Водопад Скакавац
Водопад Скакавац се налази у југозападном дијелу планине Озрен, на сјевероисточној страни врха Буковик (1.532 метра). Удаљен је од Сарајева око 25 km, у правцу сјевероистока. Водопад је формиран на стрмом расједном отсјеку лијеве стране Перачког потока. Висок је 98 метара, а протицај воде варира од 10–50 литара/сек. Прихрањује се из истоименог извора који се налази око 300 метара изнад водопада.
| Водопад Скакавац | |
|---|---|
 Водопад Скакавац | |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Босна и Херцеговина |
| Област |  Федерација Босна и Херцеговина |
| Река на Викимедијиној остави | |
Водопад Скакавац је међу најимпресивнијим геоморфолошким структурама Босне и Херцеговине, али и шире у Динаридима. То је заиста риједак споменик природе. Међутим слабо је проучен и искоришћен и поред неоспорне вриједности и шанси за развој туризма и планског коришћења минерално-сировинских ресурса.[1]
Водопад Скакавац је заштићен као споменик хидролошке вредности 1954. године, када је са непосредним окружењем у површини од 4 хектара.[2] Шире подручје водопада Скакавац обухвата 2434,2 хектара и проглашено је за споменик природе Одлуком Скупштине Кантона Сарајево усвојеном 25. априла 2002. године. На основу Одлуке из 2002. године и студија које су за ово подручје накнадно урађене, Скупштина Кантона Сарајево је на седници одржаној 4. маја 2010. донела Закон о проглашењу ширег подручја водопада Скакавац за споменик природе (Службене новине Кантона Сарајево број 11/2010).[3]
Референце уреди
- ^ Скакавац-Примјер геолошке баштине у тријасу околине Сарајева. Др Сафет Чичић, проф. емеритус, Др Ферид Скопљак, виши асистент, грађевински факултет Сарајево http://www.geologija.ba/
- ^ Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево. 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 106.
- ^ „Zaštita šireg područja vodopada „Skakavac“[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
