Војвода Степа (Нова Црња)

(преусмерено са Војвода Степа)

Војвода Степа је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 1.117 становника.

Војвода Степа
Православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНова Црња
Становништво
 — 2011.Пад 1374
 — густина37/km2
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 31″ С; 20° 39′ 09″ И / 45.675166° С; 20.6525° И / 45.675166; 20.6525
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина70 m
Површина46,9 km2
Војвода Степа на карти Србије
Војвода Степа
Војвода Степа
Војвода Степа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23219
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

уреди

Првобитно име села је било „Леоновац“.

Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.[1]

Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.[2] Насеље носи назив Војвода Степа од 1927. године.[3]

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.[4]

Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939, у новом насељу изграђени су, поред храма, и соколски и парохијски дом.

Положај

уреди

Војвода Степа се налази 20,5 km источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 km северно од Зрењанина и 12 km од румунске границе.

Демографија

уреди

У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.832
1953. 3.076
1961. 2.857
1971. 2.518
1981. 2.032
1991. 1.827 1.812
2002. 1.720 1.760
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.584 92,09%
Црногорци
  
41 2,38%
Роми
  
32 1,86%
Југословени
  
12 0,69%
Хрвати
  
11 0,63%
Мађари
  
6 0,34%
Муслимани
  
4 0,23%
Украјинци
  
2 0,11%
Словаци
  
2 0,11%
Бошњаци
  
2 0,11%
Руси
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
  2. ^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу.)
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди