Витези кнеза Лазара

Витези кнеза Лазара је историјски роман српског књижевника Славомира Настасијевића, објављен 1962. године. Догађаји описани у роману обухватају период српске историје од битке на Марици (1371) до боја на Косову (1389).

Ликови

Поред историјских личности (кнеза Лазара, Николе Алтомановића, Вука Бранковића, Влатка Вуковића, Реље од Пазара) које су покретачи и носиоци крупних историјских збивања која су описана у роману - распад Српског царства и прве борбе са Турцима - писац је у своје дело унео већи број неисторијских, измишљених ликова - слугу, себара и простих ратника - помоћу којих је оживео дух времена и средњовековног српског друштва. Сви јунаци косовског боја који се помињу у народним песмама косовског циклуса описани су у роману као историјске личности, иако многе историја није забележила (Ивана Косанчића, Топлицу Милана, Павла Орловића), а има и више потпуно измишљених, али уметнички успелих ликова (Лазарев побратим Боровина Вукашиновић, себар-стрелац Митар Дангуба, путујући минстрел Онесикрит Византинац, тамничар Дебели Мршевић, витез Црни Гаврило, Тома и Достана Алтомановићи) чији међусобни односи, дијалози и доживљаји, иако неисторијски, веродостојно приказују друштвене односе, обичаје и начин живота у средњовековној Србији.

Садржај

У лето 1371, цар Урош, владар велике побожности, али невичан државним пословима, долази из Скопља, царске престонице, у Крушевац са својим последњим присталицама, браћом Оливеровићима, пошто сумња да му његов изабрани савладар, новопостављени краљ Вукашин Мрњавчевић, ради о глави. По царевом налогу, кнез Лазар шаље своје сестриће, браћу Мусиће, и Оливеровиће као посланике двојици најмоћнијих српских великаша - краљу Вукашину, господару јужних српских области, и жупану Николи Алтомановићу, господару западне Србије, Рашке и Зете. Посланство упућено краљу Вукашину, које предводе Стефан Мусић и Крајмир Оливеровић, прати српску војску која је кренула у сусрет Турцима, са циљем да нападне турску престоницу, Једрене: на путу сусрећу преживеле бегунце од којих сазнају за катастрофалну српску погибију на Марици, и спасавају од турске потере смртно рањеног деспота Угљешу, који им умире на рукама. У деспотовој пратњи упознајемо и младог јунака Милана Топлицу, који се придружује витезима кнеза Лазара.

За то време, посланици упућени у Ужице код Николе Алтомановића, под вођством Лазара Мусића и Дамјана Оливеровића, наилазе на непријатељски дочек: жупан их оптужује да су уходе и баца у тамницу, заједно са властелином Градимиром, Лазаревим пријатељем, и Огњеном Косанчићем, који је донео жупану откуп за сина Ивана, кога су отели разбојници у жупановој служби. Посланици успевају да провале из тамнице уз помоћ лукавог путујућег певача Византинца, који гостује на Алтомановићевом двору, али у борби гину Градимир и старији Косанчић. Витезима кнеза Лазара придружују се њихови синови, у намери да освете своје: Градимиров син Милош, чувен по својој снази и познат као Кобилић, и Огњенов син Иван Косанчић, и његов штитоноша, чувени самострелац Митар Дангуба.

На вести о поразу главнине српске војске на Марици, кнез Лазар одлучује да прикупи сопствену војску: Мусићи, Оливеровићи, Иван Косанчић, Милан Топлица и Милош Обилић наоружавају своје кметове и слободне себре и обучавају их као ратнике. Пошто се преговори са Алтомановићем завршавају покушајем атентата на кнеза Лазара, међу њима избија отворен рат. Лазар склапа савез са угарским краљем и босанским баном Твртком, побеђује жупанову војску у бици код Ужица и дели његову област: сам Никола је ослепљен и затворен у манастир, док његов брат Тома и синовица Достана налазе уточиште у Угарској.

Кнез Лазар упућује уходе у Једрене, на челу са певачем Византинцем, како би добио тачне вести о турској војној снази и плановима: после низа авантура, и нехотичног учешћа у неуспелој завери младих турских племића, под вођством младог престолонаследника Мустафе, против султана Мурата, уходе се једва живи враћају у Лазареву Србију, са вестима да је турска сила далеко већа него што се сумњало, и да је напад на Србију неминован. Како би ојачао одбрамбену снагу Србије, кнез Лазар тражи савезнике: признаје босанског бана Твртка за српског краља, и склапа савез са Угарском.

Први турски напад витези кнеза Лазара дочекују спремно: турски извиђачки одреди су исечени, а главнина турске војске је нападима мањих српских одреда изазвана да опседне утврђени град Плочник, где је у току ноћи нападнута и разбијена. Браћа Мусићи и Оливеровићи се истичу у боју, Лазарева Србија је затим пуне три године поштеђена турских напада, док Османлије настављају да шире своје поседе у Византији, Тракији, Бугарској и Македонији. Упркос турским успесима, Србија и Босна поново показују своју снагу две године касније, када босански витез Влатко Вуковић разбија пљачкашки одред Лала Шахина, победника на Марици, у бици код Билеће. Следеће године, српска држава под кнезом Лазаром спремно дочекује нови турски напад, али је на Косову потучена од троструко веће турске војске. Сви јунаци романа падају у борби, осим певача Византинца, који бежи у Угарску, састављајући успут песму о боју на Косову.

Литература

• Славомир Настасијевић, Витези кнеза Лазара, Народна књига, Београд (1989), стр. 482