Војна диктатура
Војна диктатура је облик владавине у којем припадник војске има апсолутну контролу. У јунти, власт дели неколико војних лидера. Облик владавине се разликује од цивилне диктатуре по њиховој мотивацији за одузимање власти, институцијама кроз које организују своју владавину и по начину на који они одлазе са власти. Често се посматрају као спасавање државе од корумпираних или кратковидих политичара или од грађанског нереда. Војна диктатура оправдава своју позицију као "неутрални" арбитара на основу њиховог чланства у оружаним снагама.[1]
Цивилно-војна диктатура уреди
Концепт цивилно-војне диктатуре је скован да опише природу Уругвајске диктатуре (1973-85) (Шпански: Dictadura cívico-militar).
Историчари Габријел Салазар и Јулио Пинто су нагласили хибридну природу Чилеанске војне диктатуре (1973-90) и претходних. Касније, не-војне власти тврде да постоји наставак цивилне и војне сарадње која искључује становништво из учешћа у државни пословима и називају ово дефакто цивилно-војном диктатуром.[2]
Референце уреди
- ^ Cheibub, José Antonio; Gandhi, Jennifer; James Raymond Vreeland (1. 4. 2010). „Democracy and dictatorship revisited”. Public Choice. 143 (1-2): 67—101. ISSN 0048-5829. doi:10.1007/s11127-009-9491-2. Приступљено 24. 3. 2014.
- ^ Salazar, Gabriel; Pinto, Julio (2002). Historia contemporánea de Chile (на језику: Spanish). I. Ediciones LOM.
Литература уреди
- Salazar, Gabriel; Pinto, Julio (2002). Historia contemporánea de Chile (на језику: Spanish). I. Ediciones LOM.