Војни поход или кампања (енгл. military campaign) је термин којим се у војној литератури означава одређени период рата, односно скуп више операција стратегијског значаја.[1][2][3][4][3] Оно обухвата активности као што су стратегијско планирање и стратегијско размишљање.[5]

Дефиниција

уреди

У извођењу кампање ангажују се крупне војне јединице (армије и фронтови), а њени резултати имају не само војни, већ и политички значај, и могу одлучујуће да утичу на исход рата. За обележавање кампање користе се, обично, годишња доба (летња кампања немачке армије 1941, зимска кампања совјетске армије 1942/43) или географски називи (италијанска кампања 1796-97, чешка кампања 1866, пољска кампања 1939).[1]

1. Војна кампања означава време током којег дата војна сила изводи борбена дејства у датој области (често се назива зона операције). Војна кампања може бити изведена од стране једне оружане службе, или као комбинована кампања коју спроводе копнене, поморске, ваздушне, сајбер и свемирске снаге.

2. Сврха војне кампање је постизање одређеног жељеног решења војног сукоба као њеног стратешког циља. Ово је ограничено ресурсима, географијом и/или годишњим добима. Кампања се мери у односу на технологију коју су зараћене стране користиле за постизање циљева, и док се у прединдустријској Европи подразумевало да је између садње (касно пролеће) и жетве (касна јесен), то је скраћено током постиндустријског периода на неколико недеља. Међутим, због природе циљева кампање, обично кампање трају неколико месеци или до годину дана како је дефинисао Тревор Н. Дупај.[6][7][8][9]

„Кампања је фаза рата која укључује низ операција повезаних у времену и простору и усмерених ка једном, специфичном, стратешком циљу или резултату у рату. Кампања може укључивати једну битку, али чешће укључује неколико битака у дужем временском периоду или на значајној удаљености, али унутар једног театра операција или ограниченог подручја. Кампања може трајати само неколико недеља, али обично траје неколико месеци или чак годину дана".[10]

Спровођење

уреди

Project management#Scope

  • Планирање – Генералштаб дефинише циљеве, време, обим и цену кампање
  • Извођење – координација снага и средстава у логистичким и борбеним дејствима
  • Контролисање – праћење напретка кампање у поређењу са њеним основним планом
  • Закључак – прихватање или одбијање исхода кампање од стране руководеће командне структуре

Зимска сезона

уреди

У предмодерним временима, кампање су обично прекидане током зимске сезоне, током које су се војници повлачили у зимовнике (или 'кантуне') како би пребродили најхладније месеце са топлитом и заштитом. На пример, стари Римљани су имали лако покретне castra aestiva („летње одаје“, са кожним шаторима), али више стационарне castra hibera („зимовнике“, са дрвеним баракама).[11] Међутим, по повољном времену и са одговарајућом опремом и залихама, војне кампање су се могле продужити са 'сезонске кампање' на зиму у покушају да се непријатељ ухвати неспремно. На пример, у Фландријској кампањи, француски генерал Жан-Шарл Пичегру неочекивано је прешао залеђене Велике реке током оштре зиме 1794–1795 и освојио Холандску Републику.[12] Међутим лоше припремљене зимске кампање често су имале катастрофалне последице због високе смртности међу војницима; најозлоглашенији пример овога је Француска инвазија Русије од стране Наполеона (24. јун – 14. децембар 1812).[13][14][15] Стога су команданти армија настојали да узму у обзир потребу да своје трупе врате у њихове зимовнике, или да оснују нове зимовнике на безбедном месту, дуго пре него што наступи зима, како не би оставили своје војнике рањивим пред непријатељом или услед елемената.

Евалуација

уреди

Успешност војне кампање оцењује се на основу степена остварења планираних циљева и задатака кроз борбена и неборбена дејства. То се утврђује када једна од зараћених војних снага порази противничку војну силу у оквиру ограничења планираних ресурса, времена и трошкова. Начин на који снаге прекидају своје операције често утиче на перцепцију јавности о успеху кампање. Кампања се може завршити освајањем, након чега следи прелазак војне власти на цивилну власт и прераспоређивање снага, или трајно постављање војне власти у окупираној области.[16][17][18]

Референце

уреди
  1. ^ а б Гажевић 1976, стр. 560–561
  2. ^ Freedman, Lawrence (2023). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3. 
  3. ^ а б Freedman, Lawrence (2013). Strategy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932515-3. 
  4. ^ Simeone, Luca (3. 7. 2020). „Characterizing Strategic Design Processes in Relation to Definitions of Strategy from Military, Business and Management Studies” (PDF). The Design Journal. 23 (4): 515—534. S2CID 218922359. doi:10.1080/14606925.2020.1758472. 
  5. ^ Mintzberg, Henry; Quinn, James Brian (1996). The Strategy Process: Concepts, Contexts, Cases. Prentice Hall. ISBN 978-0-132-340304. 
  6. ^ Cline, Ray S. (1990) [1951]. „Chapter XVIII: After OPD”. Washington Command Post: The Operations Division. US Army in WWII. CMH Pub 1-2. Архивирано из оригинала 24. 07. 2016. г. Приступљено 19. 04. 2023. 
  7. ^ „Henry Kissinger – Biographical”. Nobel Media AB. 2015. Приступљено 20. 7. 2015. 
  8. ^ „Laura Nevitt Dupuy”. AskArt. Приступљено 10. 8. 2018. 
  9. ^ {{Dupuy, R. Ernest. Where they have trod; the West Point tradition in American life, by R. Ernest Dupuy. Illustrated from photographs, portraits and engravings, and with decorations from woodcuts by Laura Nevitt Dupuy. New York: Frederick A. Stokes Company, 1940.}}
  10. ^ Dupuy, стр. 65
  11. ^ Encarta Encyclopaedia Winkler Prins (1993–2002) s.v. "castra". Microsoft Corporation/Het Spectrum.
  12. ^ Amsenga, Judith; Dekkers, Geertje (2004). 'Wat nu?', zei Pichegru: de Franse Tijd in Nederland, 1795-1813 (на језику: холандски). Hilversum: Uitgeverij Verloren. стр. 7—8, 22—24. ISBN 9789065504647. Приступљено 6. 5. 2021. 
  13. ^ Encarta Encyclopaedia Winkler Prins (1993–2002) s.v. "Napoleon I Bonaparte. §4.2 Veldtocht tegen Rusland". Microsoft Corporation/Het Spectrum.
  14. ^ North, Jonathan (31. 12. 1990). Napoleon's Army in Russia: The Illustrated Memoirs of Albrecht Adam, 1812. Pen and Sword. ISBN 9781473816589. Архивирано из оригинала 15. 1. 2023. г. Приступљено 20. 5. 2022 — преко Google Books. 
  15. ^ Chandler, David G. (1. 12. 2009). The Campaigns of Napoleon. Simon and Schuster. ISBN 9781439131039. Архивирано из оригинала 15. 1. 2023. г. Приступљено 20. 5. 2022 — преко Google Books. 
  16. ^ Bracka 2021, стр. 51
  17. ^ Roberts, Adam (1990). „Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967”. American Journal of International Law. Cambridge University Press (CUP). 84 (1): 44—103. ISSN 0002-9300. JSTOR 2203016. S2CID 145514740. doi:10.2307/2203016. 
  18. ^ Eyāl Benveniśtî. The international law of occupation. Princeton University Press, 2004. ISBN 0-691-12130-3. ISBN 978-0-691-12130-7. стр. 43.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди