Виорика Вископољану

Виорика Вископољану рођена Белмега (рум. Viorica Viscopoleanu, Сторожинец Румунија данас Сторожинечки рејон, Украјина 8. август 1939.) је бивша румунска такмичарка у скоку удаљ, светска рекордерка и олимпијска победница.

Виорика Вископољану
Viorica Viscopoleanu
Viorica Viscopoleanu 1968.jpg
Личне информације
Пуно имеВиорика Вископољану
ДржављанствоFlag of Romania (1965-1989).svg Румунија
Датум рођења(1939-08-08)8. август 1939.(81 год.)
Место рођењаСторожинец Румунија
данас Сторожинечки рејон, Украјина
Висина164
Спортске информације
СпортСкок удаљ
КлубАК Стеауа Букурешт
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)6,82 тада СР и ОР 14. октобар 2004. Мексико (град)
Освојене медаље
Атлетика
Скок удаљ
Летње олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1968. Мексико (град) 6,82 СР
Европско првенство на отвореном
Сребрна медаља — друго место 1969. Атина 6,45
Европске игре у дворани
Бронзана медаља — треће место 1967. Софија 6,40
Бронзана медаља — треће место 1968. Мадрид 6,23
Европско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 1970. Беч 6,56 СР
Сребрна медаља — друго место 1971. Софија 6,53
Универзијада
Сребрна медаља — друго место 1965. Будимпешта 6,18

Летње олимпијске игреУреди

У сва три учествовања на Летњим олимпијским играма доспевала је у финале. На 1964. у Токију пласирала се на пето место скоком од 6,35 метара. У Мексику 1968. у свом првом скоку у финалу скочила је 6,82 метра, побољшавши дотадашњи светски рекорд Британке Мери Ранд. Освојила је златну медаљу испред Шиле Шервуд, која је скочила 6,68. На Олимпијским играма 1972. у Минхену скочила је 6.48 м и пласирала се на седмо место.

Европска првенства у атлетициУреди

отворено

На Европскоми првенствима на отвореном Вископољану је три пута доспевала у финале. У Будимпешти 1966., освојила је пето место скоком од 6,33 метра. На Европском првенству у Атини 1969. освојила је сребрну медаљу скоком од 6,45, што је било за четири центиметра краће од скока победнице Мирославе Сарне из Пољске. У Хелсинкију 1971. била је шеста са 6,39 м.

дворана

На Европским првенствима у дворани освојила је две бронзане медаље: 1967. у Прагу и 1968. у Мадриду. Године 1970, на првом Европском првенство у дворани одржаном у Бечу освојила је златну медаљу скоком од 6,56 метара, друга је била Хајде Розендал са 6,55 м, а трећа Мирослава Сарна са 6,54 м. Године 1971. у Софији Вископољану је освојила последњу бронзану медаљу. Последњи пут је наступила на међународним такмичењима на Европском првенству у дворани 1974. у Гетеборгу 1974. када је освојила пето место.

УниверзијадаУреди

На Летњој универзијади 1965. у Будимпешти освојила је сребрну медаљу скоком од 6,18 м. [1]

Личне карактеристикеУреди

У току каријере била је висока 1,67 м и тешка 55 кг. Каријеру је завршола у 36. години и постала је атлетски тренер. Удата је и има двоје деце.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
  Мери Ранд
Светска рекордерка
14. октобар 19683. септембар 1970.

Наследник:
  Хајде Розендал