Винички мајдани камена
Винички мајдани камена налазе се двадесетак километара северозападно од Новог Пазара, у атару села Попе. Камен вулканског порекла трахит експлоатисан је из широких лежишта на брду Виник још од средњег века.[1]
Особености камена уреди
Ружичасти и зеленкасти винички камен, познат по комерцијалном називу трахит, по саставу је андезитска лава. Погодне је тврдоће, која се повећава губљењем мајданске влаге. Због шупљина и зрнасте стуктуре није погодан за глачање и финију обраду.[2]
Употреба уреди
Винички трахит коришћен је за израду појединих архитектонских елемента за Цркву Светих Петра и Павла, Ђурђеве Ступове, Сопоћане, изградњу џамија у Новом Пазара и израду православних и муслиманских надгробних споменика. Од виничког камена махом су израђивани масивни крстати надгробници по гробљима у околини Новог Пазара и Дежеве, нарочито између Дежевске и Људске реке.[2] Због отпорности према хабању, винички трахит данас се највише користи за поплочавање тргова и израду плочника, а у мањој мери и за облагање фасада.
Референце уреди
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Литература уреди
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Ердељан, Јелена (1996). Средњовековни надгробни споменици у околини Раса. Београд: Археолошки институт Београд, посебна издања 31, Музеј „Рас” Нови Пазар. ISBN 978-86-80093-10-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.