Википедија:Трг/Правописна питања

Увод

Правопис је подстраница Трга на којој се расправља о правописним питањима и недоумицама.

Овај веб-сајт је издање Википедије, онлајн-енциклопедије, на српском језику. Стога, сви чланци морају да се придржавају Правописа српскога језика из 2010. или новије године.

Овде можете пронаћи основе правописа. Погледајте и најчешће правописне и језичке недоумице. Обавезно транскрибујте лична имена и топониме (више информација).

Списак транскрипционих система:

Покрени расправу

« Архиве, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43

Архивирај

Именовање чланка особе која је познатија по свом надимку

Помаже Бог. Овијех дана ме неколико пута претили уредници вишега чина (ја сам само „обичан уредник”), а ја само радим посао уноформисања чланака по узору на много дефинисанија енглеска правила. Дакле, не вандалишем, нити ратујем изменама, само униформишем чланке, које ми западну за око, и сређујем и овако:

Име чланка је по устаљеном имену
У првој реченици иде пуно име и презиме с рођења
У осталим реченицама се пише устаљено име
У инфокутију иде за назив устаљено име, а у одељку за пуно име и надимак се пишу име при рођењу и надимци
У апозицију после пунога имена и презимена иду само псеудоними који се апсолутно разликују од имена (Јован Грунчић → Главата Мајмунчина, а не: Томислав → Томo; Драгослав → Драган /Николић/)
Рођено име људи који сада имају дијаментрално супротан псеудном, може се користити у тексту у којем се говори о раном животу аутора, све док није постао то што јесте (Јован Грунчић је рођен у Новоме Саду 1994. године. У истом граду је завршио основну школу. У том периоду се упознаје са Николом Давићем (Волвокс Носферату)).

То је то, пошто се овај одељак трга натрпава неким небитним питањима (да их не именујем, осудиће ме да сам хомофоб /само ми још то фали/, а нијесам) која су јасна као дан — то не кажем ја, него већина админа, а и академика лингвиста, — ред је мало да се бацимо на (правописна) питања која су од виталнијег значаја. Исто тако, ср.вики треба много више посла с важнијим стварима од тога — милион чланака чека за чишћење, убацивање извора, чланака без категорија или лоше категорисаних. Да не помињем чланке где су мртве датотеке или лоше постављене референце, као што је нпр. ово. Патролирања такође фали, као и нових чланака. А изгледа сам ја проблем који то све радим, а други нијесу. Поздрав, слава живоме Богу. — Ничим неизазван (разговор) 13:28, 4. јануар 2022. (CET)

Коментари

Управо супротно, ти си тај који спороводи самовољу на пројекту и ратује на неколико чланака. — Пинки (разговор) 15:48, 4. јануар 2022. (CET)

Emoji са подигнутом обрвом IмSтevan ^{разговор} 05:03, 6. јануар 2022. (CET)

Коментар: Трг није и не смије бити простор за препуцавање. Сва правила су веома јасно дефинисана овдје ерго нема потребе за дебатом или расправом. Није тачно нити према правилима да надимак према којем је особа препозната или према којем је именован чланак не смије бити поменут у уводнику, у оквиру апозиције или другачије. За појединачне случајеве користимо СЗР. — Садкσ (ријечи су вјетар) 16:27, 4. јануар 2022. (CET)

Коментар: Не можемо преузимати правила са Википедија на енглеском језику и слепо их убацивати овде, јер су у питању различити језици. Код нас надмици могу доћи од имена, презимена или на други начин. Припродно је да се они надмици који иду од имена наовде одмах иза имена → Иван Иво, Момчило Момо, Драгослав Драган... Зашто би те и такве надимке избацивали из увода!? — Пинки (разговор) 09:39, 5. јануар 2022. (CET)

Оптерећују увод. Види колико Ајс Нигрутин, Ничке 3000 и Главата Мајмунчина имају псеудонима (који по правилу морају у увод). Исто тако природно је и из енглескога да Џозеф → Џо итд. За надимке који су изведени из имена имамо места за свако остало спомињање у тексту, у инфокутији (име инфокутије) и у инфокутији (надимак). Дакле, природно је да препознатљиви надимци буду свуда остало, само не у уводу текста јер ту ипак узимамо право име. Добар пример је Лека Ранковић који има два тотално различита надимка која нису блиска ни између себе ни са именом, што додатно оптерећује увод. Да не спомињем да га нико у животу није звао српски Александар, него Лека. — Ничим неизазван (разговор) 13:05, 5. јануар 2022. (CET)

По чему оптерећују увод!? Мени је сасвим нормално да стоји Драгослав Драган Николић, Мимчило Момо Капор и слично. Ти људи које наводиш имају псеудниме и надмике који нису изведени од имена, и код њих може да стоји, познатији као па навођење надимака. Лека је ранија изведеница од имена Александар, данас се чешће користе Аца или Саша. Такође, Ранковић је тај надимак користио у каснијим годинама, јер је у предратном, ратном и поратном периоду био најпознатији као Марко. — Пинки (разговор) 13:54, 5. јануар 2022. (CET)

Тако је, ја се зато залажем да он буде Лека Ранковић. Лепо оптерећују увод јер по правилу изискују додатне знакове интерпункције, као што су наводници и црте, а и овако је пренатрпана прва реченица тиме. Своје индивидуалне ствари не треба да намећемо другима, и мени је нормално нешто друго па то није оправдање или неки доказ. Дакле, наслов треба по имену према ком су препознати, а пуно име само у првој реченици и у инфокутији за одељак (пуно име). Може пуно име бити и када се говори о раноме животу, али то само за оне који имају псеудоним као Ничке 3000, кога је један корисник назвао „Пичке”, и за то сам опет ја опоменут, а недуго затим и блокиран заувек без права да се огласим на СзР. Али авај, ја само то радим због доследности и оптерећивања, поготово у случајевима као што је Лека Ранковић. Одличан пример, два неповезана надимка одвојена цртом у уводној реченици у којој постоје још неколико знакова интерпункције пре тачке. Друго, што се само леке тиче: прочитај Правопис т. 182а, и види како се означава Удба, Озна итд. Има овде један админ који се хвали познавањем ортографије, а само се иживљава над слабијим по чину, а не сме да се изјасни када ти кршиш те норме, а камоли неко од админа. И онда ја награбусим. — Ничим неизазван (разговор) 14:04, 5. јануар 2022. (CET)

Гај Јулије Цезар (не Цезар Јулије); Стефан Урош I (не Урош Храпави); Стефан Душан (не Душан Силни); Стефан Урош V (не Урош Нејаки); Лазар Хребељановић ( не Цар Лазар); Вук Бранковић (деспот) (не Змај Огњени Вук); Петар I Карађорђевић (не Петар Ослободиоц или краљ Петар...); Драгољуб Михаиловић (не Дража Михаиловић и сл.); Јосип Броз Тито (не Тито Броз); Јован Јовановић Змај (не Змај Јовановић); Владислав Петковић Дис (не Дис Петковић); Светлана Ражнатовић (не Цеца Ражнатовић); Жељко Ражнатовић Аркан (не Аркан Ражнатовић); Драган Стојковић Пикси (не Пикси Стојковић); Владимир Петровић Пижон (не Пижон Петровић);
Изузеци: Карађорђе Петровић (јер је и приватно тако представљен); те листа некаквих мање/више препознатљивих музичких звијезда и звјездица... Радован ⁂ 14:58, 5. јануар 2022. (CET)

Коментар: Слажем се са овим. Нпр. када бих видео чланак под називом „Драгослав Драган Николћ”, помислио бих да је ово „Драган” друго име човека, а не надимак или слично. — HoneymoonAve27 (разговор) 15:29, 5. јануар 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: ниси разумео, ја не кажем да чланак треба да се зове Драгослав Драган Николић, већ да у уводној реченици треба да стоји његово право име Драгослав и надимак Драган, по коме је познат и који му је постао друго име. Такође и за остале примере које сам навео у уводној реченици треба убацити пуно име и надимак. Именовање чланака може ићи и по надимцима, као у конкретном случају Драгана Николића или Моме Капора, али не трба претеривати као у случају Александра Ранковића, јер су надимак Лека користили његови пријатељи и ближи сарадници, а не читава јавност. — Пинки (разговор) 12:19, 6. јануар 2022. (CET)

@HoneymoonAve27:, свака ти је на месту. Сам боље не бих срочио. Апсолутно сам сагласан са тобом! Све остало оптерећује увод, а горе сам написао каква је најбоља пракса која не оптерећује. Замисли Мирољубу Петровићу да ставимо „главурдан” јер „су га тако звали док је био мали.” — Ничим неизазван (разговор) 15:24, 6. јануар 2022. (CET)

је(сте) била (је)

Поздрав свима,

Хтео бих да једном за сва времена решим ову дилему унутар себе (с обзиром на то да сам преко баре 22 године) што се тиче конкретно ове чињенице коју @Ничим неизазван примењује па бих хтео да разрешим шта и како се ради.

Дакле, видим да он често пута постави уместо била је - јесте била. Оно што је он поставио као разлог измене је валидан разлог зашто мења али мене занима који је начин коректан (ако уопште и постоји коректан начин) јер нисам видео да нико други примењује такав начин изражавања и писања.

Питам из два разлога,

Уколико Ничим направи такву измену, ако таква измена треба да се враћа, као патролер, да знам шта да радим или да је патролирам као исправну или да је враћам као неисправну.
Питам и за своје (као и туђе) многобројне чланке да знам ако је правилно да се каже јесте била или јесте био да онда поправљам све моје чланке пошто сам ја до сада то све писао у формату била је или био је

Хвала свима на помоћи и надам се конструктивним одговорима а не изношењу личних ставова.

Боки ^пиши 17:12, 5. јануар 2022. (CET)

Коментар: Је је скраћени облик од јесте, може на оба начина да се употребљава и правилно је оба. Као и облик био је. Све зависи од стила аутора, односно. Као употреба речи након и после нпр. [1] — Ничим неизазван (разговор) 17:14, 5. јануар 2022. (CET)

@Ничим неизазван - Не разумем како је правилно оба. Мислиш ово је само дужи облик ? Боки ^пиши 17:41, 5. јануар 2022. (CET)

Коментар: Однедавно сам почео да дајем предност облику „јесте” због оваквих неграматичких случајева („Њујорк град је”, „Цеца српска је превачица”). У начелу, постоје ситуације када су могуће обе варијанте („Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, јесте српска певачица” и „Светлана Ражнатовић, познатија као Цеца, српска је певачица”). Додуше, сложен је овај проблем, па сам се за сваки случај обратио неким лингвистима, али нисам добио одговор. — Aca (разговор) 17:48, 5. јануар 2022. (CET)

@Aca Да ли су онда те измене валидне ако неко, ко год да то буде, направи ту измену на неком чланку ? Боки ^пиши 20:34, 5. јануар 2022. (CET)

Коментар: Ово вам је скоро па филозофско питање. „Је”, „јесте” је синоним за битак, не само у смислу живог бића, већ и разноразних предмета, па и области људског сазнања. „Геологија је наука…”… „Физика јесте доста напредовала у прошлом вијеку”… „Стефан је ванземаљац…, он јесте био у свемиру… (а може и „је” у оба случаја) ” Његов одрични облик је „ни-је”, „ни-сам”, односно „није” „нисам”… Који се употребљава зависи од контекста, (па и стила, како горе рече овај „Ничеовац” ) , и ни један ни други нису погрешни. — Славен Косановић {разговор} 22:03, 5. јануар 2022. (CET)

Коментар: Проблем је што испред тога је/јесте у већини случајев стоји заграда, неретко и зарез. А одбор за стандардизацију каже следеће:

4. Енклитика нe мoжe дoћи пoслe пaузe (нaрoчитo oнe кoja je у писaњу oзнaчeнa зaпeтoм, цртoм или заградом), нпр. правилно је Oвa влaдa, дрaги мoj, свaкoмe je oмoгућилa пристojaн живoт, а није правилно *Oвa влaдa, дрaги мoj, je свaкoмe oмoгућилa пристojaн живoт. Такође је правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – своди се нa минимум, а није правилно *Увoз луксузнe рoбe – aли и нeких сирoвинa – сe свoди нa минимум. Самим тим је већина измена које је НН направио граматички погрешна ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:49, 5. јануар 2022. (CET)

Никола, Никола, Никола, полак. „Јесте” није енклитика, већ наглашени облик глагола „јесам”. — Aca (разговор) 22:53, 5. јануар 2022. (CET)

Некада се, како каже Никола, о тим језичкостилским детаљима водило више рачуна. Колико се ја сјећам и ако се не варам, у нашим штампаним енциклопедијама „је” „био је” избјегавано је на самом почетку одреднице: Микеланђело Буонароти (р. 0000- у. 0000), италијански вајар и сликар; Хегел (р. 0000 – у. 0000), њемачки филозоф. …, итд. — Славен Косановић {разговор} 23:08, 5. јануар 2022. (CET)

Дакле, нема потребе да кажеш је(сте) и/или је (био; био је), кад си га већ „породио” у загради годином рођења, а ако је био, „сахранио” годином смрти)…

— Славен Косановић {разговор} 23:14, 5. јануар 2022. (CET)

(1) Негативно сам изненађен примедбом на мој рад од стране уваженога админа @НиколаБ:. Пошто нема ко да ме одбрани (иако се многи залажу за „мој” начин /чак и неки админи/), морам сам. Ја се залажем за пун облик глагола бити, односно јесте који није енклитика и самим тим може доћи после паузе у свим облицима. Да се разумемо, само у случајевима када заграда или апозиција прави беспотребно мешање придева и скраћеног облика глагола бити (је). Исто тако када субјекат претходи месту глаголске синтагме био је, по правилу треба да се пише је био (Никола Тесла је био амерички научник. А не: „Никола Тесла био је амерички научник.”). Дакле, зато користим облике јесте био и јесте, уместо скраћених облика био је или је. (2) Драги @Славен Косановић:, апсолутно Вас разумем и то као човека од књиге, а посебно као човека од Духа. И мени је то некако најкомпромисније решење, да се избаци глагол, али некако и енглеска пракса, а и српска пракса на овом пројекту није таква. Шта ја знам, али увек је боље да појам иде масним словима, па запета (никако „зарез”) као у разним нашим појмовницима, нпр. Вујаклијином Лексикону. Сагласан сам са Вама. Такву праксу сам видео и на руској вики, ако се не варам. Да ли то можемо овде да применимо... Не смем ни да помислим.

— Ничим неизазван (разговор) 15:24, 6. јануар 2022. (CET)

@Ничим неизазван: Прије неколико година, не знам тачно, у ствари 2010. године на РТС-у је објављена репортажа о дјечаку из Ниша који је, умјесто српског, усвојио енглески као матерњи: „Нишлија а прави се Енглез”… Дакле, он се са својим малим колегама и породицом споразумијевао на енглеском: „Пошто укућани не говоре енглески, нико не зна како је Димитрије успео да савлада тајне страног језика и да га боље зна од матерњег, српског. Као и већина деце, најчешће је, као мали, време проводио уз рачунар и телевизор, па је право изненађење било када је са пет година на течном енглеском успео да преприча видео игрицу.” … „Док родитељи траже помоћ стручњака и ангажују професоре српског језика, Димитрије чита књиге на енглеском и комуницира са вршњацима из Америке”… „Стручњаци са англистике нишког Филозофског факултета кажу да су јака мотивација и таленат помогли Димитрију да преко средстава модерне комуникације усвоји енглески као матерњи, иако потиче са другог говорног подручја.” … „Да би добро разумео градиво из читанке за пети разред, Димитрију је, како каже, лакше да чита и размишља на енглеском језику. Иако разуме српски, мајка и сестра му свакодневно помажу да разјасни падеже, акценте и значење појединих наших речи.” … „Сања да ће једнога дана живети и да ће бити глумац у Холивуду, о чијим филмским студијима и продуцентима много тога већ зна.” … итд. Не сумњам да има још оваквих случајева. Проблем је када дјеца без усмјерења неког професионалног учитеља усвоје прво граматику (а и логику) неког страног језика, то се више не може олако исправити. Овдје на Википедији, корисници преводе само са енглеског језика, што је по мени велика грешка. Имате наше литературе у изобиљу у виду електронских прф и епуб књига, користите и њих, а и добрих чланака на Википедијама других језика, италијанском, шпанском, руском, њемачком… На крају, морате читати књижевност на свом језику, у супротном, ваши преводи неће личити ни на шта. — Славен Косановић {разговор} 15:57, 6. јануар 2022. (CET)

Уважени @Славен Косановић:, кад смо код тога, послушајте на овој вези евергрин звучни-запис кад Стојан каже „ја јесам звао Жућу у пошту”, он ту не користи скраћеницу „сам”, него пун облик. Дакле пун облик може да се користи и кад се нешто наглашава. Ово је културни евергрин. — Ничим неизазван (разговор) 17:40, 6. јануар 2022. (CET)

@Ничим неизазван: У приповедању, поезији, беседи, и уопште у књижевности, се може користити „шта год ти хоћеш”… Енциклопедије спадају у „научну литературу”. У „научној литератури” се негује један „формални језик”, ослобођен од метафора, епитета, парабола, и свеколиких језичкостилских фигура и поетских „изненађења”, на крају, и „беседничке реторике”. То уопште не значи да он аутоматски мора бити „сиромашан”, већ да preciznost, konciznost, otmena uprošćenost, ubedljivost i prirodnost (дефиниција тзв. београдског стила интелектуалних кругова с почетка прошлог века, тачније 1900. године: Речник књижевних термина, Нолит) код преношења информације стоји изнад оног „поетског” „уметничког” или „књижевно-уметничке слободе”. Некада се наука преносила у стиху: читав један религијски систем код Хомера (Илијада, Одисеја) и Хеосида (Теогонија); код Платона филозофија у дијалогу, ипак то већ вековима није случај. Можда би тако било лепше, али би сигурно било и доста погрешних разумевања онога што је у чланцима, и било би потребно стручно их тумачити, као што је случај са већ поменутим делима.

— Славен Косановић {разговор} 19:59, 6. јануар 2022. (CET)

Богенвил, Бугенвил / Ток пишин, Ток писин

Скоро сам направио нову страницу Аутономна покрајина Богенвил, која је заменила стари чланак Бугенвил. Свуда где се писало о имену државе или било чему што би имало устаљено име на локалном језику ток пишину (име острва, покрајине, политичких партија), име сам транскрибовао као Богенвил, с обзиром на то да према је сајту hawaii.edu, изговор слова о чист и сличан оном из енглеске речи „boat” . Тамо где се ради о француским именима као што је Луј Антоан де Бугенвил сам користио име Бугенвил јер ипак то је француски.

Bougainville има изговор Буганвил на енглеском и француском, док Bogenvil има изговор Богенвил на ток пишину. Што се мене тиче, име чланка сам добро написао, јер тако га зову локални становници.

Ипак, одређен број медија у Србији је током извештавања вести о референдуму за независност Богенвила, име транскрибовало као Бугенвил (брза Гугл претрага ће ову тврдњу и подржати). Овај део света ипак није толико познат код нас, нити има већи број поузданих извора на српском везаних са ову покрајину. Не знам да ли се овде може применити препознатљивост, али мислим да се коришћењем правилног имена „Богенвил” може спасити правилан изговор пре даље појаве покрајине или независне државе у медијима. Занима ме ваше мишљење о транскрпицији овог имена тј. да ли се треба држати француског и енглеског или локалног језика.

Друга ствар коју сам хтео да поменем је име језика Ток писин/Ток пишин. Према правилима изговора истог, језик се зове Ток пишин, али ипак, чланак на нашој енциклопедији се зове Ток писин. Језик је релативно непознат овде, па не мислим да би преправљање на правилан изговор имало већи утицај на могућност проналажења чланка. Да ли би тај чланак требало преименовати? IмSтevan ^{разговор} 21:33, 8. јануар 2022. (CET)

Кратки одговори данас :). /boʊɡənvɪl/ — Богенвил. Језик је ток писин. — Aca (разговор) 21:42, 8. јануар 2022. (CET)

@Aca: a што писин? S на том језику је Sh, зар онда није пишин? IмSтevan ^{разговор} 21:51, 8. јануар 2022. (CET)

Запис МФА (енглески): /tɒk ˈpɪsɪn/, запис МФА (ток писин): [ˌtok piˈsin]. Чак га и ХЈП наводи тако, па не би требало бити проблем. — Aca (разговор) 22:01, 8. јануар 2022. (CET)

Разговор ван теме

Коментар: Братијо, сигурно сте повезани на дискорду и — уместо тамо да се приватно дописујете, спамујете овде википедију о некој територијалној јединици у Папуи Новој Гвинеји значи не могу да верујем, а таман сте престали да водите косовске бојеве о правопису небинарних људи или не знам шта су већ. Ау бре, па не могу све да патролирам о каквим стварима дискутујете, а има милијарду, триста педесет милиона, седамсто шездесет иљада и 350 важнијих чланака, да би нас спамовали о Папуи Гвинеји. Имате дискорд па се мало дружите тамо, шта фали, нећу вам замерити, само молим вас да не читам више косовске бојеве о вашим правописним рахметли клајовским недоумицама. Мир Божји, Прћић се роди. — Ничим неизазван (разговор) 22:16, 8. јануар 2022. (CET)

Мислим да ако нисте спремни да патролирате измене и дискусије о чланцима, не треба да будете патролер. IмSтevan ^{разговор} 22:25, 8. јануар 2022. (CET)

Ја нисам ни аутоматски патролиран, а камоли патролер. Никада нећу бити нити један чин изнад тога, али — у исто време — обављам све функције које могу обављати уместо виших по чину, затварам гласања, патролирам измене, итд. итд., све да би овај пројекат био добар, а ви упорно смарате километарским правописним проблемима која су тренутно најнебитнија на пројекту. Дакле, ја само то не могу да верујем. Осипа нам се пројекат, Ацин дискорд се распада, људи му страховито одлазе, остаје сам, и уместо тамо да поставиш у одељку правопис ова смарачка питања, ти нас овде засипаш информацијама, и тиме гураш под тепих она главна, нпр. како писати надимке јер од тога зависи каквоћа изгледа нашег пројекта. Оживи мало Ацин распаднути сервер на дискорду јер му масовно одлазе људи, лакше им је да буду на ортачком „ултрадесничарском” серверу него да се смарају код Аце. Можда ћеш успети да покренеш сервер тим небитним питањима и тим небитним разговорима о покрајни на Папуи Новој Гвинеји. — Ничим неизазван (разговор) 22:31, 8. јануар 2022. (CET)

