Владимир Арсењев
Владимир Клавдијевич Арсењев (рус. Влади́мир Кла́вдиевич Арсе́ньев; Санкт Петербург, 10. септембар 1872.) био је руски путник, географ, етнограф, писац, истраживач Далеког истока и војни оријенталиста.[1][2][3]
| Владимир Клавдијевич Арсењев | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Потпуковник Владимир Клавдијевич Арсењев 1917. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 10. септембар 1872. | ||||||||||||
| Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја | ||||||||||||
| Датум смрти | 4. септембар 1930. (57 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Владивосток, РСФСР, СССР | ||||||||||||
| Држављанство | Руска Империја СССР | ||||||||||||
| Занимање | путник-истраживач, извиђачки официр, географ, етнограф, писац-прозаик, директор музеја | ||||||||||||
| Књижевни рад | |||||||||||||
| Период | 1906–1930. | ||||||||||||
| Језик стварања | руски | ||||||||||||
| Жанр | новеле, приповетке, есеји | ||||||||||||
| Најважнија дела | По Усуријском крају, Дерсу Узала | ||||||||||||
| Награде |
| ||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||
Водио је низ експедиција за истраживање планинских предела Усуријског краја, који су за Арсењева представљали неистражена подручја на мапама данашњег Приморја и југа Хабаровске покрајине.[3][4] Био је официр Руске императорске војске: за 26 година војне службе успео се од добровољца и заставника до потпуковника.[5] Служећи као официр за посебне послове за време приамурског генерала-губернатора Николаја Гондатија, 1911–1915. је осмислио и лично повео низ тајних експедиција за борбу против хунгхуција (кинеских разбојника), илегалних имиграната и шумских ловокрадица.[6] Под Привременом владом Арсењев је био комесар за послове домаћих народности Приамурске покрајине. По Арсењеву су назване улице у многим градовима бившег СССР-а, град у Приморској покрајини, као и завичајни музеј у Владивостоку и други објекти.[7][8]
Референце
уреди- ^ Басханов, Михаил (2005). Русские военные востоковеды до 1917 года. Библиографический словарь [Руске војне оријенталисте до 1917. године. Библиографски речник]. Москва: Восточнаја литература. стр. 20–21.
- ^ Јегорчев 2016, стр. 2.
- ^ а б „Арсеньев”. Большая российская энциклопедия (на језику: руски). 2005. стр. 276. ISBN 5-85270-330-3. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 03. 11. 2022.
- ^ Кабанов 1947, стр. 72.
- ^ Хисамутдинов 2005, стр. 246.
- ^ Егорчев 2016, стр. 51.
- ^ Тарасова 1985, стр. 315–316.
- ^ Токранов, Алексеј (2008). „Арсеньев Владимир Клавдиевич”. Названы их именами [Названи њиховим именима] (на језику: руски). Петропавловск Камчатски: Камчатпрес. стр. 9. ISBN 978-5-9610-0103-7.
Литература
уреди- Јегорчев, Иван (2016). Неизвестный Арсеньев [Непознати Арсењев] (на језику: руски). Владивосток: Издатељство Даљњевосточног университета. стр. 164. ISBN 978-5-906739-91-9.
- Кабанов, Николај (1947). Владимир Клавдиевич Арсеньев. Путешественник и натуралист 1872—1930 [Владимир Клавдијевич Арсењев. Путник и природњак 1872–1930.] (на језику: руски). Москва: Издатељство Московског обшчества испитателеј природи. стр. 95.
- Хисамутдинов, Амир (2005). Мне сопутствовала счастливая звезда…: Владимир Клавдиевич Арсеньев (1872—1930 гг.) [Пратила ме је срећна звезда…: Владимир Клавдијевич Арсењев (1872–1930. г.)] (на језику: руски). Владивосток: Даљнаука. стр. 256. ISBN 5-8044-0568-3.
- Тарасова, Ана (1985). Владимир Клавдиевич Арсеньев [Владимир Клавдијевич Арсењев] (на језику: руски). Москва: Главнаја редакција восточној литератури издатељства „Наука”. стр. 344.