Википедија:Уживо/Викиманија 2016.

Филипово виђење

Овогодишња Викиманија је била несвекидашња, пре свега по својој локацији. Одржана је у једном малом алпском селу на северу Италије, Езину Ларију, где је број гостујућих Викимедијанаца двоструко премашио број мештана. Међутим, циљ је и био да се цело село укључи у реализацију ове конференције и заиста, две године су се локалци припремали како би реализовали ову конференцију од неколико дана — било инфраструктурно, било персонално. Али, једно је сигурно — заиста су се потрудили и дали све од себе како би учинили да ова Викиманија буде незаборавна.

Ове године, из Србије је било више представника: Мики, Вукашин и ја, који смо ишли у спонзорству Викимедије Србије, као и Никола и Милош. Са ових простора је била и Бојана Подгорица из Републике Српске. Моја прича ће да буде из угла нас тројице, а првенствено мене.

Пре конференције

Мики, Вукашин и ја смо кренули на пут у четвртак, 23. јуна, у поподневним часовима. Након краћег лета од Београда до Милана, чекали су нас, по договору, на миланском аеродрому локалци, који су нас упутили ка нашем шатлу. Шатл нас је одбацио директно до села Езино Ларио, с тим што је сам пут од аеродрома до села био дужи него лет од Београда до Италије. Морам напоменути да смо били једини у том шатлу, што нам је дало могућност да се раширимо :). С друге стране, возач је прилично јурцао, укључујући и кроз силне серпентине на прилазу до села. У сваком случају, призор језера Комо у сумрак био је диван. Кад смо стигли у село, што је било око 11 сати увече, одмах смо се регистровали и сместили смо се у "апартман", односно стан једне од мештанки. Након тога смо једва дочекали да вечерамо италијанску пицу, али је због касног времена ту нашим активностима за овај дан дошао крај.

Сама конференција је осмишљена тако да су сваког дана била три блока сесија: од 10:30 до 12:00, од 14:00 до 15:30 и од 16:00 до 17:30 — три сесије по блоку, али и до шест "трекова" у исто време. Углавном су била по три "трека" паралелно везана за презентације, по два за радионице и један за дискусије. Од 09:00 до 10:00 је било време резервисано за разне тематске састанке, као и време између 18:00 и 19:00. Ручак је увек био између 12:00 и 14:00, док је вечера била углавном негде између 19:00 и 21:00. Пошто није било једног великог простора за ручавање, били смо издељени тако да смо сви јели по различитим ресторанима (и свако је добио "насумични" избор ресторана за сваки дан). Што се тиче сесија, оне су се одржавале у различитим битним локацијама широм града — у фискултурној сали, позоришту, хали, музеју, заједничкој просторији (задрузи) и школи.

Петак, 24. јун

Јоланда Пенза на отварању

Први блок сесија првог дана конференције је традиционално резервисан за отварање, где обично прича Џими Вејлс, као и за добродошлицу од стране организатора. Најпре нам се обратила Јоланда Пенза, главна организаторка ове конференције, која је направила паралелу између Википедије, не тако обичне енциклопедије, и овогодишње Викиманије, не тако обичне конференције.

Након Јоланде, причао је Џими Вејлс. Као и обично, започео је са тиме на колико је ко био Викиманија. Мало је људи који су били на свих 12 или чак 11 или 10. Ја сам био на 9, а број људи који је устајао се драстично повећавао како је Џими смањивао број посећених Викиманија, да би на крају сви устали, јер су сви присутни били на макар једној Викиманији. Затим се захвалио организаторима и људима из Езина Ларија и укратко је споменуо Џо Кокс, чланицу британског парламента која је недавно убијена. Причао је о различитости људи широм света и о томе како би требало стати на пут узнемиравању на вики пројектима. У том контексту је споменуо Inspire кампању везану управо за узнемиравање. Након тога, прогласио је Википедијанце, тј. Википедијанке године — Емили Темпл Вуд и Роузи Стивенсон Гуднајт, због великог доприноса женским темама на Википедији на енглеском језику. Такође су као "пратиље" споменути ирански Википедијанац Мардетанха, као и бугарска Викимедијанка Васја Атанасова. Након тога, Џими је дао увод за Наталију Тимков и Кристофа Енера, који су тек дан пре тога приступили одбору повереника Задужбине Викимедија, као представници које су изгласале афилијације из Викимедијиног света. Такође је укратко представио и друге новије чланове одбора, који не долазе из заједнице — Гај Кавасаки и Кели Батлс. На крају, најавио је да је Кетрин Мар, в.д. Извршног директора Задужбине постала управо Извршна директорка.

Џими Вејлс на отварању

Након Џимија, причала је Катрин де Сенаркленс из Савета Езина Ларија. Захвалила се најпре свима који су помогли у реализацији ове конференције, а онда је причала о томе како је све ово изведено — направљени су путеви и остала инфраструктура, како би људи могли доћи овде, обезбеђен је интернет брзине од скоро 1 гигабајта у секунди, вршене су обуке за мештане око многих ствари, као и разни курсеви и предавања. Причала је о ефекту овог догађаја на Езино Ларио и чињенице да тренутно 73% укупног броја људи у селу чине Википедијанци, а да других 27% чине мештани, али да су због своје велике ангажованости сви присутни људи Википедијанци. На крају је Пјетро Пенза, градоначелник Езина Ларија, уручио Џимију почасни кључ од места, јер смо сви постали почасни грађани Езина Ларија.

У последњем делу у овом блоку, обратиле су нам се Јоланда и Ђиневра Санвитале, главна организаторка програмског дела конференције. Ђиневра је причала о томе како је ово велики изазов, али и експеримент; циљ њега је да делимо наша искуства, учимо нове ствари и придобијемо моменат. Причала је о структури програма — презентације су подељене у "дајџесте", који имају за циљ да дају преглед неке теме, пре свега за људе који су новији у покрету, али и за оне који се нису до тада интересовали за тај део покрета, као и "критичне теме", које се тичу појединости из покрета; поред презентација, ту су дискусије и тренинзи, односно радионице. Причала је и о осталим активностима — "комјунити вилиџ", вечерњи програми, изложбе, састанци... На питање како уживати у Викиманији, дала је просто решење:

1. колаборација (односно сарађивати)
2. скалабилност (овај формат догађаја треба да може да буде примењив и у организацији локалних догађаја)
3. употреба оног што већ постоји
4. акценат на ономе што ће трајати (улагати у људе, а не у ствари)
5. експериментисање и забава (изађите из зоне комфора)

На крају нас је подсетила да проверавамо програм онлајн, због евентуалних последњих измена које не могу бити рефлектоване на штампану верзију програма. Такође нам је дала савет да поштујемо друге и да будемо позитивни. Јоланда је на крају само споменула мапу града и апликацију за мобилне уређаје, која је доступна онлајн, а која може бити од користи при сналажењу са самим местом.

Након ручка, уследио је први блок сесија: Прва сесија се тицала научних истраживања везаних за Викимедију, за период од лета 2014. до лета 2015. године. Сесију је водио, као и сваке године, Бенџамин Мејко Хил, а помогао му је Тилман Бајер. 2010. године објављено је на тему Википедије и сл. око 800 радова, а до јуна 2016. године објављено је преко 6000 истраживања, што значи да смо постали доста интересантни истраживачима. Њихова анализа тицала се искључиво истраживања која су радили људи невезани за сам покрет Викимедије. Најпре су анализирали радове везане за родну структуру, а неки од закључака су:

• да је број читалаца генерално већи за чланке о женама
• двоструко је вероватније да жене доприносе чланцима о женама, него мушкарци
• наглашавање родног јаза није имало ефекта на жене, али је обесхрабривало мушкарце

Код радова који се тичу студентске употребе Википедије, закључак је да је Википедија негде у средини, између "честе употребе" и "перципиране корисности", а свакако је најпопуларнија међу мушкарцима и студентима техничких наука (међутим, помало изненађујуће, након техничких наука, следећа поља студија где је Википедија популарна су права, креативне уметности и наука). Било је и радова који су се тицали физичких модела Википедије, где су се фокусирали превасходно на графике и моделе који се тичу предикције конфликата: како се креће динамика заједнице и каква све стања постоје (од мира, преко кавге до пуноправног рата). Предмет интересовања научника су били и "медијски екосистеми" и њихова интеракција са Википедијом, као и сестрински пројекти, где су нашли неколико истраживања везаних за Викиречник и Википодатке.

Друга сесија на којој сам био тицала се "дисбаланса", односно чињенице да постоје разлике у приступу Википедији широм света. Презентовала је Саскија Елерс. Почела је од наше мисије покрета (Замислите свет...), али је идентификовала баријере у приступу и уређивању, као и у недостацима у садржају. Од укупног броја људи на свету, 3.4 милијарде има приступ Википедији, док 3.9 милијарди нема. Постоје језичке баријере за добар део света, а показала нам је и шарене мапе где се види да добар део Африке и Азије има мање од једне измене на Википедији по милиону становника, за разлику од западног света, где су те бројке вишеструко веће. Слично је и са просечним бројем измена, где развијене земље имају преко пола милиона или чак преко милион измена на Википедији, док неразвијене земље (углавном Африка, али и делови Јужне Америке и Азије) имају и по испод 10.000 измена укупно на Википедији. Затим је причала о предлозима за решења: треба дати подршку Википедијанцима, дати им алатке као што су литература, хардвер, техничка подршка, затим активирати ГЛАМ иницијативе, олакшати читање Викиедије и уређивање на мобилним уређајима. Што се тиче родног јаза, постоји и даље висок однос мушкараца према женама на вики пројектима. Разлози за то укључују интерфејс, време, недостатак самопоуздања, конфликти, вероватноћа да ће им прве измене бити враћене, мизогинија, недостатак друштвене заједнице и чињеница да је на неким Википедијама подразумевани род мушки. Међутим, започете су одређене иницијативе и пројекти ради борбе против родног јаза, а свакако треба по њеном мишљењу покренути још пројеката везаних за то, као и остварити механиме за борбу против узнемиравања. Битно је да се исправе систематски проблеми и закључак је да је Википедија веома корисна ризница знања и да је вредно борити се за слободан приступ Википедији свима.

Џејмс Хајлман је потом причао о вики пројекту "Медицина", који је започео на Википедији на енглеском језику, али се ширио и другде. Најпре је причао о самом пројекту, а онда нам представио неке статистике: 2013. године је било око 150.000 чланака на 255 језика везаних за медицину, док је 2015. године године било око 180.000 чланака на 275 језика, што је пораст од 18%. Што се тиче прегледа медицинских чланака, 2013. године је било око 6.5 милијарди, али не постоји статистика за 2015. годину. Што се тиче броја уредника, он је скочио са 274 2013. године на 318 2015. године, што је пораст од 16%. Број референци у тим чланцима расте отприлике линеарно, али се знатније повећала "густина" референци. Направили су офлајн апликацију за мобилне телефоне у сарадњи са Викимедијом Швајцарске, где није потребан приступ интернету. Та апликација, која ја "тешка" 932 мегабајта, покрива све чланке о медицини, анатомији и медикацијама и до сада је преузета око 10 хиљада пута. Мали проблем је што је за сада доступна само на енглеском језику, али је свакако оцењена са 4,7 од 5, што је врло добра оцена. Што се тиче досега апликације, 43% преузимача су из САД, 10% из Велике Британије, 7% из Индије и 5% из Канаде. Џејмс је онда причао о пројекту превода медицинских чланака. Постоје два пута којим иду: а) пуноправни пут, где је циљ написати добар или сјајан чланак, са 2,5 до 10 хиљада речи, б) краћи пут, где је циљ написати краће чланке од око 3-4 пасуса, где се углавном преводе уводи са чланака на енглеској Википедији. За сада је овим програмом покривено преко 100 језика и преведено је преко 5 милиона речи. Зашто је све то потребно? Џејмс мисли да је потребно да постоје информације на локалним језицима о медицинским темама зато што хиљаде људи умире јер немају приступ здравственој заштити, која укључује и информације. Што се тиче примера, чланак о еболи је преведен на 115 језика и 2014. године је било око 100 милиона преледа тих чланака, а било је и неколико кампања: вакцине, женско здравље и рад на уводима, пошто многи читају само уводе чланака. Џејмс је навео и Викимедију Тајван, где је преведено више од 50 чланака на кинески језик, као и Универзитет Калифорнија у Сан Франциску, где заједно са Вики ед задужбином организују уносе семинарских радова везаних за медицину.

Након паузе, присуствовао сам дискусионим сесијама. Било је шест тема у два временска слота (по три у слоту), где је у свакој од тема учествовао по један члан одбора Задужбине. Теме којима сам ја присуствовао су биле 1) Транспарентност и комуникација и 2) Стратегија и идентитет ВМФ. Формат ових сесија је био такав да смо сви седели за једним огромним столом и имали вођену дискусију, где је Лодевајк Гелауф био модератор и који је усмеравао дискусију и држао нас све у оквиру теме, али је у принципу увек било могуће укључити се у дискусију и дати мишљење о теми.

Прва тема је била везана дакле за транспарентност и комуникацију. Најпре смо се сви присутни укратко представили, а онда је Џими Вејлс причао мало о нашим фундаменталним вредностима које треба да поштујемо. Кратком анкетом је установљено да мање-више нико не мисли да је Задужбина довољно транспарентна, као и да сви мисле да се комуникација у Задужбини може поправити. Неке од мисли које су плутале собом су биле да је поверење често битно од транспарентности, да често фале детаљи код комуникације, да би људи из Задужбине могли макар да нам кажу зашто не могу да нам обзнане све информације. Било је речи и о томе да су мејлинг листе по нечијим мишљењима лоше место за комуникацију, али битнији су друштвени, односно културолошки проблеми, с обзиром на чињеницу да су мејлинг листе често пуне тролова, због којих многи не желе да улазе у дискусије, па су неки предложили да би дискусиони форум могао бити решење за тај проблем, док неки спомињу и Фејсбук као парадоксално најбоље место за комуникацију данашњице. Још неке мисли које су кружиле просторијом су биле: "Задужбина често не верује заједници, али то поверење иде у оба смера", "Имамо проблем са стабилношћу и фокусом", "Треба повратити поверење", "Хајде да опростимо, али не и заборавимо, ову недавну прошлост — Кетрин ће бити боља на позицији Извршне директорке и неће се поновити глупости у вођењу Задужбине" и "Задужбина треба да буде мало респонзивнија када се јавља велики број сличних питања". Главно решење по некима је "Претпоставити најбољу намеру".

Друга тема се тицала превасходно стратегије Задужбине и покрета, а о идентитету Задужбине се није превише полемисало. Најпре смо уратко анкетирани око три основна питања: 1) Да ли Задужбина и покрет имају исти идентитет? (одговор је генерално био "Не"), 2) Да ли Задужбина има јасну стратегију за будућност? (одговор је генерално био "Не") и 3) Да ли се осећате укљученим у креирање стратегије? (овде су мишљења била подељена) Задужбина тренутно уопште нема стратегију. Кетрин је до буквално тог дана била вршилац дужности Извршне директорке, а посао прављења стратегије је за пуноправног Извршног директора, тако да није ни могла тиме да се бави, али ће сада имати могућност. Кристоф, један од двоје најновије изабраних чланова одбора повереника Задужбине, мишљења је да Задужбина и покрет треба да имају исти идентитет, док Скот, запослени у Задужбини, мисли да не морају и не треба да имају исти идентитет, јер Задужбина не треба да поставља приоретете другима у покрету. Оно око чега је било слагања је да запослени у Задужбини треба да воде процес стратегије, али одбор је тај који треба да има одговорност над њим. Кетрин је мало причала о томе шта је све урађено и шта све још треба урадити: оно што је најбитније за почетак је да треба научити и разумети које нам процеси и ствари требају за нову стратегију. Планирани временски оквир је да се за око годину дана заврши креирање стратегије. Кристоф је додао да се одбор Задужбине повукао од тога да буду лидери покрета, али се то може променити — и даље има стреса у одбору, али се ствари поправљају. Што се тиче процеса стратегије, јасно је да треба да будемо инклузивни, тј. треба укључити све стејкхолдере. Бачен је и кратак поглед на претходни свеобухватни процес стварања стратегије, од пре 6 година и има смисла вратити се на њега и покупити добре идеје од тог процеса, али проблем са њим је био тај што је производ тог процеса био списак стратешких питања, односно задатака, а не стратегија. У тангентама разговора је било и предлога да се Задужбина подели на више тематских организација, тако да не буде један гигант, а Кристоф је одговорио да су све опције отворене и да ниједан предлог неће а приори одбацивати. Закључак дискусије је да сви треба да обзнанимо своја мишљења у вези са процесом и самим жељеним исходима процеса стратегије.

Након званичног програма првог дана конференције, Мики, Вуле и ја смо присуствовали сада већ традиционалном "ЦЕЕ састанку". Никола Калчев из Бугарске је био модератор, односно вођа састанка, а агенда се састојала из седам тачака.

1. Прогрес у организацији ЦЕЕ конференције, која ће бити одржана у Дилиџану у Јерменији, крајем августа — потребно је да оне заједнице које још увек нису попуниле страницу са "потребама" то ураде што пре, јер оне које то не ураде, неће имати могућност да се њихови представници стипендирају за одлазак на конференцију. Договор је да се стипендира по двоје представника из сваке заједнице која нема средстава да самостално плати трошкове пута и смештаја, а Викимедија Јерменије активно ради на финализирању буџета, тј. гранта за ову конференцију. Било је малих неспоразума око тога ко је све члан програмског комитета, али је Сузана Мкрчјан, председница Викимедије Јерменије, разјаснила то. Такође смо подсећени да треба што пре да се региструју за конференцију они који то још нису урадили.
2. Ко ће догодине организовати ЦЕЕ конференцију? — Обзнањено је да неколико заједница планира да се кандидује да буду домаћини ЦЕЕ конференције 2017. године, а то су били Македонци, Белоруси, Чеси и Немци (на челу са Узбекистанцем). Македонци су на овом састанку рекли да се повлаче, док су Белоруси најавили да није обавезно да они то ураде следеће године, већ да би могли и 2018. године. Било је мало речи о процесу одабира организатора и о томе како их убудуће одабирати. Закључак је да треба саставити листу критеријума који би се користили при одабиру и да се та дискусија премести на мету пре јерменске конференције. Корнелијус из Викимедије Немачке је предложио да може да се реплицира оно што је рађено за Берлинску Викимедијину конференцију ове године, где је Теле Валма из Викимедије Естоније била плаћени практикант и помагала је у организацији Викимедијине конференције и са собом понела значајно организационо искуство, па Корнелијус мисли да би неко од организатора конференције 2017. године могао да буде део организације овогодишње конференције. У сваком случају, одлуку је потребно донети што пре. Чеси су најавили да ако би конференција догодине била код њих, формат би био мало промењен, јер очекују да цела конференција и сва дешавања буду на једном месту.
3. Дефиниција ЦЕЕ региона — Због досадашњих несугласица око тога ко све треба/може да буде део ЦЕЕ региона, потегнуто је питање и овде, са циљем да се донесе некакав консензус око тога да ли ће ЦЕЕ регион представљати државе (са својим органцима или корисничким групама) или језичке заједнице, или етничке заједнице (као у случају Башкортостана) или неки хибрид. Споменут је и централни апликациони процес, али као прво питање се поставило ко све треба да буде део ЦЕЕ региона. Доста добрих аргумената је изнесено, али због ограничења у времену, закључили смо да нема шансе да донесемо икакав закључак око овога и договорено је да се и ова дискусија пренесе на мету.
4. Ретроспектива такмичења "ЦЕЕ пролеће" — Најпре се Никола захвалио себи, Бекрузбеку из Узбекистана, Вири и Бохдану из Украјине и Наталији из Пољске за учешће у организацији такмичења. Закључио је да је ово било успешно такмичење (премда можда није било веома успешно). Уместо планираних 50% женских биографија, исход је 32%, што опет није неуспех. Захвалио се свима на учешћу у овој авантури и подсетио мање организације које су преко Викимедије Пољске платиле своје награде да контактирају Пољаке око рефундирања трошкова. Оно што је још потребно урадити јесте евалуација пројекта.
5. Учешће у конкурсу Вики воли споменике — 13 земаља је прошле године учествовало у овом такмичењу, па је Никола позвао све да се прикључе. Било је малих негодовања од стране неких људи, пошто су неке заједнице изгустирале то такмичење, јер је дошло до засићења.
6. Хакатон у Бечу 2017. — Од 18. до 21. маја, одржаће се Хакатон у Бечу и Клаудија, извршна директорка Викимедије Аустрије, позвала нас је да присуствујемо и навела да је то изврсна прилика за прављење техничке заједнице и да когод из ЦЕЕ региона хоће нешто да научи везано за техничке аспекте Википедије и Медијавикија, може да дође.
7. Следећи велики ЦЕЕ пројекат — због недостатка времена, ова тема је без превише дискусије "премештена" на мету.

Тиме се окончао програм за овај дан, а остатак вечери смо искористили у праћењу плесне трупе која је играла уз кантри музику, као и мешању и разговору са разним људима на конференцији.

Субота, 25. јун

Прва сесија на којој сам био након доручка у суботу ујутру био је састанак везан за образовање. Најпре смо се сви укратко представили: Тај Фланаган је водио састанак и он је тренутно главни за глобални образовни пројекат у Задужбини; Вахид Масрур, који је један од новијих запослених у Задужбини и такође је у тиму за образовни програм, а долази оригинално из еквадорске корисничке групе; Габријел Тулен из Женеве је наставник математике и информатике у једној средњој школи и он користи Википедију на француском језику у настави; Дијего, такође из Швајцарске, али немачког дела, покушава различите формате у раду са студентима, поготово на народним/отвореним универзитетима... у Цириху, Луксембургу и деловима Немачке ради на приближавању критичког читања Википедије студентима, као и писање чланака за Википедију, а такође је близак и ГЛАМ-у; Лијанг из Тајвана ради са основним и средњим школама, и то углавном тако што показује наставницима како и зашто да уређују Википедију; Венус из Хонг Конга је причала о својим искуствима као вође образовног пројекта на свом факултету у Хонг Конгу, са темама везаним за књижевност и лингвистику; Башак из Турске је причала о томе како је заједница у Турској тек оформљена и како раде на преводу образовног материјала на мету, као и да се баве студентима на свим нивоима, укључујући и докторанде, на универзитету у Бурси; Вира из Украјине је причала о њиховим искуствима са универзитетима и наставницима у средњим школама, где је било потребно фокусирати се више на дигиталну писменост него на саму Википедију; ја сам причао о нашим искуствима на средњем и високом нивоу образовања; Валентин из Викимедије Немачке је споменуо како имају сличне проблеме као и Швајцарци, па им је фокус ОЕР и лобирање; Рим из Египта је причала о својим искуствима у раду са студентима на факултету, где јој је главни проблем чињеница како заједница не прихвата баш најбоље чланке који настају на тај начин; Шани из Израела је причала о разним пројектима који се дешавају у њеној држави, и то на свим нивоима образовања, где она конкретно ради са академским институцијама преко семинарских радова; Матија, Рикардо и Давиде из једне италијанске заједнице базиране на Медијавикију су причали о њиховој сарадњи са Викикњигама и са ЦЕРН-ом; Бохдан из Украјине се углавном бави аутричом и превођењима; Ли из Мексика, конкретније Универзитета Тек де Монтереј, који има 32 кампуса широм земље, причала је о искуствима у њеном контексту, где се, између осталог, рад на Википедији користи као рад у заједници. Након овог представљања, Тај је мало причао о Образовном колаборативу, од којих смо неколицина нас присутних чланови. Било је речи и о ресурсима доступним за реализацију програма, као што су брошуре, али и о томе како многима фале неке ствари као што су бољи ресурси, идеје и способности. Турци су развили упутства за конкретне предмете, јер им је то било боље него генерализоване брошуре. Било је речи и о онлајн тренинзима, односно тзв. муковима, где неки користе управо тај модел због боље скалабилности. Споменут је и Јутјуб канал Википедија образовног програма, а представник Викимедије Немачке је споменуо да Немци имају свој "Вики дијалог". Било је и интересовања да се зна за наш семинар стручног усавршавања за наставнике основних и средњих школа, па сам укратко поделио искуства око тога. Израелци су навели да имају добру сарадњу са Министарством образовања, где је искористила прилику да похвали наш програм стручног усавршавања (иако сам ја становишта да је програм благи успех, она тврди да је реч о великом успеху, јер наставници одлазе кући са знањем које раније нису имали, па макар га не искористили у раду са ученицима, што доводи до бољег друштва). Кратка анкета присутних је донела закључак да се већина присутних бави образовним пројектима због садржаја, мање њих због привлачења уредника, а само понеко из неких других разлога. Габријел је споменуо Кивикс, пројекат "офлајн Википедије" који годинама развија Викимедија Швајцарске, и споменуо је успех те платформе у Сенегалу. На крају су сви позвани да се придруже Фејсбук групи за Википедијин образовни програм, уколико већ нису чланови.

Први прави блок сесија за данашњи дан су за мене били "дајџести". Прво је Енди Мабет причао о "дугмету за уређивање", односно о основама уређивања, више "политичким" него техничким аспектима, тако да о томе не морам ништа да пишем. Ово предавање је било намењено превасходно новајлијама, којих на жалост није било превише на тој сесији, али главни разлог зашто сам био тамо је због друга два "дајџеста" која су уследила након овог. Други се, дакле, тицао превода и превођења, где су Фарах Мустаклем и Меј Хачем из Египта држали предавање. Као главне разлоге зашто преводимо, они су навели глобализацију садржаја, одржавање значаја, смањење различитости у садржају између различитих Википедија, повећање разноликости унутар једне Википедије и бржу производњу садржаја. Затим су навели три добра примера превођења чланака: 1) пројекат Вики жене у Египту, где је преведено око 6 милиона бајтова садржаја, и где се преводи са 6 различитих језика на арапски, и то углавном на тему "физичких делова жене", 2) Тек де Монтереј из Мексика где је преведено 1057 чланака за годину дана и 3) Универзитетски колеџ Лондон, где је одржан петочасовни "транслататон" са 36 учесника. Главни проблеми везани за превођење су машински преводи, који су често лошег квалитета, контексти који су специфични за поједине културе, буквално превођење и сл. На крају, наведени су алати за помоћ при превођењу садржаја: Гугл преводилац (кога треба користити са опрезом!), екстензија за превођење на мети, сајт translatewiki.org, као и релативно нова екстензија "Content Translate", за коју је извршена демонстрација уживо.

Михајл Јан — Википедија на Месецу

Трећи сегмент тицао се "Википедије на Месецу", односно акције Викимедије Немачке да се део Википедије пошаље на месец. Михајл Јан из Викимедије Немачке је укратко представио пројекат — реч је о рођенданском поклону за Викимедију Немачке од једног аматерског тима који прави ровер, односно возило за Месец, у оквиру Изазова за Месец у организацији Гугла. Наиме, Гугл је још пре много година објавио конкурс за прављење возила које би било послато на Месец и након свих ових година, остало је још пет тимова који имају шансу да победе. Један од њих је у Берлину и њихова идеја је да тај ровер са собом понесе и "златну плочу" капацитета 20 гигабајта која би садржала "Википедију". На Викимедији Немачке је онда било да одлучи шта ће се тачно наћи ту, пошто сав садржај свих Википедија далеко превазилази та ограничења. Стога је на пролеће Викимедија Немачке започела кампању, која има за циљ и медијску промоцију, којом се шира заједница укључује у одлучивање о томе шта ће ићи на Месец. Током јуна је спроведено гласање и од 17 предложених сценарија за то који ће све садржај бити укључен, на гласање је постављено 10 опција, где је са 152 гласа убедљиво победила опција да се на тој плочи нађу сви сјајни чланци и све сјајне листе са свих Википедија. Михајл је онда причао о даљим корацима — постоје изазови због тога што различите Википедије имају различите класификације "сјајног садржаја", али би то требало да буде превазиђено од јула до октобра, када се очекује крај треће фазе, током које се очекује уређивање и побољшавање свих тих чланака. На крају, Михајл је позвао све нас да будемо део пројекта, јер је пројекат интересантан за Викимедијанце, јер представља један заједнички програм на ком можемо да сарађујемо, али је интересантан и за општу јавност, тако да смо сви позвани да будемо амбасадори својих заједница — посетите mooon.wikimedia.org.

Други блок сесија је такође био низ "дајџеста", али овог пута сам био овде, јер сам и ја био један од предавача. Ја сам причао о Википедији у образовању, али на универзитетском нивоу. Укратко сам објаснио које су предности код универзитетског нивоа за сарадњу са Википедијом, на који начин студенти могу да се укључе у рад Википедије и осталих Викимедијиних пројеката, о чему све треба размишљати када се прави један образовни програм и како тај програм треба/може да расте. Споменути су и ресурси доступни за лакшу реализацију програма, а на крају сам дао неколико примера успешних програма из праксе. Поред мене, о Википедији у образовању, само на средњешколском нивоу, причала је Естер Соле из Каталоније. Дала је своја објашњења и разлоге зашто се бавити тиме, а више се фокусирала на приказу успешних програма: споменут је наш програм стручног усавршавања наставника, као и примери из Аргентине и Шведске. Споменула је и каталонски Викиарс, бангладешки програм повећања свести, шведске студенте, сомалијску Википедију. Наравно, споменула је и алтернативне приступе, као што су вики-кампови у Јерменији, школе за одрасле у Грчкој и Каталонији, програм за пензионере у Чешкој и Вики-терапију у Грчкој.

Естер Соле — средњешколски ниво образовања

У другом сегменту су Лијам Вајат и Џејн Дарнел имали "дајџест" о ГЛАМ-у. Они су дали преглед интересантних активности на пољу ГЛАМ-а у претходних годину дана, где су фокус ставили на Википодатке и њихову употребу у ГЛАМ-у: постоје разне алатке којим се олакшава прављење садржаја, одржавање метаподатака и сл. као што су Wikidata Query Service, Listeria Lists, GLAMorgan, Pattypan и ComeOn! uploader. Споменули су и кампању "#1lib1ref", где су библиотекари широм света били охрабривани да додају по једну референцу на Википедију. Трећи сегмент су искористиле Ана Торес и њена колегиница из огранка за кратко представљање такмичења, поготово "Вики воли *" такмичења. Будући да Аргентина, њихова родна земља, нема пуно званичних споменика културе, па им такмичење "Вики воли споменике" није одговарало, они су решили да праве другачије догађаје, као што су "вики-обиласци", сарадња са Унеском и такмичење везано за природне резервате, где су чак направили и видео клип којим позивају људе да учествују у такмичењу "одрживих ставова" и где укратко објашњавају процес постављања слика на Оставу.

Трећи блок сесија је био прилично разноврсан. Најпре су Хем и Михал из Израела причале о "ин-кајнд" донацијама. Они су израчунали да у Викимедији Израела 8% буџета долази од добара и услуга које други донирају, 38% буџета долази од волонтерских сати, а 54% буџета од стандардних прихода. Зашто се окренути ин-кајнд донацијама? Зато што сви имамо недостатак новца који се може надоместити на овај начин, неки имају пореске олакшице код таквих видова донација, оне се могу искористити за регрутовање партнера и за остварење ширег публицитета и повећања јавне свести, као и за планирање и евалуацију. Затим су дале неколико примера: Пре свега, ту је "људска снага", где се може уштедети због "про боно" услуга као што су правне или финансијске услуге, ПР услуге, графички дизајн, туристички водичи, професионални фотографи, али и због самих волонтера, чије време фактички кошта. Друго, ту су просторије за састанке заједнице, разне догађаје и конференције, предавања, радионице, активности напољу и сл. Такође се може добити на публицитету ако се користи Гугл Адвордс, где су колеге из Викимедије Израела уштеделе еквивалент од 34 хиљада долара током 2016. године, јер су људи широм света кликнули 25 хиљада пута на њихов банер. На крају, ту су разне ствари које би могле бити дониране, као што су храна, промо материјал, водичке туре, штампа и графика, фото туторијали и сл. Препорука је да не треба бити стидљив када се траже попусти, јер су многи спремни да их дају за алтруистичке ствари као што су наши пројекти. Направили су студију случаја јерусалимског Хакатона из 2016. године, где су за просторије конференције, обиласке разгледања и хотел добили уштеде од око 22,5 хиљаде долара, за интернет и 450 волонтерских сати нису платили око 9 хиљада долара, за видео и фотографске услуге и храну су имали уштеде од око 4 хиљаде долара и око 250 долара за догађај захвалности волонтерима, што је значило да је око четвртина буџета уштеђена.

Михал Лестер — Ин-кајнд донације

У другој сесији је Шани, такође из Израела, причала о значају образовног програма и о њеним размишљањима на ту тему. Најпре је дала статистике глобалног образовног програма за период од 2005. до 2016. године, а онда размотрила два најчешћа модела: 1) писање чланака, 2) допуна чланака. Оба модела најчешће подразумевају једно до два предавања или радионице, где најчешће нема довољно времена за улазак у дубину и не користи се прави потенцијал вики колаборације. Пошто је вики део "веб 2.0", заједно са друштвеним мрежама, блоговима и другим платформама, требало би да искористимо те потенцијале вики колаборације, као што су дигитална писменост, академска писменост, критичко размишљање, способности за сарадњу, као и активно учење, где се ученици укључују у наставу и на тај начин се добија "impactful learning". Имамо још доста изазова — доста тога се већ десило, али фали још академских истраживања о ефективној настави и пракси, а такође не знамо како да практично имплементирамо Википедију у план и програм наставе. Затим је причала мало о својим активностима у Изреалу: 2013. године је развила нови модел курса, где је направила први једносеместрални изборни предмет на једном факултету, где су се добијали поени, и где је фокус предмета била Википедија. С друге стране, 2015. године је направила курс на нивоу целог универзитета, а такође ради и као саветник у образовним институцијама. Што се тиче приступа, и одоздо нагоре и одозго надоле раде — шта год вам успе, али је по њеном мишљењу свакако будућност Википедије у образовању. Потегла је и питање да ли учење о Википедији треба да буде обавезни део школовања. Она мисли да курсеви о Википедији треба да буду обавезни, али има свакако оних који мисле да треба да буду изборни. Наравно, квалитет чланака који су произведени из таквог окружења не треба да буде нижи, тј. не треба да имамо ниже стандарде за њих. Услед недостатка времена, није успела да прича баш о другим мислима које је имала, као што су перспектива институција са којима сарађујемо, опсег покривања тема једног академског курса о Википедији, скалабилност, о чему свакако треба да буде још истраживања, потребни алати и сл. Закључак је био да треба бити одважан и покушати.

Последњу сесију за суботу коју сам посетио држала је Дарија Цибулска из Велике Британије, која је мењала Стјуарта Прајора, који је био спречен да дође. Поента њене презентације је била да представи укратко како је организован Art + Feminism догађај за 1500 људи. Фокусирала се на организацију из 2015. године, иако је догађај од ове године имао веће успехе. Дакле, то је био низ радионица одржан широм света, у 17 држава, где је циљ био да људи пишу о уметности и феминизму један дан у години. Промовисали су кампању на друштвеним мрежама, Тамблру и направили су Eventbrite догађај. Причала је и о скалабилности — постојао је глобални координациони тим, али је било и доста локалних организација, јер није било довољно имати централну организацију за низ догађаја који су се дешавали широм света. У принципу, свако ово може да организује, али су они конкретно добили два гранта од Задужбине, на основу којих је све финансирано, што глобално, што локално. Имали су и комуникациону стратегију, која им је омогућила јаснији рад што се тиче медија и промоције. На крају, ове године је одржано 125 независних догађаја и организација је прошла без проблема, тако да је то доказ да је могуће организовати овакве ствари за велики број људи.

После главног програма, присуствовао сам састанку за председнике, који се већ традиционално одржава по Викиманијама и Викимедијиним конференцијама. Реч је о састанку људи који воде локалне огранке Викимедије и овог пута су нам у гостима били Кетрин Мар, извршна директорка Задужбине, као и Кристоф Енер, доскорашњи председник Викимедије Француске, који је доскора био на овим састанцима као један од председника огранака, а сада је био у својству председавајућег одбора Задужбине. Пошто је реч о затвореном састанку, нећу овде детаљно преносити закључке, али споменућу да смо причали о стратегији покрета, радионицама за чланове одбора, новонаправљеној страници Board Member Support, заједничким видео конференцијама и изјави коју су неки председавајући огранака потписали, а у вези са будућим организацијама Викиманије.

Након овога и након вечере, могли смо да уживамо у рок концерту који је одржан на главном градском сеоском тргу, али Микију и мени није био превише занимљив, тако да се нисмо превише задржавали на њему.

Недеља, 26. јун

Кетрин Мар — питања и одговори

Након доручка и још једног затвореног састанка ком смо присуствовали Мики и ја, присуствовао сам получасовној сесији са питањима и одговорима за Кетрин Мар. Укратко, било је речи о узнемиравању у вики заједницама, на шта је одговор тренутна "Inspire" кампања за прикупљање и финансирање грантова везаних за борбу против узнемиравања, затим о плаћеном уређивању, која је увек тема која покреће доста контраверзе. Што се тиче пројекта "Knowledge Engine", Кетрин је рекла да идеје које су се ту налазиле нису биле толико лоше, колико сама изведба и поука је да треба консултовати заједницу око таквих ствари. Питана је и око тешње сарадње са огранцима, где је рекла да је у суботу имала састанак са председавајућима одбора огранака, а након тога и састанак са извршним директорима огранака и, иако тиме нису покривене све афилијације, јако је битно да дијалог и сарадња постоје. Било је речи и о "списку жеља заједнице", где је Кетрин најавила повећање капацитета у тиму у Задужбини задуженом за тај списак жеља. Што се тиче вишег менаџмента Задужбине, и даље су нека места непопуњена, као што је ЦТО, а неке позиције, као што су вође Community Engagement тима и кадровске службе имају привремене "вође", што такође треба заменити перманентним менаџерима.

Први блок сесија овог дана за мене је имао три сесије — прво је Јохан Јенсон предавао о сликама и неутралној тачки гледишта, затим је Мајк Николаје причао о додавању слика на 50 хиљада чланака, а на крају је Нодир Атаев причао о раду са медијима у циљу промовисања Викимедијиних пројеката.

Дакле, прво је Јохан Јенсон причао о "климавој вези" између слика и НТГ. Он тврди да неке фотографије које имамо на Остави не носе превише информација и да је стога упитан њихов значај (нпр. слика једне школе, која личи на хиљаде других школа и не види се ништа што би је разликовало од других), а некад је боље немати слику него имати лошу слику (дао је пример неког писца у Шведској). Такође, некад избором слика у неком чланку вршимо бијас; тако је на пример чланак о Пекингу на шведској Википедији дуго имао само фотографије модерног града, чиме се практично негирао део историје тог места. Причао је и о односу лепоте, која је свима нама блиска и драга на сликама, и енциклопедијске вредности таквих фотографија. Помало је ушао и у филозофију фотографије, али је на крају, у делу за питања и одговоре, закључио да су слике од 360° неутралније од стандардних, јер се не намеће једна перспектива и један кадар, већ се приказује (скоро) цело окружење.

Мајк је имао прилично кратку причу о томе како је преко Википодатака направио бота који је додавао слике у чланке који нису садржали слике и на тај начин је 44 хиљаде чланака добило слике. На пример, уколико чланак о нечему на енглеској Википедији садржи слику, али чланак на некој другој Википедији не садржи, а преко Википодатака је лако извући који су то парови, онда је врло лако ботом одрадити "физикалисање" и пребацити те слике и у чланак на тој другој Википедији. Такође је на неким местима бот сугерисао на страни за разговор да треба додати слику, тако да сада око 40 хиљада чланака има слике. Другим речима, од оригиналног наслова предавања где је циљ било представити додавање слика на 50 хиљада чланака, испоставило се да је до овог предавања бот додао слике на преко 80 хиљада чланака на разним Википедијама. На крају је Мајк извршио кратку демонстрацију како све то ради.

Нодир Атаев је етнички Узбек, али живи у Киргистану (у Узбекистану живи око 30 милиона Узбека, а у Киргистану око милион). Прво је дао кратак преглед података о узбечкој Википедији и чињеници да су ботом више пута повећавали број чланака. Пошто у Узбекистану интернет има још увек слабу присутност, онда мало људи зна за узбечку Википедију, а још мање људи уређује. Влада Узбекистана је из непознатог разлога блокирала приступ узбечкој Википедији пре неколико година, а изгледа да су заборавили на тај блок, пошто се нигде не спомиње то, нити активно примењују тај блок, будући да је блокиран само HTTP приступ, а не и HTTPS, тако да га многи лако заобилазе. Да би повећали видљивост Википедије, тамошњи Википедијанци су одржавали аутрич догађаје и правили су сарадње са медијима: имали су емисије на тамошњој радио станици (Radio Free Europe), а писали су и чланке за публиковање у штампаним медијима. Такође имају Wikipedia Zero пројекат. 2014. године главна страна им је имала највећи број посета икада и тај успех делом приписују медијској кампањи. Такође су имали и пораст у броју Википедијанаца, али то им није био главни фокус — желели су најпре да повећају број читалаца. Број измена је такође растао, будући да су користили ботове за писање чланака. Након предавања, Џими Вејлс је понудио помоћ у вези са владом Узбекистана, где би он на неки дипломатски начин могао да интервенише како би се Википедија одблокирала. Само је битно да се не само-цензуришемо.

У другом блоку сесија присуствовао сам двема дискусијама. Прва је била о представљању/заступању заједнице и ту смо се највише позабавили питањима а) Ко се осећа као да су његови ставови добро заступљени у Викимедијином универзуму? и б) Како је могуће унапредити то заступање? Било је ставова да жене нису довољно заступљене, поготово на вишим позицијама, затим да постоје географске и језичке неравноправности, где је једно од решења да се више ради на преводима, како би информације долазиле до оних који не знају велике језике, затим неки сматрају да остале афилијације нису довољно битне у поређењу са огранцима, а неки сматрају да има превише бирократије. Неки су били становишта да су за одбор у Задужбини битније способности управљања, док су други били становишта да су битнији односи са заједницом. Пошто је јако тешко дефинисати заједницу као такву, онда је тешко и доћи до свих људи који је представљају. Значи да је потребно наћи путеве како бисмо дошли до потреба и проблема оних које до сада нисмо чули. Одржавање референдума је један начин, али није сигуран начин да добијемо довољно фидбека, јер многе из силних заједница просто не интересује Задужбина и ти проблеми на високом нивоу. Међутим, Задужбина је умела неким својим акцијама да "нагази" заједнице, тј. наметне им нека решења мимо њихове воље, што иде у супротном смеру од укључивања људи у одлучивање. Неки су пак били мишљења да тренутне "владајуће" структуре не представљају добро комплексности шире заједнице, што значи да нам треба нова структура, а било је и мишљења да је битнија ефикасност од заступања, па чак и транспарентности, али су многи били става да је транспарентност ипак значајна и да је се не треба одрицати. За унапређење заступања и представљања заједнице, неко је предложио да Задужбина постане организација са чланством, а неко је предложио мени глуп предлог, а то је да се уведу нови "мета" именски простори на свим Викимедијиним пројектима. Дискусија је закључена идејом да бисмо могли да у сличним организацијама нађемо идеје око решавања ових питања, јер је могуће да су се већ са тиме сусретали.

Друга дискусија тицала се будућности Викиманије. Оваква дискусиона сесија се одиграла на већини Викиманија до сада и углавном је остављана за крај конференције. Будући да је на консултацији заједнице на мети простом већином победила опција да се Викиманија одржава сваке две године, нормално је да су људи који воле и често посећују Викиманију били забринути да ће то заправо и постати одлука Задужбине. Људи из Задужбине одговорни за Викиманију, као и људи из волонтерског тима који се бави избором домаћина Викиманија, тзв. Викиманија комитета, уверили су нас да за сада немају чврсте планове у вези са тиме, али да је врло извесно да ће Викиманија наставити да се одржава сваке године. Покренута је дискусија о томе шта Викиманија треба да буде и главни аргументи су били да она служи за оснаживање волонтера, давање инспирације и нових идеја људима, повезивање и сарадњу, спајање заједница, а не само људи, повећање видљивости и боље разумевање о томе шта радимо... С друге стране, регионалне конференције дају више шанси, а такође постоји још један годишњи догађај, Викимедијина конференција, која се на пролеће одржава у Берлину, али то није догађај заједнице, већ само Задужбине и афилијација. Хогне из Викимедије Норвешке је прочитао изјаву коју је саставио, а у име председавајућих Викимедијиних огранака, где је дао аргументе (од којих су многи поновљени у односу на пређашњу дискусију) зашто треба одржавати Викиманију сваке године. Јоланда, из организационог одбора ове Викиманије, нагласила је да Викиманија, иако је глобални догађај, ипак јесте и регионални догађај, јер окупља доста људи из региона. Било је речи и о ефективности трошкова одржавања Викиманије и предности одржавања конференције у граду у односу на село (и обрнуто). Ту је и испловила иначе јавна бројка да је ова Викиманија коштала укупно око 1.2 милиона долара, од којих је трећина отишло на стипендије за људе да дођу на конференцију. Било је и аргумената да треба да постоје извештаји о Викиманији за локалне заједнице, како би људи који нису били у прилици да присуствују конференцији могли да имају користи од ње, а презентације би требало што пре накачити на Оставу, како би биле доступне свима. Ове године је било далеко мање представника Задужбине у односу на већину Викиманија, што је била свесна одлука Задужбине, пошто је ово превасходно догађај заједнице, и чини се да су уболи добру меру. Наглашено је и да је потребно око две године да се припреми Викиманија, тако да већ треба размишљати о томе ко би 2018. године организовао ову конференцију. Дат је и велики плус за "комјунити вилиџ". На крају, урађен је краћи брејнсторминг током којег су прикупљане разне "сулуде" идеје о томе шта треба да буде на Викиманији или где Викиманија треба да буде (нпр. Викиманија на Антарктику, или Викиманија на крузеру или ГЛАМ бус до Викиманије, или уређивачки маратони у возу).

Церемонија затварања

Након свега овога, уследило је само још затварање Викиманије. Након краће "свирке" марширајућег оркестра, Џими Вејлс се захвалио свима редом на успешно организованој конференцији, а онда му је додељена туристичка књига региона у ком се Езино Ларио налази. Након њега, додељене су награде за локалну децу која су писала чланке на Википедији, а онда су се смењивали разни италијански политичари — људи из месних, окружних и регионалних органа, који су дуго и непотребно причали на италијанском језику, тако да је међународни део публике био прилично сморен. Обратила се публици и главна организаторка, Јоланда Пенза, као и Марк, главни организатор Викиманије 2017. године у Монтреалу. Након тога, направљена је групна фотографија и ова Викиманија је формално затворена.

Након вечере, присуствовао сам краћем састанку функционера, а после тога је доста нас присуствовало веома необичном догађају. Наиме, јастреб је свирао теремин, и то највећи теремин на свету. Перформанс и није баш као што се очекује, ваљда јер јастреб не зна ништа друго осим да лети од свог јастребара до врха теремина и назад, али је у сваком случају било занимљиво видети тако нешто. Након тога је неки двојац инструменталиста кренуо са неком амбијентално-акустично-електричном, али досадном музиком, тако да су многи напустили салу када је то кренуло, укључујући и мене. Тако се отприлике завршило последње вече на Викиманији, будући да смо морали врло рано да устанемо сутрадан.

Након конференције

Дакле, устали смо око 4 сата изјутра, како бисмо стигли на шатл у 5 сати, који нас је возио директно до аеродрома. Тамо смо се чекирали и провели време у дискусији. Поред нас тројице, нашим летом је летео и Милош, као и неколицина Македонаца, тако да је то био прави вики-лет.

Што се тиче закључака са саме конференције, рекао бих да је ово свакако било занимљиво и несвакидашње искуство и да је организација била генерално на нивоу. Програм је био прилично добар у односу на претходне године, с тим што је свеукупно било мање сесија. Али, то су надоместили различитошћу, тј. разним форматима сесија, тако да је стварно увек било понешто за свакога. Мали проблем организационе природе је била чињеница да су сесије биле по разним објектима у селу, а те локације су биле прилично разбацане по месту, што је значило да смо често морали да се шеткамо и по десетак минута од једног места до другог, како бисмо испратили жељене сесије. Ово не би било толико страшно да село није у Алпима, тако да смо стално ишли горе-доле. Време је било углавном лепо — сунчано и топло, осим што се у два наврата сручио пљусак. Први пут је то било у петак, током првог блока сесија, тако да то није било толико страшно. Међутим, други пут се десио пре и током вечере у недељу. Пошто смо нас тројица били у извесном шатору на вечери, било је прилично интересантно, пошто је пљусак био све јачи и јачи, па чак је кренуо и град у неком тренутку, а неко време је ударање кише било толико јако да није могло да се прича. Али након сат времена, све је прошло као да кише није ни било.

Што се тиче разговора са битним људима, издвојио бих две ствари: 1) наш софтвер за конверзију из ћирилице у латиницу и обрнуто на Википедији је наводно у очајном стању и та екстензија је главни разлог зашто на нашој Википедији визуелни уређивач није подразумевано омогућен свим корисницима. Постоји могућност да се направи нова екстензија за конверзију, која би била намењена само за српски језик, пошто тренутна се користи и за кинески и неке друге језике, па би са њом било могуће укључити визуелни уређивач свима. 2) чекјузери и оверсајтери, који баратају са осетљивим подацима, ускоро ће бити у обавези да користе аутентикацију из два корака за пријаву на Википедију, чиме ће се увести јача безбедност код приступа тим подацима.

За крај, могао бих да закључим да је ово било интересантно искуство, али бих ипак више волео да будуће Викиманије буду у урбанијим срединама, што ће се догодине свакако десити, а што се тиче даље будућности, остаје да видимо... --Ф± 19:54, 16. јул 2016. (CEST)

Вукашиново виђење

Пре свега желео да се захвалим Викимедији Србије што ми је омогућила да присуствујем овој својој првој Викиманији. С обзиром да ми је ово била прва Викиманија, целокупни доживљај ми је био нов: од првог лета са авионом, па до упознавања са заједницом и (проклетим) скраћеницама којих је било прееевише.

Трудио сам се да моје виђење буде мање екстензиван, али очиглендо нисам успео. На догађаје на којима сам био заједно са Микијем и Филипом ћу обраћати мање пажње, јер видим да је то Филип сасвим фино обрадио. Исто тако унапред се извињавам због граматичких грешака и лоших транскрибовања имена, јер сам журио са писањем.

Полазак - 23. јун

У поподневним часовима сам дошао у канцеларију где се је већ налазио Мики са екипом. Након тога, ја и Мики таксијем смо покупили Филипа са посла и упутили се на аеродром. Био сам благо нервозан из два главна разлога. Прво, очекивао ме је мој први лет авионом, а друго, нисам знао шта да очекујем тамо када стигнем.

Након укрцавања, уследио је прилично пријатан лет од 45 минута, а у милански аеродром смо слетели у касним поподневним часовима. Тамо нас је дочекала група и упутила нас на превоз. Возили смо се сигурно 2-3 сата. У почетку је било пријатно крстарити италијанским друмовима у удобном комбију и посматрати пејзаж. Међутим, када смо већ ушли у регион Алпа, постало је мучно. Наиме, иако је стварно пејзаж био прелеп, уски путеви су страшно кривудали и пролазили поред разних литица и висија, а наш возач је баш брзо возио и то по мраку.

Када смо коначно стигли, било је већ сигурно 10-11 часова увече. Регистровали смо се и добили смештај у старом делу села у здањима старим и до неколико векова. Открили смо да су нас сместили у истом апартману као и Николу и Милоша. Након што смо се сместили и раскомотили се, одлучили смо да нешто презалогајимо, али смо убрзо открили да смо пропустили вечеру, па смо морали сами да купимо пице. После вечере смо отишли на починак, а пре тога се договорили ко ће где да присуствује сутрадан.

Дан први – 24. јун

Отварање конференције је почело око 10 часова изјутра и било је неколико говорника. Прва је била Јоланда Перез (организаторка) која је направила мањи увод и најавила Џимија. Џими је започео тако што је изјавио да је било 12 Викиманија и направио је назови одбројавање како би се видело колико је људи било на колико Викиманија. Наравно, с обзиром да ми је прва устао сам међу последњима. Затим је захвалио свима из Есина Ларија и организације и говорио је узнемиравању на разним пројектима. У једном тренутку се је баш растужио када је споменуо Џо Кокс, британску парламентарку која је убијена неколико недеља пре Викиманије, јер му је била баш драга пријатељица.

Након Џимијевог говора, нека госпођа/ица из организација је објашњавала је како се је веома улагало у ову организацију. Улагало се је како у инфраструктуру, тако и у људске ресурсе. Ишло се је по разним институцијама, вршила се је обука у руковању Википедијом, причању енглеског итд. Занимљиво је напоменути да су волонтери углавном били школска деца из самог села, али и другим околним местима, а такође је била укључена и горска служба. Након овога, градоначелник места је уручио Џимију велики дрвени кључ, при том рекавши да је то симболичан поклон, јер Есино нема кључеве граде.

Након увода уследила је пауза за ручак, а затим сам се упутио у школи на своју прву у 14 часова. У питању је била дискусија о ГЛАМ-у и едукацији. Први део дискусије се је тицао прилика које ГЛАМ представља, а координатор је био Лудвик. Већина присутних је већ учествовала у разним ГЛАМ пројектима, а само је неколицина од присутних изразила жељу да и сами учествују. Циљ дискусије је било да се идентификују примери успешне сарадње, слабости, технички недостаци, потешкоће са којима се гламери сусрећу итд. Тако на пример, један делегат из Гане је изнео случај дугорочних процедура која представљају проблем за ГЛАМ у његовој земљи. Наиме, директор одређене институције је покренуо иницијативу сарадње са његовом организацијом, али због дугорочне процедуре која је требала да се испоштује, тај исти директор је временом смењен због истека мандата, па је цео подухват пропао, јер је нови директор био незаинтересован за ту иницијативу. Сви су се сложили да инсајдер у одређеној институцији игра веома битну улогу и знатно олакшава сарадњу са институцијама. Као пример успешне сарадње је представљен случај у Каталонији, која се одликује по томе што врши сарадњу са ГЛАМ институцијама само ако заиста покажу велико интересовање. Битна тачка дискусије око којег се је већина сложила јесте евалуација онога што Википедијанци желе и онога што институције желе да постигну сарадњом, јер се често интереси не поклапају. Утврђено је да често потешкоће представља и законски оквир сарадње. На крају дискусије, покренуто је питање састављање одређених крупних препорука које би произашле из ове дискусије. Предлога није ни било, тако да се је тај део дискусије завршио.

Други део дискусије се је тицао пројекта едукацијама по образовним институцијама, приликама и потешкоћама са којима се сусрећу едукатори. Дискусија је започета дизањем руку свих оних који су на неки начин учествовали у пројекту едукације, што је учинила већина присутних. Такође, велики број људи је дигао руку на питање да ли су чули да већина студената у овим пројектима доносе више штете него користи. Проблеми са којима се је већина сусретала су присутни такође и у нашем пројекту едукације, а то је немотивација студената и наставника, па се је већина сложила да треба да се ради на томе. Такође, на питање о томе како створити Википедијанце од студената, није било одговора. На питање шта је циљ пројекта било је разних одговора. Највише је било оних који су сматрали да је циљ креирање и унапређење садржаја, као и стварање нових дугорочних уредника. Поред ових циљева било је и: мотивација ученика за истраживањем и креирањем знања, као и стварање информатичке писмености. Један делегат је приметио да с обзиром да је у питању пројекат ЕДУКАЦИЈЕ, мора постојати одређени циљ који студенти и наставници морају постићи, а не наглашавати само циљеве Википедијанаца као што је креирање садржаја. На крају дискусије се је опет повело питање састављање препорука, али на исти начин као у претходном случају до тога није дошло.

Саме дискусије су биле доста динамичне и да је било доста мишљења, али сам стекао утисак да консензуса није било.

Следећем догађају на којем сам присуствовао се налазио у фискултурној сали где је и било отварање. Почео је у 16 часова, а тема је била верификованост Википедије. Предавач је био Алекс Стинсон, Википедијин ГЛАМ стрегиста у Фондацији. Предавање је започео тако што је је дефинисао проверљивост Википедије као могућност корисника да провере да су све информације из релевантних извора. То подразумева да чак и када сте сигурни да је нешто тачно морате наћи одговарајуће изворе. То је илустровао и једним бизарним чланком (Toilet paper orientation) који је веома добро референциран. Занимљиво ми је било и излагање везано за концепт arcane wikipedia који подразумева да се узимају делићи информација из разних стручних и академских чланака одређених области, како би се саставио чланак из неке слабо проучаване области. Такође је представио и пројекат Википедија Библиотеке као место које подржава истраживачке напоре Википедијанаца.

Наредни предавач био Адам Куерден који је представио Викимедијину Оставу и како се постављају датотеке. Ово предавање нећу образлагати из простог разлога што је пратио упутства која већ постоје, а кога интересује постоји и видео тог предавања. Након његовог излагања на ред је дошло представљање 3 пројекта Wikisource, Wikivoyage and OpenStreetMap. Предавачи су били Андреа Зани и Симон Кортези. Са прва два пројекта сам већ био упознат (Вики изворник и путовање), али ми је посебно био занимљив трећи пројекат, који у суштини представља бесплатну мапу света. Пројекат је настао тако што су Зани и Кортези у суштини узимали ГПС податке и сами мапирали тако што су се кретали у простору, а касније су развили софтвер уз помоћ кога су и остали корисници то могли да раде. Пројекат је толико добар и успешан да су рецимо успели да прикажу одређене области и инфраструктуру у Кенији које званична влада негира да постоје, а такође често добијају фидбек да постоје одређени дивљи путеви на мапи који други софтвери не региструју.

Након овога добио сам позив од Микија да у 18:00 часова заједно са њим и Филипом присуствујем ЦЕЕ састанку у школи. Када сам дошао Филип је већ био тамо, док је Мики малчице каснио. Главне тачке је детаљно образложио Филип. Моје лична импресија је да је састанак био поприлично траљав и некако збрзан. Било је седам тачака, од којих су неке биле изузетно битне, а било је премало времена за њихово дискутовање (само око сат и нешто). Колико сам ја успео да схватим, једина битна ствар која се је донела на том састанку, јесте та да ће се већина ових тачака дискутовати други пут што је помало разочаравајуће, јер је присуство било заиста огромно. Исто тако делегаткиња из Јерменије је деловала неспремно и давала неубедљиве одговоре на питања која су се тицала организације догађаја следеће године у њеној земљи. Наравно можда грешим у вези свега овога, али такав сам утисак стекао.

После тога је уследила вечера и пратили смо кантри плесну групу, која је сигурно неколико сати без престанка играла. Занимљива је била група Википедијанаца која је играла на свој начин поред плесног подијума. Углавном су је чинили Пакистанци, Индијци, али и Африканци. У неком тренутку су чак и успели да преко разгласа пусте своју музику, тако да је цео догађај имао World music vibe!

Дан други – 25. јун

Ујутру сам добио наређење од Филипа да присуствујем састанку Wikimedia in Resident у 9 часова. Међутим, када сам стигао нешто пре девет часова видео сам да сам једини тамо. После можда десетак минута чекања, придружили су ми се троје Британаца и једна Британка, којима је било чудно што нас има мало. Проверивши најновије информације на интернету открили су да је састанак одложен за 10 часова и сви смо се поприлично сморили. Наредних сат времена сам их слушао како причају о Брегзиту и како се врло тешко суочавају са том чињеницом. Британка је чак признала и да је плакала вече пре тога. Око десет часова састанак је коначно почео тако што су се сви представили и представили свој рад. Било нас је око двадесетак и сви су били резиденти осим мене. Како бих и ја нешто рекао када дођем на ред, одлучио сам да представим рад Јоване Милошевић у Студентској библиотеци. По завршетку представљања састанак је прекинут и премештен на некој другој локацији, а ја сам морао да идем у музеју на други догађај у 10:30 часова.

