Владо Бранковић
Владо Бранковић (Глина, 10. март 1928 — Сарајево, 10. јул 1994), био је југословенски и босанскохерцеговачки филмски сценограф. Радио је сценографију за филмове Вељка Булајића, Мирзе Идризовића, Жике Ристића, Столета Јанковића, Фадила Хаџића, Воје Нановића, Жоржа Скригина и друге.[1]
Владо Бранковић | |
---|---|
Датум рођења | 10. март 1928. |
Место рођења | Глина, Краљевина СХС |
Датум смрти | 10. јул 1994.66 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, Република БиХ |
Занимање | сценограф |
Сценографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1950-те | |||
1951. | Мајор Баук | арт дизајнер | |
1954. | Стојан Мутикаша (филм) | арт дизајнер | |
1955. | Шолаја (филм) | сценограф | |
1957. | Само људи | арт дизајнер | |
1957. | Вратићу се | арт дизајнер | |
1958. | La tempesta | арт дизајнер | |
1959. | Ноћи и јутра | арт дизајнер | |
1959. | Пет минута раја | арт дизајнер | |
1959. | Врата остају отворена | арт дизајнер | |
1960-те | |||
1961. | Парче плавог неба | арт дизајнер | |
1961. | Orazi et Curiazi | арт дизајнер | |
1961. | Велика турнеја | сценограф | |
1962. | Козара (филм) | сет декоратер | |
1962. | Срешћемо се вечерас | сценограф | |
1962. | Мачак под шљемом | сценограф | |
1963. | Радопоље | сценограф | |
1964. | The Yellow One | арт дизајнер | |
1964. | Народни посланик | сценограф | |
1965. | Гласам за љубав | сценограф | |
1966. | Коњух планином | сценограф | |
1966. | Сретни умиру двапут | сценограф | |
1967. | Плаво око, зло око | сценограф | |
1968. | Пламен над Јадраном | сценограф | |
1970-те | |||
1973. | Пјегава дјевојка | сценограф | |
1974. | Поленов прах | сценограф | |
1975. | Доктор Младен | сценограф | |
1975. | Сарајевски атентат (филм из 1975) | сценограф | |
1978. | Жестоке године | сценограф | |
1980-те | |||
1982. | Мирис дуња | сценограф |
Референце
уреди- ^ Vlado Branković Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2018) netfilm.tv
Спољашње везе
уреди- Владо Бранковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Бранковић на сајту filmovi.com