Отворите главни мени

Војислав Стојановић

Проф. др Војислав Стојановић (Ниш, 12. новембар 1906Београд, 19. јануар 1991), хирург, учесник Народноослободилачке борбе, санитетски-пуковник ЈНА и почасни доктор Универзитета у Београду.

ВОЈИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ
Stojanovic vojislav.JPG
Војислав Стојановић
Датум рођења(1906-11-12)12. новембар 1906.
Место рођењаНиш
 Краљевина Србија
Датум смрти19. јануар 1991.(1991-01-19) (84 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијалекар
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска народна армија
Чинсанитетски-пуковник
У току НОБ-ахирург ГШ НОВ и ПО Србије
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 12. новембра 1906. године у Нишу, где је завршио основну школу и гимназију. На Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1929. године. Потом је ступио у војну службу и почео специјализацију из хирургије. После завршене специјализације постављен је за шефа хируршког одељења сталне Косовске војне болнице. Године 1938. постављен је за шефа Хируршког одељења Бановинске болнице у Прокупљу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, прикључио се Народноослободилачком покрету и учествовао у Народноослободилачкој борби као хирург. Године 1944. постављен је за хирурга Главног штаба НОВ и ПО за Србију, а на Сремском фронту је руководио целом хируршком службом. Марта 1945. године постављен је за управника Главне војне болнице у Београду (садашње Војномедицинске академије). Године 1949. постао је главни хирург Југословеске армије, када се и демобилише у чину санитетског пуковника. Оснивач је Друге хируршке клинике у Београду, 1949. године и њен дугогодишњи управник до пензионисања 1977. године. Марта 1955. године изабран је за редовног професора хирургије Медицинског факултета у Београду, а 1956. године за шефа Катедре хирургије.

Као гостујући професор наступао у многим земљама. Објавио је преко 480 стручних и научних радова у земљи и иностранству. Председник Међународног удружења универзитетских наставника био у три мандата. Био члан многих међународних струковних удружења (Међународно друштво за кардиоваскуларну хирургију, Међународно хируршко друштво, члан научног друштва СССР, почасни члан Франскуцског друштва и др). Био је члан редакција и уређивао многе домаће и стране научне струковне часописе и публикације. Био је члан Француске академије хирургије од 1980. године, а члан националне медицинске академије Француске од 1981. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских и иностраних одликовања међу којима се истиче Орден француске легије части. Добитник је Октобарске награде Града Београда, 1962; Седмојулске награде СР Србије, 1969. и награде АВНОЈ-а, 1976. године.

Умро је 19. јануара 1991. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

ЛитератураУреди