Владимир Штимац

Владимир Штимац
Владимир Штимац
	Штимац у дресу Анадолу Ефеса 2018. године
Лични подаци
Пуно име	Владимир Штимац
Датум рођења	25. август 1987. (35 год.)
Место рођења	Београд, СФРЈ
Држављанство	Србија
Висина	2,10 m
Информације о каријери
НБА драфт	2009. / није изабран
Про каријера	2004—
Позиција	центар
Сениорска каријера
Године	Клуб
2004—2005 ; 2005—2007 ; 2007—2008 ; 2008—2010 ; 2010 ; 2010—2011 ; 2011—2012 ; 2012—2013 ; 2013—2014 ; 2014—2015 ; 2015 ; 2015—2016 ; 2016—2017 ; 2017—2018 ; 2018—2019 ; 2019 ; 2019—2020 ; 2020 ; 2021 ; 2021—2022	Беовук 72 ; Жалгирис ; Валмијера ; Црвена звезда ; Вентспилс ; Нимбурк ; Олин Једрене ; Банвит ; Малага ; Бајерн Минхен ; Естудијантес ; Црвена звезда ; Бешикташ ; Анадолу Ефес ; Турк Телеком ; Фенербахче ; Црвена звезда ; Ћингдао ; Бахчешехир ; Нингбо рокетси
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Светско првенство
Европско првенство
Универзијада

Владимир Штимац (Београд, 25. август 1987) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра.

КаријераУреди

Штимац је прошао кроз школу кошарке Беовука, а каријеру је касније наставио у Литванији и Летонији. У својој првој сезони у иностранству, Штимац је играо за други тим Жалгириса да би у наредној сезони добио прилику да дебитује и за први тим. Како би редовно добијао шансу да игра, дозвољено му је да пређе у летонску Валмијеру, у чијем дресу је био најкориснији играч Балтичке лиге у сезони 2007/08.

У августу 2008. потписује за Црвену звезду,^[1] у којој проводи наредне две сезоне. Пред почетак сезоне 2010/11. се враћа у Летонију и потписује за Вентспилс.^[2] Ту је провео свега два месеца након чега је раскинут уговор са њим, јер није оправдао очекивања тренера.^[3] Свега неколико дана након отказа потписује за чешки Нимбурк, који је те сезоне играо у Јадранској лиги.^[4] Са Нимбурком 2011. осваја чешко првенство и куп.

У јулу 2011. потписује за турски тим Олин Једрене,^[5] где током сезоне 2011/12. бележи просечно 14,8 поена и 10 скокова по мечу у турској лиги. У јулу 2012. потписује за Банвит.^[6] У септембру 2013. је потписао уговор са Уникахом.^[7] Након једне сезоне напустио је клуб.^[8] У августу 2014. прешао је у Бајерн из Минхена.^[9]

Сезону 2015/16. је почео у екипи Естудијантеса, али се 27. октобра 2015. вратио у Црвену звезду и потписао уговор до краја сезоне.^[10] Са црвено-белима је у сезони 2015/16. освојио Јадранску лигу и Суперлигу Србије. У сезони 2016/17. играо је за Бешикташ.^[11] У августу 2017. потписао је двогодишњи (1+1) уговор са Анадолу Ефесом. Након једне сезоне напустио је турски клуб. Дана 12. јула 2018. године потписао је једногодишњи уговор са Турк Телекомом.

Током јесени 2019. је наступао за Фенербахче, да би се 25. децембра 2019. вратио у Црвену звезду.^[12] У Звезди је провео остатак сезоне 2019/20, која је прекинута због пандемије корона вируса. У августу 2020. потписује једногодишњи уговор са Монаком.^[13] Ипак за овај клуб није наступао, јер је већ наредног месеца раскинуо уговор, како би прешао у кинески Ћингдао.^[14] Почетком 2021. године је раскинуо уговор са кинеским клубом.^[15] Месец дана касније је потписао уговор са турским Бахчешехиром до краја 2020/21. сезоне.^[16]

РепрезентацијаУреди

Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је злато на Европском првенству 2005, а са младом такође злато на Европском првенству 2007. Са универзитетском репрезентацијом освојио је две златне медаље, 2009. и 2011.

Свој деби у сениорском тиму имао је на Европском првенству у Словенији 2013. На Светском првенству 2014. у Шпанији освојио је сребрну медаљу. Штимац је са клупе добијао своју минутажу и увек је давао све од себе када би улазио у игру. Одржавао је сјајну атмосферу у екипи, а најбољи учинак је имао у финалу, када је забележио седам поена уз сјајно закуцавање после асистенције Стефана Јовића. На осам утакмица остварио је учинак од 3,8 поена и 1,5 скокова за просечно осам минута у игри, а за два поена је шутирао 56% (25—14).^[17]

Освојио је и сребрне медаље на Олимпијским играма у Рију 2016. и на Европском првенству 2017. године.