Отворите главни мени

Виталиј Гинзбург

(преусмерено са Витали Гинсбург)

Виталиј Лазаревич Гинзбург (рус. Вита́лий Ла́заревич Ги́нзбург, 4. октобар 1916. – 8. новембар 2009.) био је совјетски и руски теоријски физичар и астрофизичар, који је 2003. године, добио Нобелову награду за физику „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида”.[1] Био је члан Руске академије наука и један од твораца совјетске хидрогенске бомбе.[2][3] Наследник је Игора Тама на челу Департмана за теоријску физику на Физичком институту Лебедев Руске академије наука. Био је отворени атеиста.[4]

Виталиј Лазаревич Гинзбург
Виталий Лазаревич Гинзбург.jpg
Виталиј Гинзбург
Датум рођења(1916-10-04)4. октобар 1916.
Место рођењаМосква
Руска Империја
Датум смрти8. новембар 2009.(2009-11-08) (93 год.)
Место смртиМосква
Русија
ПољеТеоријска физика
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов (MS 1938) (PhD 1942)
ИнституцијаФизички институт Лебедев
МенториИгор Там
Познат посуперпроводност
плазма
суперфлуидност
НаградеНобелова награда за физику (2003)
Волфова награда за физику (1994/95)
Ломоносова Златна медаља (1995)
Инострани члан Краљевског друштва (1987)

БиографијаУреди

Виталиј Гинзбург рођен је у јеврејској породици у Москви 1916. године, као син инжењера Лазара Јефимовича Гинзбурга и докторе Аугусте Вилдојер, а дипломирао је физику на Московском државном универзитету Ломоносов 1938. године. Своју кандидатску дисертацију одбранио је 1940. године, а докторску дисертацију 1942. године. Постао је члан Комунистичке партије Совјетског Савеза 1944. године. Међу његовим достигнућима су деломично феноменолошка теорија суперпроводљивости, Гинзбург-Ландау теорија, коју је развио заједно са Лавом Ландауом 1950. године;[5] теорија пропагирања електромагнетског зрака у плазмама (на пример, у јоносфери); теорије о пореклу космичког зрачења. Такође је познат и биолозима као део групе научника који су помогли да се сруши владавина повезаног анти-Менделовца агронома Трофима Лисенка, што је омогућило да се у СССР врати модерна генетичка наука.[6]

Гинзбург се 1937. године оженио Олгом Замшом. Поново се оженио 1946. године својом другом супругом, Нином Гинзбург (рођена Јермакова), која је провела више од годину дана у притвору због измишљених оптужби за планирање убиства совјетског вође Јосифа Стаљина.[7]

Гинзбург је био главни уредник научног часописа Uspekhi Fizicheskikh Nauk.[3] Водио је и академски департман за физику и астрофизику, који је основао на Московском физичко-технолошком институту 1968. године.[8]

Гинзбург је идентификован као секуларни Јевреј, а након слома комунизма у бившем Совјетском Савезу, био је веома активан у јеврејском животу, посебено у Русији, где је био члан управног одбора Руског јеврејског конгреса. Такође је познат по борби против антисемитизма и по подршци држави Израел.[9]

Двехиљадитих година, Гинзбург је био политички активан, подржавајући руску либералну опозицију и покрет за људска права.[10] Бранио је Игора Сутјагина и Валентина Данилова од оптужби за шпијунажу коју су изнеле власти. У интервјуу за Радио Слободна Европа Гинзбург је 2. априла 2009. године осудио Федералну службу безбедности Руске Федерације као институцију која је штетна по Русију и текуће ширење њених овласти као повратак стаљинизма.[11]

Гинзбург је радио на Физичком институту Лебедев Совјетске и Руске акдемије наука у Москви од 1940. године. Руска академија наука је главна институција у којој су углавном сви добитници Нобелове награде за физику из Русије обавили своје студије и/или истраживачке радове.[12]

Став о религијиУреди

Гинзбург је био признати атеиста, како под војно-атеистичком совјетском владом, тако иу посткомунистичкој Русији када је религија доживела снажно оживљавање.[13] Он је критиковао клерикализам у новинарству и написао неколико књига посвећених питањима религије и атеизма.[14][15] Због тога су га неке православне хришћанске групе осудиле и рекле да ниједна научна награда не може оправдати вербалне нападе на Руску православну цркву.[16] Био је један од људи који су потписали Отворено писмо председнику Владимиру В. Путину од чланова Руске академије наука против клерикализације Русије.

