Отворите главни мени

Војловица (мађ.: Hertelendyfalva, нем.: Wojlowitz) је данас један од градских делова града Панчева и има статус месне заједнице. Центар Војловице је удаљен 3,32 km од центра Панчева и налази се на 44° 50' 46,9" северне географске ширине и 20° 40' 05,95" источне географске дужине. Данашња популација износи око 8.900 становника и то српске, мађарске и словачке националности.

Војловица
Slovacka evangelisticka crkva.JPG
Словачка евангелистичка црква у Војловици
Административни подаци
ГрадПанчево
Географске карактеристике
Координате44°51′04″ СГШ; 20°40′01″ ИГД / 44.85117° СГШ; 20.66687° ИГД / 44.85117; 20.66687Координате: 44°51′04″ СГШ; 20°40′01″ ИГД / 44.85117° СГШ; 20.66687° ИГД / 44.85117; 20.66687
Војловица на мапи Панчева
Војловица
Војловица
Војловица на мапи Панчева
Месне заједнице Панчева

Порекло именаУреди

 
Калвинистичка црква у Војловици

Војловица је основана 21. јула 1883. године под називом Хертеленди (мађ.: Hertelendyfalva) по Хертеленди Јожефу (мађ.: Hertelendy József). Свој данашњи назив је добила 1922. године, и то по православном Манастиру Војловица (основаном 1404. године) у чијем шумовитом залеђу је село подигнуто.

ИсторијаУреди

У периоду од 1856. године до 1869. године почело је велико насељавање предела поред Дунава који се простирао од Титела преко Панчева па до Ковина, тада знаног по имену Маријина земља (мађ.: Máriaföld) и обухватао је 154.790 ланаца земље које је требало украсти од Дунава.

У ту сврху су основали седам нових насеља. Између Титела и Панчева је основано Опово (Кенигсдорф − нем.: Königsdorf), Глогоњ (Гизелахајм - нем.: Gisellaheim), Бело Блато (Елизенхајм − нем.: Elisenhajm ) и Книћанин (Рудолфсгнад − нем.: Rudolfsgnad). А између Панчева и Ковина су основани Мариенфелд/Хертелендифалва, Иваново и Ђурђево. Укупно је насељено са 8.638 досељеника. Насељеници су били немачке, мађарске, словачке и бугарске националности.

Међутим велике поплаве из 1869, 1870, 1871. и 1876. године су потпуно уништиле постојећа села па се становништво преселило на сигурнија места. Становници Мариенфелда који су преживели све ове страхоте заједно су са 200 породица Секеља из Андрашфалве-Буковина 1883. године населили Војловичку шуму, која се налазила између Панчева и Старчева, и основали данашњу Војловицу.[1]

Новоосновано село је примило становништво састављено од три различите мађарске, словачке и немачке националности и свакој је припала једна улица. Улице су биле широке, равне и дугачке, засађене дудовима.

Становништво је у почетку преживљавало лети радом на изградњи насипа на Дунаву, а зими сечом дрва а наравно и радом на малом комаду земље коју су отели од Дунава и после по договору добили је од државе. Према једном запису из 1912. године већина хране коју је користило Панчево је стизало из Војловице, тако да је и то био један од извора прихода у селу.

24. септембра 1902. је подигнута и реформатска црква у Војловици и први свештеник је био Томка Карољ (мађ.: Tomka Károly). У овој новооснованој цркви се чувају сви подаци, црквене књиге, које су донете из Андрашфалве 1883. године.

Презимена првих насељеника, Секеља, у ВојловициУреди

Балог (Balog), Балинт (Bálint), Биро (Biró), Бисак (Biszák), Бута (Buta), Чеке (Cseke), Ереш (Erős), Фаркаш (Farkas), Фехер (Fehér), Геце (Gecző), Ђерфи (Györfi), Катона (Katona), Кантор (Kántor), Келемен (Kelemen), Кемењ (Kemény), Керекеш (Kerekes), Кираљ (Király), Киш (Kiss), Ковач (Kovács), Куруц (Kuruc), Лечеи (Löcsei), Мартон (Márton), Мате (Máté), Нађ (Nagy), Немет (Német), Ембели (Ömböli), Пап (Pap), Пушкаш (Puskás), Рац (Rác), Сакач (Szakács), Секељ (Székely) и Варга (Varga).

Култура и обичајиУреди

  • Културне заједнице словака и мађара (мађ.:Tamási Áron), сваке године одржавају традиционалне годишње фестивале посвећене жетви и жетвеним обичајима.
  •  
    Плакат за излет у Војловичку шуму из 1896. године
    Сеоска слава је свети Михајло (мађ.:Szent Mihály Arkangyal), који пада на 29. септембар, али се увек слави у недељу до тог празника.

Познати ВојловчаниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ágoston, Jankó (1912). Vizszabályozás és árvédelem (на језику: мађарски) (Dr. Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai – Torontál vármegye изд.). Budapest: Országos Monografia Társaság. стр. 55. 
  2. ^ Vojlovičanka Katarína Kalmárová, druhá vicemiss folklór 2018 v Donovaloch v Slovenskej republiky (Војловичанка Катарина Калмарова, друго место Мис фолклора 2018 ужива изузетну популарност у Словачкој) – 013 Info Панчево

Спољашње везеУреди