Вилхелм Конрад Рендген

немачки физичар

Вилхелм Конрад Рендген[4] (нем. Wilhelm Conrad Röntgen;[5] Ленеп, 27. март 1845Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки[1] физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци. За то остварење је награђен инаугуралном Нобеловом наградом за физику 1901. године.[3][6] У част Рондгенових достигнућа, 2004. године Међународна унија чисте и примењене хемије (IUPAC) назвала је елемент 111, рендгенијум, радиоактивни елемент са више нестабилних изотопа, по њему. По њему је названа и мерна јединица рендген.

Вилхелм Рендген
Рендген
Лични подаци
Датум рођења(1845-03-27)27. март 1845.
Место рођењаЛенеп, Пруска
Датум смрти10. фебруар 1923.(1923-02-10) (77 год.)
Место смртиМинхен, Немачка
ДржављанствоЊемачка Немачка[1]
ОбразовањеЕТХ Цирих, Универзитет у Цириху, Универзитет у Утрехту
Породица
СупружникБерта Ренген (преминула 1872. године)[2]
Научни рад
Пољефизика
ИнституцијаУниверзитет у Стразбуру
Хоенхајм
Универзитет у Гисену
Универзитет у Вирцбургу
Универзитет у Минхену
Познат поХ-зрацима
Награде Нобелова награда за физику (1901)[3]

Потписpotpis_alt}}}

Биографија уреди

Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879), Гисену (од 1879. до 1888), Вирцбургу (од 1888. до 1900) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструисао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом.[7] Бавио се и истраживањем пијезоелектричних[8] и пироелектричних[9] појава код кристала.[10] Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику.[3][11]

 
Рендгенски апарат, средина 20. века

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

 
Једна од првих радиографија (рендгенска слика) које је Рендген снимио приказује шаку Алберта фон Келикера, а снимљена је на првој јавној демонстрацији икс-зрака.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоресцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

Лични живот уреди

Он је наследио два милиона рајхсмарака након очеве смрти.[12] Из етичких разлога, Рендген није тражио патенте за своја открића, сматрајући да би она требала бити јавно доступна бесплатно. Након што је добио своју Нобелову награду, Рендген је донирао 50.000 шведских круна за истраживање на Универзитету у Вирцбургу. Иако је прихватио почасни степен доктора медицине, одбио је понуду нижег племства, или нижу племићку титулу, одбацујући предлог фон (што значи „од“) као племићко звање (тј. фон Рендген).[13] Са инфлацијом након Првог светског рата, Рендген је пао у банкротство, провевши своје последње године у свом сеоском дому у Вајлхајму, у близини Минхена.[14] Рендген је умро 10. фебруара 1923. од карцинома црева, познатог и као колоректални карцином.[15] У складу са његовом вољом, сва његова лична и научна преписка уништена је након његове смрти.[16]

Honours and awards уреди

In 1901, Röntgen was awarded the first Nobel Prize in Physics. The award was officially "in recognition of the extraordinary services he has rendered by the discovery of the remarkable rays subsequently named after him".[17] Röntgen donated the 50,000 Swedish krona reward from his Nobel Prize to research at his university, the University of Würzburg. Like Marie and Pierre Curie, Röntgen refused to take out patents related to his discovery of X-rays, as he wanted society as a whole to benefit from practical applications of the phenomenon. Röntgen was also awarded Barnard Medal for Meritorious Service to Science in 1900.[18]

In 1907 he became a foreign member of the Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences.[19]

Наслеђе уреди

Данас се у Ремшајд-Ленепу, 40 километара источно од Рендгеновог родног места у Диселдорфу, налази Немачки Рендгенов музеј.[20]

У Вирцбургу, где је открио рендгенске зраке, непрофитна организација одржава његову лабораторију и обезбеђује обиласке са водичем до Меморијалног места Рендген.[21]

Светски дан радиографије: Светски дан радиографије је годишњи догађај који промовише улогу медицинског снимања у савременој здравственој заштити. Слави се 8. новембра сваке године, што се поклапа са годишњицом открића Рендгена. Први пут је уведен 2012. године као заједничка иницијатива Европског друштва за радиологију, Радиолошког друштва Северне Америке и Америчког колеџа радиологије.

