Отворите главни мени

Владо Јанић Цапо (Сисак, 14. јул 1904Београд, 4. мај 1991), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

ВЛАДО ЈАНИЋ ЦАПО
Janic Vlado.jpg
Владо Јанић Цапо
Датум рођења(1904-07-14)14. јул 1904.
Место рођењаСисак
 Аустроугарска
Датум смрти4. мај 1991.(1991-05-04) (86 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија Србија
 СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1931.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска народна армија
19411960.
Чингенерал-пуковник
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 14. јула 1904. године у Сиску. Потиче из бројне и веома сиромашне породице, која је читава учествовала у радничком покрету, а касније и у Народноослободилачкој борби. Оца и два брата су му стрељале усташе, а мајка и сестра су биле заточене у логору Јасеновац. Већ после завршеног трећег разреда основне школе, у време школског распуста, Владо је радио на циглани како би зарадио допунске приходе за сиромашну породицу. После завршене основне школе, запослио се извесно време на железничкој станици у Сиску.

Крајем Првог светског рата и у првим годинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца учио је машинбраварски занат у фабрици тканина у Сиску, и учествовао је у неколико штрајкова. После наученог заната, запослио се у Железничкој радионици у Сиску, где је радио као бравар, а извесно време и као ложач на локомотиви. У синдикат Савеза железничких радника ступио је 1924. године. Деловао је веома активно у Независним радничким синдикатима, у тадашњим тешким условима рада по радничке организације и забране јавног деловања Комунистичке партије Југославије, а 1931. године примљен је у Партију.

Године 1933. постао је секретар партијске ћелије у Железничкој радионици и члан Окружног комитета КПЈ за Сисак и Банију, а од 1935. врши и функцију секретара истог комитета. Због партијског рада хапшен је неколико пута. Године 1937. учествовао је на партијском саветовању под Пљешивицом, код Самобора, и на партијском саветовању код Шмарне горе, у Словенији. Године 1939, на Првој партијској конференцији Комунистичке партије Хрватске, Владо је као истакнути активист и партијски радник изабран за члана Централног комитета КПХ, а учествовао је и на Петој земаљској конференцији КПЈ, на којој је изабран за члана Централног комитета КПЈ.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је учествовао у примпреми устанка и сакупљању оружја. 22. јуна 1941. године, истог дана када је Немачка напала Совјетски Савез, под његовим руководством и руководством организационог секретара ОК КПХ за Сисак Маријана Цветковића, формиран је први партизански одред у ЈугославијиСисачки партизански одред. Одред је одмах ступио у борбу с окупатором и домаћим издајницима: извео је више диверзантских акција на железничкој прузи према Загребу, недалеко од Лекеника, експлозију под војном композицијом недалеко од железничке станице Сисак, оштећења моста код Блинског Кута, а у другој половини јула и више већих окршаја с непријатељем. После тога, сисачки партизани крћу према Банији, где су, крајем септембра, Сисачки партизански одред и неколико банијских формирали јединствени - Банијски партизански одред, чији је први командант био Владо.

У току Народноослободилачке борбе вршио је многе одговорне војне и партијске дужности:

После ослобођења Југославије, Владо Јанић је обављао високе одговорне дужности у Југословенској народној армији. У неколико сазива биран је за посланика Савезне народне скупштине, за члана Централног комитета СК Хрватске и члана Централног комитета СК Југославије, те за члана Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА. Био је и члан Савета федерације. Умро је 4. маја 1991. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди