администратор није способан да објективно поступа, онда генерално не би требало ни да буде администратор. Као такав, само даје лош пример другим уредницима. Ако имаш предлог ко би други могао да затвара номинације, изнеси га слободно овде. — Жиле () 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)
@Acamicamacaraca: Не мислим да постоји меродавна особа тог типа. На администраторима јесте да буду објективни, али ко сам ја нпр. да судим на тему медицине или ти ако се у исту не разумеш, као и на друге теме, нама стране. Још кад би то било на једној особи, тек би било проблема. Зато мислим да ово није добра идеја. --MareBG (разговор) 21:18, 21. септембар 2019. (CEST)
@Жељко Тодоровић: Вечити ловац на „беле вране”, википедијанска верзија Илије Чворовића са реформским програмом идентичним петогодишњим развојним плановима у пољопривреди Северне Кореје. Ти стварно постајеш чангризава баба, а твоје неосноване прозивке и подбадања на свим могућим местима почињу да иритирају. Јеси сигуран да ти Јелена Карлеуша није узор? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:46, 22. септембар 2019. (CEST)
Океј. Слажем се да не треба сву моћ дати администраторима. Али и даље остаје питање, ко би онда могао да затвара расправе? Ко би према теби могао да ради то. Отворен сам за све предлоге и решења. — Жиле () 21:25, 21. септембар 2019. (CEST)

Не знам баш за ово, ни садашњи систем није баш савршен, а сумњам да ће овај предложени бити савршенији од садашњег. --Zoranzoki21 (разговор) 21:22, 21. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Не подржавам, нисам сигуран на који начин би гласање постало компактније. — SimplyFreddie (разговор) 09:06, 22. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Против. Пракса показује да велики број људи није у стању да напише три или четири реченице при опису слике коју предлажу да буде изабрана за насловну страницу, тако да не знам којом Божјом надом мислимо да ће људи смислено да образлажу свој глас. Чак и да се уведе овакав систем, предвиђам да ћемо у образложењу преписивати флоскуле и реченице типа ”има пуно референци”, „лепо написан” итд. Треће, да се не лажемо, када гласамо, гласамо јер верујемо писцу тог чланка да је унео тачне податке. Једноставно нисмо полимати да бисмо знали да смислено прокоментаришемо сваки чланак за који се гласа. Четврто то што Википедија није демократија не значи да би требало да се претвори у свевлашће администратора. Mr. Vols (разговор) 09:26, 22. септембар 2019. (CEST)

Можда бисмо могли да проширимо то да један патролер који није учествовао у расправи затвара исту. То онда не би било свевлашће администратора. — Жиле () 09:59, 22. септембар 2019. (CEST)
Можда, али свевлашће је најмањи проблем. Као што рекох, мислим да ће се систем само закомпликовати, а да неће дати очекиване резултате. Mr. Vols (разговор) 10:07, 22. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Апсолутно подржавам. Садашњи систем гласања је превазиђен и поприлично подсећа на социјалистичке скупштине где је другарица Ковиљка, по занимању дактилографкиња, простим дизањем руке и без потребе за икаквим образложењем била тас на ваги који ће одлучити да ли је доктор медицинских наука довољно компетентан да буде директор болнице. У преводу, 90% оних који гласају не прочитају ни увод чланка, или им се „кључне замерке” односе на положај неке слике или омиљена флоскула број референци. Поента овог предлога је да се развија дискусија међу уредницима која се базира на теми чланка. Рецензија значи написати смислен коментар у вези са оним шта си прочитао, а не да се расправа своди на модел „свиђа ми се имаш моју подршку”, или „није ово добар чланак”, а без да се наведе ни шта је конкретно добро, односно шта у ствари не ваља у том истом чланку. Недавно је једногласно као сјајан изабран биографски чланак, а да нико жив није приметио да је име у наслову транскрибовано апсолутно погрешно (прочитао сам чланак накнадно и заиста је одличан, али то је била једна, али огромна грешка). Овде није битно ко ће да затвара гласање, битно је да свако ко тврди да је нешто погрешно у чланку то мора и да образложи. Сам процес избора се не мора временски ограничавати и може да траје све док се не исправе недостаци у чланку, уколико аутор има жељу за тим. А пошто се колега Тодоровић боји да би поједини администратори добили превелику моћ (пази превелика моћ у избору статуса чланка хехе) нека се уведе правило да су администратори обавезни да напишу рецензију за сваки чланак кандидат. Кад си већ добровољно пристао да будеш администратор онда изволи па ради на напретку самог пројекта, а не да се паламуди у празно (да 'простите на изразу). На крају крајева један чланак имамо на тренутној расправи, један на гласању, хајде да направимо експеримент и да овај други чланак током расправе покушамо одабрати на овакав начин и просто да видимо да ли ће се, и колико, касније гласање поклопити са рецензијама. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:52, 22. септембар 2019. (CEST)

Ја овде нисам сигуран колико ће било који администратор бити спреман да пресече нешто овако. Имамо ми и неке да тој функцији који не могу да се похвале озбиљним радом у ГИП-у већ неко време. Да би се преузео модел неког другог пројекта треба да постоје и предуслови за тако нешто. Колико корисника заиста прочита чланак пре него што гласа? То је, по логици ствари, основ да би се написала конкретна рецензија. А опет, овде не треба занемарити ни тај естетски сегмент чланка, јер ни то није небитно ако се чланак бира за одређени статус.

Треба сагледати ствари реално. Највећи број предложених чланака бивају преведени са енглеског. Значи, ми најчешће оцењујемо звездицу са тог пројекта. Колико аутора заиста провери референце пре него што их прекопира? Наравно да број референци јесте битан за чланак, супротно могу тврдити једино они који их слабо користе, али није то једини битан фактор. Опет, овде је тешко дефинисати неке прецизне критеријуме, јер је сваки чланак прича за себе, није исто као када се одређује релевантност. Треба о овоме размислити још мало. --Lotom (разговор) 21:25, 22. септембар 2019. (CEST)

@Lotom: Погледај актуелну расправу о чланку који се бира за сјајан и који је најбољи доказ због чега је потребна промена система приликом избора сјајних и добрих чланака. Чланак је препун правописних грешака и представља лош превод ионако лошег оригинала, а оно што је симптоматично је, да за сада, нико није нашао ни једну замерку? Један администратор каже да није налетео на правописне грешке, други да нема замерки, док је једино Аца изнео неке конкретније примедбе. И како је расправа кренула то би био још један једногласно изабран сјајни чланак коме би након пар месеци скидали статус. Мени није јасно зашто се људи устручавају да износе примедбе када их угледају, имам осећај да и они који уоче грешке неће да се обазиру на њих зато да се не би замерили аутору чланка. Људи ми овде бирамо чланке који треба да нам служе за пример --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:53, 22. септембар 2019. (CEST)
@НиколаБ: Е управо је то оно на шта је овде циљам. Ако се преводи, треба да се преводи тако да има смисла када се прочита на српском језику, уз прилагођене стручне термине. Дакле, сваку референцу отвориш, пре него што је залепиш, да видиш да ли заиста ту пише оно што ти хоћеш да представиш. Ја, лично, углавном избегавам преводе. Моја ствар, наравно, али није ми проблем ни да чланак ишчитам на неком другом разумљивом језику. Кад видим структуру чланка која је налик оној на неком другом пројекту, ја онда схватам да у великој мери оцењујем превод. Чланке треба прочитати да би се о њима расправљало. Ништа нама не значи 20 падобранаца који су гласали {{за}}, ако тиме једна конктруктивна критика буде изопштена, прегласана и замемарена. Ја мислим да једно прецизно образложење итекако представља основ за дужу расправу. Исти коментари иду у исти кош, квантитетом истих, ништа значајно не добијамо, сем неке врсте подршке. Нису проблем гласови за, проблем је управо то занемаривање грешака. Мада, није лоше да имамо нешто написмено, оквирно, шта би требало чланак који се предлаже за статус изабраног минимално да задовољи. Ако већ хоћемо неки стандард. Такође, реченице попут „Добар чланак“, „Види се труд“, „Подршка аутору!“ и сл. нису аргументи, већ субјективне инсинуације. То је само начин да се некоме да гас. Уз глас би требало да стоји оцена због чега је исти такав какав је, али уз позивање на тај претходно установљени стандард, као и нека лична критика која се искључиво тиче чланка. Колико је ко стручан за одређену тему, друга је ствар, али је нама превасходно битна проверљивост. --Lotom (разговор) 02:12, 23. септембар 2019. (CEST)

Против. Најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе је гласање. Чему онда избор за сјајне и добре ако се то укине, сваки Википедијанац има право да гласа и изнесе свој став. Наравно, кроз гласање се и смањује злоупотреба. Питам се чему онда добри и сјајани чланци ако ће неки тамо појединац све одлучивати, у чему је поента. Не треба дозволити да појединац ради шта му се прохте, већ да заједница кроз гласање и јасно утврђена досадашња правила доноси важне одлуке за пројекат.--Soundwaweserb (разговор) 22:25, 22. септембар 2019. (CEST)

Јел ти уопште имаш представу шта је рецензија? Расправе би се одвијале као и до сада, само што не би било пребројавања гласова. Свака рецензија би у ствари представљала глас за или против, а успут би се износиле конкретне ствари везане за чланак. И сами чланци би били много квалитетнији. О каквом одлучивању једног човека ви говорите. И што се мене тиче увео бих правило да сјајни и добри чланци морају бити написани искључиво ћирилицом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:40, 22. септембар 2019. (CEST)
Ти уопште не читаш коментаре, извини, јел ти мене овде зезаш. Свако има право да изнесе свој став кроз гласање јер ово је слободна енциколпедија. Ко си ти да то укидаш! Ја не знам шта је ово, као да су људи потпуно изгубили компас. Ја још увек размишљам разумно и пре свега својом главом, а то што ти причаш о рецензији и некаквим аргументима, то нема везе са животом. Ко ће бити судија и рећи твој аргумент је валидан а мој рецимо није. Ко је тај који се разуме и у медицину, географију, спорт, астрологију и у све. Ваљда треба заједница да одлучује својим гласовима, а не некакав рецензент. Ако тако наставите, неће нико ни учествовати у гласањима, ето нека остане на неколико појединаца приватни сајт па нека о свему одлучује. О Боже сачувај, шта све нећете написати овде.--Soundwaweserb (разговор) 23:07, 22. септембар 2019. (CEST)
Ја стварно не разумем што се ја уопште расправљам са тобом, јер расправљати са тобом је дословно лупати главом о зид. Где пише да ће било коме бити забрањено да коментарише. Ајд ти мени реци нешто, по садашњим правилима да би чланак дошао на гласање мора да прође расправу. Јел тако? А ко одређује а ли је расправа успешна или не? О каквом укидању слободне енциклопедије ти причаш? И имаш ти уопште представу шта значи та реч слободна у овом конктексту? Дечко, слобода у овом смислу значи да је њен садржај доступан свима, а не да свако ко се накачи на интернет има право да пише шта хоће. А то колико озбиљно схватате све ово најбоље говори назови расправа на чланку о холандском фудбалеру који је тренутно у процедури. Тако да поштеди ме патетике и драме молим те --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:20, 22. септембар 2019. (CEST)
Једини који овде драми си ти. Ничим изазван си се накачио на мој коментар, још си нашао мени да причаш ти о слободној енциклопедији, ти који си људе називао мувама! Дакле, немој мени само да говориш о озбиљности. Па како те није срамота. Ти не знаш ни шта је то, за разлику од тебе ја сам дугогодишњи уредник који ради нешто овде преко 67 хиљада испатролираних измена, за твоју информацију. И не дозвољавам да ме вређају персоне попут тебе. То можеш са другима, мени немој да паметујеш овде. Изнео сам свој став, а то што се теби не свиђа, није разлог да говориш овде ко је озбиљан а ко не!--Soundwaweserb (разговор) 23:30, 22. септембар 2019. (CEST)
Извини дугогодишњи уредниче са преко 67 хиљада патролираних измена (и врв нула прочитаних референци приликом тих истих патролирања) нисам те препознао. Извињавам се што сам људе називао мувама, то је стварно недопустиво, а и увредљиво, према мувама. Да бих сапрао љагу са себе посипам се пепелом и признајем да сам говно, диктатор и шаторска певаљка. Фала на разумевање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)
Добро. Ако ти тако мислиш о себи. Онда ОК. Нећу ово схватити као сарказам, ако си тако описао себе, у реду то је твоја ствар. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 00:01, 23. септембар 2019. (CEST)