Врх Рендген на Антарктику је назван по Вилхелму Рендгену.[22]

Мала планета 6401 Рендген је названа по њему.[23]

Референце уреди

  1. ^ а б „Wilhelm Röntgen (1845—1923) – Ontdekker röntgenstraling”. historiek.net. 31. 10. 2010. 
  2. ^ Jain, C. „Spouse - source from Wilhelm Conrad Röntgen Biographical”. Wilhelm Conrad Röntgen Biographical. 
  3. ^ а б в Novelize, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. Novelline, Robert A.; Squire, Lucy Frank (1997). Squire's Fundamentals of Radiology (5th изд.). Harvard University Press. стр. 1. ISBN 978-0-674-83339-5. 
  4. ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. „Рендген и Рендгенов апарат (презиме Röntgen) 
  5. ^ "Röntgen". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  6. ^ Stoddart, Charlotte (1. 3. 2022). „Structural biology: How proteins got their close-up”. Knowable Magazine. doi:10.1146/knowable-022822-1 . Приступљено 25. 3. 2022. 
  7. ^ Behling, Rolf (2015). Modern Diagnostic X-Ray Sources, Technology, Manufacturing, Reliability. Boca Raton, FL, USA: Taylor and Francis, CRC Press. ISBN 9781482241327. 
  8. ^ Gautschi, G. (2002). Piezoelectric Sensorics: Force, Strain, Pressure, Acceleration and Acoustic Emission Sensors, Materials and Amplifiers. Springer. ISBN 978-3-662-04732-3. doi:10.1007/978-3-662-04732-3. 
  9. ^ Webster, John G. (1999). The measurement, instrumentation, and sensors handbook. CRC Press. стр. 32—113. ISBN 978-0-8493-8347-2. 
  10. ^ Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; Crouch, Stanley R. (2007). Principles of Instrumental Analysis (6th изд.). Cengage Learning. стр. 9. ISBN 978-0-495-01201-6.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Röntgen, Wilhelm Conrad, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  12. ^ Hans-Erhard Lessing: Eminence thanks to fluorescence – Wilhelm Röntgen. German Life (Grantsville MD) Oct/Nov 1995 pp. 40–42
  13. ^ „Radiation Safety – Historical Figures – Wilhelm Conrad Röntgen”. Michigan State University. Приступљено 18. 9. 2019. 
  14. ^ Nitske, Robert W., The Life of W. C. Röntgen, Discoverer of the X-Ray, University of Arizona Press, 1971.
  15. ^ Glasser, Otto (1933). Wilhelm Conrad Röntgen and the Early History of the Roentgen Rays. London: John Bale, Sons and Danielsson, Ltd. стр. 305. OCLC 220696336. 
  16. ^ „Wilhelm Conrad Röntgen was born on March 27, 1845”. 
  17. ^ See https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1901/rontgen/facts/ and Jost Lemmerich: Röntgen Rays Centennial 1895-1995, Würzburg. . 1995. ISBN 3-923959-28-1 https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1901/rontgen/facts/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  18. ^ „Award of Bernard Medal”. Columbia Daily Spectator. XLIII (57). New York City. 23. 5. 1900. Приступљено 22. 3. 2018. 
  19. ^ „W.C. Röntgen (1845–1923)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 20. 7. 2015. 
  20. ^ Deutsches Röntgen-Museum at roentgen-museum.de
  21. ^ Röntgen Memorial Site at wilhelmconradroentgen.de
  22. ^ Röntgen Peak. SCAR Composite Antarctic Gazetteer
  23. ^ „(6401) Roentgen”. Dictionary of Minor Planet Names. Springer. 2003. стр. 530. ISBN 978-3-540-29925-7. doi:10.1007/978-3-540-29925-7_5844. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди