Влагомерна звездица

Влагомерна звездица (лат. Astraeus hygrometricus) термофилна је врста која воли топла станишта у шумама, нарочито на песковитој подлози. Добила је назив по својој јединственој особини да се понаша у зависности од степена влажности ваздуха. Кад је време суво, кракови звездоликог спољног омотача савијају се навише и покривају унутрашњи омотач. Кад у ваздуху има влаге они се опет рашире. Није честа врста; нешто је чешћа у јужним крајевима Европе. Расте од августа до новембра.

Влагомерна звездица
Astraeus hygrometricus 122239.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. hygrometricus
Биномно име
Astraeus hygrometricus
(Pers.) Morgan (1889)
Синоними

Lycoperdon stellatus Scop. (1772)
Geastrum hygrometricum Pers. (1801)
Geastrum fibrillosum Schwein. (1822)
Geastrum stellatum (Scop.) Wettst. (1885)
Astraeus stellatus E.Fisch. (1900)

Опис плодног телаУреди

Плодно тело код ове врсте гљиве је у почетку развића широко 2—4 cm, лоптасто, затворено и готово да је под земљом. Убрзо се отвара спољни омотач (егзоперидија) и то изнад површине тла и расцепљује се на више кракова (обично 6—10) што гљиви даје звездаст облик. Пречника је 3—10 cm. Гледајући са горње стране плодно тело је смеђе боје прошарано шарама светлије боје добијајући дезен сличан крокодилској кожи. Унутрашњи омотач (ендоперидија) нема дршку, лоптастог је облика, сиво смеђе боје и ситно мрежасто орнаментисан. На темену зрелог плодног тела налази се отвор кроз који се испуштају споре.

МикроскопијаУреди

Споре су округласте, брадавичасте у маси тамносмеђе. Величине су 8—12 µm.

Отисак спораУреди

Отисак спора је смеђе боје.

ЈестивостУреди

Влагомерна звездица није јестива врста гљиве.

Сличне врстеУреди

Доста карактеристична гљива која нема морфолошки сличних двојника.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Uzelac, B. (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beogad: BGV Logic.
  • Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.
  • Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
  • Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.

Спољашње везеУреди