Недавно изабрани сјајан чланак Религија у Русији такође је „лош превод лошег оригинала” јер врви од енглеских површности (и лажи) при обради неке теме везане за Русију. Сав проблем у чланку је што се ради о преводу, а не о оригиналном сјајном „српском чланку”. Али то није проблем који треба да рјешава неки администратор жељан моћи већ су довољни уредници да укажу на такве ствари, евентуално гласају против, и наведу и друге да испитају ствар и колико-толико се реално изјасне. Нису уредници на пројекту неспособни да одлуче хоће ли неки чланак прогласити за изабрани. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:35, 22. септембар 2019. (CEST) с. р.

Честитам, управо си демантовао самог себе. Тај чланак је изабран за сјајан и сви су гласали за. Циљ новог гласања и јесте да се такве ствари избегавају и такве дилеме решавају, а не да се лупају гласови по методи набадања у мраку. Ти први си изнео примедбу , марина је одговорила, а теби наравно није пало на памет да даље развијеш ту тему и претвориш спорне тврдње у непристраснији текст. А као администратору то би тебало да ти буде обавеза. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:47, 22. септембар 2019. (CEST)
Мени се не свиђа идеја да администратори буду ти који ће рећи чији је аргумент добар. Вероватно нам се свима разликују ставови по томе шта је добар аргумент. Као друго, ботовско за постаће ботовски аргумент, тако да се злоупотреба неће спречити. Као треће, нисмо ми изабрани да било коме шефујемо и умањујемо ту паролу слободна енциклопедија, а тек нисмо меродавни да судимо на све теме. --MareBG (разговор) 23:11, 22. септембар 2019. (CEST)

Идеја је добра али мислим да се код нас не може спровести. За разлику од ен вики гдје има толико корисника и администратора да многи никада нису били у контакту и не знају једни за друге, код нас свако зна свакога и сви су у некаквим односима. Тачно је, гласање нам се често своди на то да се гласа позитивно за чланак који је предложио корисник са којим је неко у добрим односима, односно да се гласа против ако неко са предлагачем није у добрим односима. Чланци се често и не прочитају. Ево да кренем од себе, у последње вријеме сам се трудио да прочитам чланке за које сам гласао, али било је случајева у прошлости када сам гласао а да нисам прочитао цијели чланак. Предложене промјене су добронамјерне и вјероватно им је циљ да сузбију злоупотребе, али чак и да се усвоје све би остало исто, само би још мало моћи са заједнице било пренијето на администраторе.— WR 23:18, 22. септембар 2019. (CEST)

Аца је само изнео предлог, а о томе се може дискутовати и детаљније утврдити нека правила. Мислим да нема потребе да ико пресеца, као што не пресеца ни сада. Исте овакве нападе смо имали и када су пооштрена правила за гласање и када је онемогућено гласање уредницима који немају довољан број измена у ГИП-у, јер ми смо до тада имали инвазију налога који су се појављивали само на гласањима (а слепцу је јасно да је реч о злоупотребама). И колико само нових сјајних чланака смо добили од тада, а колико њих је пре тога падало на гласањима због личних анимозитета међу уредницима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Прије свега бих хтјела да кажем да сам непријатно изненађена што су 2 сјајна чланка које сам ја написала споменута у негативном контексту, као и коментар на расправи за неког фудбалера. Немам баш воље да се правдам за то све, чланке преводим са ен.вики, а коментар сматрам сасвим валидним. Ја се трудим да сваки предложени чланак прочитам и исправим ситне грешке на које налетим. Ако наиђем на нешто проблематично у структури чланка, напишем то на сзр. Е сад, што се тиче самог приједлога, мислим да је добар али да то неће проћи код нас. У принципу, већину ствари су рекли Волш и Винд. Прва ствар је да ми и сад једва скрпимо минималан број људи потребних да чланак уопште прође, чак и само да оставе глас. На расправама нико ником не брани да остави свој коментар што ви покушавате овде да предложите. Такође, чланак на расправи није ничије власништво те је тако сваком дозвољено да поправи грешке. Ви бисте само неке реформе, што држи воду 5 минута па замре. Направили смо избор за изабране слике гдје је у почетку било дупло више слика него што мјесец има дана, док је сад за октобар једва накецкано довољно слика за сваку категорију. Тако би и овдје било, ставите да треба 5 рецензија, на првом чланку ће бити 15, а до Нове године ћемо молити 5 особа да нам напишу било шта јер је свима досадило. Даље, слажем се да се појединцу не може дати толико право да одлучује о валидности нечијег аргумента. Свако од нас овдје вјероватно зна који администратор о коме има позитиван, а о коме негативан став. И то је сасвим океј, људи смо, нисмо створени да будемо објективни. Нико не може толико да закопа своје емоције и да објективно одлучи у свакој ситуацији. Као што рекох у расправи која се водила паралелно на дискорду, ако су Ацини коментари били претпреглед тога како ће рецензије изгледати, да неко напише „Е ту си имао грешку у куцању, исправи то”, умјесто да узме и сам исправи те грешке јер ће њему требати више времена да то напише у рецензији и аутору да то нађе у тексту, него рецензенту да то у току читања исправи, онда сам ја апсолутно против ове идеје. Умјесто да одмах кренемо са овим драстичним промјенама, ајде да мало популаризујемо те расправе, то је овде велики проблем. Као што Маре рече, то ће бити опет шаблони од рецензија, можемо ми промијенити систем али људи остају исти. Све се свело на 10 особа које предлажу и гласају, осим кад су у питању посебне особе, онда се ту створи 20 гласача од којих 10 не учествује ни у чему другом на Википедији. И да, скидам капу особи која провјерава сваку референцу док чита чланак како би видјела да ли заиста на том линку постоји информација из чланка. — Марина Симић (разговор) 03:51, 23. септембар 2019. (CEST)

  Коментар: Podržavam predlog. Stim što sam ja za to, zbog „osetljivosti” pitanja i nepoverljivosti dela zajednice, da uvedemo trajal verziju od recimo 4 ili 5 meseci. Dakle sledećih 5 meseci po novom sistemu da radimo, pa da vidimo. Ako bude loše, vratićemo se na stari. Šta mislite o ovome? --ANTI_PRO (разговор) 09:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Заједница је подељена и то је сасвим океј. Свако има право на свој став. @MarinaSimic: можда сам мало превише ишао у детаље тад уместо да сам исправим. Углавном, у рецензијама би се налазиле неке крупније ствари уместо словцета. И да, Никола је пуно тога рекао. Многи чланци су постали сјајни, а ко зна колико нам је ствари/грешака промакло, што је само доказ колико је гласање најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе. Сваки предлог се може спровести ако се то уради на најбољи начин, па не мислим да би то било нека препрека. Заједница би се навикла на нову процедуру. @Ivan VA: Ако буде примедба на нови систем, вратићемо на стари. Нису то неке огромне промене што се кода тиче. У супротном, требало би из Википедија није већинска демократија променити у Википедија је углавном већинска демократија, будући да нам се пракса и правила тренутно никако не поклапају. — Жиле () 19:23, 23. септембар 2019. (CEST)

Па није баш да је заједница подељена, осам се не слаже, троје корисника су за. Очигледно има примедби на нови систем, те не видим да се постигао договор и нема сврхе применити га. Не може на силу. --MareBG (разговор) 19:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Да би се ово реализовало, требало би прво мало порадити на овим странама. Онда има смисла уводити конкретна образложења и позивање на неке од смерница, по систему чланак задовољава или не задовољава услове. У наставку можеш да изнесеш неки лични утисак, али који је у вези са чланком, не са аутором истог. Значи те подршке аутору, или само свиђа ми се чланак, или ми се не свиђа, немају много смисла. Није у реду да неко ко је одвојио своје време да прочита чланак и изнесе конкретне критике буде просто прегласан лупањем рецки. Ово опет не значи аутоматски да су сви који су се изјаснили заиста прочитали, али подразумева да ће сваки глас бити размотрен и да неће бити занемарен само због тога што је прегласан простом већином. Такође, гарантује и да ће гласови против, који су усмерени искључиво у инат аутору, без јасних замерки на сам чланак, бити изузети од убрајања. Слично овоме, може се применити и на расправу изнад. --Lotom (разговор) 22:22, 23. септембар 2019. (CEST)

Слажем се. Још једном да се оградим да је ово само предлог. Можда га и нисам добро обрадио на неки начин, а има потенцијала. Зато је свака сугестија/примедба добродошла. Ако будем имао времена, у октобру ћу изнети конкретни предлог на засебној страници која је видљивија од ове. — Жиле () 22:36, 23. септембар 2019. (CEST)

Свако омаловажавање гласа и става уредника у прошлости је увијек доводило до напуштања пројекта. То је својеврсна приватизација пројекта гдје се једној групи људи покушавају дати сва права, а та иста група људи није у стању да сама изнесе пројекат. Отприлике се пропагира да смо сви једно, али неко је феудалац а неко кмет. Ово је енциклопедија и главна сврха овдје је да се пишу чланци, а не да се врше утопистички експерименти на тему како Перица замишља Википедију. Уосталом, једна од особености СР википедије је управо та што уредници овдје имају права и простор да раде, свакодневно се могу успјешно борити својим аргументима, а не да зазиру од неког админа и да га гледају као бога. Околне википедије се скоро па своде на коначну ријеч администратора у неком питању и зато и јесу такве какве су. Неко је покушао исмијати каква је то МОЋ администратора која се односи на неки чланак?! Па шта ми овдје дијелимо милионске грантове иначе, па нам је неки чланак небитан? Основна ствар пројекта и јесте како ће ГИП изгледати. Једна од основних логика на пројекту јесте да на разним страницама можеш свашта писати, али у ГИП-у не можеш. Уредници се не посвађају око 50 чланака у цугу већ само око једног јединог чланка. Тако да прибавити себи овлашћење да сам одлучујеш како ће један чланак изгледати јесте озбиљна ствар и централна ствар на енциклопедији. Поновићу, ми овдје не дијелимо новац нити постављамо министре већ одлучујемо какви ће текстови чланака бити. Ако лишиш уреднике права да одлучују какви ће бити чланци које пишу, па зарад чега ће они остати на пројекту! --Жељко Тодоровић (разговор) 23:22, 23. септембар 2019. (CEST) с. р.

Mislim da je većina kritika iznesena protiv uvođenja novog sistema neopravdana. 98% apostrofiranih stvari odudara od same prakse glasanja o sjajnim i dobrim člancima. A to je praksa gde se mahom ne čitaju ti članci i glasa se po difoltu „na poverenje”. Tako da je ideja da će tu sad da se vodi nekakav pokušaj dirigovanja i manipulacije ako par zainteresovanih korisnika recenziranjem utiču na izbor, prilično neopravdana. Jer se to vidi iz same prakse odabira. Na engleskoj i nemačkoj viki je, uostalom, odavno uspostavljen sistem gde se ovako odabiru članci. E, sad, ono što priznajem da će biti škakljivo jeste ovih 2% slučajeva. Dakle članci za odabir gde se dobar deo zajednice očituje. Poslednji takav slučaj je bio kad sam ja kandidovao najviši orden ex-bošnjačke vojske za dobar članak. U takvim situacijama kad postoje povišene strasti i kad postoji mogućnost osetljivosti na pravičnost procedure (jer se adminima daje diskreciono pravo da zaključaju proceduru po novom), onda može da se uvede glasanje. Ja bih to tako uradio. Ako postoji trećina (ili polovina) recenzenata koja se ne slaže sa drugim recenzentima u pozitivnoj oceni članka (ili obrnuto ako 2/3 glasa protivno), da se onda ide na glasanje tipa kakvo imamo sada. U suštini sistem recenzije počiva na premisi da se proverom i dijalogom stiže do kvaliteta. Ako, zbog ovog ili onog, ta dva principa zakažu (odnosno, da jedna strana u diskusiji misli da su zakazala), onda može da se ide na glasanje. --ANTI_PRO (разговор) 10:18, 24. септембар 2019. (CEST)

Пази, Иване. Не можемо ми сад оцењивати аргументе за и против, као и да их означимо неоправданим. Не можемо ни да применимо систем ако се заједница не сложи. Било би лепо кад би свако изнео оно што мисли и оно што би требало променити, па да нађемо неки компромис између свега и да свима одговара. Ко што Маре рече, не може на силу. Кад се буде нашло одговарајуће решење/предлог, биће покренута дискусија на засебној страници као што сам рекао. — Жиле () 11:00, 24. септембар 2019. (CEST)