Влада Божидара Пурића
Влада Божидара Пурића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 10. августа 1943. до 1. јуна 1944.
| Датум оснивања | 10. августа 1943. |
|---|---|
| Претходне администрације | |
| Расформирано | 1. јуна 1944. |
| Замењена са администрацијом | |
| Председник Министарског савета |
Историја
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Пурићева влада била је замишљена као кабинет професионалних чиновника, који би водио послове неоптерећен партијским и националним трвењима до ослобођења и повратка у земљу.[1]
Крајем септембра 1943. године већи део владе са краљем прелази у Каиро како би били ближе попришту догађаја у земљи због капитулације Италије и ширења народноослободилачког покрета. Влада Божидара Пурића била је изложена британском притиску иза којег је стајала и совјетска влада.[2]
Чланови владе
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
|---|---|---|---|
| Председник Министарског савета и Министар иностраних послова | 
|
Божидар Пурић | |
| Министар војске, ваздухопловства и морнарице | 
|
Драгољуб Михаиловић | |
|
|
Божидар Пурић | заступник | |
| Министар социјалне политике и народног здравља | 
|
Нико Мирошевић-Сорго | |
| Владета Милићевић | заступник од 30.10.1943. | ||
|
|
Нико Мирошевић-Сорго | од 29.2.1944. ? | |
| Министар правде и Министар грађевина |
|
Нико Мирошевић-Сорго | |
| Владета Милићевић | заступник од 30.10.1943. | ||
| Владета Милићевић | од ? | ||
| Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар просвете | Светозар Рашић | ||
| Министар финансија и Министар трговине и индустрије | Милан Мартиновић | до 16.10.1943. | |
| Иво Чичин-Шаин | |||
| Владета Милићевић | заступник од 18.2.1944. | ||
| Ненад Гризогоно | од ? | ||
| Министар унутрашњих послова | Владета Милићевић | ||
| Министар саобраћаја и Министар шума и рудника | 
|
Иван Керн | до 12.9.1943. |
|
|
Нико Мирошевић-Сорго | заступник, од 12.9.1943. | |
| Берислав Анђелиновић | заступник, од 14.11.1943. | ||
| Ненад Гризогоно | од 10.12.1943. | ||
| Министар пошта, телеграфа и телефона | Владета Милићевић | ||
| Берислав Анђелковић | од 16.10.1943. до 10.12.1943. | ||
| Ненад Гризогоно | од 10.12.1943. |
Референце
уреди- ^ http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1322/Doktorat.pdf?sequence=1
- ^ ЕМИГРАНТСКА ВЛАДА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1941 - 1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2015), Архив Југославије
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 25. август 1943, Број 12, Лондон (Краљевски Указ 10.8.1943)
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 31. децембар 1943, Број 13, Каиро (Краљевски Укази 12.9.1943, 16.10.1943, 30.10.1943, 14.11.1943. и 10.12.1943)
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 3. март 1944, Број 17, Каиро (Краљевски Укази 18.2.1944)
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 25. октобар 1944, Број 20, Лондон (Краљевски Указ 1.6.1944)
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.