Вирје

општина у Хрватској

Вирје је насељено место и седиште општине у Копривничко-крижевачкој жупанији, Република Хрватска.

Вирје
Raspelo u Virju, Miholjanska i novigradska ulica.jpg
Вирје, распеће
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
ОпштинаВирје
Становништво
 — 2011.3.302
Географске карактеристике
Координате46°04′08″ СГШ; 16°59′20″ ИГД / 46.06881722920473° СГШ; 16.98900199290787° ИГД / 46.06881722920473; 16.98900199290787Координате: 46°04′08″ СГШ; 16°59′20″ ИГД / 46.06881722920473° СГШ; 16.98900199290787° ИГД / 46.06881722920473; 16.98900199290787
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина133 м
Вирје на мапи Хрватске
Вирје
Вирје
Вирје на мапи Хрватске
Вирје на мапи Копривничко-крижевачке жупаније
Вирје
Вирје
Вирје на мапи Копривничко-крижевачке жупаније
Остали подаци
Поштански број48326 Вирје
Позивни број+385 48

ИсторијаУреди

Место је почетком 20. века Вирје је трговиште и сматрано "за највеће село Хрватске". У Вирју су 1905. године политичка општина, у срезу Ђурђевац. Ту су комунална основна школа, пошта и телеграф. Жељезничка пруга Вирје-Копривница почела је да се гради 1911. године.

Септембра 1888. године разбојници су опљачкали пошту између Вирја и Копривнице. У кеси поштанској је било 14.000 ф.[1]

У међуратном периоду је отворена Грађанска школа (1924). Од 1936. године носи назив: "Државна мешовита грађанска школа Ферде Русана у Вирју".[2]

Године 1893. у Вирју је покренуо лист Подравац, издавач и уредник Перослав Љубић. Био је то двонедељник за господарство, поуку и забаву. Између 1897-1903. године државна власт је због писања вршила терор над уредником и самим листом; плењен је штампарски слог на дуже време. Новине су 1905. године промениле име у "Хрватске новине", јер се лист читао по целој Хрватској. Излазио је до Другог светског рата.[3] уредник Перослав Љубић је 1910. године био посланички кандидат Хрватско-српске коалиције (из редова Хрватске уједињене самосталне странке) за изборни округ Новиград.[4] Он је 1897. године покренуо још један лист у Вирју. Радило се о двонедељнику за забаву и поуку Русанова звиезда.

Православци Срби из места су 1905. године чинили парохијску филијалу села Плавшинац, где се налазила православна црква са парохом.[5]

Године 1894. прилоге за подизање споменика митрополиту Стефану Стратимировићу у Карловцима, дали су месни Срби трговци: браћа Бабић, Стеван и Ђуро Авировић.[6] Срби из Вирја су 1895. године купили 61 акцију Српске банке у Загребу. Милан Тишља је између два светска рата држао књижару и трговину у месту.

Шаховски клуб Вирје је 1931-1933. године био високог ранга. Истицао се победама играч Ђорђе Авировић.[7]

Југословенски краљ Александар I Карађорђевић посетио је Вирје 5. јуна 1931. године, на путу за Вараждин. Земљотрес у лето 1938. године је оштетио римокатоличку жупну цркву Св. Мартина.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Ђурђевац.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Вирје је имала 4.587 становника, од чега у самом Вирју 3.302.[8]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Вирје је имало 3.781 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
3.687 97,51 %
Срби
  
20 0,52 %
Југословени
  
14 0,37 %
Албанци
  
7 0,18 %
Словенци
  
4 0,10 %
Италијани
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
Македонци
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
неопредељени
  
16 0,42 %
регион. опр.
  
3 0,07 %
непознато
  
26 0,68 %
укупно: 3.781

РеференцеУреди

  1. ^ "Мале новине", Београд 1888.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1. фебруар 1936.
  3. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1940.
  4. ^ "Српско коло", загреб 1910.
  5. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  6. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1894.
  7. ^ "Правда", Београд 1931.
  8. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 5. 2017. 

Спољашње везеУреди