Вилиште
Вилиште (алб. Vilishti) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ловац површине 795 ha. Село Вилиште налази се на 7 километара северно-западно од Звечана изнад Вилиштанског потока и села Банов до у подножју планине Рогозне. Вилиште је мало село између Осоја и Присоја у изворишту Врела. Село нема школу, деца одлазе у основну школу „Свети Сава“ у Жеровници. Нема асфалтног пута, струја у село је дошла 1985. године, нема водовода и нема фиксних телефона.
Вилиште | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Звечан |
Становништво | |
— 2011. | 50 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 57′ 05″ С; 20° 46′ 54″ И / 42.9514° С; 20.7817° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 717 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38227 |
Позивни број | +381 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Воде уреди
Село је оскудно водом. У њему има бунара који пресушују. Најбоља вода је Врело, али и она лети усахне. Стока се поји по потоку Кућишту у суседној Бресници, на Јопговој Води између Вилишта и села Локве и на извору Водици у планини.
Земље и шуме уреди
Њиве су помешане с ливадама код кућа и на местима која се називају Раткова Глава, Гашова Ливада, Петерака, Грабак, Војинов Бријег, Јован–Лаз, Сенова Кућа (кућиште), Кисерача, Равна до Врела. Има њива по стрмим странама брда, подзидане сухомеђинама и плотовима да их јачи пљускови не би однели у потоке. Врх на Осоју назива се Ајдин Лаз; шума на Шиндачи је слаба а испуст стоке је по суседним брдима.
Село је оскудно водом. У њему има бунара који пресушују. Најбоља вода је Врело, али и она лети усахне. Стока се поји по потоку Кућишту у суседној Бресници, на Јопговој Води између Вилишта и села Локве и на извору Водици у планини.
Историја уреди
Садашње гробље је на преседлини повише села. Ту је било старо хришћанско гробље. Село „Велиште“ забележено је 1832. 1941. године куће овога села биле су спаљене, становништво се одселило у Топлицу, па се повратило 1945. године. Село је имало 1948. године 68 становника.
Порекло становништва по родовима уреди
Порекло становништва по родовима:[1]
- Здравковићи, Антонијевићи, 7 кућа, слава Св. Петка, су Гашани, досељени из неког села ниже Мокре у Колашину на Ибру.
- Вуловићи, 2 куће, слава Св. Јован, су пореклом из ибарског Колашина, неко време били у Јошевику, Валчу, па отуда прешли крајем прошлога века; старина им је негде на Косову.
Демографија уреди
Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 50 становника, већина Срби.[2][3]
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 68 | 61 | 48 | 36 | 15 | 13 | 50 |
Референце уреди
- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.