Владимир Бабшек Орешковић
Владимир Бабшек Орешковић (Београд, 22. април 1941 — Београд, 15. јун 2022) био је правник и друштвено-политички радник СР Србије и СФР Југославије.
| Владимир Бабшек Орешковић | |||
|---|---|---|---|
 Владимир Бабшек Орешковић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 22. април 1941. | ||
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија | ||
| Датум смрти | 15. јун 2022. (81 год.) | ||
| Место смрти | Београд, Република Србија | ||
| Професија | правник | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија уреди
Рођен је 22. априла 1941. године у Београду.[1] Његов отац је познати револуционар и народни херој Марко Орешковић. Пошто је рођен на самом почетку Другог светског рата у Југославији, његова мајка Јелица Бабшек пријавила га је на њено презиме. Након завршетка рата узео је и очево презиме.[2]
Одрастао је у Београду где је завршио основну школу и Прву београдску гимназију, 1960. године. Потом је завршио Правни факултет у Београду, где је дипломирао 1966. године. Потом се бавио друштвено-политичким радом. Био је најпре председник СО Стари град од 1974. до 1978. године, а потом председник Градске конференције Социјалистичког савеза радног народа (ССРН) Београда, од 1978. до 1980. године.[1]
Након тога је прешао у дипломатију и од 1981. до 1986. године је био изванредни и опуномоћени амбасадор СФРЈ у Шри Ланци. По повратку у земљу радио је у привреди — од 1987. до 1990. године је био генерални директор Система хемијске и машинске индустрије „Прва искра Барич” у Баричу, а од 1990. потпредседник „Инекс интерекспорта”. Био је и директор Пословне школе Привредне коморе Србије, од 1989. године и директор представништва Привредне коморе Југославије у Грчкој.[1]
У периоду од 1969. до 1970. године боравио је у Лондону, где је завршио Питманову школу енглеског језика. Поред овога боравио је и у Холандији, а у Француској је у периоду од 1980. до 1981. године радио на пројекту „Управљање у систему власти” Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Аутор је више радова из области политичког система.[1]
Био је члан Савеза комуниста Југославије и Србије, а након 1990. године члан Социјалистичке партије Србије (СПС).[1]
Живео је у Београду. У браку са супругом Весном имао ћерку Јелену, сина Марка и унуке Андрију и Сашу.[1]
Умро је 15. јуна 2022. у Београду. Сахрањен је 18. јуна на Новом гробљу у Београду.
Носилац је неколико југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са сребрном звездом (одликован 1974) и Орден рада (одликован 1980). Године 1979. проглашен је за почасног грађанина града Намир, у Белгији.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Ко је ко у Србији 1995.
- ^ Очак & Поповић 1976.
Литература уреди
- Очак, Иван; Поповић, Јово (1976). Аутобиографија — Марко Орешковић Крнтија. Загреб: Алфа.
- Ко је ко у Србији '95. Београд: Библиофон. 1995.
