Владимир Арсењев

Владимир Клавдијевич Арсењев (рус. Влади́мир Кла́вдиевич Арсе́ньев; Санкт Петербург, 10. септембар 1872.) био је руски путник, географ, етнограф, писац, истраживач Далеког истока и војни оријенталиста.[1][2][3]

Владимир Клавдијевич Арсењев
Потпуковник Владимир Клавдијевич Арсењев 1917.
Лични подаци
Датум рођења(1872-09-10)10. септембар 1872.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти4. септембар 1930.(1930-09-04) (57 год.)
Место смртиВладивосток, РСФСР, СССР
ДржављанствоРуска Империја
СССР
Занимањепутник-истраживач, извиђачки официр, географ, етнограф, писац-прозаик, директор музеја
Књижевни рад
Период1906–1930.
Језик стварањаруски
Жанрновеле, приповетке, есеји
Најважнија делаПо Усуријском крају, Дерсу Узала
Награде
одликовања Руске Империје:
Орден Светог Владимира
Орден Светог Владимира
Орден Свете Ане
Орден Свете Ане
Орден Светог Станислава
Орден Светог Станислава
Орден Свете Ане
Орден Свете Ане
Орден Светог Станислава
Орден Светог Станислава
Орден Свете Ане
Орден Свете Ане
Медаља „За поход у Кину”
Медаља „За поход у Кину”
Медаља „У знак сећања на руско-јапански рат”
Медаља „У знак сећања на руско-јапански рат”
Медаља „У знак сећања на 100-годишњицу Отаџбинског рата 1812. године”
Медаља „У знак сећања на 100-годишњицу Отаџбинског рата 1812. године”
Медаља „У знак сећања на 300-годишњицу владавине дома Романових”
Медаља „У знак сећања на 300-годишњицу владавине дома Романових”

Потпис

Водио је низ експедиција за истраживање планинских предела Усуријског краја, који су за Арсењева представљали неистражена подручја на мапама данашњег Приморја и југа Хабаровске покрајине.[3][4] Био је официр Руске императорске војске: за 26 година војне службе успео се од добровољца и заставника до потпуковника.[5] Служећи као официр за посебне послове за време приамурског генерала-губернатора Николаја Гондатија, 1911–1915. је осмислио и лично повео низ тајних експедиција за борбу против хунгхуција (кинеских разбојника), илегалних имиграната и шумских ловокрадица.[6] Под Привременом владом Арсењев је био комесар за послове домаћих народности Приамурске покрајине. По Арсењеву су назване улице у многим градовима бившег СССР-а, град у Приморској покрајини, као и завичајни музеј у Владивостоку и други објекти.[7][8]

Референце уреди

  1. ^ Басханов, Михаил (2005). Русские военные востоковеды до 1917 года. Библиографический словарь [Руске војне оријенталисте до 1917. године. Библиографски речник]. Москва: Восточнаја литература. стр. 20–21. 
  2. ^ Јегорчев 2016, стр. 2.
  3. ^ а б „Арсеньев”. Большая российская энциклопедия (на језику: руски). 2005. стр. 276. ISBN 5-85270-330-3. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 03. 11. 2022. 
  4. ^ Кабанов 1947, стр. 72.
  5. ^ Хисамутдинов 2005, стр. 246.
  6. ^ Егорчев 2016, стр. 51.
  7. ^ Тарасова 1985, стр. 315–316.
  8. ^ Токранов, Алексеј (2008). „Арсеньев Владимир Клавдиевич”. Названы их именами [Названи њиховим именима] (на језику: руски). Петропавловск Камчатски: Камчатпрес. стр. 9. ISBN 978-5-9610-0103-7. 

Литература уреди

  • Јегорчев, Иван (2016). Неизвестный Арсеньев [Непознати Арсењев] (на језику: руски). Владивосток: Издатељство Даљњевосточног университета. стр. 164. ISBN 978-5-906739-91-9. 
  • Кабанов, Николај (1947). Владимир Клавдиевич Арсеньев. Путешественник и натуралист 1872—1930 [Владимир Клавдијевич Арсењев. Путник и природњак 1872–1930.] (на језику: руски). Москва: Издатељство Московског обшчества испитателеј природи. стр. 95. 
  • Хисамутдинов, Амир (2005). Мне сопутствовала счастливая звезда…: Владимир Клавдиевич Арсеньев (1872—1930 гг.) [Пратила ме је срећна звезда…: Владимир Клавдијевич Арсењев (1872–1930. г.)] (на језику: руски). Владивосток: Даљнаука. стр. 256. ISBN 5-8044-0568-3. 
  • Тарасова, Ана (1985). Владимир Клавдиевич Арсеньев [Владимир Клавдијевич Арсењев] (на језику: руски). Москва: Главнаја редакција восточној литератури издатељства „Наука”. стр. 344.