Вилим Гаљер

Вилим Гаљер — Шишо (Пруговац, код Бјеловара, 11. јануар 1911Штурлић, код Слуња, 4. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ВИЛИМ ГАЉЕР
Vilim Galjer.jpg
Вилим Гаљер Шишо
Датум рођења(1911-01-11)11. јануар 1911.
Место рођењаПруговац, код Бјеловара
 Аустроугарска
Датум смрти4. март 1942.(1942-03-04) (31 год.)
Место смртиШтурлић, код Слуња
Хрватска НД Хрватска
Професијапоштански чиновник
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.

БиографијаУреди

Рођен је 11. јануара 1911. године у Пруговцу код Бјеловара. По занимању је био поштански чиновник.

Определио се за револуционарни раднички покрет још за време похађања гимназије у Бјеловару када је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије. После завршеног школовања, радио је у ПТТ струци у Славонском Броду, Осијеку и Загребу. Његов револуционарни рад запажен је у круговима поштанских радника у Загребу и у Удружењу ПТТ радника Хрватске. Комунистичке партије Југославије је преко Гаљера организовала илегалне групе у свим важнијим ПТТ јединицама у Загребу.

Године 1940. Вилим Гаљер је постао члан Комунистичке партије Југославије, те је уз учествовање Воје Ковачевића, члана Месног комитета Комунистичке партије Хрватске за Загреб, формирао у Пошти Загреб партијску организацију и постао њен секретар. Под његовим руководством, ова партијска организација извршавала је задатке попут распачавања партијске штампе и материјала, скривања повратника из Шпанског грађанског рата, пребацивања многих другова по задатку Партије из Загреба у разна места на прузи Загреб-Београд, Загреб-Сплит, Загреб-Ријека и остало. Посебно важан задатак Вилим Гаљер је вршио у лето 1941. године, када је био посредник у одржавању везе између Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду.

Диверзија на Главној поштиУреди

 
Биста Вилима Гаљера у Ђурђевцу

Када је, у августу 1941. године, партијска организација добила задатак од секретара Централног комитета КПХ Рада Кончара да изведу диверзију на телефонске уређаје у Главној пошти у Загребу,[1] Вилим Гаљер и Војо Ковачевић организовали су ту велику диверзију. Гаљер је изабрао три особе које ће непосредно извршити постављени задатак, а и сам је учествовао у организовању пребацивања експлозива у зграду Главне поште у Јуришићевој улици. После једномесечног рада, 14. септембра 1941. године, изазвана је серија експлозија од пет паклених машина које су биле уграђене у телефонске уређаје у три одвојене сале. То су биле војне и ПТТ међуградске телефонске везе и аутоматска телефонска централа за град Загреб, изузетно чуване од немачких и усташких власти. Овом диверзијом прекинуте су, жичаним путем организоване, телефонске везе немачке Врховне команде са сопственим војним штабовима у СССР-у, Румунији, Бугарској, Грчкој и у Београду.[1] Комплетно је уништен систем међуградских телефонских веза и озбиљно оштећена градска аутоматска централа. Немачке власти и ПТТ управа морали су да уграђују нове уређаје за међуградске везе, а градска телефонска централа поправљана је седам месеци.

Посебно је био значајан морално-политички ефекат ове диверзије, зато што је она извршена у Загребу, центру Павелићеве Независне Државе Хрватске и што су је извели комунисти Хрвати, а устаницима у започетом устанку на Кордуну, Банији, Лици и у другим регионима Хрватске та је акција дала још снажнији подстрек и показала пример солидаризовања у заједничкој борби Срба и Хрвата.

Одлазак у партизанеУреди

Непосредно после диверзије, Вилим Гаљер је с осталим учесницима, Јосипом Ћуљатом, Славком Марконом и Надом Гаљер, отишао у партизане на Кордун, где је одмах постављен за командира Друге чете Трећег батаљона Другог кордунашког партизанског одреда, који је дејствовао на сектору Слуња. На челу своје чете у борби с усташама, у Штурлићу код Слуња, Вилим Гаљер је погинуо 4. марта 1942. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди