Владимир Јурзинов

Руски и совјетски хокејаш и тренер

Владимир Владимирович Јурзинов (рус. Владимир Владимирович Юрзинов; Москва, 20. фебруар 1940) некадашњи је совјетски и руски хокејаш на леду, а потом и хокејашки тренер, двоструки светски првак, Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза од 1963. и Заслужни тренер Совјетског Савеза од 1976. године. Током каријере играо је на позицијама централног нападача.

Владимир Јурзинов
Владимир Юрзинов

Јурзинов, август 2016.
Јурзинов, август 2016.

Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1940-02-20)20. фебруар 1940.(81 год.)
Место рођења Москва (СССР)
Висина 182 цм
Тежина 92 кг
Позиција центар
Хвата/пуца са леве стране
Игр. каријера 19571974
Трен. каријера 19722006
Репрезентација  Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1957−1972
1972−1974
Динамо Москва
ХК КооВее
Тренерска каријера
1972−1974
1974−1980
1980−1989
1989−1992
1992−1998
1998.
1998−2005
2005−2007
ХК КооВее
Динамо Москва
Динамо Рига
Динамо Москва
ТПС Тапара
Сениорска репрезентација Русије
ХК Клотен флајерси
Локомотива Јарослављ
Освојене медаље
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место Швајцарска 1961.
Златна медаља — прво место Шведска 1963.
Златна медаља — прво место Шведска 1969.

БиографијаУреди

Готово целокупну играчку каријеру Јурзинов је провео играјући за московски Динамо за који је у периду 1957−1972. одиграо укупно 489 мечева у совјетском првенству и постигао 239 голова. Године 1964. уврштен је на списак 34 најбоља хокејаша Совјетског Савеза. Последње две године играчке каријере провео је у финском друголигашу КооВее у којем је обављао функцију играча-тренера.

За репрезентацију Совјетског Савеза на међународној сцени играо је свега три пута, сва три пута на светским првенствима на којима је освојио две златне (СП 1963. и СП 1969) и једну бронзану медаљу (СП 1961). За репрезентацију је одиграо укупно 54 утакмице и постигао 23 гола.

По окончању играчке каријере враћа се у Москву где постаје главним тренером свог матичног клуба Динама који је водио у два наврата, прво у периоду 1974−1980, а потом и од 1989−1992. Као тренер са Динамом је освојио национални куп 1976. и три титуле националног првака (1990, 1991. и 1992. године). Између два ангажмана у московском Динаму пуних девет сезона је радио као главни тренер Динама из Риге са којим је 1988. освојио друго место у совјетском првенству, што је био најбољи резултат у дотадашњој историји тог клуба. Као тренер финског ТПС-а на чијем челу је био од 1992. до 1998. освојио је две титуле првака Финске (сезоне 1992/93. и 1994/95) и два друга места, што му је донело три признања за најбољег тренера Финске (Калеви Нуминенов трофеј), а затим и „место” у Кући славних финског хокеја у коју је уврштен 2009. године. Као тренер швајцарског Клотена проглашен је у сезони 1999/00. за најбољег тренера швајцарске НЛА лиге.

У периоду између 1974. и 1991. обављао је и функцију помоћног тренера совјетске репрезентације, а као селектор репрезентације Русије коју је водио током 1998. године освојио је сребрну медаљу на ЗОИ у Нагану, док је на светском првенству одржаном исте године са руским тимом заузео пето место.

Године 2002. постао је почасни члан Куће славних ИИХФ-а.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди