Возом за Самарканд (роман)

роман Гузељ Јахине из 2021

Возом за Самарканд (изворан назив: Эшелон на Самарканд) је други роман руско-татарске књижевнице Гузељ Јахине. 1923. [а] бољшевистичка влада одлучила је да око 150.000 напуштене и изгладнеле деце евакуише у провинције где су могли лакше да преживе. На једном од тих возова био је и организатор, црвеноармејац Дејов са 500 деца.

Возом за Самарканд
Настанак
Земља Русија
Језикруски
Садржај
Жанр / врста делапутописни роман
Темаспашавање напуштенe и гладне деце из Поволжја у Самарканд након Октобарске револуције
ЛокализацијаСовјетски Савез (1923)
Издавање
ИздавањеАСТ (2021)
Број издањапрво
Број страница467
Тип медијаштампани
Превод
ПреводилацНада Петковић
Датум
издавања
Лагуна (2022)
Класификација
ISBN?978-86-521-4619-2
Награде
НаградеВелика књига
Јасна Пољана
Велика награда Иво Андрић
Хронологија
ПретходникДеца Волге (роман)

Сажетак уреди

Роман се дешава 1923. године, након распада Руске Империје у првом светском рату и Октобарске револуције (1917) која је донела Руски грађански рат (1917-1923) и велику беду [б]. Те године су на једном од воза Дзержинскога [в] превожена напуштена и гладна деца из изстрадалог и хладног Повољжја (града Казања) према југу у топли и родовитнији и топлији туркестански Самарканд. Опасан пут, који их је водио од сибирксих шума, казахстанске степе до пустиње Кизилкум и планина Туркестана између црвених чекиста, „бандитских” (белих) Козака и киргишких Басмачија. Мисију за превоз је добио црвеноармејски, млађи и „мекани” ветеран Дејов (рус. Деев) којег је контролирала строга комесарка Бела (рус. Белая). Јахина је у историсјки роман унела динамичан тон са субјективним чињеницама на путовању према југу.

Роман је основан на историјским чињеницама. [2] Комесарка Бела заснована је по Асји Давидовни Каљинини (рус. Калинина Ася Давыдовна), која је из Чувашије у Москву евакуирала 5744 деце, па су је назвали „мамом чувашке деце”. [3]

О књизи; оригинално дело или плагијат ? уреди

 
Приближан пут воза (црвена линија) на мапи руских железница из 1916.

Роман је изашао у Русији у марту 2021. Српски превод је изашао 2022 (Лагуна). Ауторица је књигу, посвечену оцу Шамиљу Захаријевичу Јахину, назвала Црвеним истерном (рус. красным истерном) [г].

Историчар и географ Григориј Сиденков је на свом блогу (псеудоним D_Clarence), на коме је о тој теми писао пре настанка књиге, рекао да је књига Јахине плагијат његових записака [4] [5] [6], где је Јахина само сменила неколико историјских чинјеница (уместо Самаре воз је кренуо из Казања, глад је била 1921-22 а 1923 деца су се веч врачала назад из Туркестана). [5] Јахина је у самој књизи (поглавје Напомене) навела референце одакле је 2 године у Архивима тражила материал за писање [4].

Фусноте уреди

  1. ^ Јахина је сменила датум, превози су вршени 1921-22. године
  2. ^ За време 1921-1922 Поволжје је доживело велику глад [1]
  3. ^ тако су тада звали влак-композиције за превоз изгладнеле деце[2]
  4. ^ Аналогија на западне вестерне

Литература уреди

  • Хромов, Семён Спиридонович (1964). По заданию Ленина. Деятельность Ф. Э. Дзержинского в Сибири. Издательство Московского университета, Москва. стр. 158. 
  • Боже В., Непеин И. (1994). Жатва Смерти. Голод в Челябинской губернии в 1921 - 1922 гг. Чељабинск: Челябинск: Центр историко-культурного наследия г. Челябинска. 
  • Поляков, Юрий Александрович (1975). 1921-й: победа над голодом. Политиздат. стр. 112. 
  • Кандидов, Борис Павлович (1931). Голод 1921 года и церковь. Москва. стр. 92. 
  • ЧУВАШСКАЯ ЭНЦИКЛОПЕДИЯ: Голод 1921–1922

Референце уреди

Види још уреди