Владо Стругар

Владо Стругар (Доњи Улићи, код Цетиња, 28. децембар 1922Београд, 24. август 2019) био је српски историчар и књижевник, учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА, члан Војноисторијског института у Београду, Српске академије наука и умјетности, Црногорске академије наука и умјетности и Сената Републике Српске.[1][2]

владо стругар
VladoStrugar.jpg
Владо Стругар
Датум рођења(1922-12-28)28. децембар 1922.
Место рођењаДоњи Улићи, код Цетиња
 Краљевина СХС
Датум смрти24. август 2019.(2019-08-24) (96 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Професијаисторичар
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411971.
Чинпуковник
Одликовања
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 28. децембра 1922. у мјесту Доњи Улићи, код Цетиња. Гимназију је учио у Цетињу и положио велику матуру на пролеће 1941.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. После рата је имао чин пуковника и налазио се на разним дужностима у Југословенској народној армији, од чега највише у Војноисторијском институту у Београду.

У Сарајеву је започео студије права (1946), које није завршио. У Београду је слушао наставу и завршио: Институт друштвених наука (1953), затим Вишу војну академију 1957, а 1964. године је магистрирао на Филозофском факултету у Београду.[3] Докторирао је у области историјских наука на Академији наука у Москви, 1968. године, са тезом „Народноослободилачки рат Југославије“.

Члан Црногорске академије наука и умјетности је постао од њеног оснивања 1973,[4] Македонске академије наука и уметности 1981, а Српске академије наука и умјетности 1994. године. Члан је и Удружења књижевника Србије. Сенатор Републике Српске постао је у првом сазиву Сената (1996—2008).

Био главни и одговорни уредник научног часописа Војноисторијски гласник (1963—1967) и, после, Југо- словенског историјског часописа (1970—1973). Налазио се међу оснивачима те изабран за председника Црногорског сабора српске слоге (1992—1997), родољубивог удружења за просвету и културу.[4]

Добитник је награде „Златно перо Српског тројства“, коју му је Универзитет у Приштини додијелио 1997. године.

Носилац Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден братства и јединста са златним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[5]

БиблиографијаУреди

Објавио је велики број књига из историје и књижевности. Дела су му превођена на руски, пољски, чешки, енглески и немачки језик. Нека од његових дела су:

  • дела из историје:
    • Социјална демократија о националном питању југословенских народа (1956)
    • Рат и револуција народа Југославије (1962)
    • Југословенске социјалистичке странке 1914-1918. (1963)
    • Социјалдемократија о стварању Југославије (1965)
    • Југославија 1941-1945. (1969)
    • Југославија у рату 1941–1945. (БИГЗ, 1975)
    • Југославија федерација и република (1976)
    • Югославия в огне войньі 1941-1945 (1985)
    • Велика буна Црне Горе 1988-1989 - избор докумената (1990)
    • Повеља Југославије (устав државе и друштва) (1990)
    • Срби, Хрвати, Словенци и Трећа Југославија (1991)
    • Yugoslavia on the Boundary between East and West (1992)
    • Стругар, Владо (1994). Црногорски сабор српске слоге. Београд: Досије. 
    • Осамдесет година југословенске државе (1999)
    • Југославија у књигама историографским (2007)
    • Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (2008)
    • Владар Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (2010)
  • дела из књижевности:
    • Узимај редом господе, приповетке (1957)
    • Кроз тмине и зоре (заједно са Божом Булатовићем, 1969)
    • Избор из југословенске орозе и поезије 1918-1968. (1969)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Preminuo akademik Vlado Strugar
  2. ^ Бт., Д. (25. 8. 2019). „Последњи из плејаде великана”. Вечерње новости. Приступљено 3. 9. 2019. 
  3. ^ Владо Стругар 2010, стр. 285.
  4. ^ а б Владо Стругар 2010, стр. 286.
  5. ^ Вечерње новости (2005): И наша је Црна Гора

ЛитератураУреди

  • Стругар, Владо (2010). Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића - Белешка о аутору. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе. 
  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Спољашње везеУреди