СмртУреди

Потпаролка Руске академије наука објавила је да је Гинзбург преминуо у Москви 8. новембра 2009. године од акутног застоја срца.[2][17] Гинзбург је патио од лошег здравља неколико година,[2] а три године пред смрти рекао је: „У принципу, завидим верницима. Имам 90 година и обузима ме болест. Верницима је лакше да се носе са њом и другим животним тешкоћама. Али шта се може учинити? Не могу да верујем у васкрсење након смрти.”[2]

Руски премијер Владимир Путин упутио је саучешће породици Гинзбург, рекавши: „Опраштамо се од изузетне личности, чији су изузетан таленат, изузетна снага карактера и чврстоћа убеђења изазивали истинско поштовање код његових колега”.[2] Председник Русије Дмитриј Медведев је у писму саучешћа описао Гинзбурга као „врхунског физичара нашег времена чија су открића имала огроман утицај на развој националне и светске науке.”[18] Гинзбург је сахрањен 11. новембра на гробљу Новодевичје у Москви, месту где су сахрањени многи познати руски политичари, писци и научници.[2]

Признања и наградеУреди

 
Гинзбург чита Нобелово предавање на Московском државном универзитету Ломоносов.

РеференцеУреди

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Maugh, Thomas H. „Vitaly Ginzburg dies at 93; Nobel Prize-winning Russian physicist”. latimes.com. Приступљено 4. 5. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Physics-Uspekhi. „Vitalii Lazarevich Ginzburg”. Physics-Uspekhi (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2019. 
  4. ^ „Welcome to East View - Log In to Browse Databases”. dlib.eastview.com. Приступљено 4. 5. 2019. 
  5. ^ Ledenyov, Dimitri O.; Ledenyov, Viktor O. (1. 6. 2012). „Nonlinearities in Microwave Superconductivity”. arXiv e-prints. 1206: arXiv:1206.4426. 
  6. ^ Medvedev, Zhores (1969). The Rise and Fall of T.D. Lysenko. New York: Columbia University Press. 
  7. ^ „Виталий Гинзбург: С Ландау трудно было спорить”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  8. ^ „About Academic Department of Physics and Astrophysics Problems” (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2007. 
  9. ^ „Vitaly Ginzburg”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 8. 05. 2019. 
  10. ^ „RUSSIA: Religious revival troubles Vitaly Ginzburg”. University World News. Приступљено 8. 05. 2019. 
  11. ^ „Академики РАН Юрий Рыжов и Виталий Гинзбург: о шпиономании в России, репрессиях против ученых и состоянии науки в стране”. Радио Свобода (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  12. ^ Russian Academy of Sciences (на језику: енглески), 6. 5. 2019, Приступљено 8. 05. 2019 
  13. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 
  14. ^ Ginzburg, Vitaly (2009). „About atheism, religion and secular humanism”. Moscow: FIAN. 
  15. ^ Церковь ждет исповеди академиков (на језику: руски). 
  16. ^ „Грани. Ру: Православные требуют привлечь к ответственности академика Гинзбурга”. graniru.org (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  17. ^ By, I. I. Thomas H. Maugh. „Vitaly Ginzburg dies at 93; Nobel Prize-winning Russian physicist”. latimes.com. Приступљено 8. 05. 2019. 
  18. ^ „Dmitry Medvedev sent his condolences to the family of Nobel Prize Winner Vitaly Ginzburg following the scientist's passing”. President of Russia (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 
  19. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди