Вилијам IV Аквитански

Вилијам IV Аквитански (937.– 3.фебруар 994.[1]), био је аквитански војвода (963.– 990.) и гроф Поатјеа (под именом Вилијам II од Поатјеа у периоду 963.– 990.). Вилијам је био познат и под надимком "Поносна рука".

Вилијам IV Аквитански
Le royaume des Francs sous Hugues Capet-ru.svg
Карта Француске у тренутку Вилијамове абдикације (Аквитанија је обојена бордом бојом)
Пуно имеВилијам IV од Аквитаније (Вилијам II од Поатјеа)
Датум рођења937.
Место рођењаАквитанско војводство Спарта
Датум смрти3. фебруар 994.
Место смртиАквитанско војводство
ДинастијаПоатјеа
ОтацВилијам III Аквитански
МајкаАдела
СупружникЕма од Блоа
ПотомствоВилијам V Аквитански
Аквитански војвода
Период(963.– 990.)
ПретходникВилијам III Аквитански
НаследникЕма од Блоа
Гроф од Поатјеа
Период(963.– 990.)
ПретходникВилијам III Аквитански
НаследникЕма од Блоа

По доласку на престо Вилијам је објавио рат Жофроу Анжујском, али је поражен и изгубио је град Луден. Године 988. Вилијем је одбио да призна Ига Капета краљем Француске, већ је настојао да на француски песто доведе Луја од Доње Лотарангије, последњег легитимног Каролинга. То се претворило у повод за рат између Аквитаније и Француске. Вилијем је сузбио Ига у долини Лоаре и тако победио у рату.

Године 990. Вилијем је абдицирао у корист свог сина Вилијама V.

ПородицаУреди

Вилијам се 968. године оженио Емом од Блоа[2], кћерком Теобалда I од Блоа. Брак је био буран због Вилијамове склоности према другим женама. Поред жена Вилијам је волео и лов.

Вилијам се два пута растављао са Емом, док није одлучио да је коначно напустио 993. године, како би се повукао у опатију Сен Сипријен у граду Поатјеу, регион Нова Аквитанија.

Вилијам је са Емом од Блоа имао два сина:

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вилијам III Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Вилијам IV Аквитански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Адела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди

  1. ^ D.D.R., Owen (1993). Eleanor Of Aquitaine: Queen And Legend (на језику: енглески). Blackwell Publishers. 
  2. ^ Bachrach, Bernard S. Fulk Nerra, the Neo-Roman Consul 987-1040 (на језику: енглески). University of California Press.