Војин Ћетковић
Војин Ћетковић (Крушевац, 22. август 1971) српски је филмски и позоришни глумац.
Војин Ћетковић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 22. август 1971. | ||||
Место рођења | Крушевац, СФР Југославија | ||||
Религија | православно хришћанство[1] | ||||
Образовање | Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду | ||||
Занимање | глумац | ||||
Породица | |||||
Супружник | Наташа Миловановић (2001—2005) Слобода Мићаловић Ћетковић (в. 2008) | ||||
Деца | 2 | ||||
Родитељи | Чедомир Ћетковић Слободанка Ћетковић | ||||
Рад | |||||
Активни период | 1991—данас | ||||
Битне улоге | Породично благо — Горан Гагић Брандо Зона Замфирова — Мане кујунџија Монтевидео, Бог те видео! — Михаило Андрејевић Рањени орао — Томо Ђуровић Мој рођак са села — Миломир Вранић Santa Maria della Salute — Лаза Костић Немањићи — рађање краљевине — Стефан Првовенчани Тајне винове лозе — Вук Томовић Калкански кругови - Дејан Матић | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Глумачку каријеру започео је у Крушевачком позоришту, професионалну у Народном позоришту у Београду, а након уписивања Факултета драмских уметности у Београду, 1996. постао је члан Југословенског драмског позоришта, које га је стипендирало. Прву ТВ улогу остварио је у филму Рај, Петра Зеца 1993. као Томин друг, а прву главну улогу у филму Зона Замфирова 2002. године као Мане. Прославио се улогама Горана Бранда Гагића у ТВ серији Породично благо, као и по улогама Миломира Вранића у серији Мој рођак са села и по улози Михаило Андрејевић у филму и серији Монтевидео, Бог те видео!, Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) и у његова два наставка. Након тога је добио улоге у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара.
Позоришна публика широм Србије имала је прилике да га гледа у реномираним представама Крушевачког позоришта „Златно руно” Борислава Пекића, „Проклета Авлија” Иве Андрића и „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, све три у режији Небојше Брадића. Поред ових, играо је у представама „Буре барута”, „Аудијенција”, „Љубавна писма”, „Сузе су О. К”, „Емигранти” и многим другим.
Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму, а издвајају се две Годишње награде ЈДП, награда „Бранка и Млађа Веселиновић”, Награда Раша Плаовић и Награда Милош Жутић.
Живи и ради у Београду, а од 2008. године у браку је са глумицом Слободом Мићаловић са којом има ћерке близнакиње Милу и Веру. Вера се такође бави глумом, а свој деби остварила је у филму ,,Хајдук у Београду” у улози Роберте.[2]
Биографија
уредиРођен је 22. августа 1971. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и Крушевачку гимназију, на смеру за културу и информисање.[3][4] Први пут је на сцену крочио са свега осам година у „Театру За” у Крушевцу. Био је члан Крушевачког позоришта и драмске секције у родном граду, где је као глумац аматер провео десет година, а имао је и своју радио емисију.[3]
Страствени је пецарош, играо је фудбал, а пре глуме рукомет у „Обилићеву” и „Напретку” из Крушевца.[5] Глуму је учио и у Позоришном студију „Бата Миладиновић” у Крушевцу, који је водио Раде Савић.[6][7] Био је заинтересован за књижевност, али се одлучио да студира глуму. У Београд се из Крушевца преселио 1990. године, како би уписао Факултет драмских уметности Универзитета уметности.[8] Током друге године студирања доживео је повреду и решио да напусти студије, али се вратио на наговор рођака Милована који је режисер.[9][10] Студирао је на класи професора Владимира Јевтовића, заједно са Наташом Нинковић, Небојшом Глоговцем, Сергејом Трифуновићем, Нелом Михајловић и Борисом Пинговићем.[11] Године 1995. појавио се у музичком споту Ајмо у живот, музичке групе К2.[12]
Учествовао је у великом броју хуманитарних акција.[13][14] Приватно се дружи са Вањом Грбићем, Николом Ђуричком и Вуком Костићем.[15][16]
Члан је Удружења драмских уметника Србије. Пре него што је 1996. године прешао у Југословенско драмско позориште, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду.[17]
Породица
уредиОдрастао је у патријархалној породици, Слободанке из Крушевца и Чедомира Ћетковића из Колашина, а име је добио по деди.[13] Има млађег брата Бојана који живи у Крушевцу.[18] По народности се изјашњава као Србин,[19] а по завичајном пореклу као Црногорац.[20]
Године 2001. оженио се новинарком Наташом Миловановић, са којом је био у браку до 2005. године.[21][22] Своју садашњу супругу, глумицу Слободу Мићаловић, упознао је на снимању филма Зона Замфирова 2001. године, међутим пар је тек након неколико година ступио у везу, а венчали су се у мају 2008. године.[23][24] У јануару 2010. године добили су ћерке Милу и Веру.[25]
Венчани и кумови деце Слободи Мићаловић и Ћетковићу су Никола Ђуричко и Наташа Нинковић.[26] Ћетковић је кумовао првом браку Небојше Глоговца, кум је и његове деце из првог брака, као и кум сина Наташе Нинковић.[27][26][28]
Глумачка каријера
уреди1993—1999
уредиЋетковић је глумачку каријеру започео током ране младости у Крушевачком позоришту, чији је био члан.[3] Током студирања на Факултету драмских уметности у Београду имао је улоге у неколико позоришних представа. Прву телевизијску улогу имао је 1993. године у филму Рај, Петра Зеца, а 1995. године је играо у улози Димитрија у ТВ филму Симпатија и антипатија Здравка Шотре.[29] Године 1996. добио је награду „Бора Михајловић” и постао члан Југословенског драмског позоришта, где је добио улоге у представама Буре барута као Геле, У потпалубљу као Дејан и Аудијенција као Сладек у оквиру Атељеа 212.[30][31] У споредној улози Рокија нашао се на филму Танго је тужна мисао која се плеше из 1997. године, а 1998. је глумио у филму Стршљен као таксиста, ТВ филму Досије 128 као сликар Мирослав Бојић и у филму Раскршће (сегмент Важно је да си ту).[32]
У серији Породично благо, Ћетковић је 1998. године добио улогу Горана Бранда Гагића, након које је постао познат широј јавности и за коју је са партнерком Мином Лазаревић два пута добио Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 1999. и 2002. године.[33][34] Године 1999. имао је мању улогу Никшићанина Љубе у филму Нож, а исте године добио је и награду „Стојан Дечермић — млади првак” од стране Југословенског драмског позоришта.[35]
2000—2009
уредиГодине 2000. глумио је у улози Бранда у ТВ филму А сад адио, који је базиран на ТВ серији Породично благо. Као Згодни се 2001. појавио у филму Бумеранг, а исте године и у ТВ филму Трећи канал од Сунца. Прву главну улогу на филму остварио је 2002. године као Мане кујунџија у филму Зона Замфирова, редитеља Здравка Шотре и за ту улогу са партнерком Катарином Радивојевић добио је још једну Награду ТВ Новости Глумачки пар године, 2003. године, а снимио је и песму Побегуља за потребе филма.[36][37][38][39] На 38. Филмским сусретима у Нишу 2003. године, заједно са Небојшом Глоговцем био је у саставу жирија фестивала.[40] На глумачким свечаностима Миливоје Живановић у априлу 2004. године додељена му је награда од стране жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт.[41]
Улогу Немца Франца Бемеа одиграо је у филму Пљачка Трећег рајха, као и улогу Ђорђа Вучинића 2005. године у ТВ серији Вила Марија. Исте, 2005. године, Ћетковић се појавио у улози Физикуса у филму Ивкова слава и улози Срећка у филму Звезде љубави, за коју је добио Награду за најбољег глумца треће фестивалске вечери, на 40. Филмским сусретима у Нишу.[42]
У Зеници му је 2006. године на Петом фестивалу босанскохерцеговачке драме додељена награда за најбољег глумца.[43] Године 2007. глумио је у филмовима Клопка као Влада, у једној епизоди ТВ серије Позориште у кући као др. инг. Лазар Шурић, у десет епизода ТВ серије Вратиће се роде као Вразалић и у филму Хадерсфилд у улози Дулета, за коју је добио Награду за најбољу епизодну мушку улогу у филму на 42. Филмским сусретима у Нишу, исте године.[44] Остварио је 2008. године улоге у Шотриним документарним ТВ филмовима Кнежевина Србија као београдски везир и Краљевина Србија као Милан Обреновић.
Током 2008. појавио се и у улози Гандија у филму Читуља за Ескобара, у осам епизода ТВ серије Рањени орао у улози Томе Ђуровића, у двадесет и осам епизода серије Мој рођак са села, у улози Миломира Вранића, и у седамнаест епизода серије Улица липа као Иван.[44] У марту 2009. године освојио је Оскара популарности за најбољег глумца, као и Награду Милош Жутић од стране Удружења драмских уметника Србије за насловну улогу у представи Дон Крсто. Појавио се током 2009. године и у девет епизода ТВ серије Грех њене мајке, у улози Јована и у француском филму Људски зверињак као Алекс.[44][45][46]
2010—данас
уредиГодине 2010. Ћетковић се појавио у дванаест епизода ТВ серије Сва та равница у улози Светозара, а исте године и у филмовима — Као рани мраз у улози др. Сефера; Жена са сломљеним носем као Горан и филму Монтевидео, Бог те видео! као Михаило Андрејевић Андрејка. У периоду 2011—2012. године глумио је у улози Душана Антића у осам епизода серије Цват липе на Балкану, а након тога и у серијама Непобедиво срце, као лекар у санаторијуму; Јагодићи, као Светозар и ТВ серији Монтевидео, Бог те видео!, као Михаило Андрејевић.[44]
Исте, 2012. године глумио је у улози директора Козарца у филму и ТВ серији Шешир професора Косте Вујића.[44] У децембру 2012. године појавио се у улози Отела истоимене представе Вилијама Шекспира, у режији Милоша Лолића. Премијера представе била је на сцени Југословенског драмског позоришта, а Ћетковић је за ову улогу награђен Годишњом наградом ЈДП-а (2013), Наградом Раша Плаовић (2013), наградом за лепоту сценског говора Др Бранивој Ђорђевић (2013) и наградом Миливоје Живановић (2016).[47][48][49]
Године 2013. појавио се у документарном филму Марко Николић, Змај и Дунав, посвећеном глумцу Марку Николићу, као и у кратком филму Врата Србије: Мојсинска Света гора као војвода Пријезда.[50] Улогу у серији Монтевидео, видимо се! као Михаило Андрејевић и у кратким филмовима Маријина епизода као Стеван и The Cursed Days као Дуан имао је 2014. године, када је уједно добио Награду „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а и награду за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, на Фестивалу медитеранског филма Пургаторије у Тивту.[51][52]
Плакету „Милош Шами” добио је 2015. године за одигране улоге у Херцегновском позоришту.[53] Споредну улогу Неше играо је у филму Стадо, Николе Која 2016. године, а исте године глумио је у филму Santa Maria della Salute у улози Лазе Костића. Ћетковић је истакао да је Лаза Костић био најкомплекснији и најизазовнији филмски лик којег је играо, а за улогу је добио Награду Цар Константин на 52. Филмским сусретима у Нишу 2017. године.[54][55][44] Године 2017. појавио се у осам епизода црногорске ТВ серије Божићни устанак, која је доживела велики број негативних критика у Србији, а због улоге Ђуре Драшковића, Ћетковић је наишао је на осуду српских медија и публике.[56][57][58]
Исте, 2017. године глумио је у једанаест епизода мини—тв серије Santa Maria della Salute као Лаза Костић и у ТВ серији Мамурлуци као Неша бизнисмен. Ћетковић се 2018. године појавио у улози Стефана Првовенчаног, главној улози у ТВ серији Немањићи — рађање краљевине.[59][44] Исте године, у мини ТВ серији Груди појавио се у улози Фукија, као и у шест епизода серије Жигосани у рекету у улози професора Нојмана. Тренутно ради на снимању филма Апсурдни експеримент.[44] У плану је наставак снимања филма Кнез Лазар, где ће Ћетковић имати улогу старијег кнеза Лазара.[60][61] У ТВ серији Група, појавио се у улози полицајца.
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1990-е ▲ | |||
1991. | Вештина живети | ||
1993. | Рај | Томин друг | |
1995. | Симпатија и антипатија | Димитрије | |
1997. | Танго је тужна мисао која се плеше | Роки | |
1998. | Досије 128 | сликар Мирослав Бојић | |
1998. | Раскршће | ||
1998. | Стршљен | таксиста | |
1998—2002. | Породично благо | Горан Гагић Брандо | |
1999. | Нож | Љубо Никшићанин | |
2000-е ▲ | |||
2000. | А сад адио | Горан Гагић Брандо | |
2001. | Бумеранг | Згодни | |
2001. | Трећи канал од Сунца | ||
2002. | Зона Замфирова | Мане кујунџија | |
2004. | Пљачка Трећег рајха | Франц Беме | |
2005. | Вила Марија | Ђорђе Вучинић | |
2005. | Звезде љубави | Срећко | |
2005. | Ивкова слава | Физикус | |
2007. | Клопка | Влада | |
2007. | Хадерсфилд | Дуле | |
2007. | Позориште у кући | Лазар Сурић | |
2008. | Рањени орао | Томо Ђуровић | |
2008—2011. | Мој рођак са села | Миломир Вранић | |
2008. | Краљевина Србија | краљ Милан Обреновић | |
2008. | Кнежевина Србија | београдски везир | |
2008. | Читуља за Ескобара | Ганди | |
2007—2008. | Вратиће се роде | Вражалић | |
2007—2015. | Улица липа | Иван | |
2008—2009. | Рањени орао (ТВ серија) | Томо Ђуровић | |
2009. | Људски зверињак | Алекс | |
2009—2010. | Грех њене мајке | кум Јован | |
2010-е ▲ | |||
2010. | Као рани мраз | доктор Шефер | |
2010. | Сва та равница | Светозар | |
2010. | Жена са сломљеним носем | Горан | |
2010. | Монтевидео, Бог те видео! | Михаило Андрејевић | |
2011—2012. | Цват липе на Балкану | Душан Антић | |
2012. | Непобедиво срце | лекар | |
2012. | Шешир професора Косте Вујића | директор школе Ђуро Козарац | |
2012. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Михаило Андрејевић | |
2012. | Јагодићи | Светозар | |
2012. | Монтевидео, видимо се! | Михаило Андрејевић | |
2012—2014. | Монтевидео, видимо се! (ТВ серија) | Михаило Андрејевић | |
2013. | Шешир професора Косте Вујића | директор Козарац | |
2013. | Врата Србије: Мојсињска Света гора | војвода Пријезда | |
2014. | Маријина епизода | Стеван | |
2013. | The Cursed Days | Дуан | |
2016. | Santa Maria della Salute | Лаза Костић | |
2016. | Стадо | Неша | |
2017. | Божићни устанак | Ђуро Драшковић | |
2017. | Santa Maria della Salute | Лаза Костић | |
2017. | Немањићи — рађање краљевине | Стефан Првовенчани | |
2017. | Мамурлуци | Неша бизнисмен | |
2018. | Груди | Фуки | |
2018. | Жигосани у рекету | професор Нојман | |
2019. | Група | полицајац Шумић | |
2019. | Реална прича | Мики | |
2019—2021. | Швиндлери | Брзи Нож,Оштри Нож,Рђави Нож,Кратки Нож | |
2019. | Јунаци нашег доба | Иван Бојанић Бизон | |
2020-е | |||
2020. | Груди | Фуки | |
2020—2023. | Мама и тата се играју рата | Мики | |
2021. | Није лоше бити човек | Милан | |
2021. | Александар од Југославије | Патријарх српски Димитрије | |
2021. | Калкански кругови | Дејан | |
2021. | Адвокадо | Станко | |
2021—2022. | Тајне винове лозе | Вук Томовић | |
2023. | Тома | Драган Николић | |
2024. | Баук | свештеник | |
2024. | Мегдан: Између воде и ватре | Баста | |
2024. | Сети ме се | ||
2024. | Апсурдни експеримент |
Синхронизацијске улоге
уредиЋетковић је позајмљивао глас за неколико улога у цртаним филмовима који су синхронизовани на српски језик.
Година синх. | Цртани филм | Улога | Студио |
---|---|---|---|
2000. | Кирику против вештице[62] | Кирику (младић) | Шибица |
2014. | Ћурке на слободи[63] | Џејк | Моби |
2017. | Лепотица и звер (филм из 2017)[64] | Гастон (дијалози) | Ливада Београд |
Позоришне представе
уредиНакон ангажмана у Крушевачком позоришту, где је глумио пре уписивања факултета, био је члан ансамбла Народног позоришта у Београду, а након тога члан Југословенског драмског позоришта, где је одиграо велики број улога. Истакао се у великом броју позоришних улога укључујући улоге Дон Жуана у истоименој представи, Торвалда Хелмера у представи Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или стубови друштва, Отела у Дневнику о Чарнојевићу, Љубомира Несторовића у представи Тако је морало бити, доктора Арсића у Провиденци за коју је добио награду за најбоље глумачко остварење, Хасана у представи Дервиш и смрт, Отела у истоименој представи за коју је добио велики број награда, психијатра Мартина Дајсарта у Еквусу и многим другим.[65][66][67][68]
Сарађивао је са неким од најзначајнијих позоришних редитеља на Балкану, међу којима су Дејан Мијач, Небојша Дугалић, Егон Савин, Горан Марковић, Небојша Брадић, Угљеша Шајтинац и многи други.[69]
Представа | Улога | Редитељ |
---|---|---|
Аудијенција | Сладек | Војин Пауновић |
Српска драма | Милан Срећковић | Небојша Брадић |
Време чуда | Јаков Алфејев | Радмила Војводић |
Лисистрата | Петар Зец | |
Брод за лутке | Љутко | Слободан Унковски |
Буре барута | Геле | Борис Исаковић |
Дневник о Чарнојевићу | Отел | Милош Лолић |
Дон Крсто | Крсто | Вида Огњеновић |
Говорница | Ранка/Ранко из Београда | Јагош Марковић |
Хадерсфилд | Дуле | Угљеша Шајтинац |
Јастучко | полицајац и детектив | Ања Шуша |
Дон Жуан | Дон Жуан | Горчило Стојановић |
Љубавна писма | Војин | Небојша Брадић |
Дервиш и смрт | Хасан | Небојша Брадић |
Мале тајне | Петар Радовановић | Горан Марковић |
У потпалубљу | Дејан | Никита Миливојевић |
Кандид или оптимизам | Командант, Клеменсо | Александар Поповски |
На дну | Барон | Паоло Мађели |
Ноћ богова | Луј XIV | Марко Манојловић |
Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или стубови друштва | Торвалд Хелмер | Снежана Тришић |
Отело | Отел | Милош Лолић |
Корени | Небојша Брадић | |
Мушица | Миленко Заблаћански | |
Мизантроп | Оронт, заљубљен у Селимену | Егон Савин |
Осма седница или Живот је сан | Горан Марковић | |
Проклета авлија | Ћамил | Небојша Брадић |
Провиденца | доктор Арсић | Егон Савин |
Тако је морало бити | Љубомир Несторовић | Егон Савин |
Сестре по метли | Кокан Младеновић | |
Турнеја | Милан Караџић | |
Салома | Џонатан, Поџерс | Роман Виктјук |
Краљ Бетајнове | Жупник | Милан Нешковић |
Трансилванија | Даглас | Милан Караџић |
У Едену на истоку | Прогоњен | Никола Ђуричко |
У мочвари | Катриџ Килбрајд | Егон Савин |
Сузе су ОК | Милан Караџић | |
Златно руно | Кир Кјсунизаге, лекар | Небојша Дугалић |
Троил и Кресида | Диомед | Дејан Мијач |
Еквус | психијатар Мартин Дајсарт | Марко Манојловић |
Није човек ко не умре | Иван | Горчин Стојановић |
Награде и признања
уреди- Награда „Бора Михајловић” (1996)[31]
- Награда „Стојан Дечермић — млади првак” (1999)[35][70]
- Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Мином Лазаревић у ТВ серији Породично благо (1999. и 2002)[33]
- Награда ТВ Новости за глумачки пар године са Катарином Радивојевић у филму Зона Замфирова (2003)[36]
- Награда жирија публике за улогу Хасана у позоришној представи Дервиш и смрт, глумачке свечаности Миливоје Живановић, Пожаревац (2004)[41]
- Награда за најбољег глумца 3. фестивалске вечери, за улогу Срећка у филму Звезде љубави, 40. Филмски сусрети у Нишу (2005)[42]
- Награда за најбољег глумца 5. Фестивала босанскохерцеговачке драме, Зеница (2006)[43]
- Награда за најбољу епизодну мушку улогу у филму Хадерсфилд, 42. Филмски сусрети у Нишу (2007)[71]
- Оскар популарности за најбољег глумца (2009)[45]
- Награда "Милош Жутић" за насловну улогу у представи Дон Крсто, Удружење драмски уметника Србије (2009)[72][73][74]
- Награда за лепоту говора Бранивој Ђорђевић за улогу Отела у истоименој представи (2013)[75][76]
- Годишња награда ЈДП-а за улогу Отела у представи Отела (2013).[48]
- Награда Раша Плаовић за улогу Отела у истоименој представи Вилијама Шекспира у режији Милоша Лолића и продукцији Југословенског драмског позоришта (2013)[77]
- Награда „Бранка и Млађа Веселиновић” за најбоље глумачко остварење у сезони 2012/2013 у представама ЈДП-а (2014)[52]
- Награда за најбоље глумачко остварење за улогу доктора Арсића у представи Провиденца у 2014. години, Фестивал медитеранског филма Пургаторије (2014)[51]
- Награда породица животног стила са Слободом Мићаловић, Личности животног стила Србије (2015)[78]
- Плакета „Милош Шами” за одигране улоге у Херцегновском позоришту (2015)[53]
- Награда Миливоје Живановић за улогу Отела у истоименој представи (2016)[47]
- Признање Видовдански витез (2017)[79]
- Награда Цар Константин за улогу Лазе Костића у филму Santa Maria della Salute, 52. Филмски сусрети у Нишу (2017)[55]
- Златни индекс Бањалучког студентског позоришта (2022)[80]
- Награда Браћа Карић (2022)
Референце
уреди- ^ „Vojin Ćetković (Brando bez Mane)”. arhiva.glas-javnosti.rs. 9. 11. 2002. Архивирано из оригинала 30. 09. 2013. г. Приступљено 16. 01. 2019.
- ^ Todorovic, Milan (2025-10-02), Hajduk u Beogradu, Dragan Micanovic, Sloboda Micalovic, Miodrag 'Miki' Krstovic, Talking Wolf Productions, Приступљено 2024-11-22
- ^ а б в „Ti divni Bagdalci: Vojin Ćetković”. restoranbagdala.com. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ „Век и по Крушевачке гимназије” (PDF). gimnazija.org.rs. 6. 12. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković, glumac - Pokaži mi zašto si plaćen”. ekapija.com. 26. 8. 2011.
- ^ „Pozorišni studio Bata Miladinović Kruševac”. pozorisnistudio.blogspot.com. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Kipi od talenta”. Вечерње новости. 11. 1. 2004.
- ^ „Fotografija iz indeksa Vojina Ćetkovića čuva istinu o njemu”. noizz.rs. Приступљено 5. 8. 2018.
- ^ „Ovo je rođeni brat Vojina Ćetkovića”. blic.rs. Приступљено 31. 3. 2017.
- ^ „Vojina Ćetkovića obožava cela Srbija: Ali niko ne zna da je njegov brat uspešan reditelj, a evo kako izgleda”. kurir.rs. 4. 12. 2018.
- ^ „Turbo-klasa FDU: Prepoznajete li 12 veličanstvenih sa slike?”. noizz.rs. 3. 5. 2011.
- ^ „Naišli smo na Vojina Ćetkovića u spotu iz 90-ih i dan je upravo postao smešniji”. noizz.rs. 10. 6. 2017.
- ^ а б „Glumac Vojin Ćetković — biografija”. sinemanija.com. 1. 11. 2015.
- ^ „Vojin Ćetković se priključio humanitarnoj akciji i podržao život!”. svet.rs. 4. 11. 2016.
- ^ „Bivše ljubavi: Evo koga su Vojin i Sloboda voleli pre braka”. srbijadanas.com. 21. 12. 2016.
- ^ „Majstori svog zanata: Vojin Ćetković i Vanja Grbić su se zbog ovoga jako vezali”. alo.rs. 26. 4. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković: Ostaju predstave i glumačke bravure”. stil.kurir.rs. 22. 11. 2015.
- ^ „Bojan i Milovan: Ovo su braća Vojina Ćetkovića”. piplmetar.rs. 29. 7. 2017.
- ^ „Zorica Zarić (2002): Vojin Ćetković”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2013. г. Приступљено 16. 01. 2019.
- ^ Бојана Јовановић (2017): Војин Ћетковић: Мој Стефан ће бити савремен!
- ^ „Razvodi u domaćem svetu”. vesti.rs. 7. 12. 2006.
- ^ „Ovo je prva žena Vojina Ćetkovića koja se posle razvoda odselila iz Srbije”. telegraf.rs. 18. 2. 2018.
- ^ „Venčali se Sloboda i Vojin”. Вечерње новости. 16. 5. 2008.
- ^ „Biografija Vojin Ćetković”. mondo.rs. 19. 1. 2019. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 01. 2019.
- ^ „Dvostruko slavlje: Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković proslavili rođendan ćerkama”. hellomagazin.rs. 1. 2. 2018.
- ^ а б „Vojin Ćetkovic biografija”. poznati.info. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ OPROŠTAJ OD KUMA: Vojin Ćetković je Glogovcu krstio decu, bio uz njega do kraja, a sad njegove reči o izgubljenom prijatelju bole espreso.rs
- ^ „Svi ih znate: Ovo su kumovi Slobode i Vojina Ćetkovića i takođe su glumci”. piplmetar.rs. 7. 10. 2017.
- ^ „Glumački portret Vojin Ćetkovića”. kolubarske.rs. 9. 11. 2014.
- ^ „Audijencija”. atelje212.rs. 6. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018.
- ^ а б „Godišnje nagrade kruševačkog pozorišta”. arhiva.glas-javnosti.rs. 28. 12. 2003. Архивирано из оригинала 17. 01. 2019. г. Приступљено 16. 01. 2019.
- ^ „Досије 128”. Радио-телевизија Србије. 16. 1. 2019.
- ^ а б „Upalite svece da nas Bata vidi”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Gde je, šta radi Brando?”. mondo.rs. 21. 4. 2015.
- ^ а б „Mladi prvak-Nenad Stojmenović”. nin.co.rs. 12. 6. 2001.
- ^ а б „Oni što pobeđuju u životu”. Вечерње новости. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Vojin Ćetković: Nikad neću biti kao Laušević i Božović”. kurir.rs. Приступљено 26. 8. 2017.
- ^ „Vojin Ćetković: Sve je počelo sa Šotrom”. Вечерње новости. 12. 8. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković”. tiketklub.com. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Синоћ у Нишу почео 38. фестивал глумачких остварења („Глас јавности”, 24. август 2003)”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2020. г. Приступљено 15. 01. 2019.
- ^ а б „Beseda i protest Gojka Šantića”. blic.rs. 5. 4. 2004.
- ^ а б „Igra ljubavnog trougla”. Вечерње новости. 25. 8. 2005.
- ^ а б „Narodnom pozorištu Sarajevo za predstavu "Legenda o Ali-paši" najviše nagrada”. klix.ba. 2. 6. 2006.
- ^ а б в г д ђ е ж „Vojin Ćetković”. biografija.org. 19. 7. 2017.
- ^ а б „”Oskar” za najbolje”. novosti.rs. 31. 3. 2009.
- ^ „Rie Rasmussen Human zoo” (PDF). berlinale.de. 18. 1. 2019. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2013. г. Приступљено 18. 01. 2019.
- ^ а б „Vojinu Ćetkoviću nagrada Milivoje Živanović”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 11. 4. 2016.
- ^ а б „Vojin Ćetković dobio dve godišnje nagrade JDP-a”. glossy.espreso.rs. 3. 4. 2013. Архивирано из оригинала 12. 01. 2019. г. Приступљено 11. 01. 2019.
- ^ „Premijera ”Otela” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu”. blic.rs. 24. 12. 2012.
- ^ „Filmski susreti u Nišu: Predstavljen dokumentarni film i monografija o Marku Nikoliću”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ а б „Predstava "Providenca" u JDP-u”. rts.rs. 15. 10. 2014.
- ^ а б „Vojin Ćetković dobitnik nagrade Branka i Mlađa Veselinović”. wannabemagazine.com. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ а б „Herceg Novi: Plaketa i za publiku”. Вечерње новости. 5. 5. 2015.
- ^ „Љубавна прича без граница”. Вечерње новости. 21. 12. 2016.
- ^ а б „Dodeljene nagrade 52. filmskih susreta u Nišu”. Б92. 31. 8. 2017.
- ^ „Crnogorska TV serija oko koje se digla frka”. mondo.rs. 16. 3. 2017.
- ^ „Izvrtanje istorije, radi opravdanja aktuelne politike u Crnoj Gori se snima serija o "srpskim okupatorima"”. alo.rs.rs. 7. 3. 2017.
- ^ „У Београду нападнут Војин Ћетковић због Милове серије”. in4s.net. 7. 3. 2017.
- ^ Vojin Ćetković: Za ovu ulogu sam se spremao ceo životblic.rs
- ^ „Кнез Лазар, о филму”. filmknezlazar.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „Da li ćemo gledati film o Knezu Lazaru?”. mondo.rs. Приступљено 23. 10. 2017.
- ^ „Kiriku protiv veštice”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ „Vojin Ćetković pozajmljuje glas "Ćurkama na slobodi"”. blic.rs. Приступљено 13. 2. 2014.
- ^ „„Lepotica i zver” se uselili u domaće bioskope”. vajbmagazin.com. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ „Vojin Ćetković kao srpski Entoni Hopkins: Sa Brodveja stiže pravo na daske BDP-a”. telegraf.rs. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „Vojin Ćetković”. nasceni.tickers.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „Vojin Ćetković”. pozorista.com. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „U emisiji Portret- glumac Vojin Ćetković”. rtv-kd.com. Приступљено 4. 9. 2018.
- ^ „Vojin Ćetković, laureat nagrade "Stojan Dečermić - mladi prvak"”. arhiva.glas-javnosti.rs. 5. 11. 1999. Архивирано из оригинала 21. 05. 2019. г. Приступљено 16. 01. 2019.
- ^ „Glavni program: Dugi igrani filmovi — Hadersfild”. vukovarfilmfestival.com. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „Ћетковићу награда „Милош Жутић””. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Уручена награда „Милош Жутић” Војину Ћетковићу”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Војин Ћетковић добитник награде "Милош Жутић”. Радио-телевизија Србије. 24. 1. 2009.
- ^ Глас јавности, додела награда ЈДП за 2013.
- ^ „ЈДП обележио 65 година рада уз упозорење на тешка времена”. politika.rs. Приступљено 3. 4. 2013.
- ^ „Раша Плаовић” Војину Ћетковићу („Политика”, 19. новембар 2013)
- ^ „Ovo su ličnosti sa najviše životnog stila”. blic.rs. 21. 12. 2015.
- ^ „Dodeljene nagrade Vidovdanski vitez”. danas.rs. 26. 6. 2017.
- ^ „Vojinu Ćetkoviću uručena nagrada "Zlatni indeks"”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-06-14. Приступљено 2022-06-14.
Спољашње везе
уреди- Војин Ћетковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Војин Ћетковић на сајту PORT.rs
- Војин Ћетковић на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Војин Ћетковић: Окренимо се породици („Вечерње новости”, 30. децембар 2011)
- Војин Ћетковић: Нисам проблематичан тип („Вечерње новости”, 28. април 2015)
- Од Светог Саве нисмо имали вештијег преговорача („Политика”, 28. март 2018)