Виница (Северна Македонија)

За другу употребу, погледајте страницу Виница.

Виница (мкд. Виница) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Виница је седиште истоимене општине Виница, као и средиште високопланинске области Пијанец.

Виница
мкд. Виница
Vinica-kaleto.jpg
Поглед на Виницу са тврђаве
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаВиница (Северна Македонија)
Становништво
 — (2002)10.863
Географске карактеристике
Координате41° 53′ 11″ СГШ; 22° 30′ 28″ ИГД / 41.8865° СГШ; 22.5078° ИГД / 41.8865; 22.5078Координате: 41° 53′ 11″ СГШ; 22° 30′ 28″ ИГД / 41.8865° СГШ; 22.5078° ИГД / 41.8865; 22.5078
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина410 м
Виница на мапи Северне Македоније
Виница
Виница
Виница на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2310
Позивни број033
Регистарска ознакаVI

Виница је позната и по римској тврђави на брду изнад града.

ГеографијаУреди

Град Виница је смештена у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 13 km источно, а од главног града Скопља 120 km источно.

Рељеф: Виница се налази у Кочанском пољу, плодној долини коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 410 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Плачковица.

Клима у Виници је континентална.

Воде: Северно од Винице тече већа река Брегалница. Кроз сам град протичу Виничка и Градечка река, а у њеној близини протиче и речица Осојница.

ИсторијаУреди

Подручје Винице први пут се јавља као историјски значајно у време старог Рима, када се на брду изнад данашњег града подиже тврђава (данашње Кале).

Током средњег века дато подручје било делом у рукама Византије, делом у оквиру српске средњовековне државе.

Нови развој Виница доживљава током османског раздобља. Радила је у Виници српска народна школа између 1859-1876. године.[1] Крајем 19. века Виница је била велико село са мешовитим саставом становништва (већином Словени, четвртином Турци, уз нешто Цигана) .[2]

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

Првим балканским ратом 1912. године Виница је припојена Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Виницу су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.

СтановништвоУреди

 
Поглед на средишњи део Винице

Виница је према последњем попису из 2002. године имала 10.863 становника. Ово је готово 10 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током османског раздобља, Виница је било етнички мешовита. Крајем 19. века насеље је бројало око 1,2 хиљада становника, са словенском већином (70%), турском мањином (20%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност Укупно
Македонци 9.246 (85,1%)
Роми 1.209 (11,1%)
Турци 256 (2,4%)
Власи 111 (1,0%)
Срби 20
остали 21

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Градске службеУреди

У Виници се налазе две основне и једна средња школа, библиотека, дом културе, биоскопска сала, дом здравља, базен, метеоролошка станица, центар за образовање деце и младих итд.

Збирка сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди