Виктор Авбељ
Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Камника, 26. фебруар 1914 — Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. обављао је функцију председника Председништва СР Словеније.
виктор авбељ руди | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Виктор Авбељ Руди | |||||||||
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 26. фебруар 1914. | ||||||||
Место рођења | Превоје, код Камника, Аустроугарска | ||||||||
Датум смрти | 3. април 1993.79 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Љубљана, Словенија | ||||||||
Професија | правник | ||||||||
Деловање | |||||||||
Члан КПЈ од | 1937. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Чин | генерал-мајор у резерви | ||||||||
Председник Председништва СР Словеније | |||||||||
Период | 1979 — 1984. | ||||||||
Претходник | Сергеј Крајгер | ||||||||
Наследник | Франце Попит | ||||||||
Херој | |||||||||
Народни херој од | 20. децембра 1951. | ||||||||
Одликовања |
|
Биографија уреди
Рођен је 26. фебруара 1914. године у селу Превоје, код Камника. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрети и 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима: Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.
После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остаје у Љубљани и организује акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. године постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање НОП-а у Долењској.
Када је септембра 1942. године формирана „Губчева бригада“, Виктор је постављен за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. године био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. године заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.
Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. године послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. године и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.
После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:
- јавни тужилац НР Словеније, до марта 1948.
- републички и савезни посланик, од 1978.
- члан Извршног комитета ЦК СКЈ
- члан Председништва ЦК СК Словеније
- члан Председништва СР Словеније
- председник Председништва СР Словеније, од 1979. до 1984.
- члан Председништва ССРН Словеније
- члан Савета федерације
Имао је чин резервног генерал-мајора. Умро је 3. априла 1993. године у Љубљани.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден партизанске звезде са златним венцем и др. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.[1]
Референце уреди
- ^ Народни хероји 1982, стр. 36.
Литература уреди
- Војна енциклопедија том I. Београд. 1970.
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.