О чему ти причаш, човече. Мислим да никога не занима у шта ти верујеш или не верујеш. Правописним недоумицама у вези са чланцима јесте место овде и то је неоспорно. Такође, не би требало подбадати и скретати с теме. Ако имаш што паметно додати у вези с темом, изволи. Ако немаш, иди „патролирај”. Нико ти не брани. — Aca (разговор) 22:35, 8. јануар 2022. (CET)

Јесте, правописним недоумицама је овде место, али нећемо овде спамовати и водити косовске бојеве километарске о неким не битним питањима нпр. да ли ће у овом боксу за измене стојати хајпервеза или хипервеза, или кријејтив комонз или изворно на латиници. Те глупости, с којима ћемо свакако бити сагласни јер су небитне можете решити и на дискорду који је распаднут, таман да покушате мало да га подигнете. То је моја онако добронамерна препорука. Немојте злоупотребљавати овај трг да би нешто показали, упорно полемишете о небитним питањима. Добро, можда је оно о небинарности и могло овде да изађе, без обзира што је небитно, али ово о Папуи Новој Гвинији, њеним покрајинама и језиком који се говори у њеним џунглама, то стварно преотперећује овакву малу заједницу. Понављам, није ово енглеска или француска википедија где има милијарду чланова, него је нас шака која патролира, а спамују само они који ништа не раде (корисно). Зато вам кажем, немојте да набифлате правила и да их цитирате насумично, јер смара, радите нешто корисно свакако нико неће патролирати ни да ставиш да се румунски говори у тој покрајини нити каква је транскрипција са језика који још није откривен. — Ничим неизазван (разговор) 22:41, 8. јануар 2022. (CET)

Ово није разговор о Дискорду него о Аутономној покрајини Богенвил, молим Вас држите се теме. IмSтevan ^{разговор} 22:42, 8. јануар 2022. (CET)

Ау @ImStevan:, сад или ме тролујеш или не капираш баш добро неке ствари. Надам се да је ово прво, пошто си ме добро изнервирао, а после и насмејао. Као страница Гојко Величанстевни некад на фејсу. — Ничим неизазван (разговор) 22:50, 8. јануар 2022. (CET)

Процене да је нешто „најнебитније” субјективне су и не доприносе току расправе. Рекао сам ти, ако желиш придонети расправи, коментариши у оквиру саме теме. Немој причати о некаквих дискордима и паушално анализирати нешто што нема саме везе са самим пројектом. Дискорд је платформа ван саме Википедије и свако је слободан бити на севреру ако жели, али не мора ако не жели (тако смо се као заједница сложили). Имај на уму да ћу враћати даљне коментаре ван теме јер ометају расправу. — Aca (разговор) 22:45, 8. јануар 2022. (CET)

Заједница није дрва да се „слаже”. Она може само да се усаглашава. Наравно да ћеш да враћаш јер је цензура твој модус операнди. Да није тако, ти би ми оставио барем откључану СзР да могу да се браним јер си ме блокирао заувек. — Ничим неизазван (разговор) 22:50, 8. јануар 2022. (CET)

Добар језички мит. Теби је иначе анархија „модус операнди”. — Aca (разговор) 22:57, 8. јануар 2022. (CET)

Личиш ми на лика који је набифлао правила напамет и онда овде спамујеш са истим. Како ја анархиста када сам „ултрадесничар”, то су две искључиве ствари. Десничари су за поредак, ако нијеси знао. Само немој да ме вређаш, цензуришеш и тероришеш. А заједница тражи да не спамујеш о небитним темама овде. Имаш твој активан дискорд, па тамо удри бригу на весеље. То је моја препорука. Дакле није од виталног значаја како се презива општински оборкнез у Бангладешу или који језик се говори о прашумама Папуе Нове Гвинеје нити које средство плаћања користи племе Јаномаме у Амазону. Ову целу расправу о Гвинеји стави као ван теме, јер она то и јесте. Сад нико не види важну расправу о надимцима — Ничим неизазван (разговор) 23:03, 8. јануар 2022. (CET)

Коментар: Потпуно непримјерена дискусија, што од стране свјежег уредника Стевана, коме и најмање замјерам због неискуства на пројекту, што од стране нешто старијег уредника и администратора. Корисник Аца је школски примјер случаја инволвираног администратора и крајње непримјерено да је улази у препуцавања са корисницима, изнова и изнова, без обзира на прављење стилског отклона, док је колега НН све дубље у овим водама, на шта сам му већ указао. Википедија није форум, нити Редит, нити друштвена мрежа. Мислим да би било боље да други администратор пребаци дискусију на СЗР дате странице или је архивира. — Садкσ (ријечи су вјетар) 15:42, 9. јануар 2022. (CET)

За ово си потпуно у праву. Нисам баш до те мере испратио сваку причу, али ако је све разјашњено и затворено могла би цела страна да се архивира. Накупило се већ. — Lotom (разговор) 22:05, 9. јануар 2022. (CET)

Авио-компаније

Да ли смернице о писању назива компанија важе и за авио-компаније (нпр. Виз ер у Wizz Air)? — HoneymoonAve27 (разговор) 15:23, 27. јануар 2022. (CET)

@HoneymoonAve27: Рекао бих да да IмSтevan ^{разговор} 02:23, 31. јануар 2022. (CET)

@HoneymoonAve27

Колико ја знам, важи за све компаније уопштено укључујући и авио-компаније. Боки ^пиши 16:47, 2. фебруар 2022. (CET)

Сигуран сам да важе. Razzys (разговор) 16:41, 19. фебруар 2022. (CET)

Cohan

Која би била правилна транскрипција презимена глумице Lauren Cohan? Према гуглу би било Кохан, али нисам сигуран у то. Хвала унапред на одговору. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:36, 27. март 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27:, Кохан. Урађено — Ничим неизазван (разговор) 17:50, 27. март 2022. (CEST)

Јуниор/Џуниор/Жуниор/Млађи; Сениор/Старији

Поздрав свима. Занима ме да ли смо беше одредили конзензус у вези с именовањем особа чији саставни део имена чине комбинације из наслова ове теме — Јуниор, Џуниор, Сениор и сл. Да ли прилагођавамо српском и преводимо их у Млађи/Старији (нпр. Роберт Дауни Млађи, Кјуба Гудинг Млађи...) или их задржавамо у оригиналу (нпр. Винисијус Жуниор, Нејмар Жуниор, Фреди Принс Џуниор...)? И овде је заступљено мешање више варијанти, па би било добро да се одлучимо за једну и њу примењујемо до даљег, уколико конзензус није донет. — Вукан ® 22:42, 17. април 2022. (CEST)

Коментар: Ако је могуће, прво консултовати Правопис српског језика, наравно ако неко посједује неко новије издање. — Ранко Николић (разговор) 22:48, 17. април 2022. (CEST)

Коментар: Мислим да је боље свуда примјенити Млађи/Старији а Џуниор оставити само уколико је надимак особе. Увјек сам за варијанту на српском језику и у складу са нашом традицијом, када је то практично могуће и широко примјењиво, што у Вукановој дилеми јесте случај. Друга варијанта, мени нешто даља, а такође заступљена у нашој традицји је Отац/син. — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:55, 18. април 2022. (CEST)

@Ранко Николић:, @Садко: Узевши у обзир ваше предлоге и начела из Правописа, требало би од сада до даљег за стране атрибуте ове врсте користити искључиво појмове Млађи/Старији. С друге стране, уколико је исти атрибут истовремено и надимак по коме је та особа позната, онда би се он транскрибовао с језика којим се служи конкретна личност која је у питању. — Вукан ® 17:37, 3. мај 2022. (CEST)

Добар пример којим би се показала разлика између изреченог јесте Лео Жуниор — у званичном имену стоји Млађи, док надимак (псеудоним), по ком је познат, гласи Жуниор. — Вукан ® 17:41, 3. мај 2022. (CEST)

Сагласан сам. Мислим да би требао ову смјерницу увести у наш Стилски водич. Можда за 3-4 године неки од нас не буду уреднички активни па се појави слична дилема. — Садкσ (ријечи су вјетар) 17:48, 3. мај 2022. (CEST)

Јапанска транскрипција — Ђ/Џ, Ћ/Ч, и остала банда

Иако разумем да наш званични Правопис има одређене предлоге и правила око тога како треба транскрибовати јапанске речи, овим путем бих замолила уреднике Википедије да се на моменат позабаве гледиштем јапанолога данашњице који већ годинама покушавају да промене одређене устаљене (не)правилности. Прво да напоменем, неки изрази ће остати такви какви јесу јер једноставно су превише нормализовани у нашем језику (пример нинџа, уместо правилног нинђа), и наравно да не тражим да се све „грешке” исправе јер смо у скоријим годинама увидели да су, па, грешке. Најпре се окрећем ка чланку Џунџи Ито, који је до недавно био назван Ђунђи Ито (што је граматички тачно), па на Фуџивара, Коџики (чији је званични превод на српски Кођики (Јамасаки-Вукелић Х. ет ал, 2008)) итд. Јапански језик нема слово, а ни звук за Џ. Никад није имао, и никад вероватно ни неће имати. Ипак, Матица форсира да се J (Jay) пише као Џ, ch као Ч, односно да се користе правила која важе за енглески језик. Зашто? Јер је правилник застарео, настао када се о јапанском језику није толико знало код нас. Већ годинама, стручњаци са Филолошког факултета у Београду, као и други јапанолози, се боре против ове традиције. У прилог дајем јапанско-српски и српско-јапански речник професора Хирошија Јамасакија-Вукелића, Транскрипција и адаптација имена из јапанског језика професорке Љиљане Марковић, као и све преведене радове проф. Кајоко Јамасаки.

Апелујем да се од сада користе правила за која се залажу стручњаци за јапански језик, којих има много, а не само једна књига ма колико устаљена била.— Tira11 (разговор) 01:46, 20. април 2022. (CEST)

Коментар: Мислим да је корисница изнела довољно аргумената што се тиче овог питања. Нема разлога да се не придржавамо стручњака за јапански језик.— Soundwaweserb (разговор) 18:26, 20. април 2022. (CEST)

Коментар: Аргументација колегинице има тежину и поенту. У складу са тим, подржавам приједлог. — Садкσ (ријечи су вјетар) 19:27, 20. април 2022. (CEST)

Коментар: С обзиром да се не разумијем у тематику, нећу подржавати приједлог колегинице ни фаворизовати Матицу. Ипак,то да би то био преседан и вјероватно би био први пут да одступамо од Правопис Матице српске. Уколико неко може, били би веома корисно да контактира саму Матицу српску, да видимо због чега заступају овакав вид транскрипције. Ранко Николић (разговор) 19:58, 20. април 2022. (CEST)

Одличан предлог у вези контактирања Матице! Знам да би многе занимало зашто деценијама не мењају став око јапанске транскрипције, упркос свим аргументима. Tira11 (разговор) 20:48, 20. април 2022. (CEST)

Мислим да их је неко раније контактирао у вези других питања, али тренутно не знам ко је тај корисник. — Ранко Николић (разговор) 21:03, 20. април 2022. (CEST)

Мислим да је то @Aca радио у прошлости. --Kizule (разговор) 21:59, 20. април 2022. (CEST)

Мислим да сам вероватно помешао са САНУ, али нема везе. Даћу коментар о самој расправи испод. --Kizule (разговор) 22:03, 20. април 2022. (CEST)

Коментар: Моје само мишљење је да се не треба одступати од Матице, ако и постоје грешке сматрам да би било корисно контактирати их и то да кажем исправити. Наш транскрипција за све до сада је заснована на њој и ако сада кренемо да одступамо од ње могло би да буде самоубилачки у даљим пројектима. Аргументи колегинице јесу добри и ту нема поговора, али сматрам да је Матица само меродавна. Имајте на уму да се та књига неће изменити ако се ми као заједница не потрудимо око тога, а она је у нашем језику меродавна и њу нису писале неке будале, самопрозвани професор итд. већ такође људи који су стручни у тим областима. — Nemanja055 (разговор) 21:54, 20. април 2022. (CEST)

Разумем меродавност Матице, али што се конкретно Џунџи Итоа тиче, на завничним преводима његових манги (Узумаки, Гјо, Никад човек) стоји баш Ђунђи. Иако знам да то није меродавно колико и Матица, званичне транскрипције би исто требало да се узму у обзир. Зато на пример, чланак о Осмом путнику користи "неисправан" превод наслова (уместо Ванземаљца) јер је званичан и опште коришћен. Исто важи и за Коџики, чији је званичан превод код нас Кођики. Tira11 (разговор) 22:12, 20. април 2022. (CEST)

Опет наглашавам можда и јесте „грешка” али ако је тако заиста, онда треба предузети неке конкретне мере на исправци саме Матице која је свима нама на овој платформи звезда водиља. Одступање је највећа грешка која може да се уради, јер сутра би после тога свако могао да поступа исто и долазило би до великих проблема који би админима отежали посао који је и онако већ довољно тежак и одговоран. Корисник:Ничим неизазван видим да пројекте враћа у облик који би требало бити по ПСЈ што није никакава грешка, а за даље исправке би се прво разговори морали покренути, а не да свако ради на своју руку. Nemanja055 (разговор) 22:26, 20. април 2022. (CEST)

Зато сам и покренула ову тему, да бисмо дошли до договора и избегли будуће индивидуалне подухвате. Tira11 (разговор) 22:51, 20. април 2022. (CEST)

Хвала ти на личном коментару Немања. До сада нијесам знао да се самостано оволико занимаш за манге и транскрипције. :) — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:51, 23. април 2022. (CEST)

Коментар: Све је већ речено до сада. Осим што нисам сигуран да је требало масовно правити измене пре распораве. --Kizule (разговор) 22:04, 20. април 2022. (CEST)

У томе је исто тренутно проблем. Корисник Ничин неизазван управо прави масовне промене у вези транскрипције (пример: Манга сејнен) без икаквог претходног договора или учествовања у расправи. Tira11 (разговор) 22:15, 20. април 2022. (CEST)

Чиме не прави никакву грешку, већ се држи правописа. Али сам му скренуо пажњу да стане са тиме док траје расправа. --Kizule (разговор) 22:29, 20. април 2022. (CEST)

Хвала што си му скренуо пажњу, јер заиста није коректно правити толике измене док је расправа још увек у току. Tira11 (разговор) 22:52, 20. април 2022. (CEST)

Коментар: Као прво, неумесно је говорити да правопис (ортографија) не само српског, већ било којег другог језика на свету, представља само „једна књига”. Управо та књига, односно оно што пише у њој, одређује како (треба да) изгледа и која су начела стандардног (књижевног) српског језика, који овде на Википедији примењујемо (или би макар требало да примењујемо). Мислим да треба исказати одређено поштовање према ауторима који су стали иза најновијег и свих претходних издања Правописа српскога језика, дипломираних лингвиста, доктора лингвистичких наука и осталих стручњака и великих познавалаца језика. Ти људи који су га састављали сигурно нису дилеје и неспособњаковићи. Такође, не знам шта би требало да значи конструкција и остала банда, која се помиње у називу теме, волео бих чути објашњење од колегинице.

Када конкретно говоримо о изнетом предлогу, истом се изричито противим, из простог разлога што се једино путем правила и начела која су дата у ПСЈ Матице српске може успоставити језички стандард, којем као енциклопедија тежимо (или би макар требало да тежимо). Уколико бисмо беспоговорно кренули да слушамо предлоге свакојаких стручњака, па и лаика, на које се Правопис не позива, настао би русвај, џумбус, неорганизованост, односно свако би могао да интерпретира правила по вољи и да их мења, јер, ако овде може да се одступи од норме, онда може и свугде другде. Последица усвајања оваквих и сличних предлога поставила би многа друга питања која се тичу транскрипције — рецимо с холандског, руског или италијанског језика. Уколико нећемо и не прихвамо да преносимо властита и друга имена из јапанског у српски према правилима из ПСЈ, зашто бисмо онда поштовали и друга правила о транскрипцији, која ће се такође некима чинити „старомодним” или „застарелим”? Хоћемо ли онда почети да самоиницијативно италијански диграф CI преносимо као Ћ, а не као Ч, независно од тога шта нам каже Правопис? Или ћемо холандска имена, попут оног ИП-овца пре неког времена, почети да својевољно фонетски преносимо, па ћемо Ван Гога ословљавати као Фан Хох? Или ћемо пак кренути да одређене руске фонеме више не прилагођавамо нашим Љ и Њ, већ са Л и Н, па да имамо примере као што је Чернобил, а не Чернобиљ, итд... Значи, гомилу је таквих примера из других језика — којом ћемо методом тачно одредити шта и како треба да изгледа, а шта не, ако одбијемо да слушамо Правопис у оваквим и сличним случајевима?

Оно што је неопходно имати у виду, а што многима промиче, јесте следеће: транскрипција с других језика у српски није фонетска, већ прилагођена. То је врло битна појединост, кључна за решавање оваквих и сличних проблема. У тачки 197 Правописа, под одредницом в(3), даље се наводи следеће: „Важнија је једноставност и доследност правила него тежња да се постигне максимална верност изворном изговору и гласовном систему.”

Аргумент да се на преводима неких свезака јавља неправилни облик Ђунђи такође није меродован, јер не може неки преводилац или лектор да примењује нека своја сопствена правила како му се ћефне — он је у обавези да се позабави и да примењује правила која су дата у ПСЈ, а не да намерно или ненамерно прави грешке.

Напомињем да немам никакав проблем уколико су заиста једино исправни облици Ђунђи, Дазаи и сл. Али, прихватићу њихову исправност тек пошто изађе ново издање Правописа у којем би се заиста недвосмислено прихватили изнети предлози. Овако, постоји хиљаду различитих чланака, дебата и радова — у једнима се тврди једно, у другима друго... Како заиста знати шта је исправно, а шта не. Наше је да не филозофирамо, већ да пратимо упутства дата у ПСЈ.

Дотакао бих се и позивања на споменуте јапанологе. Дакле, постоје неки појединци који су истакнути у свом транскрипционом деловању, тако да њих можемо сматрати као ауторитете, чак и веће него сам ПСЈ, само за ту област у којој делују. Рецимо, Твртко Прћић — врховни ауторитет за транскрипцију с енглеског језика. То нисмо ми одредили, него су то језикословци Матице српске одредили и сами му призални врховни ауторитет, тако да његове речнике (Транксрипциони речник енглеских личних имена, Енглеско-српски речник географских имена) можемо да посматрамо као норму, јер је теоријски оквир тих речника једноставно прекопиран у ПСЈ. То пише одмах на почетку истог. Дотичне јапанологе, Хирошија Јамасакија-Вукелића или проф. Љиљану Марковић, нико није споменуо у ПСЈ, па стога њихова правила не можемо да примењујемо. Што не значи, а ово је врло важно, да не треба да постоје такви радови. Али, ти радови не могу се посматрати као норма, него као отворена дискусија о теми транскрипције с јапанског језика. Када те норме буду препознали и нормативисти нашега језика, те буду одобрили и јасно рекли у Правопису да су обе варијанте усвојене, тек тада можемо мењати. Дотада, врховни ауторитет за транскрипцију с јапанског језика остаје ПСЈ, што не значи да се то можда неће променити. Међутим, о томе не треба да одлучују уредници на Википедији, већ доктори лингвистике, који су чланови наше најстарије књижевне, културне и научне институције — Матице српске.

Још пар корисних делова из ПСЈ, на које би требало обратити пажњу: 1, 2, 3.

За крај бих додао да је помало лицемерно замерати другима како током трајања расправе мењају неправилне облике у оне правилне које су прописане у ПСЈ, а да притом исти тај својевољно мења правилне облике у неправилне, према ПСЈ, без икакве претходне консултација са заједницом, доста пре него што је уопште покренута ова расправа (1, 2).

Толико од мене засад. — Вукан ® 01:46, 21. април 2022. (CEST)

Желим ти се испрва захвалити на овако детаљном коментару. Чини ми се, додуше, да си можда схватио моју жељу за расправом као злонамерну. Овај мали додатак у наслову ("и остала банда") је ништа више од мог покушаја да мало унесем хумор у задату тему; никакав напад, нити увреда. "Остала банда" би се више односила на остале језичке недоумције које постоје код транскипције јапанског језика (на пример, када се пише Ј, а када оставља слово И). Тако да, што се тога тиче, изивињавам се ако сам испала нападна, то ми уопште није била намера. Штавише, поставити уопште ову расправу је био велики стрес за мене, и не бих је ни качила да не мислим да постоји места за аргумент.

Исто важи и за мој коментар за Правопис. Не сматрам га неком тамо небитном књигом, коју су написали неки тамо небитни лаици. Једино што верујем да је валидна критика за Правопис, барем што се јапанског тиче, је то што је застарела. Квалитет и значај никако неоспоравам. Само сматрам да је можда време за неку реформу. Зато мислим да је идеја да контактирамо уреднике Правописа коју је Ранко предложио одлична. Чисто да бисмо видели да ли планирају да мењају неке ствари.

Осим Правописа, додуше, сматрам да је понекад битно држати се званичног превода. Горе сам навела филм Осми путник, који би требало да се зове Ванземаљац, али због званичног превода, име филма је остављен такав какав јесте на чланку. Стога, мислим да не може увек бити све црно на бело, или једноставно како Правопис тежи.

Стога, пошто видим да је тренутно микс мишљења, мој предлог за компромис је, у крању руку, да се држимо Правописа ако за одређено име, књигу, реч не постоји званичан превод/транскрипција. Пошто се бавимо доста мангакама, за пример бих дала Хидеакија Сорачија за чије манге не постоји званичан превод на српски, стога је потпуно уреду његово презиме писати са Ч уместо Ћ. За Џунџиија Итоа, односно Ђунђија Итоа, постоје преводи, и на свим стоји верзија са Ђ.

Што се исправки тиче, нисам дирала чланке који су пре расправе исправљени (опет пример Џунџија). Мењала сам их тек када је расправа отворена, у нади да ћемо прво продискутовати о њима пре него што дође до масовних измена. И то важи и након што се ова расправа заврши. Желела бих, ако је то могуће, и код великих промена као што су премештања, да прво продискутујемо о промени. Имам приступ стручној литератури којој се често окрећем код оваквих недоумица.

Хвала опет на издвојеном времену. Видећемо шта ће друге колеге рећи. Tira11 (разговор) 02:18, 21. април 2022. (CEST)

Коментар: Овај предлог је ваљан и конструктиван, али је послат на погрешну адресу. Википедија се не бави стандардизацијом српског језика, већ настоји да доследно примењује Правопис. Предлагач би требало да се обрати Матрици српској по овом питању. Након ажурирања Правописа, уредници Википедије би радо ускладили своје доприносе са званичним правописним препорукама. --Dcirovic (разговор) 02:22, 21. април 2022. (CEST)

Слажем се да треба прво контактирати Матицу, ако је то могуће. Покренула сам ову расправу јер тренутно постоји несагласност између Правописа и званичних превода јапанских дела (не само манги, него прозе уопште). Горе сам навела предлог да би можда најбољи компромис био користити се правилима Матице ако са одређено јапанско дело или име не постоји званични превод. Tira11 (разговор) 02:29, 21. април 2022. (CEST)

за --Novak Watchmen (разговор) 22:39, 28. април 2022. (CEST)

против -- Гласам за прву опцију - да се стриктно држимо правописа. Мислим да је Новак погодио у срж ствари. Ја као лаик сам у серији чланака о Ода Нобунаги до сада грешком користио јапанску транскрипцију (писао сам непозната имена онако како звуче на јапанском), само зато што нисам знао да постоје правописна правила за српски језик. Сада када их знам, нема дилеме - исправићу их по српском правопису. Ако се правопис у будућности промени, исправљаћемо поново.DrMako (разговор) 09:42, 5. мај 2022. (CEST)

Световна презимена јерарха

Помаже Бог. Изгледа ми неприхватљива пракса наше википедије да уз црквена имена „лепимо” световна имена јерарха. Није природно да тако стоји, а није ни лепо према јерарсима који су се одрекли свега световног, тиме и презимена. Изгледа као да се човек зове Јоаникије Мићиовић, као да му је то световно лично име (име плус презиме). Слично томе, као архиепископ Стефан Вељановски, коме је световно име Стојан Вељановски. Световна презимена додата без неке ограде изгледају као да денотирају „обичне”, световне људе: Стојан Вељановски и Стефан Вељановски, који од њих је јерарх? Наравно, световна презимена су потребна ради лакше идентификације, али предлажем да се у загради издвоји световно презиме кој ће стојати уз црквено име. Пример: Јоаникије (Мићовић), Стефан (Вељановски) итд. Срдачно. — Ничим неизазван (разговор) 02:33, 18. мај 2022. (CEST)

Коментари

Коментар: Здраворазумски ми звучи овај предлог, подржавам. — Вукан ® 19:52, 18. мај 2022. (CEST)

Коментар: Подржавам предлог. — MareBG (разговор) 11:02, 19. мај 2022. (CEST)

Коментар: Свакако да је та пракса погрешна, треба постићи договор о другачијем рјешењу. За митрополите би могло слично рјешење као за патријархе, на примјер: Митрополит Амфилохије, Митрополит Јоаникије и слично. Можда тако и за архиепископе, некако ми дјелује боље од презимена у загради. У тексту ће свакако да буде наведено њихово име и презиме. -- Vux33 (разговор) 15:41, 19. мај 2022. (CEST)

Чини ми се да је тако и писано раније, можда грешим. Али како је у претходном периоду настао већи број чланака о црквеним лицима негде смо изгубили компас. У сваком случају оваква црквено-световна папазјанија није добра пракса. — Lotom (разговор) 16:43, 19. мај 2022. (CEST)

Коментар: Ближе ми је Вуксово рјешење, свакако сам за укидање текуће праксе и успостављање нове. — Садкσ (ријечи су вјетар) 15:45, 23. мај 2022. (CEST)

Коментар: Погледајте како ружно изгледа и звучи наслов милогорског портала у којем се патријарх српски Порфирије представља као „Порфирије Перић”, као да је министар вањских послова, а не владика СПЦ. — Ничим неизазван (разговор) 16:23, 23. мај 2022. (CEST)

Коментар: Слажем се са овим што је @Vux33: рекао и мислим да би ових дана требали сви да се ангажујемо и да то све променимо из поштовања према тим људима. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:18, 14. јун 2022. (CEST)

Коментар: Волио бих да чујем @Жељко Тодоровић: као човјека од вјере и који је написао много ствари о нашем православљу. — Ничим неизазван (разговор) 08:36, 15. јун 2022. (CEST)

Коментар: Ако су се одрекли својих световних имена, требало би избегавати њихово коришћење. Не бих се бавио проналажењем начина идентификације и разликовања црквених лица са истим именима и статусима унутар цркве пошто се не разумем у тему. IмSтevan ^{разговор} 20:53, 22. јун 2022. (CEST)

Коментар: Садашње стање ми је сасвим неприлично и могло би се схватити као одраз непоштовања према јерарсима. Подржавам приједлог да се презиме остави у загради, мада не бих се противио ни Вуксовом приједлогу. Углавном, садашње стање треба под хитно мијењати. — Ранко Николић (разговор) 23:11, 30. јун 2022. (CEST)

Провера транскрипције италијанских насеља

Ко може и ко је вољан нека провери транскрипције доле наведених насеља. Проверена/исправљена прецртати

— Милићевић (разговор) 15:00, 31. мај 2022. (CEST)

Проверено све. Не бих да прецртавам јер се туђи коментари обично не мењају. Срдачан поздрав! — Aca (разговор) 23:44, 31. мај 2022. (CEST)

Форсирање енглескога језика у неенглеским појмовима

Мислим да је свако преоптерећивање увода сувисло. Од додавање општине рођења у заграду (чак сам против додавања града, али ајде то је пракса у нас) па све до гурања енглескога језика у неенглеске чланке. Поставља се онда питање зашто не гурамо кинески нпр. Њега говори највећи број људи на овој планети. Француски је такође лингва франка на одређеном делу земље. Бенгалски говори исто велики број људи. Онда можемо и латински да додајемо. Замислимо на чланак на француском језику о роману На Дрини ћуприја који у загради, поред српскога језика има енглески. Смешно! Понављам, ово је само за неенглеске чланке. Довољно је у загради, као на свим пројектима, ставити само изворни језик, осим ако земља порекла чланка није двојезична као Канада, па се ради о њиховој скупштини па треба на оба језика. Ја сам мислио да је то логично, али ово није први пут да се овакав носенс дешава. Веза о оспоравању: [2]. — Ничим неизазван (разговор) 04:40, 13. јун 2022. (CEST)

Коментар: Pošto si mangu naveo kao referencu, da se oglasim: najveći broj mangi preveden je na engleski, francuski, nemački i kineski jezik. Međutim, u Srbiji, japanske serije i stripovi uglavnom koriste engleski prevod kao osnovu. Većina anime serija, sa izuzetkom druge sezone Družine mjau mjau i Vandread (koji je prevođen sa japanskog i francuskog), prevedene su isključivo sa engleske sinhronizacije. Mange su tek od skorije počele da se prevode na srpski jezik (od 2013. godine), i da, koriste japanski original, ali čak i tu se vide uticaji engleskog prevoda (primer: Tokijski osvetnici, gde na samoj korici stoji engleski prevod). U Srbiji se dosta oslanjamo na engleske prevode, zato ih i navodim u člancima o anime i manga serijama. Takođe, 99% mangi nije prevedeno na srpski jezik, da li onda za te mange/anime serije da koristim japanski naziv kao naslov? Da li treba da isključivo pišem sve kandžijem/hiraganom/katakanom, kad latinica nije zvanično pismo Japana? — Tira11 (разговор) 04:59, 13. јун 2022. (CEST)

За све има објашњења и све сам јасно навео. Када има званичан превод, енглески превод је небитан. Јасно се види да сам ја циљао на мангу која има званичан превод. Када немамо званичан превод, онда може енглески, а може и њихова латиница — ауторов избор. Такође, превод и транскрипција нијесу синоними. Превод постоји званичан, транскрипција не постоји званична, само правилна и неправилна. Једина „званична” транскрипција је она по ПСЈ (уз описане изузетке који су такође описани у норми), све остале су ништавне. На пример, званичан превод неког дечјег филма у коме се помиње француско име Sebastian је Себастијан, и као преводу, транскриптивне норме се изузимају. Међутим, вишеструки прваци рели-трка, а обојица се зову Sebastian, и обојица су Французи, за њих постоји правилна транскрипција а не званичан превод, и они су само Себастјен, а не неправилно Себастијан (чак и ако је ово вероватно заступљенији облик). — Ничим неизазван (разговор) 05:26, 13. јун 2022. (CEST)

Разговор ван теме

Sad već cepidlačiš. Znam da prevod i transkripcija nisu sinonimi, ali to nije bitno ovde jer razumeš šta sam želela da kažem. Mimo toga, kao što sam već rekla, srpski prevod je najčešće baziran na engleskom prevodu, ne na japanskom originalu. Pogledaj, na primer, spisak epizoda bilo koje anime serije koja je sinhronizovana na srpski. Videćeš da mi isključivo koristimo englesku verziju za osnovu (minus izuzeci koje sam navela). Uz to, do sada, skoro svi članci o anime/manga serijama koje postoje na srpskom jeziku, navode i engleski naslov. Zašto? Jer je on često jedina konstanta. Postoje japanske serije koje koriste engleske reči u naslovu, ili koje su prešle na engleski prevod jer je on poznatiji (primer: Duh u oklopu, koji je spoj japanskog i engleskog naslova (u originalu!), ali koji je većinski poznat po engleskom imenu (i mi smo preveli samo taj engleski deo). Nije sve tako crno i belo, kolega, pogotovo kod stvari gde u Srbiji ima malo primera. Tira11 (разговор) 05:39, 13. јун 2022. (CEST)

Треба да се претпостави добра намера у моме коментару. У покушају поништавања норме српскога језика, односно транскрипције с једног језика, подносилац предлога је непрестано мешао те појмове. Да их је разумео, разумео би да је Џунџи Ито једина транскрипција која не може бити званична јер није превод, већ може бити само правилна (по ПСЈ). Несвесно је тај корисник мењао тезе и правио паралеле између „Осмога путника” (који је, бтв, девети јер наши преводиоци нису сврстали мачора Џоунзија у путнике, штета!) који је дело, а не човек и самим тим подложан је преводу, а не транскрипцији. — Ничим неизазван (разговор) 05:53, 13. јун 2022. (CEST)

Мекдоналдс или Макдоналдс, питање је сад

Поздрав свима, преносим целокупну дискусију коју смо @Ничим неизазван и ја започели на његовој страници за разговор и на предлог колеге @Vux33, пребацујем целу дискусију овде како би се, једном за сва времена образложиле неке ствари.

Одговор за назив чланка постоји на страници за разговор.

То правило о изговору као А је Прћићево правило, а не правило из Правописа. Други лингвисти (Клајн, Шипка) кажу Мекдоналдс, Мекларен, Менхетн, џет лег.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 06:11, 16. јун 2022. (CEST)

У транскрипцији енглеског језика лепо пише

У именима у којима је представљен словом a, овај глас се неоправдано преноси као е, нарочито у формантима Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land због утицаја адаптације у немачком језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово a преноси као е. Изузеци: Мекдоналдс, Дизниленд, Бирмингем, Тотенхем, Супермен и многи други.

Дакле, правилно је Мекдоналдс.

Хоћеш још који доказ ? Или си можда овим само хтео да истераш своје пошто ти је други корисник поставио извор који си тражио у својим коментарима на измени ?

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 06:25, 16. јун 2022. (CEST)

Ja tebi dajem izvor iz Pravopisa srpskoga jezika, a ti meni daješ izvor sa interneta i namećeš ga kao pravilniji. U PSJ na strani 191 ili tački 211., kako ti je draže, čak se i navodi ovaj primer. @Вукан Ц: nek se bakće sa tobom, ja nemam vremena, pozdrav. Kao i kod Milunke Savić, opet sam u pravu, samo ti teraš svoje, ali ovoga puta neću ratovati izmenama. A pogotovu neću sa tobom da pričam o pravopisu i lingvistici. Trebalo bi da odgovaraš za ovo vraćanje i moje maltretiranje. — Ничим неизазван (разговор) 06:34, 16. јун 2022. (CEST)

Ја теби навео два примера са Википедије где људи дискутују о томе и где то пише али теби то очигледно не вреди.

Добро, ајде да видимо шта ће Вукан да каже на ово јер стварно не планирам да се зезам око овога са тобом. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 06:38, 16. јун 2022. (CEST)

Који људи, анонимци као ти и ја? Ја ти наводим пример из Правописа српскога језика ког су састављали доктори лингвистике, а ти се позиваш на „људе” са википедије? Ко има предност у науци, људи са википедије или доктори лингвистике? Што ниси отворио ПСЈ (имаш га и на нету) и прочитао, означио сам ти чак тачно и страну и тачку. Ја не могу да верујем ша ми радиш. — Ничим неизазван (разговор) 06:44, 16. јун 2022. (CEST)

То што ти цитираш сам управо и ја цитирао и баш због тога и намерно подебљао део који каже Изузеци која је додата у транскрипцији енглеског језика. По теби ти хоћеш да кажеш да ко год да је додао те изутетке није правилно то додао и Дизниленд би требао да се зове Дизниланд а ја у Канади већ 23 године никог нисам чуо да је рекао икада Дизниланд него ДизнилЕнд

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 06:58, 16. јун 2022. (CEST)

Уосталом, администратор Википедије @Dcirovic је био тај који је први унео термин МекДоналдс кад је у питању овај чланак па би могао можда и он да нам појасни по којој основи је он то унео и до сада то нико није одлучио да промени а толико је после тога било измена на том истом чланку.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 07:01, 16. јун 2022. (CEST)

Устаљена имена

Од општих правила транскрипције се може одустати једино у случајевима устаљених имена. Зато се на пример употребљава Вашингтон за град и за Џорџа Вашингтона, иако је транскрипција према изложеним правилима Вошингтон, што се и примењује у случају глумца Дензела Вошингтона.

Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Ипак, укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума типа Тортуро (Turturro), Кејз (Keys) или Хоук (Hawke). Овакве облике треба сузбијати и преправљати.

Примери: Лондон, Бирмингем, Чикаго, Џорџ Вашингтон (и град и држава), Абрахам Линколн, Асошијетед прес, Аустралија, Исак Њутн, Пасадена, Кју-клукс-клан, Глазгов, Мекдоналдс, Едмунд Халеј, Вилијам Шекспир

Како би системски гласили: Ландон, Бермингам, Шикаго, Вошингтон, Ејбрахам Линкон, Асосијејтед прес, Острејлија, Ајзак Њутон, Пасадина, Кју-клакс-клан, Глазгоу, Макдоналдс, Едмонд Хали, Вилијам Шејкспир.

У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић.

-------------------------------------

Нашао сам нешто интересантно за прочитати па ме баш занима шта ће други рећи у вези овога пошто онда доводимо целу Википедију под знак питања кад је у питању валидност свега што се пише јер овако можемо и ти и ја и сви остали чланови до бесконачности да дискутујемо и да мењамо како нам је воља многе чланке али је ово нешто што стоји на Википедији и то многи прате и разумем и то што ти кажеш али сам СИГУРАН 1.000 % да нико никада у Србији није рекао Ја живим у Острејлији или Шикагу нити ће то икада ико рећи па колико год правописних извора ти мени овде навео да би тако требало да се каже по правопису.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:20, 16. јун 2022. (CEST)

@Ничим неизазван Ако се слажеш, ову нашу, морам признати веома валидну и поучну, дискусију бих пренео на правописни део Трга јер је ово дефинитивно нешто што мора да се одреди унутар заједнице шта и како и на који начин чинити што се тиче многих чланака.

Постоје две опције

Оставити овако како јесте са устаљеним именима као што сам навео изнад
Мењати СВЕ чланке и буквално правити револуцију у називима неких ствари по правопису српског језика.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:25, 16. јун 2022. (CEST)

Као прво, похвала што си се зауставио и покренуо дијалог, без обзира на то да ли си у праву. Оно што је Боки заборавио да цитира, кад је већ цитирао изузетке са странице о транскрипцији су ови дјелови: „У сваком случају, увек треба погледати у речник који иде уз Правопис као прву и основну референцу за изузетке. Ако се неко име тамо не спомиње као изузетак, значи да треба следити уобичајена правила транскрипције с енглеског језика које је детаљно описао у Правопису и својим речницима проф. Твртко Прћић“ и „правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису одобреном од стране Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, два највиша меродавна тела задужена за бригу о српском језику.“ Такође, примјери као што су Birmingham, Superman и слично, нису исти јер се ријеч Mac преноси другачије од њих. Боки је поменуо и Мекларен као изузетак, иако на страници о транскрипцији стоји „Прћић: Макларен боље него Мекларен“. На истој страници стоји и да Клајн у свом рјечнику препоручује назив Мекдоналдс, ја нисам провјеравао шта заиста стоји у рјечнику, тако да је боље сачекати да се изјасни још стручњака за правопис па да се усагласи. Боље би било да је ова дискусија вођена на страници за разговор чланка због будућих уредника који могу да дођу у дилему, па би тамо нашли расправу и образложење. -- Vux33 (разговор) 08:29, 16. јун 2022. (CEST)

@Vux33 Хвала ти што си се укључио у дискусију !

Не знам да ли си имао прилике да погледаш све остало што сам писао јер сам додао доста ствари укључујући и то што си ти навео у вези Прћића.

Написао сам шта је мој предлог да се види и како.

Остављам на осталим члановима који су већ означени да се изјасне а волео бих да чујем и шта на ово кажу колеге и колегинице чије мишљење итекако ценим и поштујем

@Sadko, @Soundwaweserb, @MareBG, @Ранко Николић, @Intermedichbo, @Ljiljana Sundać, @BuhaM, @Vilena66, @Acaalexaca, @Aca, @Pinki (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно) Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:37, 16. јун 2022. (CEST)

Исто тако, не би било лоше да се у ову дискусију укључе и чланови Вики Медије с којом би требали да сарађујемо заједно (барем како ја мислим).

@IvanaMadzarevic, @Gorana Gomirac (VMRS), @Bojan Cvetanović, @Mickey Mystique (извињавам се ако сам неког пропустио, није намерно)

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:40, 16. јун 2022. (CEST)

Да кренемо, у предговору ново издање Правописа пише да је само адаптиран дио Т. Прћића који се налази у његовој публикацији. Дакле овим нормативисти дају разрешене руке и признају ауторитет Т. Прћића. То је @Вукан Ц: доказивао поводом насилног мењања транскрипције с јапанскога језика. Дакле примарни извор су одве тачке Правописа 208—215. У тачки 211. пише да McDonald треба транскрибовати као Макдоналд (не пише експлицитно него пише да Mc/Donadl/ → транскрибује се са а). У Речнику у правопису постоји дублет, али Речник је у много чему непоуздан и зато кажем искључиво гледати споменуте тачке. На пример, Рекниг греши у приликом француске транскрипције Мишлен, приликом Саутемптона и на још много места. Дакле, ја сад трошим време, уместо да сређујем зато што Боки вандалише моје измене и уходи ме. Вуксе, напомињем, ја сам одржавао транскрипцију овог пројекта од када сам дошао и за то имам поверења већег дела заједнице. И онда дође самопроглашени Боки и терорише ме овде и пингује све живе (на шта сам ја морао да вратим пинг, јер је први почео), мене спамује итд. Исто тако, знамо да дотични корисник има велике проблеме с правописом и нечесто смо Вукан и ја морали да чистимо његове чланке јер су одударале од правописа и норме. И када то знамо, мени он враћа транскрипцију. ДОДАТНО: позива се на изворе са интернета, тј. википедије, слободне енциклопедије, а ја се позивам на ПСЈ. Онда спинује о изузецима, истиче његово живљење у Канади, како он супер зна енглески не схватајући да мене и њега једно језеро дели, а нас и вас остале дели океан. Као да нико од нас не зна енглески. Ако је неко упознат са изузецима и како се они примењују онда сам то ја и свакако не бих вандалисао страницу. Али наравно, кад се спинује и истргне из контекста онда свако има аргументе да ме трајно блокидају, па чак и Вукс је могао то да уради него је једини човек који је прочитао моје доказе и моју одбрану. А Боки је насрнуо на мене. А увек сам био у праву у нашим сукобима, у-в-е-к. — Ничим неизазван (разговор) 08:43, 16. јун 2022. (CEST)

@Ничим неизазван То што ти видиш као трошење времена, ја видим као једну од ретких поучних и конструктивних дискусија које смо ти и ја имали, као што Вукс и сам рече.

Ја итекако мислим да нисам једини који има овакво мишљење што се тиче именовања а исто тако мислим и верујем да постоје и многи људи који су на твојој страни што се тиче прецизности података па сам баш због тога и позвао људе који много раде на овој енциклопедији како би и они дали своје мишљење да Википедија ипак личи на нешто а не да свако иде по свом.

Толико од мене за ово јављање с обзиром да је готов 3 сата ујутру по мом сату и време је да се спава :).

Поздрав и једва чекам одговоре других чланова

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 08:58, 16. јун 2022. (CEST)

Значи ако група изгласа да укине закон гравитације, на овој википедији поништавамо закон гравитације? То је покушано са јапанским језиком, богу хвала па је заједница то поништила. Дћировић је лепо описао такве покушаје. — Ничим неизазван (разговор) 09:02, 16. јун 2022. (CEST)

Коментар: Дискусију би требало покренути на Трг/Правопис. Браво Боки на уложеном труду и стрпљењу. Када тема буде на Тргу, радо ћу се огласити и ако дође до гласања - подржати аргументованији предлог. P.S: Некада човјек треба да изабере да ли хоће да буде у праву или у миру, што у животу што на Вики. — Садко (ријечи су вјетар) 11:25, 16. јун 2022. (CEST)

@Sadko: Колега, дискусија је пребачена. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 15:43, 16. јун 2022. (CEST)

Коментар: Потрудићу се да будем што краћи и јаснији. Као прво, за језичка, граматичка и правописна питања апсолутни ауторитет има Правопис српскога језика (у издању Матице, најновије издање, разуме се) па тек потом одговарајући речници и језички приручници које је одобрила Матица српска, Институт за српски језик САНУ, Одбор за стандардизацију српског језика и друге сличне институције који су писали квалификовани лингвисти и други стручњаци за језик. То што ми овде мислимо, сматрамо или желимо је потпуно небитно када говоримо о овоме — уколико је наведено шта треба и како треба у Правопису (или, ако не у њему, онда у другим одговарајућим речницима и приручницима), ми се наспрам тога водимо, не измишљамо топлу воду. У супротном би настао хаос у целокупној комуникацији коју водимо. Зато постоји стандардни (књижевни) језик. Дакле, апсолутно је небитно шта је неки уредник рекао на Википедији 2009. године конкретно у вези с овим, правописним питањем, имамо ПСЈ да докучимо шта треба чинити.

„Хијерархија” којом се водимо када одређујемо чија правила треба следити приликом транскрипције с енглеског језика јесте следећа:

Правопис српског језика: Транскрипција имена из енглеског језика, Матица српска, 2010);
Транскрипциони речник енглеских личних имена, Твртко Прћић или Речник географских имена, Твртко Прћић (мада је и сам Прћић аутор одељка о транскрипционим правилима за енглески језик у најновијем Правопису из 2010. године; следствено томе, правила и решења проф. Твртка Прћића су једина исправна транскрипциона решења, будући да се налазе у Правопису);
Речник језичких недоумица, Иван Клајн (изузетно, када нема решења у издањима изнад).

Дакле, шта пише у Правопису у вези с називом овог ланца ресторана? Овде су два исечка са страница 191 и 192 под тачком 211, заједно с напоменом, да не буде да Ничим, Вукс или ја измишљамо. Овде је дат део из поменутог Прћићевог транскрипционог речника, где се потврђује оно из Правописа. Иако Клајн у свом речнику недоумица наводи облик Мекдоналдс, ми, по приложеној хијерархији, најпре слушамо шта кажу, по питању транскрипције с енглеског језика, ПСЈ и Прћић.

Из приложеног је јасно да је једини исправан облик Макдоналдс. — Вукан ® 19:54, 16. јун 2022. (CEST)

Као и увек @Вукан Ц одговори на месту (хвала!)

Занима ме за ове остале примере које сам дао (Шикаго, Острејлија), шта онда ?

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 19:57, 16. јун 2022. (CEST)

Чикаго и Аустралија, то се не доводи у питање. Ти неправилни називи су у употреби више од века, док је Макдоналдс основан тек током четрдесетих година 20. века, а садашњу популарност је стекао током друге половине истог. Први Макдоналдсов ресторан у Србији и, уколико се не варам, читавој источној Европи отворен је тек 1988. године, тако да аргумент о устаљености баш и не пије воду. — Вукан ® 23:24, 16. јун 2022. (CEST)

@Вукан Ц

Није ово мој аргумент него сам само копирао оно што пише где пише. А колико се година онда чека пре него што се промени и како сад одједном нпр. прошао одређени број година и сад одједном Макдоналдс постане Мекдоналдс.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 02:14, 17. јун 2022. (CEST)

Циљ није да свако мало самоиницијативно стварамо нове „устаљене” (читај неправилне) појмове, већ да коригујемо и исправимо оно што је могуће и да се тога држимо до даљег. Чикаго је Чикаго, као што је Џорџ Вашингтон — Вашингтон итд, јер су одвајкада у таквом неправилном облику и они представљају изузетке. То је тако и такве облике не треба мењати. Неће никад Макдоналдс постати Мекдоналдс, не може правилно одједном, тек тако, постати неправилно, само због „укорењености”. Као и што је наведено, граница те устаљености за називе популарних појмова важи до краја Другог светског рата, а узмемо ли у обзир да је тада ресторан тек основан, а у наше крајеве је дошао тек 1988. године, нема сврхе говорити о неком „традиционалном” облику. — Вукан ® 09:18, 17. јун 2022. (CEST)

@Вукан Ц Значи ипак оно што сам ја нашао горе је тачно

Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори.

Е сад, мени овде није јасна чињеница у вези нових термина, зар не би то онда требало одмах у почетку да се искорени и да неко из Матице српске, као главног и првог извора тачних информација, стане на пут медијима који су главни преносиоци тих нетачних информација ?

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 09:33, 17. јун 2022. (CEST)

Ајде да видим твој предлог како би то урадио. Они су публиковали и приредили Правопис, ту је све написано. Да ли треба да шаљу полицију на врата медијима ако неко погрешно транскрибује? Видиш колико је нама, тј. Вукану и @Vux33:, требало да те опамети, а ти се три дана не даш овде и одузимаш превише времена. Нико није крив медијима што су полуписмени и нико није крив теби што не слушаш изворе које сам ти нацртао. Матица српска је све рекла својим Правописом и она нема даље надлежности. Другим речима, не може да кажњава медије јер врше погрешну транскрипцију. Дакле, сви су криви, па и МС сад јер ти је Вукан доказао како стоје ствари и да сам опет у праву. Као и увек што сам био. Ајде молим те сад врати ово за Дрејперов каталог јер си јуче вандалисао, чак и ако ти правопис није јача страна. То је као ја теби да дођем и прчкам ти по шаблонима. На крају, оно за тетрис, јасан опис измене је био да нема извора и као такав га одмах враћам, није моја дужност да тражим по интернету тачност. То је пракса у патролирању, могу да ти потврде @Жељко Тодоровић и Lotom:. — Ничим неизазван (разговор) 09:42, 17. јун 2022. (CEST)

@Ничим неизазван

Одговорио бих тако што би кренуо од почетка и почео да кореним те грешке које не би смеле да се дешавају јер онда долази до тога да људи виде једно јер тако прочитају и док им ти објасниш да је то неправилно, прође, као што и сам рече три дана (а некоме можда и дуже).

Немој погрешно да ме схватиш али ја сам за то да ако постоји неко правило, да се по том правилу и иде па куд пукло да пукло. Због чега онда на Википедији, коју сам ти цитирао са валидним стварима које нису за зезање а то је транскрипција, постоји уопште и дозвола да неко мења правило транскрипције ако то није тачно? Ево нпр. ја, читам како да неко име са руског преведем на српски, зар би ја сад требао да проверавам милион различитих ствари или ћу веровати Википедији да је ту транскрипцију урадио неко по неком правилу. То је била моја цела поента коју сам ја хтео да искажем и покажем и због тога сам и пренео ову дискусију тамо где треба да буде јер је ово ипак важно уопштено за Википедију као и за будуће генерације Википедијанаца.

Што се тиче патролирања, мени су на почетку мог патролирања рекли да је боље спречити него лечити па ако је корисник случајно погрешио, твоје је да га исправиш а не да му враћаш измене јер га тако одвлачиш од Википедије. За Дрејпера сам ти замерио што све идеш на своју руку а знаш добро да нисам једини који ти то замера. Ово није у вези ове теме али сам само хтео да објасним моје поступке у вези ствари које си напоменуо.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 09:55, 17. јун 2022. (CEST)

Е па видиш сад, ја сам држао ту транскрипцију на овоме пројекту и она је у великој већини тачна. Сада, због бана који си ти иницирао и подржао, биће како буде. Дакле, овде није поента да верујеш википедији или медијима, него да верујеш Правопису и њега стално консултуј код транскрипције. Могао си до јуна 2022. године и мене да питаш, али то више нећеш моћи. Надам се да је правда задовољена и да си задовољан што си иницирао погром са пројекта. Ето, већ ти недостајем! Надам се да си увидео. Ако ниси, видећеш. Пре или касније. Моје транскрипције су 99,99 одсто тачне (јер су рађене искључиво према ПСЈ), као и све остало за именовања и српски језик, као и каталог оног Дрејпера. Ах да, ја сам за тебе „само обичан корисник” који није ни АП, иако је његов допринос био већи и значајнији од појединих админа. — Ничим неизазван (разговор) 10:03, 17. јун 2022. (CEST)

@Боки То није питање за нас. Наше је да следимо оно што је правилно, оно што је прописано у Правопису и другим релеватним изворима одобреним од горепоменутих институција. Медији су данас најмање поуздани и у њих се никако не би требало уздати када говоримо о овоме јер све што треба да знамо дато је у ПСЈ. Оно што каже неки уредник на Википедији или полуписмени новинар из Телеграфа је потпуно небитно када су овакве ствари у питању. Надам се да је сада све јасно. — Вукан ® 09:46, 17. јун 2022. (CEST)

@Вукан Ц

За кога је питање ако није за нас ? Па ваљда ми треба да будемо тај извор тачности информација и извор где ће људи долазити да се едукују и уче а не да се спрдају са нама по друштвеним мрежама.

Рекох већ горе у одговору ННу остало што се тиче ове теме. Мислим да би српска Википедија, као заједница, требала нешто да предузме поводом правилности неких ствари које су едукативне као што је транскрипција са једног језика на други.

Постоји доста нас који причамо друге језике па би итекако те транскрипције могле да се доведу у ред да не треба ни да долази до оваквих дискусија јер са једне стране, одатле се почиње а после све ово остало што си навео је само једна врста усавршавања али СВЕ у данашњем свету, нажалост, почиње од тих пустих медија и друштевних мрежа и томе треба да се стане на пут на прави начин.

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 09:58, 17. јун 2022. (CEST)

Човече, како не схваташ? За транскрипцију се не питају ни ти, ни ја, ни Ничим — нико од нас. Сва правила су доступна у Правопису српскога језика, коме свако путем интернета може приступити и врло лако се могу проверити све недоумице које могу настати. Ако не Правопис, онда Прћичеви речници које сам навео горе, такође их има на интернету. Ако ни Прћић, онда Клајнов Речник језичких недоумица — такође је доступан на интернету. Двадесет и први је век, све се може проверити у року од неколико секунди, али очигледно ни то некима није довољно. Медији ће одређивати шта је правилно, а шта неправилно?! Каква је то небулоза? У том случају, шта ће нам онда и Правопис и језичка стандардизација ако ће ти полуписмени новинар из неке редакције одређивати да ће се писати онако како он мисли да треба, иако је имао закључену двојку, евентуално тројку, из матерњег језика.

П. С. Пише се и те како, никако „итекако”. — Вукан ® 10:09, 17. јун 2022. (CEST)

Пре свега, Боки, лична имена се не преводе. Капирам да си се погрешно изразио. Лингвисти су се већ усагласили око тога да се транскрипција у српском језику не врши фонетски. На прву лопту и мени је чудно, али неки гласови као такви не могу ни да се запишу српским писмом. А пошто је то бар добро познато правило, да једно слово означава један глас, закључак је јасан. Изузеци као такви треба да буду прописани, а за то опет нисмо надлежни ми као уредници овога пројекта. Значи, савршено не треба да нас занима да ли ће неко да верује, већ искључиво сирова чињеница као таква. Проверљива, разуме се. Па коме смета, нека пише надлежним институцијама, а не да дивља по пројекту. — Lotom (разговор) 10:17, 17. јун 2022. (CEST)

Дћировић је лепо описао такве покушаје. Браво @Lotom: и хвала, очекивао сам и ти да ме нагазиш, да идеш уз мишљење једног, гласнијег дела заједнице. Транскрипција и превод нису исте ствари, то нису схватили ни стручњаци за јапански језик, а изгледа ни Боки. Штета, ја сам био главни за транскрипцију и највише сам прогањан, између осталог и због тога. Најлакше је нешто прогласити „устаљено” и свалити да Ничим врши самовољу. — Ничим неизазван (разговор) 10:21, 17. јун 2022. (CEST)

@Вукан Ц, @Ничим неизазван, @Lotom

Разумем све што сте рекли али само једно не разумем а то је, шта се дешавало пре издавања тог правописа ? Како су онда људи реаговали ? Да ли се иде по томе да како се мења правопис, тако и ми реагујемо ?

Нпр. енглези су тек пре пар година увели неке нове речи као валидне (нпр. Гугл)

Шта се ту дешава ?

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 15:29, 17. јун 2022. (CEST)

Коментар: Не би требало разводњавати дискусију. Наведено је прецизно, јасно, аргументовано и недвосмислено шта је исправно. То што смо навикли да једемо у Меку је до наших лоших навика. — Садко (ријечи су вјетар) 16:14, 17. јун 2022. (CEST)

@Садко: Цењени колега, моја дебата је у томе шта нам је чинити са чланцима који нпр. имају реч МекДоналдс и остале неправилне речи ? Већ видим дебате и улажење у рат измена са ауторима чланака па мислим да би требали, као у случају иконица, да поставимо неко правило како би се ослањали на то или можда неки шаблон да постављамо као објашњење. Шта мисле и остали о томе ? Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 16:33, 17. јун 2022. (CEST)

@Боки: Свакако нам треба више учесника. Можда је то солидно рјешење, само је питање форме, да ли на СЗР или као прозорчић који искаче када се крене са уређивањем, има више варијанти. Свакако и за такву промјену морамо имати више активно укључених колега. — Садко (ријечи су вјетар) 16:41, 17. јун 2022. (CEST)

@Садко: Нажалост, овако озбиљна тема није привукла пажњу толике количине људи без обзира на означавања (пинг) за која сам се потрудио да буду ту где јесу. Штета, велика штета Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 16:52, 17. јун 2022. (CEST)

Коментар: О овој теми је раније било расправа. Лепо је позивати се на Правопис српскога језика, али треба узети у обзир да Правопис на 369. страници, у правописном речнику, изричито наводи облике Мекдоналд и Мекдоналдс као правилне. Претпостављам да је реч о устаљеним изузецима, па их не треба мењати. — Аца (разговор) 20:52, 17. јун 2022. (CEST)

Е сад сам тек збуњен а таман се био наоштрио да све чланке и све речи где год да постоји реч МекДоналдс преправљам и онда дође @Aca и врати ме назад на почетну тачку.

Шта сад момци ? @Sadko, @Ничим неизазван, @Lotom, @Вукан Ц Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 20:57, 17. јун 2022. (CEST)

ПСЈ је јасан. — Садко (ријечи су вјетар) 23:18, 17. јун 2022. (CEST)

@Садко: Како бре јасна колега кад су Аца и Вукан поставили два примера која су уствари и поента целе ове дебате а која стоје у истом правилнику српског језика? Знам да ми мозак мало слабије ради због овог вируса који ме закачио али мислим да ова моја збуњеност нема везе са вирусом него са реалношћу да постоје неке ствари и у ПСЈ које требају да се коригују јер се мимоилазе око исте тачке. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 05:39, 18. јун 2022. (CEST)

Колико сам испратио, једно се наводи у ПСЈ а друго у Речнику. Речник не би требао да има приоритет. Додатно, већина расправа по мрежи јесте о томе да ли је исправно Мекдоналд или Мекдоналдс. — Садко (ријечи су вјетар) 10:35, 18. јун 2022. (CEST)

@Боки: замолио бих те да се више никада не обраћаш овом тону Садку. То је основно и под број један. Под број два: господин @Aca: поновно није читао што сам ја написао. Речник Правописа има много грешака, ја сам навео две, а сигурно постоји једна, ако не и више. Али исто тако навео сам пет исказа који недвосмислено истичу ауторитет Т. Прћића који му је МС дала. Дакле, писаћу великим словима није викање него наглашавање: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК У ПРАВОПИСУ СЕ НЕ ГЛЕДА У ОДЕЉЦИМА, ТАЧКАМА О ГЛАСОВНИЈЕМ ПРОМЕНАМА И У РЕЧНИКУ ВЕЋ ИСКЉУЋИВО ОД ТАЧКЕ 208. ДО 215. Нека сви отворе тачку правописа 211. и у њој ће наћи ДИРЕКТАН ПРИМЕР како се ово име транскрибује. Значи Садко, @Lotom и Vux33: јесу овде милијарду посто у праву. Молим све који ово читају, пошто немам никаква овлашћења, админ Аца Алекс је узео и поништио све моје измене и вратио на плеонастичку конструкцију јапанска манга позивајући се на неке француске сајтове који уопште нису релевантни за српски језик. Плеоназам је нагомилавање истих речи: мала беба, заједно са, сиђи доле итд. Манга је стрип који је искључиво израђен у јапану тако да рећи јапанска манга је исто као рећи „јапански јапански стрип”. Молим вас да ме саслушате и спречите га. Исто тако, молим вас да прочитате и ово. — Ничим неизазван (разговор) 10:43, 18. јун 2022. (CEST)

Нема потребе да се браним од колеге Бокија, све је у реду. Свакако цијеним гест.

Било како било, мислим да колега НН овдје има неколико добрих поенти. Питање је - шта и како даље чинити. — Садко (ријечи су вјетар) 02:11, 19. јун 2022. (CEST)

@Садко: Јасно је: назив чланка остаје McDonald's и тај облик се употребљава кроз чланак будући да је одлучено да се на овом пројекту тако називају страна предузећа, а не да се њихова имена транскрибују. Исправна транскрипција је искључиво „Макдоналдс” што би требало навести у уводу чланка, у загради. — Вукан ® 11:19, 19. јун 2022. (CEST)

Колико знам, и по правилима транскрипције, а и по устаљеном имену, пише се Мекдоналдс. IмSтevan ^{разговор} 20:31, 22. јун 2022. (CEST)

Стандардизација прве реченице чланака

Покренуо сам можда најнебитнију расправу на пројекту у овом тренутку . Ипак, требало би да напокон имамо нешто конкретно о овоме питању. Слободно се изјасните на повезаној страници. — Аца (разговор) 00:12, 19. јун 2022. (CEST)

Северномакедонски > македонски

Поздрав

Пре него што кренем у измењивање чланака, данас ме је једна измена натерала да погледам и потврдим да иако је држава Северна Македонија, народ је македонски. Не постоје северномакедонци.

Уосталом на овом извору пише следеће Министарство је саопштило да је званично име земље "Република Северна Македонија" или скраћено "Северна Македоније", док је националност (држављанство) Македонац/држављанин Републике Северне Македоније.

Јел може неко ботом ово да среди или треба појединачно да се иде ?

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 18:49, 21. јун 2022. (CEST)

Хвала ти на исказаној иницијативи колега.

Ипак, државна документа и проклемације не обавезују уреднике Википедије.

Покретао сам тему око питања сјеверно/македонски, није се изјаснило довољно уредника, било за или против. Док се не постигне консензус на новој теми, не треба да буде масовних промјена.

Такође, ово није правописно питање, ако не гријешим. Лијеп поздрав. — Садко (ријечи су вјетар) 00:14, 22. јун 2022. (CEST)

Колега Садко, зар нам уопште и треба консензус ако је држава рекла да тако треба да буде ? А што се тиче места, нисам искрено знао где да ставим јер ми не "паше" у било којој другој секцији. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 00:19, 22. јун 2022. (CEST)

Још једном - државне уредбе и проклемације не обавезују уреднике Википедије, тако је одувјек. У складу са тим, јесте потребно, прије масовне промјене.

Слободно искористи дио мог текста и аргуметнације на претходној дебати за нову, уколико је каниш покретати. — Садко (ријечи су вјетар) 00:24, 22. јун 2022. (CEST)

Држава се зове Северна Македонија. Људи који живе у њој су Македонци, присвојна заменица је остала македонски. Свуда где се име Македонија и њени деривативи користе осим у имену државе, користе се без „северно-”. То је био део договора и не знам зашто је неко то изменио на страници. Ако је било неко гласање, жао ми је што нисам учествовао јер је ово ствар око које не би требало да се води икаква дебата. IмSтevan ^{разговор} 20:29, 22. јун 2022. (CEST)

Мухарем Инће

Колико ми је познато, турско „c” се транскрибује као „џ” (Cem — Џем). — HoneymoonAve27 (разговор) 16:51, 23. јун 2022. (CEST)

Потпуно си у праву, HoneymoonAve27

Чланак премештен и коригован. Оставио сам смерницу чисто ако неко случајно и даље укуца Инће да га пребаци.

Хвала ти на прегледу !

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 17:10, 23. јун 2022. (CEST)

Држава на олимпијским играма / Држава на Олимпијским играма

Видим да је на неким страницама олимпијским писано малим, а на неким великим словом. Прилично сам сигуран да су исправни називи „Држава на Олимпијским играма”, или „Држава на Летњим олимпијским играма”, али никако „Држава на олимпијским играма”, пошто нису олимпијске игре него Олимпијске игре тј олимпијским није придев него део именичке синтагме. Како је правилно? Исто питање имам и за пар категорија, нпр. [[Категорија:Државе на олимпијским играма]] и све поткатегорије које су у њу уврштене. IмSтevan ^{разговор} 19:13, 23. јун 2022. (CEST)

Њу(в)ел

Да ли се „Newell” транскрибује као „Њувел” или „Њуел”? Чланци о насељима транскрибовани су као „Њувел”, док су чланци о особама транскрибовани као Њуел (1, 2, 3). — HoneymoonAve27 (разговор) 17:30, 24. јун 2022. (CEST)

Према Транскрипционом речнику енглеских личних имена правилно је „Њуел”. Чланци о насељима су аутоматски насловљивани и често одударају од правилне транскрипције. — Аца (разговор) 19:58, 24. јун 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 Њуел је тачно по свим параметрима (ПСЈ, Вук Караџић, итд.) Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 22:46, 25. јун 2022. (CEST)

Rowland

Слично питање као и горе: да ли се „Rowland” транскрибује као „Ровланд” или „Роуланд”? За насеља се користи „Ровланд” (1, 2), а за особе „Роуланд” (1). Исто питање и за „Cunningham” — према гуглу је „Канингам”, а према Википедији „Канингхам”. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:15, 27. јун 2022. (CEST)

Према горњем извору „Роуланд”. Транскрипциони речник је, иначе, доступан у електронском облику овде, па се слободно користи њиме. Што се тиче америчког града, он је ипак Канингхам (јер је подложан транскрипцији према америчком изговору). Сличан пример је Бермингхам, који је забележен у Енглеско-српском речнику географских имена. Срдачан поздрав! — Аца (разговор) 21:10, 27. јун 2022. (CEST)

Намерно износим ова питања јер не желим самовољно да премештам чланке, а и не знам да ли је у прошлости договорено да се у поменутим случајевима одступа од правилне транскрипције. — HoneymoonAve27 (разговор) 21:57, 27. јун 2022. (CEST)

@HoneymoonAve27 ПСЈ каже да је БОЉЕ ланд него ленд али ја лично не видим како може нешто да буде БОЉЕ од нечега. Ваљда је правило правило а не шта је боље. Ја овде никог нисам чуо да каже ланд за реч "land" него се каже ленд (Нпр. пис оф ленд - парче земље). Исто важи и за другу реч да је БОЉЕ хам него хем а ја никог нисам чуо да кажем хам него хем тако да ја стварно не знам шта бих ти рекао по овом питању јер ни сами ПСЈ који је @Aca референцирао није јасан јер он каже да је нешто боље од нечега што баш и не улива дојам да је нешто ПРАВИЛНО а нешто НЕПРАВИЛНО. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 17:04, 28. јун 2022. (CEST)

СПФ1934-Шведска

Поздрав свима, Радим на шаблону за шведску репрезентацију са СП 1934. и треба ми мала помоћ. Може ли неко да ми каже како се правилно каже име овог фудбалера ?

Хвала унапред на свакој помоћи

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 22:34, 30. јун 2022. (CEST)

Хелге Лиљебјерн? — Аца (разговор) 23:25, 30. јун 2022. (CEST)

Хелге Лиљебјерн IмSтevan ^{разговор} 12:24, 1. јул 2022. (CEST)