Отворите главни мени

Вићентије Крџић (световно име Василије Крџић; 30. јануар 1853 — крај 1915)[1] био је трећи српски владика скопске епархије након укидања Пећке патријаршије. Бугари су га убили крајем 1915.

Вићентије Крџић
Vićentije Krdžić.JPG
Датум рођења(1853-01-30)30. јануар 1853.
Место рођењаУшће
 Кнежевина Србија
Датум смрти1915.
Место смртиГњилане
 Краљевина Србија

Црквена биографијаУреди

Рођен је 30. јануара 1853. у Ушћу. У манастиру Студеница завршио је основну школу, а богословију је завршио у Београду.[1] У манастиру Студеница замонашио се 1873, а исте године посвећен је у ђакона. До 1885. био је у манастиру Студеница. Игуман је постао 1887, а до 1890. био је старешина манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару.[1] Посвећен је 1894. у архимандрита.[1] У манастиру Хиландар боравио је од 1900. као саборни старац.

Владика скопске епархијеУреди

Након смрти владике Севастијана Скопскога 1905. изабран је и посвећен у Цариграду за владику скопске епархије.[2] Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије. Током његовога вршења дужности настављен је активан црквени, национални и просветни рад у Македонији.[2] Иако је постојао бугарски терор све више се народ у Македонији враћао у српску црквену организацију напуштајући Бугарску егзархију.[2] Вићентије је играо истакнуту улогу у координацији српске четничке акције у Македонији. Током 1907. међу организаторима српске четничке акције дошло је до поделе на две струје, на конзулатску и митрополитску струју.[3] Вићентије се налазио на челу митрополитске струје и настојао је да потпуно преузме руковођење и револуционарном организацијом и школством у Македонији.[3] До тада су српски конзули управљали револуционарном организацијом и просветом. Митрополитска струја имала је подршку опозиционе штампе у Србији, а на сличан начин српској дипломатији се супростављао и рашко-призренски владика Нићифор Перић.[3] Ипак већ крајем 1907. конзулска струја је однела превагу. Преместили су неколико учитеља наклоњених Вићентију и спречили су повезивање Вићентија и Нићифора Перића.[3]

Бугари га убијајуУреди

Крајем 1915. Бугарска се укључила у Први светски рат и уследило је повлачење српске војске и окупација Србије. Вићентије се тада повукао у Призрен, где су га Бугари ухапсили и спроводили у Бугарску.[2] Међутим на путу од Урошевца до Гњилана опљачкали су га и убили. Његов леш није никада пронађен, али се препричавало да је леш након убиства био спаљен.[2]

Од 2017. године Српска православна црква га прославља заједно са игуманом Владимиром Протићем као светитеље - свештеномученике. Црква га као светитеља спави 16. маја по црквеном, а 25. маја по грегоријанском календару. [4]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Евро Београд (1996), стр 76
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Јергић Сава Споменица Српско-православног саборног храма Свете Богородице у Скопље : 1835-1935 , Скопље(1935) 252-253
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426
  4. ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)

ЛитератураУреди