Враголан (лист 1903)

Враголан (лист, 1903) – лист за шалу и сатиру – излазио је недељом, од 1. јуна 1903 (број 1) до 14. септембра 1903. године (број 18), димензије 43 x 30 цм.

Враголан (лист, 1903)
Враголан (1903)
Типлист за шалу и сатиру
ИздавачНикола Ж. Христић
УредникР. Поповић
Оснивање1903.
Језиксрпски
Укидање1903.
ГрадБеоград (1903)
Полеђина листа Враголан, број 2, (1903)

О часопису

уреди

Лист Враголан је покренуо у Београду Никола Ж. Христић, власник, са одговорним уредником Р. Поповићем. Лист је од Христића преузео, као уредник, Димитрије Мита Аврамовић Муња. Лист је био народњачки оријентисан, и блиско је сарађивао са сродним листом Брка. Могуће је да су имали исте сараднике. Слично другим листовима покренутим после атентата на последњег Обреновића, истицали су "народну свест", као "радикални лек" против "гамади" односно политичара Владана Ђорђевића, Вукашина Петровића, Николе Пашића. Аустрију су означавали на првом месту као спољашњег непријатеља.

Није познато зашто је овај лист, наклоњен Самосталној радикалној странци, излазио само неколико месеци. [1]

 
Враголан, број 18, страна 2, 1903

Сарадници листа Враголан објављивали су бројне сатиричне песме, афоризме и карикатуре.

Карикатуре

уреди

Листови Брка и Враголан имали су исте сараднике карикатуристе, мада су у Враголану карикатуре објављиване анонимно. На карикатури "Одби се, море!" поручује се Аустрији: "Куда си, море пријо, кидисала као луда! Остави нас амо да ми сами наше послове посвршавамо. Не бацај угарак код нас, него граби воду па гаси код тебе; зар не видиш да ти куће гору!" Такве поруке нису озбиљно схватане у Аустрији, али потврдиће се, и те како, смисао Враголанове поруке: пожар Великог рата - уједно и почетак пропасти Аустријског царства.

Афоризми

уреди

У овом часопису су афоризми објављивани у форми "нових клетви" - као што су:
"Да Бог да ти кредитори веровали као народ либералима",
"Да Бог да ти жена била верна као напредњаци радикалима";
"Да Бог да био омиљен као Вукашин Петровић у народу";
"Да Бог да ти се деца обрадовала као Србија доласком др Владана (Ђорђевића)".
Те 1903. године била је позната велика непопуларност поменутих личности.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII. Нови Сад: Матица Српска. стр. 50-51. 
  2. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Нови Сад: Матица Српска. стр. 129-130, 317-318.