Отворите главни мени

Вилисов артеријски круг или Вилисов прстен лат. Circulus arteriosus cerebri — Circulus Willisi анатомска је структура артеријских крвних судова мозга у облику пентагона на вентралној површини мозга. Он је важна анастомоза на бази мозга између четири артерија (две вертебралне (пршљенске и две унутрашње каротидне артерије) које крвљу снабдевају мозак.

Вилисов артеријски круг
Circle of Willis en.svg
Schematic representation of the circle of Willis, arteries of the brain and brain stem. Blood flows up to the brain through the vertebral arteries and through the internal carotid arteries.
Sobo 1909 3 548.png
The arteries of the base of the brain. Basilar artery labeled below center. The temporal pole of the cerebrum and the cerebellar hemisphere have been removed on the right side. Inferior aspect (viewed from below).
Детаљи
Идентификатори
ЛатинскиCirculus arteriosus cerebri
Circulus Willisi
MeSHD002941
TAA12.2.07.080
FMA50454
Анатомска терминологија

АнатомијаУреди

Артеријски системи мозгаУреди

Мозак је снабдевен крвљу преко два артеријска система:

Предњи артеријски систем мозга

Предњи система артерија који служи за исхрану великог мозга чине лева и десна унутрашња каротидна артерија са својим огранцима: средњом можданом артеријом и предњом можданом артеријом.

Задњи артеријски систем мозга

Задњи система артерија који служи за исхрану можданог стабла и малог мозга чине лева и десна вертебрална артерија које се у висини понтоцеребралног жлеба спајају у артерију базиларис.[1]

Вилисов аретријски кругУреди

Вилисов аретријски круг стварају (антериорно према постериорно) следеће артерије:

Предња комуникантна артерија — (а. communicans anterior)
Предња мождана артерија — (а. cerebri anterior)

Ова артерија усмерена је према напред, и са истоименом артеријом супротне стране мозга повезује предњу спојну артерија. Затим артерија обликује лук око жуљевитог тела и даје огранке за медијално подручје мождане хемисфере.[1]

Унутарња каротидна артерија — (а. carotis interna)

Одвајањем од заједничке артерије главе ова артерија је усмерена уздуж латералне стране ждрела према горе и улази у лобању кроз канал у пирамиди слепоочне кости. На бази мозга дели се на завршне гране: очну артерију, предњу и средњу мождану артерију.[1]

Задња комуникнтна артерија — (а. communicans posterior)
Задњамождана артерија — (а. cerebri posterior)

Међутим честе су и варијације величине крвних судова које граде овај мождани артеријски круг. Док код некох особа а. communicans posterior недостаје, код других могу постојати две а. communicans anterior.[1]

Такође код приближно једне од три особе, једна а. cerebri posterior је велики огранак а. carotis internае. Једна од а. cerebri anterior је обично мала у свом проксималном делу, и зато је а. communicans anterior код ових људи обично нешто већа.

ЗначајУреди

Вилисов артеријски круг је важан због чињенице да он обезбеђују колатералне циркулацију мозгу у поступној опструкцији једне од већих артерија које улаза у састав Виллсовог круга. Изненадно зачепљење, па чак и само пролазно или делимично, узрокује неуролошке дефиците.

У старијих особа, у случају спонтаних догађаја (међу којима су најчешћи церебрална тромбоза, церебрално крварење, церебрални емболизам и субарахноидно крварење), анастомозе Вилисовог артеријског круга често су недовољне, ако је велика унутрашња артерија (а. carotis interna) зачепљена, чак и ако је оклузија постепена (у том случају је функција смањена бар мало).

За разлику од трајних исхемијских догађаја (нпр можданог удара) пролазни или транзиторни исхемијски напад (ТИА) (енгл. transient ischemic attacks - TIA) односе се на неуролошке симптоме који су резултат исхемије. Већина ТИА траје само неколико минута, али неки могу трајати и до сат времена. Са већим каротидним или вертебробазиларним стенозе, ТИА могу трајати и дуже и узроковати дистално затварање интракранијалних крвних судова. Симптоми су различити: нестабилност, вртоглавица, несвестица и трнци. Особе са ТИА имају повећани ризик од миокардијалних инфракције и исхемијских удара.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 P. Keros, M. Pećina, M. Ivančić-Košuta: Temelji anatomije čovjeka, Zagreb 1999

Спољашње везеУреди