Владимир-Миша Лазић
Владимир-Миша Лазић (Горњи Милановац, 1920 – Горњи Милановац, 8. новембар 1941) био је српски уметник.
Владимир-Миша Лазић | |
|---|---|
,_tempera_na_hartiji,_1937.jpg) | |
| Датум рођења | 1920. |
| Место рођења | Горњи Милановац |
| Датум смрти | 8. новембар 1941. (20/21 год.) |
| Место смрти | Горњи Милановац |
| Родитељи | Зора Симеоновић Лазић |
Биографија уреди
Владимир Лазић, звани Миша, син је Милојка Лазића, предузетника из Горњег Милановца и српске сликарке родом из Трста Зорe Симеоновић. Растао је са млађим сестрама Лепосавом и Горданом, такође академском сликарком, у породици која потиче од кнеза Рудничке нахије Јована Лазића, знаменитог устаника из Првог и Другог српског устанка. Из те породице такође потиче и Живојин Жика Лазић први бан Вардарске бановине и Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије.
Владимир-Миша Лазић завршио је основну школу и гимназију „Таковски устанак” у родном граду све до петог разреда, након чега је школовање наставио у чачанској гимназији. Осми разред и велику матуру завршио је 1939. године у Суботици.
Политички активизам уреди
Још за време студија архитектуре, постао је члан СКОЈ-а, Друштва Црвеног крста, Феријалног савеза, спортског клуба Омладинац из Чачка, Удружења студената архитектуре и члан Академског позоришта на Универзитету у Београду.[1] Био је активан у социјално-политичком животу Југославије уопште, а имао је и битно место у антифашистичком покрету младих. Његов значај се огледа и у томе што се бавио различитим делатностима – правио је скице за плакате, писао транспаренте, давао нацрте прве химне Таковског одреда, постао један од уредника листа „Речи народа”.[1] Био је укључен и у припреме демонстрација против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту 27. марта 1941. године. Поред тога, тада је организовао и митинг у Горњем Милановцу.[2]
Студирање у Београду уреди
Започео је студије архитектуре на Техничком факултету у Београду. Наследивши уметнички таленат од мајке Зоре, још је у 6. разреду гимназије био награђен за цртеж, док је касније на Факултету добио награду за идејне скице значки студентских удружења. Међутим, те награде је одбио. Априла месеца 1940. године послат је у Стару Србију са научном екскурзијом од стране студентског удружења. Његов задатак био је да слика архитектонске објекте.[3] Учествовао је на изложбама Удружења 1940. године идејним пројектима за значке, архитектонске објекте, као и цртежима и акварелима.[3] Цртао је и духовите карикатуре које је излагао са потписом КОМБОС.[3] Бавио се и графиком, као и декоративним и сценским сликарством.
Говорио је француски и руски језик.
Смрт уреди
Погинуо је 8. новембра 1941. године у селу Луњевица када су партизани јуришали на долазећу колону немачког Вермахта.
Легат породице Лазић уреди
Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу пребивалиште је једног дела заоставштине породице Лазић. У питању је стара горњомилановачка породица чији је легат успостављен на основу поклона општини Горњи Милановац. Заоставштина се огледа у разним документима, белешкама, писмима и уметничким делима који су припадали Зори Симеоновић Лазић и њеном сину архитекти Владимиру-Миши, као и његовим сестрама Лепи и Гордани. Иако је Легат породице Лазић више пута приказиван јавности, тек је 1987. у тадашњем Завичајном музеју изложен у целини. Најзначајнији део заоставштине су разне олеографије, али свакако и слике српских уметника као што су Љубица Цуца Сокић, Александар Дероко, Васа Ешкићевић, Душан Ристић, Милић од Мачве, Обрад Б. Јовановић итд.[4]
Галерија уреди
-
Охрид, 1940. -
-
Туш -
Аутопортрет -
-
Исечак из Таковских новина
.jpg)
Референце уреди
- ^ а б Гачић, Тања (2014). Портрети из легата Музеја рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 16. ISBN 978-86-82877-54-7.
- ^ Гачић, Тања (2014). Портрети из легата Музеја рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 16—17. ISBN 978-86-82877-54-7.
- ^ а б в Гачић, Тања (2014). Портрети из легата Музеја рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 17. ISBN 978-86-82877-54-7.
- ^ Ранковић, Ана; Гачић, Тања. „Историја уметности”. музеј рудничко-таковског краја. Приступљено 15. 6. 2021.
