Вилијам Вордсворт

Вилијам Вордсворт (Кокермоут, Кумберленд, 7. април 1770Камберленд, 23. април 1850) био је енглески романтичарски песник који је, заједно са Семјуелом Тејлором Колриџем допринео почетку романтизма у енглеској књижевности објављивањем заједничке збирке „Лирске баладе“ 1798. године. За најважније Вордсвортово дело сматра се „Прелудијум“, полуаутобиографска поема, коју је написао на почетку каријере и мењао и проширивао више пута. Поема је постхумно насловљена и објављена. Вордсворт је био британски Поет лауреатис од 1843. па све до смрти, 1850. Написао је Песме о Луси.

Вилијам Вордсворт
William Wordsworth 001.jpg
Вилијам Вордсворт
Пуно имеВилијам Вордсворт
Датум рођења(1770-04-07)7. април 1770.
Место рођењаКокермоут, Камберленд, Уједињено краљевство
Датум смрти23. април 1850.(1850-04-23) (80 год.)
Место смртиКамберленд, Уједињено краљевство
Периодромантизам
Најважнија дела
Лирске баладе
Прелудијум

БиографијаУреди

Вилијам Вордсворт је рођен 7. априла 1770. године у Кокермоуту у Камберленду, на северозападу Енглеске као друго од петоро деце Џона Вордсворта и Ени Куксон.[1] Његов отац, са којим Вилијам није био близак, био је правни заступник грофа од Лонсдејла. Имао је добру библиотеку и сину је одмалена читао Шекспира, Милтона и Спенсера. Неко време Вордсворт је, са сестром Дороти, провео код деде и бабе по мајци у Пенриту – и од тада су он и Дороти нераздвојни. Када му је мајка умрла 1778. године, отац га је послао у Хокшејд, у тамошњу школу. Године 1787. објавио је своју прву песму, сонет, у „Европском магазину“. Исте године уписао је Сент Џон колеџ у Кембриџу. Године 1790. и 1791. путовао је Европом. У Француској је упознао Анету Валон, са којом је 1792. године добио кћи Каролину. Оставши без новца, а у вези са политичким тензијама између монархистичке Енглеске и републиканске Француске, идуће године се вратио у домовину, сам. Гласине су говоркале да није хтео да се ожени са Анетом – прошло је скоро десет година пре но што је поново видео њу и своју кћи. С друге стране, мемоаристи су говорили о његовој великој депресији због тога што је био одвојен од свог детета и Анете (између Енглеске и Француске избио је, у међувремену, и рат). Како било, он и Дороти су у Француску отпутовали тек 1802. године, после потписаног мира у Амијелу, и тамо посетили Анету и Каролину, да би регулисали питање његових финансијских обавеза према њима.

 
Вилијам Вордсворт са 28 година

Године 1795. упознао је Колриџа, у Самерсету, и њих двојица су се одмах спријатељили. Године 1797. Вордсворт и Дороти су се одселили у Сомерсет, на неколико миља од Колриџове куће. Њих двојица су заједно 1798. објавили књигу „Лирске баладе“, полазиште романтичарског покрета. Касније, Вордсворт је допунио и променио своје песничке књиге, под истим називом; четврта, последња, објављена је 1805. године.

Године 1798. Вордсворт, Дороти и Колриџ отпутовали су у Немачку. Он и Дороти су се вратили у Енглеску, овог пута у Доув Котеџ код Грејсмера, заједно с песником Робертом Саудијем, у Лејк Дистрикту. Вордсворт, Колриџ и Сауди остали су познати као песници „Језерске школе“.

 
Вордсвортов гроб

По повратку из Француске, после посете Анети и Каролини, Вордсворт се оженио својом другарицом из детињства Мери Хачинсон, са којом је имао петоро деце. Дороти је живела заједно с братовљевом породицом. Он је почео напорно да пише и његово име је постајало познато. Пријатељство с Колриџом западало је у кризу, због Колриџове зависности од опијума. Двоје од петоро његове деце умрло је 1812. године и он се, следеће године, с породицом и Дороти, одселио у Рајдел Моунт, у Амблесајду (између Грејсмера и Рајдел Вотера), где је остао до краја живота. Средином двадесетих поправио је односе са Колриџом, након смрти заједничког пријатеља, сликара Вилијема Грина. Напоредо с невољама (Доротина болест), стизале и почасти. Постао је почасни доктор универзитета Дарам и Оксфорд, а од 1842. додељивана му је и државна пензија. После смрти Роберта Саудија, 1843. године, проглашен је за Поета лауреатис-а. После смрти кћери Доре, 1847, престао је да пише. Умро је од пнеумоније, 23. априла 1850. године, и сахрањен у цркви Светог Освалда у Грејсмеру.

БиблиографијаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Wordsworth House”, Images of England, English Heritage, Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2011, Приступљено 21. 12. 2009 

ЛитератураУреди

  • Juliet Barker. Wordsworth: A Life. New York: HarperCollins.2000. ISBN 978-0060787318.
  • Hunter Davies, William Wordsworth: A Biography, Frances Lincoln. London: 2009. ISBN 978-0-7112-3045-3.
  • Gill, Stephen (1989). William Wordsworth: A Life. Oxford University Press. ISBN 978-0192827470. 
  • Emma Mason, The Cambridge Introduction to William Wordsworth . Cambridge University Press.2010.
  • Moorman, Mary (1957). William Wordsworth, A Biography: The Early Years, 1770–1803 v. 1. Oxford University Press. ISBN 978-0198115656. 
  • Moorman, Mary (1965). William Wordsworth: A Biography: The Later Years, 1803–1850 v. 2. Oxford University Press. ISBN 978-0198116172. 
  • M. R. Tewari, One Interior Life—A Study of the Nature of Wordsworth's Poetic Experience (New Delhi: S. Chand & Company Ltd, 1983)
  • Report to Wordsworth, Written by Boey Kim Cheng, as a direct reference to his poems "Composed Upon Westminster Bridge" and "The World Is Too Much with Us"
  • Anonymous; Wordsworth at Cambridge. A Record of the Commemoration Held at St John’s College, Cambridge in April 1950; Cambridge University Press, 1950 . reissued by Cambridge University Press.2009. ISBN 978-1-108-00289-9.
  • Mallaby, George, Wordsworth: a Tribute (1950)

Спољашње везеУреди