На други догађај сам стигао са закашњењем. У питању је био Training idea lab, догађај чији је главни циљ формирање и разрађивање идеје и њено претварање у пројекат, који би касније требао да добије грант од фондације. Предавачи су били Крис Шилинг и Марти Џонсон. Тренутна тема којом би сваки грант требао да се води јесте стварање механизма за спречавање насиља у заједници. Такође, представила нам се је и Нина из Грчке са својим прошлогодишњим пројектом који је настао као продукт idea lab-а. Наиме она је користила вики софтвер како би третирала људе са озбиљним психичким и менталним проблемима. Научила их је како да уређују и доприносе на Вики цитату и Вики речнику. У почетку признаје да је ишло споро и тешко, али временом су се научили и уређивали поприлично успешно. Истакла је да је највећа предност то што је тим људима дала одређену сврху, али проблем је настао оног тренутка када су постали навучени на Википедију, па нису хтели да излазе и да се крећу. Овај проблем је решила тако што је правила повремено излете без интернета у природи. На крају је истакла да је највећи проблем са којима се је сусрела када је аплицирала јесу чланови заједнице који нису упућени шта се дешава у глобалу, па су природно скептични према свему. Након њеног излагања, обратила нам се је Крис и предложила popcorn style brainstorming. Одмах се јавио један Рус који је предложио пројекат у његовој земљи у стилу скенирања књига по архивама и библиотекама, али је то објашњавао на један доста неразумљив начин. Био је предлог и за хостовање догађаја преко којима би се људи уводили у Википедију. После десетак минута људи су се поделили у три групе, како би даље разрадили идеје, а ја сам морао да изађем на неколико минута. Када сам се вратио дискусије су и даље трајале, а ја сам био у групи где се је налазио Рус који се је својски трудио да објасни своју замисао, али је наилазио на бледе погледе осталих који су га слушали. Задњи део догађаја се је бавио детаљно аплицирањем за грант. Крис је напоменула да се обавезно мора попунити целокупна документација, јер у супротном грант неће бити разматран. За све оне заинтересоване препоручујем да посетите ова два линка: [3] и [4].

После ручка сам се упутио у колаборативном простору код већнице на представљање софтверског пројекта. С обзиром да нисам имао рачунар (а био је потребан) код себе, пратио сам заједно предавање са Гретом Доци, делегаткињом из Албаније. Предавачи су били Сузана Анас (предавала) и Албин Ларсонс (био логистичка подршка). У питању је пројекат геотагинга који је у алфа фази, а везан је за историјске мапе места. Наиме, суштина пројекта је да се скениране старе мапе света, градова и разних других места употребе како би се формирала јединствена мапа састављена од њих, која би функционисала исто као и Гугл мапа. Кључне тачке би се означиле на истим местима на новој и историјској карти, чиме би се створиле тачке преклапања. Важно је истаћи да током целог овог процеса имали проблема са приступом на самом сајту, што заиста показује колико је пројекат у раној фази. Према речима Сузане, циљ је да се цео пројекат инкорпорира унутар Вики Оставе и да се целокупан процес геотагинга одвија на њој. Други пројекат нам је представио Вахур Пуик, а у питању је исто пројекат геотагинга, али овог пута су у питању старе фотографије, које се означују на мапи где су фотографисане. Према његовим речима до сада је означено више од 40.000 фотографија и има преко 6.000 корисника. С обзиром да финансирање пројекта није више покривено грантом, донације су отворене.

Следеће предавање на које сам био, почело је од 16:00 часова и било је везано за могућност употребе интерактивних и анимираних графичких вектора. Предавач је био Гордон Ли, који је припремио одређене анимације. Према речима Лија циљ треба да буде стварање датотека која ће се понашати као да су урађене у Јави, али без Јаве, јер Јава на остави није дозвољена/подржана што представља велико ограничење. Ли сматра да је примена Јаве скоро неограничена и да је знатно боља CSS и SMIL, који често не подржавају старије браузере. Међутим, Ли признаје да је CSS веома погодан за приказивање информација преласком стрелице преко одређеног елемента датотеке, док је SMIL погодан за добијање информација кликом. Значајна предност употребе ова три формата је то што они приказују еволуирање приказаног система, али је главни недостатак то што људи морају да кликну на датотеку и да је отворе на нову страницу како би могла да се изврши интеракција са објектима. Проблем је тај што већина људи и не зна да постоји таква могућност на Википедији, а чак и да знају проблем представља чињеница да Википедија не сигнализира ни на који начин да је датотека интерактивна. Следеће предавање је држао Мартин Крафт и било је везано за проблеме визуелних информација. Крафт сматра да је Википедија за разлику од других енциклопедија веома лоше илустрована што је велики недостатак, јер живимо у визуелном добу где визуелно представљање информација има веома велики значај. Због тога он сматра да инфографици играју веома битну улогу. У остатку излагања, нам је приказивао свој рад, који нема много везе са Википедијом осим чињенице да би било кул убацити их у њој. Треће предавање је држао Брајан Абрамсон и тицало се могућности прављења филмова и других аудиовизуелних формата. Ово предавање је довело до велике дебате, можда и највеће од свих догађаја на којима сам био. Његова идеја се састоји у томе да се разни видео и аудио снимци праве и уређују на исти начин као и текстуални чланци за Википедију. Сматра да то помаже људима са посебним потребама, затим онима који су неписмени, а исто тако сматра да нису сви уређаји погодни за читање. Такође, то би свакако привукло нове уређиваче који се разумеју у видео и аудио едитинг. За све то тек треба да се створи платформа која ће омогућити да се креирају клипови на горе описан начин. Као пример сличне идеје је навео Mozzila Popcorn Maker, чији је развој прекинут из мени непознатих разлога. Након његовог излагања уследила је дебата. Многи присутни људи су били скептични у вези ове идеје. Желели да знају да ли је у питању документарац, јер ако јесте онда би то довело у питање неутралност чланака с обзиром да обично творци документарца морају да заузму неки став према некој теми. Затим се је повела дебата око ауторских права, видеа, песама и разних других елемената. Углавон, већина је била скептична према целој ствари.

Увече смо имали музички програм који се је састојао од два или три рок концерта локалних група.

Дан трећи – 26. јун

Ујутру од 10 часова сам присуствовао сесији питања и одговора коју је давала Кетрин Мар, извршна директорка Задужбине. Почела је сесију причајући о себи, о свом првом чланку, о њеном тестирању начина на коју Википедију могу користити људи са потешкоћама итд. Након тога следили су питања. На питање шта је стратегија за следећу годину дала је одговор довођења нових људи и стварање синергије. Сматра такође да Фондација не треба да се меша у стандарде уређивања на појединачним Вики заједницама и да саме заједница требају о томе да одлучују. Такође, она Фондацију види као медијатора сукоба у заједници.

Након овога упутио сам се на свом првом догађју. У питању је презентација Wikimedia Affiliates. Њих чине чептери, корисничке групе и тематске групе, а руководи комитет састављен од 10 чланова из целога света. Главни задатак ове организације је да помогне групама људи да започну своју корисничку групу, тематску групу или чептер, да им помогне у развоју, као и да их повеже са другим групама и чептерима. Рецимо за стварање корисничке групе потребни су 3 корисника да дају 300 доприноса у року од 600 месеци и да поднесу захтев о којима одлучује комитет.

Наредно предавање је било везано за представљање заједнице. Предавачи су били Даријус и Наталија. Наиме, има 16 пројеката од којих су 11 везани за садржај, док су остали везани за сервисирање осталих пројеката. Има 42 чептера широм света и око 60 неформалних корисничких група, а има око 300 различитих верзија Википедије, али су само 100 активних. Даријус је затим изнео одређене чињенице како би приказао колико је велика постала Википедија и колико се је променила. Тако, на задњем гласању за члана борда гласало је преко 5.5 хиљада људи, затим све више ветерана прелазе на визуелном едитору. Исто тако, почео је фандрејзинг чији је циљ 100 милиона долара. Наталија је такође указала на одређене проблеме, а то су превелики родни јаз, затим превелика оптерећеност борда, мањак комуникације у заједници преко мејлинг листа и све већи преко социјалних мрежа, насиље старијих корисника итд.

Последњи блок предавања ми је почео од два часова. Прво предавање је држао Микаел Хагстром и представљао је Wikiversity Journal of Medicine, бесплатни стручни часопис који је настао још 2004. године у оквиру Викиуниверзитета. Циљ пројекта је не само да врши рецензију постојећих стручних часописа, већ и да објављује и на тај начин креира ново знање. Након његовог излагања у вези коришћења Википедије за проналажење информација из области здравља, као и на који начин их перципирају здравствене организације и какве су могућности сарадње, а предавач је био Лејн Распбери, који ради у НВО из области здравства у Њујорку. На почетку је истакао да до сада нико није проучавао шта то корисници раде са основним здравственим информацијама које добију на интеренту. Навео је ствари које свака здравствена организација очекује, ако се одлучи за сарадњу са Википедијом: да се опише начин сарадње, да имају увид како и на који начин се користи њихови подаци, и на крају публика која користи те податке. Сматра да је најбоље да здравствене организације прате исту процедуру као што то чине ГЛАМ институције. Када с у у питању подаци које свака организација тражи а тичу се употребе њених података, он препоручује употребу браузерске екстензије Batea. Од корисника би се тражило да инсталира ову екстензију, која није злонамерна, а која би пратила његово понашање на Википедије. Ово је неопходно, јер је потражња за оваквим подацима велика, али таквих података нема. Моје задње предавање на овој Викиманији је било везано за проблем адикције на Википедији, а предавач је била . Нажалост не сећам апсолутно ничега шта је она рекла, јер сам већ погубио концентрацију. Наравно предавање можете погледати на овом линку.

После овог предавања сам се упутио код градске већнице, где је требала да се одржи церемноија затварања. Тамо сам срео Микија, док Филипа нисмо могли да нађемо. Што се тиче церемоније затварања стварно је дуууго трајала. За музику се је побринуо марширајући бенд, а затим је Џими одржао говор, захваливши се свима, додељивао је разне награде. Након њега је на ред дошао градоначелник Пјетро Пенза који је исто тако нешто причао на италијанском, затим су се ређали разни политичари и спонзори и сви су причали наравно на италијанском.

Након церемоније, била је вечера, а за музику се је побринуо доста јак пљусак (Филип га је баш фино описао). Након вечере и пљуска, ја и Мики смо истражили стари део села и тамо се фотографисали.

Одлазак – 27. јун

Пошто смо доста раније легли, устали смо око 3 часова и упутили се на шатл. Чини ми се да смо брже стигли до миланског аеродрома него када смо доши. Авион смо заједно чекали са македонском делегацијом и једним албанским делегатом. Након укрцавања, у Београду смо били пре 12 часова.

На крају желим да се још једном захвалим Викимедији Србије на указаној прилици. Био је свакако занимљив догађај и доста ме је упутио у комплексност Вики пројекта и заједнице.

Поздрав,--VuXman ^talk 16:48, 20. јул 2016. (CEST)

Микијево виђење

Напомена: Пошто су ванконференцијске активности детаљно претходно описане, ја ћу их занемарити овом приликом.

Ове године, Викиманија је одржана у Езино Ларију, Италија, а специфична је по томе што је по први пут изабрано мало, удаљено место, у поређењу са великим градовима који су били домаћини претходних година. И сами мештани кажу да је Езино Ларио постао Вики-град, јер је локалног становништва било 760, а викимедијанаца преко 1000. Србију смо представљали Филип, Вукашин, Никола, Милош и ја. Пошто у овом месту нема хотела, били смо смештени у рустичне куће, а нас 5 Срба смо били у једној истој. Читаво село је подељено на седам нивоа, а активности, ресторани, окупљања, тргови и комјунити вилиџ били су раштркани посвуда, те је било много пешачења и пређено доста километара током трајања Викиманије.

Петак, 24. јун

Како је и обичај, Џими Вејлс је званично отворио Викиманију, а онда је Кетрин де Сенаркленс говорила о трансформацији села за потребе Викиманије, довођењу струје, интернета, о путевима, грађевинама, курсевима енглеског језика за све становнике, обукама на стотине волонтера, те је градоначелник уручио кључеве града Џимију Вејлсу, именујући све присутне почасним грађанима Езина. За сам крај уводног дела, Ђиневра Санвитале, председница Викимедије Италије, пожелела је свима добродошлицу и објаснила програм конференције.

• Зашто не треба гајити наде у прву сесију:

Моја прва сесија је имала обећавајућ назив, Improving the photographic skills of wikimedians, али се испоставила као бесконачно излиставање добрих и лоших фотографија на Викимедијиној остави.

• Никада нећете погодити ко је ОПЕТ најбољи!

Следећи сегмент био је занимљив, јер је промовисао најбоље пројекте огранака од претходне Викиманије. Оно што је мени привукло пажњу, Викимеидја Израел је направила пројекат фотографисања познатих личности које већ имају чланак на Википедији, али није илустрован, или су постојеће фотографије лоше. То је нешто што бисмо и ми могли применити на Википедији на српском језику. Наравно, и наш ГЛАМ пројекат Вики воли позоришта је промовисан као нешто несвакидашње и корисно, а као најзанимљивији је изабран пројекат Вики клуб - Јерменија.The coolest projects of Wikimedia Chapters - be inspired

• Скенирао је фотографије у архиву, а онда се десило чудо!

Затим је Спасимир Пилев презентовао свој пројекат Архивски изазов који се развио на ЦЕЕ конференцији, и постао интернационално такмичење, а умногоме је значајан за бугарски програм Википедијанца стажисте. Наиме, такмичење је подразумевало додавање описа датотека на језицима учесника, илустровање чланака на Википедији тим датотекама, повезивање са Викидата страницом итд...

• Када видите шта Немци раде у афричким музејима, запрепастићете се!

Врло занимљива сесија о томе Како успешно обучити будуће Википедијанце Стажисте, коју је држао Гереон Калкухл (ВМДЕ). Говори о пројекту обуке глобалног југа (конкретно, Африке) од стране Гете Института и ВикиАфрике. Пажња је углавном била усмерена на покретање нове вики заједнице тамо где није постојала, па је један од успешнијих начина била обука малог броја ентузијаста, да би се они задржали у тој сфери, те их за почетак поставити у неку од ГЛАМ установа, како би ширили глас о богатству културе. Разматрана је важност доброг познавања лиценци како сав труд не би био узалудан, затим праћење рада како би све било исправно учињено, као и промоција урађеног посла, како би се заједница укључила, подстакнута добијеним резултатима.

• Кад се браћа сложе, све се може!

Након званичног програма, присуствовали смо Meetups - CEE, на којем је набројано све што је Јерменија урадила по питању следећег састанка, покренуто је питање који огранак ће организовати 2017. године и Македонија је повукла свој предлог, остале су Белорусија, Чешка и Немачка. Остављено је за “онлајн дебату” на Мети. Започело се са темом следећег ЦЕЕ Спринг такмичења, и поред много кључних питања, попут теме (државе, језици, области) остало је недоречено и одложено за ЦЕЕ Састанак у Јерменији. Дотакли смо се и теме Вики воли споменике и који огранци су вољни да наставе и ове године, Између осталих, ВМРС се изјаснила да неће учествовати, јер су капацитети ограничени, а аутпут је минималан/неискористив и дошло је до засићења.

Групна фотографија ЦЕЕ региона

Субота, 25. јун

• Успео је да увреди све муслимане у просторији у првом минуту!

Веома информативна сесија која је изазвала жучну расправу била је Приказивање посланика Мухамеда на различитим Википедијама, коју је држао Манн77, а на основу своје презентације на Викикону 2015. године, где је анализирао чланак о Мухамеду на немачком језику, жалбе муслиманских уређивача да се све илустрације на којима је приказан Мухамед уклоне и да остане само калиграфски запис. То није прихваћено и направљен је консензус да се чланак илуструје само оним приказима које су насликали муслимани. То ме је навело да погледам српску верзију, у којој је Мухамедова глава била у инфокутији и прва искочила кад се отвори чланак. Сада то није случај, инфокутија не садржи слику, а од укупно 5 илустрација у чланку, три ипак приказују Мухамеда без вела и пламена. Читав састав чланица ВикиАрабије видно је негодовао због слајдова са приказима Мухамедовог лица и суптилно су му сугерисали да би требало да има поштовања према својој публици и не приказује те фотографије тако експлицитно.

• Нисте ни сањали да ово можете на свом телефону!

Марокански Викимедијанац Закарија говорио је о проблемима неупућености мароканске заједнице о погодностима коју имају корисници паметних мобилних уређаја, а то је бесплатно коришћење Википедије. Велики број неписмених становника у руралним подручјима и незапосленост су водећи проблеми, а Википедија0 није рекламирана, а ни приближно коришћена као Фејсбук0. Кључно питање је било како проширити вест о ВП0, нарочито јер су мобилни оператери комерцијалне компаније, и имају тенденцију да рекламирају оне апликације које им доносе новац, а Википедија као непрофитан пројекат се не уклапа у тај шаблон. Они (глобални југ) покушавају да остваре сарадњу са приватним сектором и образовним институцијама, како би се Википедија промовисала циљним групама. -Киргистан има поздравну поруку која при укључењу на интернет нуди опцију активације ВП0. -ВП0 се помиње и као лоша идеја јер ако је она једини “бесплатни” извор информација, читаоци и уређивачи немају могућност да отворе екстерне линкове, нити да траже друге изворе. -Википедијанска заједница на Косову има намеру да уведе ВП0, па су желели да добију увид у резултате, статистике, колика је употребљивост ове апликације и да ли вреди уводити је.

• Ушли су непримећено у музеј, а онда се десило чудо!

Испробани модели сарадње са ГЛАМ институцијама: 4 највеће препреке су:

Ширење информације о ВП

Рад са волонтерима

Рад са ЦЦ лиценцама

Рад са слободним садржајем

• Мањи формати: Зову представнике ГЛАМ институција у АБЦ канцеларију, разговарају с њима о свим питањима, пролазе кроз успешне досадашње типове сарадње…
• ГЛАМ он тур станице: глам запослени и волонтери, раде фото сесију, едитатони, предавања (викенд);
• КУЛтура: као фото-сафари (у ГЛАМ институцији) донирају бесплатне карте, дозволе за фотографисање (једно поподне), каткад и кустос;
• Конференције: wikiverse world cafe (50-200 учесника) сесије од 20 минута, упознавање са свим вики пројектима;
• {CC Change your mind}-: радионица из три дела: упознавање са ЦЦ лиценцама, публиц домаин, специфични случајеви (правник предаје) мање групе - дебата про/цон ЦЦ лиценце;
• Практични водич о ЦЦ лиценцама;
• Coding DaVinci (600.000 мултимедијалних садржаја): хакатони, дигитализација садржаја; (Швеђани их подучили да не траже ослобађање свега, већ ситним корацима да добијају садржај)
• Користили GLAMwiki toolset, Wikoonya, Commonist за масовно постављање садржаја.
• Обезбедити просторију за писање чланака у ГЛАМ институцији, литературу, добар интернет (ако они немају, хотспот понети), циљ није (стопостотно) задржавање учесника, већ коришћење литературе ради писања чланака и њихово илустровање прикупљеним/ослобођеним фотографијама.

• Све што сте целог живота погрешно мислили о Википокрету

Тема ове дискусије биле су све могуће заблуде о Вики(п/м)едији, уређивачима, волонтерима, Задужбини, уређивању, постојању и проверљивости ВП...

• Да ли је ово добар начин за прекидање свађе?

На овој дискусији смо брејнстормовали о увођењу разних алатки и поп-ап порука које би могле да смире тензију на ВП, препознају злостављање, укажу на вређање…

Недеља 26. јун

• Како свет чува своје споменике, а како то ради Србија...

О садашњем стању ВВС такмичења и будућности његовог одржавања говорили су Филип Копецки и Жан-Фредерик Бертелот. Показали су статистике ВВС такмичења у Аустрији и резултати нису добри, забележен је пад учесника, мали број новајлија, ниска искористивост садржаја, занемарљив број по први пут усликаних споменика… Мање-више, ситуација је иста и код нас. Шта изабрати као алтернативу?

Вики воли Земљу

Регијско лето (Француска)

Вики воли храну / Вики воли сир

Вики воли Африку

Wiki loves the Dead (листа гробова познатих личности која би се на српском могла звати Вики воли великане)

• Спасите културно наслеђе на овај лак и једноставан начин!

Постоје многи начини којима би се заштитило културно наслеђе:

Мала сарадња са ГЛАМ институцијама, може се продужити на дужи период, или чак бити толико успешна да институција почне сама да викификује свој садржај

Фото-такмичења

Уређивачки маратони

Радионице

Масовно ослобађање садржаја

Глам он тур

Вики воли ……

Википедијанац стажиста

Партнерства: (заједничка корист (промоција институције)

• Музеји/архиви
• Мале институције
• Компаније
• Донатори (funding bodies)

Изазови:

алати који су потребни за спровођење/праћење свих ових пројеката

Интеграција садржаја на Википедију

Структурализација на Остави

Ефикасна сарадња на нивоу огранака

Након завршених сесија, сви смо се упутили ка тргу Пјетро Пенса, где је отпочела завршна церемонија, Додељене су плакете, захвалнице најзаслужнијим и највреднијим учесницима и волонтерима, политичари су говорили како је ово најбољи начин за промоцију Езино Ларија и читаве области, свирао је оркестар, групно смо се фотографисали и тако се завршила још једна Викиманија.

Групна фотографија